Most u budućnost
Savo Popović, 24. mart 2007

     VILA "T" na Dedinju je najbolje zdanje ostvareno u našoj zemlji prošle godine, a najbolji studentski projekat je diplomski rad "Akademija pokreta" mlade Sanje Simonović.
     Ovo su, najkraće rečeno, odluke žirija "Novosti" za arhitekturu, koji je najbolju kuću birao među deset radova prispelih na autorski konkurs "Novosti" za arhitekturu, a najbolji studentski projekat među 106 prispelih radova studenata i diplomaca.
     Jednoglasnom odlukom, vili "T" je dat primat nad ostalim radovima uz obrazloženje da "ovaj rad na svež i nov način interpretira kuću za individualno stanovanje". Ocenjeno je da "arhitekt Radojičić pojedine karakteristične prostore izdvaja iz kompaktnog tela zdanja - tvoreći zanimljive prostorne fenomene". Te, da je "smelo i radikalno razlučivanje funkcija bazirano na najboljim tradicijama ranih radova Bauhausa", ali je to ovde saopšteno savremenim rečnikom evropske arhitekture i s mnoštvom suptilno osmišljenih detalja. Osobenost ove kuće, predstavlja i ulazni deo vile - skulpturalno rešen portal koji zdanju pridaje atribute luksuza. Arhitekti je, kako je sam rekao, upravo sama lokacija: prostor na Dedinju, u blizini Belog dvora, bio prvi izazov - otuda i elementi koji adekvatno lokaciji ukazuju na njenu reprezentativnost.
     Ogroman odziv mladih koji su konkurisali za najbolji studentski projekat je do "finala" doneo četiri studentska rada u kojima je žiri prepoznao upravo kvalitete koji su ih i izdvojili kao najinteresantnije. U njima je prepoznata smelost, poznavanje istorije i njena kreativna reinterpretacija, dobro promišljanje o unapređenju urbanog tkiva. U takve radove spadaju objekat koji premošćuje autoput Alena Spahića i Bogdana Badže, projekat za park fizičke kulture Univerziteta u Beogradu Jelene Živković, Likovna kolonija u Košutnjaku Andrije Stojića i - "Akademija pokreta", diplomski rad Sanje Simonović, koji su članovi žirija posle poduže rasprave izdvojili kao najbolji u oštroj konkurenciji.
     Nagrađeni projekat Sanje Simonović, po oceni žirija, predlaže arhitektonsku strukturu koja predstavlja upečatljiv prostorni znak na Novom Beogradu, uz autoput. Delo je zamišljeno upravo u dinamici koju sugeriše brzo kretanje ovom saobraćajnicom. Dinamična, pokrenuta forma zdanja sugestivno izražava sadržaj: baletsku školu, radionice za pozorište, film... U rukopisu Simonovićeve žiri je prepoznao savremen jezik svetske arhitekture - na liniji najsvežijih trendova, još uvek ne prisutnih u domaćim realizacijama.
     Tokom četiri decenije nagrade za arhitekturu, četvrti autorski konkurs "Novosti", izdvajajući najkvalitetnije u domaćoj produkciji, uporno se bori za afirmaciju savremenog rečnika u graditeljstvu, za afirmaciju najboljeg u svom vremenu. Time ova nagrada ima daleko širu misiju od akcije koju vode ove dnevne novine jer, popularišući kvalitet, bori se za mostove koji vode u budućnost, za afirmaciju kulture i jezika kojim govori civilizovani svet. Najveći dometi, jer arhitektura je skupa, mogući su u bogatim društvima, ali inventivnost i kreativnost naših arhitekti na manjim i jeftinijim objektima, na domaćem tlu, pokazuje sjajan potencijal koji bi trebalo da prepozna i šira društvena zajednica i taj i takav napredni tok mišljena da implementira i u druge oblasti.

     ŽIRI I NAGRADA
     ŽIRI Kompanije "Novosti" za arhitekturu, za izvedeno delo i studentski projekat činili su akademik Brana Mitrović (predsednik žirija), prof. Aleksandar Kadijević, arh. Mustafa Musić, arh. Slobodan Maldini i Manojlo Vukotić, direktor i odgovorni urednik "Novosti".
     Novčani iznos nagrade za najbolje realizovano delo u 2006. iznosi 6.000 evra, a za najbolji studentski projekat 2.000.

SA ZORANOM RADOJIČIĆEM, TVORCEM NAJBOLJEG IZVEDENOG ARHITEKTONSKOG OBJEKTA

VOLIM TAKMIČENJA

     SMELO i radikalno rešenje je jedna od odrednica, po oceni žirija, koja je vilu "T" arh. Zorana Radojičića izdvojila među radovima prispelim na autorski konkurs. Jedan je od vodećih projektanata mlađe-srednje generacije, koji je nekoliko repernih beogradskih lokacije već obeležio svojim delima, poput Jugoslovenskog dramskog pozorišta (koautor sa arhitektom Dejanom Miljkovićem) i poslovnog objekta "Futura" na Slaviji.
     Upravo zbog rada na projektu za obnovu JDP Radojičić svojevremeno napustio "sigurno uhlebljenje" u "Energoprojektu", osnovao projektantski biro "Arktik" i krenuo u stvaralačku i, mogli bismo reći - egzistencijalnu neizvesnost. Posao je nalazio učestvujući na konkursima. Najnoviji je rekonstrukcija Narodne biblioteke Srbije, koja bi trebalo da usledi. U toku je i izgradnja još jedne stambene vile s njegovim potpisom u neposrednoj blizini vile "T" na Dedinju.
     * Sledeći izazov je možda konkurs za Muzej savremene umetnosti u Novom Sadu?
     - Tu mogućnost ozbiljno razmatramo. Volim složene zadatke. Učestvovao sam upravo na konkursima za složenija zdanja, kakva su bolnice, muzeji, jer oni, za razliku od stambene arhitekture, daju veće mogućnosti arhitekti da se izrazi. Konkursna praksa mi je bliska - tako dolazim do posla i mogućnosti za plasiranje novih ideja. I Jugoslovensko dramsko sam dobio na konkursu. Konkursima se neguje takmičarski duh što je dobro za "kondiciju" i za moje saradnike.
     * Znači li to da ćete imati pune ruke posla?
     - Izmene urbanističkog plana su otvorile za gradnju mnoge do skora "zabranjene" lokacije. To se naročito odnosi na Dedinje. Investitor vile "T" živi u inostranstvu i želeo je modernu, belu građevinu. Imao je razumevanja za moj koncept. Dobro delo jedino može da se stvori u saradnji arhitekte i investitora. Nikada, u slučaju u kome investitor zamišlja da je i sam arhitekt.
     * Upravo su novi bogataši svojim porudžbinama do pre nekoliko godina upropastili Dedinje. Da li se nešto menja?
     - Vraća se poverenje u arhitekte. Sad je manje onih koji poručuju vile a da su se prethodno obogatili preko noći i tako postali "najpametniji". Više je onih koji prate arhitekturu i kroz nju žele da se promovišu. Stambena gradnja je plodno tle za afirmaciju arhitekture, jer ljudi najlakše odvajaju novac da sebi naprave dom. Više se zidaju stambeni objekti nego muzeji, koncertne sale, biblioteke, poslovni prostori. I lakše je da tu prodru nove, napredne ideje.
     * Koliko Beograd daje šansu dobroj arhitekturi?
     - Tu ima mesta za iskazivanje, ali je teško doći do posla i realizacije. Ima fantastičnih a neiskorišćenih prostora u kakve spada, pre svega, savski amfiteatar, leva obala Dunava, uopšte obale obeju reka. Beograd se upravo odaljio od tog jedinstvenog, prirodnog kvaliteta. Pa i Novi Beograd, ako izuzmemo šetalište, ignoriše obale. Nedostaju mostovi koji bi povezivali gradsko tkivo, ne samo olakšali saobraćaj i funkcionisanje grada. Oni bi upravo aktivirali neiskorišćen prostor za naredne decenije.

     MISIJA
     - NAGRADA za arhitekturu nekad "Borbe", a danas "Novosti" imala je uvek primat nad ostalim. Pamtim značaj te nagrade još dok sam bi student. Pre svega, ona afirmiše već četiri decenije ono najbolje, najnaprednije u arhitekturi i kao takva ona ima značajnu društvenu misiju. Imponuje mi što su u žiriju ugledni autori do čijeg mišljenja mi je veoma stalo. Od kada sam čuo da sam dobio nagradu "Novosti", nalazim se u "izmeštenom raspoloženju" u odnosu na uobičajeno.
     Prijavio sam se na konkurs "Novosti" zbog ugleda nagrade a ne zbog novca, koji jeste značajan, pa se i po tome ova nagrada izdvaja u odnosu na druge.

     UŠĆE
     - PREDLOG da se ne umnožavaju "ćelije" Muzeja savremene umetnosti Ive Antića i Ivanke Raspopović, već da se gradi novo zdanje, jeste zdrav predlog. Time sadašnje zdanje Muzeja dobija na značaju, jer multiplikovanjem "ćelija" sigurno ne bismo dobili na kvalitetu. S novim zdanjem, s dobrim programom puno bi se dobilo. Po formi, fizička struktura mora da komunicira sa postojećim zdanjem, a nikako da ga negira. Ta komukacija mora da postoji i u estetskom smislu.

SANJA SIMONOVIĆ, NAGRAĐENI AUTOR NAJBOLJEG STUDENTSKOG PROJEKTA
SIGURNO OSTAJEM OVDE

Odbijam sve priče na temu napuštanja ovih naših prostora. Uz više ambicija promene bi bile vidljivije, a verujem da ima energije za to

     ARHITEKTURA je vrlo širok pojam i umetnost i zanat - nauka. Vezana je za prostor, za tumačenje prostora. To su osnovni razlozi koji su nekadašnju gimnazijalku Sanju Simonović okrenuli arhitekturi, a njeno osećanje prostora došlo je do izraza u njenom diplomskom radu "Akademija pokreta", koju je locirala na Novom Beogradu, uz autoput. Zato se žiri za arhitekturu Kompanije "Novosti" i opredelio da "Akademiju" proglasi najboljim studentskim projektom. Mentor za diplomski rad "Akademija pokreta" bila je doc. Dragana Vasiljević-Tomić, a što se projektovanja tiče Simonovićeva kaže da je tokom trogodišnje saradnje na fakultetu najviše naučila od prof. Spasoja Krunića.
     * Da li ovo vaš prvi samostalni "izlazak u javnost"?
     - Još kao student sam učestvovala na konkursima. Na konkursu za Trg kosturnice u Kruševcu dobila sam otkupnu nagradu kao koautor sa prof. Borislavom Petrovićem. Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije je "Akademiju" proglasio najboljim diplomskim radom u prošloj godini.
     * Hoćete li u inostranstvo na postdiplomske? O tome mnogi maštaju.
     - Odbijam sve priče na temu odlaska odavde. Volela bih da ovde nastavim školovanje. Jer, nedostaju nam mladi stručnjaci. Ne osuđujem one koji odlaze u inostranstvo, ali mislim kada bi više vrednih i kreativnih ostajalo da se bori za svoju afirmaciju i celokupnom društvu bi bilo bolje. Uz više ambicija promene bi bile drastičnije, a verujem da ima energije za to. Ja ostajem ovde.
     * Verujete li da će vaša generacija uspeti da donese boljitak?
     - Apsolutno. Ali, ne skrštenih ruku. Međutim, potrebno je da i "stariji" prepoznaju i podrže te naše pokušaje. Ja ću sigurno dati sve od sebe.
     * Izgleda li vam Beograd kao pogodan poligon za mladog arhitektu?
     - Poligon je prava reč koju i ja često upotrebljavam, baš zato što ona može imati i afirmativno i pejorativno značenje. Upravo na tom "poligonu" je sistem vrednosti često doveden u pitanje. To se može prepoznati baš na Novom Beogradu za koji sam ja radila projekat.
     * Nalazite li inspiraciju u beogradskoj arhitekturi?
     - Ima izuzetnih primera koji daju motiv, prikazuju širok raspon kretanja arhitektonske misli kod nas. Ali, to je prilično zagušeno viškom elemenata i pogrešnim namerama, kao i pokušajima koje uopšte ne razumem. To u velikoj meri degradira čitav ovaj prostor.

     SIGURNOST
     - NAGRADA "Novosti" nije i prva koju sam dobila. Imam jednu otkupnu, nagradu za najbolji diplomski rad u 2006, ali ova ugledna nagrada "Novosti" je ono što mi zaista stvara sigurnost i potvrđuje da nisam pogrešila kad sam se opredelila za studije arhitekture.

     "DŽEPOVI"
     - NAJVIŠE me interesuju gradski prostori kao što su odmorišta, trgovi, "džepovi" koji okupljaju ljude. To je ono što Beogradu nedostaje jer tu je onaj prostor gde čovek može sebe da pronađe, da se oseća udobno. A, opet postoji interakcija sa okolnim prostorom, fasadama... Tu je moguće učiniti bar minimalni pomak: očistiti đubre, srediti fasade.
Taj minimalni pomak bi mogao biti ključna stavka u pomaku nabolje koji bi morao da se dogodi.


Izvor: Novosti