Priprema objekata i terena za najveće takmičenje u 2009. godini prilično kasni
Možda i bude Univerzijade
Autor: Branislav Krivokapić | 25.05.2008 - 00:02



Trinaest meseci pre početka 25. letnje univerzijade, najveće manifestacije ikada održane u Srbiji, mnogo toga škripi. Od planiranih 2,5 milijardi dinara budžetskih sredstava namenjenih za obnovu sportskih objekata i nabavku opreme, do sada je odobreno svega oko 75 miliona. Pa ipak, generalni direktor "Univerzijade Beograd 2009" Siniša Jasnić tvrdi da će do 1. jula naredne godine sve biti spremno.

- Priče da će Beogradu biti oduzeta organizacija Univerzijade nemaju osnova. Radićemo do poslednje sekunde, ali uspećemo sve da završimo. Možda ne onako kako je planirano, ali uspećemo na druge načine. Moguće je da će nas to koštati više od planiranih 200 miliona evra, možda 300, pa čak i 400 miliona, ali to je cena sporog pristizanja planiranih sredstava, zbog čega ćemo mnogo toga morati da radimo u cajtnotu i u poslednji čas - kaže za "Blic nedelje" Siniša Jasnić.
Ministarka omladine i sporta Snežana Samardžić-Marković kaže da politička volja postoji i, takođe, tvrdi da će Beograd uspeti da organizuje Univerzijadu.
- Srpski sport je odličan brend, ali nažalost politika kod nas dominira i o Univerzijadi se nedovoljno govori. A ona je zaista velika prilika za turističko, sportsko, političko i svako drugo pozicioniranje Srbije - kaže Snežana Samardžić-Marković.
Iako je reč o megadogađaju od višestrukog društvenoekonomskog i političkog značaja, a o čemu svedoči i činjenica da će na beogradskoj Univerzijadi učestvovati 1.400 sportista više nego na Olimpijadi u Pekingu, pare iz budžeta sporo pristižu. Siniša Jasnić kaže da je Univerzijada u 2008. dobila 50 miliona dinara iz republičkog i 24,6 miliona iz budžeta grada Beograda. Zbog toga rekonstrukcija 46 sportskih objekata kasni, a rukovodstvo Univerzijade nije u mogućnosti da sprovede plan javnih nabavki. Na primer, uveliko bi trebalo da je raspisan tender za nabavku nameštaja za univerzitetsko selo, ali to bez para nije moguće.
- Pitam ja vas šta bi bili Oksford i Kembridž da nemaju onu čuvenu veslačku trku. Svi ozbiljni ljudi koriste velike sportske događaje za popravljanje imidža i razvoj ekonomije, pre svega infrastrukture. Kod nas je svest o tome slabo izražena. Ne shvata se da će sve to što treba uraditi ostati nama. Najsavremeniju sportsku opremu na trajnu upotrebu dobiće 21 sportski savez u Srbiji. I taj nameštaj, stanovi u univerzitetskom selu, obnovljeni sportski objekti, autobusi kojima će se prevoziti takmičari, sve će to ostati našim građanima. A ti takmičari neće ovde boraviti za džabe. Za hranu i smeštaj oni će dnevno plaćati 45 dolara, puta 15 dana, to je nekih sedam-osam miliona dolara. Bez novca koji će trošiti na džeparac, provod, kupovinu... - objašnjava direktor Jasnić.
Ministarka Snežana Samardžić-Marković ima nešto drugačije podatke. Ona kaže da u budžetu Ministarstva omladine i sporta za 2008. Univerzijada učestvuje sa 670 miliona dinara, od toga 201 milion za materijalne troškove i 469 miliona za investicije.
- Za materijalne troškove u ovoj godini uplatili smo dve rate - 21,3 i 28,2 miliona dinara, a što se tiče investicija, praksa je da novac uplaćujemo tek kad se potpiše ugovor s izvođačem radova, i to prvo avans, a ostatak po realizaciji posla. Ja mogu da se složim sa ocenom da obnova objekata kasni, ali verujem da će do početka Univerzijade sve biti završeno - kaže ministarka, navodeći primere projekata koji su završeni ili se uveliko rade - sportska hala u Smederevu, bazen u Košutnjaku, klimatizacija Hale "Pinki" u Zemunu itd.
Univerzijada u Beogradu najveća je sportska manifestacija koja će se naredne godine održati u svetu, a njen sportski značaj pojačava činjenica da su dve trećine medalja na prošlim Olimpijskim igrama osvojili upravo studenti. Značaj ovog događaja za ekonomski razvoj Srbije i popravljanje njenog imidža u svetu je nemerljiv. Tokom Univerzijade u Beogradu se očekuje oko 50.000 stranaca koji će, prema procenama, zajedno sa sportistima potrošiti oko 400 miliona evra, a slika iz Srbije stići će u svaki kutak naše planete. Ozbiljni i odgovorni ljudi ne propuštaju takvu priliku.
Univerzijada koja će se 2011. godine održati u kineskom gradu Šenženu ima više od deset puta veći budžet od beogradske, a pare koje će Englezi potrošiti na organizaciju letnje Olimipijade 2012. ravne su celokupnom bruto društvenom proizvodu Srbije u 2007. Ako Univerzijada u Beogradu s ovim parama i uprkos svemu bude uspešna, a nadamo se da hoće, biće to ravno čudu. Al' čuda su naš adut. Ipak smo mi nebeski narod.

Mandela dolazi u Beograd
Podršku beogradskoj Univerzijadi dao je i nobelovac Nelson Mandela, prvi demokratski predsednik Južne Afrike, inače počasni građanin Beograda. Po rečima Siniše Jasnića, postoji velika verovatnoća da Mandela u vreme Univerzijade poseti našu zemlju.

Univerzijada Beograd 2009. u brojkama
- 12.000 sportista iz 170 zemalja
- 50.000 turista
- 10.000 volontera
- 3.000 radnih mesta
- 260.000 kvadrata Univerzitetsko selo
- 600.000 posluženih obroka
- 600.000 litara vode
- 1.000 novinara
- 300 sati TV programa, 250 miliona gledalaca
- 160 miliona evra - očekivani prihod od marketinga
- 400 miliona evra - očekivana potrošnja sportista i turista

Koliki su budžeti
Olimpijada London 2012. 26 milijardi funti
Univerzijada Šenžen 2011. 3,3 milijarde dolara
Univerzijada Beograd 2009. 200 miliona evra

Rezervacija stana u „Belvilu“ 5.000 evra

Za razliku od sportskih objekata koji čekaju pare iz budžeta, radovi na gradnji Univerzitetskog sela, odnosno kompleksa "Belvil" u novobeogradskom Bloku 67, a koji finansira konzorcijum "Delta M" i "Hipo banke", odlično napreduju. Slobodan Mihajlović, izvršni direktor kompanije "Blok 67 Associates" koja realizuje projekat "Belvil", već za naredne dane najavljuje predaju na upotrebu upravne zgrade i kaže da će radovi u potpunosti biti okončani pre krajnjeg roka, a to je maj 2009.

A na pitanje kada će početi prodaja stanova u "Belvilu" i koliko će koštati kvadratni metar, Mihajlović kaže:
- Prodajni centar biće otvoren 1. juna i tada će zvanično biti objavljena cena kvadratnog metra. Cena je formirana, ali nije objavljena da bi se sprečile spekulacije kojih je do sada bilo na pretek - od priča da su stanovi lošeg kvaliteta, do tvrdnji da su previše luksuzni. A reč je o stanovima koji se mogu svrstati u srednju višu klasu, urbanog su dizajna i sa ugrađenim materijalima koji po kvalitetu odskaču od onih koji se najčešće koriste u domaćoj stanogradnji. Naravno, uz primenu izuzetno visokih bezbednosnih standarda i najsavremenijeg video nadzora.
Kompleks "Belvil" se sastoji od 14 stambenih i dve poslovne zgrade ukupne površine 260.000 kvadratnih metara. Zgrade su visine deset do 12 spratova sa ukupno 1.788 stanova - od garsonjera do četvorosobnih. U okviru kompleksa biće i šest podzemnih garaža sa preko dve i po hiljade parking-mesta, a u svakoj zgradi postojaće po dva velika lifta koji će omogućavati brzu komunikaciju sa svim nivoima.
Što se tiče cene kvadratnog metra, nezvanično su pominjane razne cifre - od 1.700 pa sve do 3.000 evra, koliko već koštaju stanovi u blizini hale "Arena". A na primedbu da javnost očekuje povoljniju cenu kvadrata, budući da su investitori "Belvila" imali značajne povlastice kada je reč o izmirivanju obaveza za gradsko građevinsko zemljište, Slobodan Mihajlović kaže:
- To pitanje je veštački stvoreno, a činjenica da ga vi ponovo postavljate pokazuje da baš ne vladate materijom. Niko ne može dobiti građevinsku dozvolu ukoliko te obaveze ne izmiruje. Tako je i kada je reč o "Belvilu". Sve obaveze po tom osnovu u celini ćemo izmiriti do okončanja gradnje. Potencijalne kupce smo podelili u dve grupe: one koji će plaćati uz pomoć stambenih kredita i one koji će plaćati gotovinski. I jednima i drugima rezervaciju stana ćemo naplaćivati 5.000 evra. Nadamo se da ćemo sve stanove prodati do početka Univerzijade, a budući da će neki završni radovi biti rađeni tek po završetku takmičenja, useljenje se očekuje najkasnije do 1. oktobra 2009.

Izvor: Blic