Moskva vraća baze na Arktik, rat na santama leda

Moskva vraća baze na Arktik, rat na santama leda

U novoj vojnoj doktrini Rusije preciziraće se zadaci armije u tom delu sveta. Od 38.000 kilometara granice arktičke obale, čak 22.000 kilometara pripada Rusiji

DA bi zaštitilo ruske interese na Arktiku, Ministarstvo odbrane RF je formiralo novu vojnu formaciju „Sever“, koja će imati objedinjeno komandovanje a u nju će ulaziti Severna ruska flota, zatim, kosmičke i PVO jedinice, avijacija i druge jedinice, koji su do sada bili u Murmanskoj i Arhangelskoj oblasti. Zbog toga su posle tridesetak godina reanimirane nekadašnje sovjetske baze koje su prestale da rade kad se raspao SSSR. Program zaštite severa provodi se po programu „Arktik-2020“.

Od 38.000 kilometara granice arktičke obale, čak 22.000 kilometara pripada Rusiji. Kontrolisati takvu dugačku granicu je gotovo nemoguće. U novoj vojnoj doktrini Rusije, koja će biti usvojena do kraja godine, biće precizirani i zadaci armije u području Arktika. Kako je više puta isticao predsednik Putin, armija treba da obezbedi sigurnost arktičke zone koja će dugoročno osiguravati RF snabdevanje ne samo naftom i gasom, nego i metalima, ali i ribom.

Ruski vojni brodovi će do kraja septembra završiti transport potrebnih materijala, vojne tehnike i naoružanja za grupu jedinica koje će biti locirane u bazama na Arktiku. General armije Dmitrij Bulgakov, zamenik ruskog ministra odbrane, kaže da su u bazama gde će biti jedinice već stvorene zalihe goriva, hrane, odeće i lekova za narednih godinu i po dana.

Bulgakov objašnjava da će se uskoro u mesta gde će biti vojne baze arktičke zone prebaciti i novo naoružanje, savremena i specijalna tehnika na gusenicama i točkovima. Tamo se grade i zgrade u kojima će živeti vojna lica i njihove porodice. Vojnicima je namenjena nova vrsta uniformi koja im omogućava da obavljaju dežurstva čak i na minus 55 stepeni!

Početkom septembra iz grada Severomorsk krenuo je konvoj brodova ka novosibirskim ostrvima. Stalna vojna baza za Severnu flotu stvara se na Novosibirskim ostrvima arktičkog regiona. Komandant Severne flote, admiral Vladimir Koroljov kaže da je glavni zadatak konvoja brodova da dovoze vojnike, oficire i tehniku.

I lani su ruski vojni brodovi plovili ka Novosibirskim ostrvima gde je dovezena tehnika da se obnovi avio-baza „Temp“ na ostrvu Koteljnij. Tamošnji aerodrom „Temp“ nije se koristio 27 godina. Na početku će u toj avio-bazi biti dvestotinjak ljudi i 40 jedinica tehnike. Dovezeni su moduli stambenih i drugih objekata. Inače, ostrvo Koteljni se nalazi na istočnom delu Severnog ledenog okeana. Vazduhoplovna baza će biti opremljena najnovijim tehnologijama tako da će moći da poleću i sleću avioni i u najtežim vremenskim uslovima. Na aerodromu će, kako je najavljivao načelnik generalštaba Valerij Gerasimov, biti eskadrila presretača MiG-31 koja će pokrivati taj region.

Prvi avioni posle više decenija na aerodrom „Temp“ sleteli su u oktobru 2013. Vojno-transportni avion AN-72 dovezao je stvari i tehniku potrebnu tom aerodrodromu koji je u sovjetsko vreme počeo da se koristiti 1949. i radio je sve do početka devedesetih godina kada se raspao SSSR. Tada je zbog besparice prestalo istraživanje Arktika pa je i aerodrom postao nepotreban. S novim entuzijazmom Arktik su Rusi ponovo počeli da istražuju 2012. godine.

Uskoro bi trebalo da proradi i najseverniji ledeni aerodrom na svetu na ostrvu Grem-Bel, koji se nalazi na aerhipelagu Zemlje Franca Josifa koji je bio aktivan od pedesetih do devedesetih godina prošlog veka. Na najsevernijim delovima Rusije napraviće se lanac aerodroma na koje će sletati vojni i civilni avioni. Uskoro će početi obnova aerodroma na ostrvu Vrangel na Zemlji Franje Josifa. Obnoviće se i zapuštena avio-baza Tiksi koja se nalazi na severnoj ruskoj obali. Iz tih vojnih baza će pratiti i čuvati ruski izvori nafte i gasa u tom regionu. Takođe će se nagledati plovidba trgovačkih brodova koji budu plovili severnim morskim putem.

Andrej Gubin, rukovodioc nučnih programa Ruskog instituta strateških istraživanja, smatra da je konfliktna situacija u zoni Arktika moguća, pogotovo kad se znaju različite ambicije oko toga šta kome pripada u priarktičkoj zoni.

- Rusija sigurno neće biti inicijator „bitke za Arktik“, ali sigurno neće ni dopustiti da se ne poštuju njena prava - kaže Andrej Gubin.

U toku ukrajinskog žarkog i krvavog leta, sredinom avgusta 2014. ministar inostranih poslova Kanade Džon Berd je imao potrebu da progovori o ledenom Arktiku i da zapreti čak i ratom.

- Mi smo duboko zabrinuti vojnim pripremama Rusije za Arktik i spremni smo da silom branimo svoje interese u tom regionu. Arktik je za nas strateški prioriotet i branićemo ga svim snagama - izjavio je kanadski ministar Berd u intervjuu danskom listu „Berlingske“. Vest su preneli mnogi listovi jer je već poznato da Otava i Moskva pretenduju na širenje svog pojasa na Arktiku u delu podvodnog hrbata Lomonosova. Dan kasnije kanadska ambasada u Moskvi je objavila da njen ministar nije uopšte rekao da Kanada planira da koristi vojnu silu protiv Rusa na Arktiku. Ministar kategorički tvrdi da je taj deo intervjua danski novinar izmislio.

Kako god, nesporno je da se Kanađanima ne sviđa to što Rusi nameravaju da pojačaju svoju stražu na Arktiku. Kanađani planiraju da naprave vojni centar za obuku, a od 2008. godine Kanada održava na svom delu Arktika vojne vežbe čiji je zadatak zaštita suvereniteta Kanade na krajnjem severu.

Samo par dana kasnije ruski predsednik Vladimir Putin je govorio o pravljenju i obnovi vojne infrastrukture kao i baza Ministarstva za vanredne situacije Rusije na Arktiku.

- To je naša teritorija i mi moramo obezbediti prolazak konvoja i brodova trgovačkim plovnim putevima - objasnio je Putin. Rusija će u osvajanju Arktika do 2020. godine potrošiti iz državnog budžeta oko 630 milijardi rubalja.

Eksperti tvrde da se u oblasti Arktika nalazi sedam odsto svetskih zaliha nafte i trećina gasa. Geolozi procenjuju da se tamo mogu takođe pronaći velike količine zlata i drugih plemenitih metala kao i dragog kamenja. Takvo bogatstvo privlači ne samo desetak zemalja koje imaju izlaz na mora arktičkog rejona nego i druge. Zato je i razumljivo što zemlje tog regiona hoće da što pre zaštite ono što misle da njima pripada. Međutim, mora se znati i to da za eksploataciju tog velikog bogatstva pod debelim santama leda treba napraviti novu i prilično složenu tehniku koja može da radi u izuzetno teškim uslovima. Zasada takvu tehniku nema niti jedna zemlja pa će i za nju biti potrebna velika ulaganja. A prvi zadatak će dobiti brodogradilišta - da naprave moćne i savremene ledolomce koji će kroz artikčki led krčiti put drugima.

CINK, OLOVO, ZLATO...

NA arhipelagu Nova zemlja u uvali Belušja guba, tamo gde je nekada bio atomski poligon, završava se gradnja luke za brodove i pravi se potrebna infrastruktura. Zbog toga što će se u tom delu ulagati u veliki projekt za dobijanje olova i cinka, predviđeno je da se aerodrom „Rogačovo“ koristi ne samo u vojne, nego i u civilne svrhe. Gradnja i modernizacija aerodroma pomoći će armiji da tamo dobije pravu vojnu bazu na arhipelagu Nova zemlja. Predviđa se da će rudnik i topionica početi da rade 2019. godine. Geolozi tvrde da su tamo otkrivene najveće zalihe cinka i olova na svetu. Osim toga, računa se da će se dobijati i srebro. Eksperti ocenjuju da su zalihe tih metala u tom regionu oko 9,5 miliona tona. Posebno je važno da se rude cinka i olova nalaze na malim dubinama pa će novoizgrađeni kombinati imati dosta sirovina. Do uvođenja sankcija Rusiji, bilo je reči da bi se kao investitori u taj projekt mogle uključiti i kompanije iz Švedske i Španije.

PUTIN: NE ISKUŠAVAJTE NAS - AKTIVNOST koju su počele vodeće svetske vojne sile oko Arktika, postavljaju pred Rusiju zadatak da obezbedi naše interese u tom regionu. U uslovima svetskih ekonomskih i drugih potresa uvek postoji strah da će neko rešavati svoj problem na tuđi račun putem vojnog pritisaka. Nije slučajno što se danas čuju glasovi da će gotovo sigurno uskoro „objektivno“ postati pitanje o tome da se nacionalni suverenitet ne treba rasprostranjivati na bogatstvo globalnog značaja. Takvih, čak i hipotetičkih, mogućnosti u odnosu na Rusiju ne može biti. To znači da nikoga ne treba da dovodimo u iskušenje svojom slabošću - napisao je u jednom autorskom članku pred predsednike izbore 2012. Vladimir Putin.

Preuzeto sa ...