Tek kad uđemo u EU, neće imati ko da nas leči :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Tek kad uđemo u EU, neće imati ko da nas leči

U potrazi za boljim životom odlaze najbolji među nama, oni koji nam porađaju žene, leče nas i vakcinišu, spasavaju živote - lekari.

„Žao nam je, ali moramo da vam odložimo operaciju“, reči su koje će, prema predviđanjima stručnjaka, pacijenti sve češće slušati u Srbiji. Anesteziolozi su, među brojnim drugim granama medicine, deficitarni, a iz dana u dan odlaze u sve većem broju preko granice.

Poslednje tri godine ubrzano raste broj lekara koji žele da napuste našu zemlju i zaposle se u inostranstvu.

- Od početka 2015. potvrdu o dobroj reputaciji, koja je neophodna za zaposlenje u inostranstvu, izdali smo za čak 1.000 lekara, dok je 2012. istu ovu potvrdu tražilo samo 200 njih. Ako se ovakav trend nastavi, veliko je pitanje ko će od specijalista ostati u Srbiji. Posebno ako se penzioniše preko 3.000 specijalista kako je planirano, a mladi specijalisti su već otišli ili se spremaju, ko će da nas leči? - kaže dr Vesna Jovanović, direktorka Lekarske komore Srbije.

Jedan od razloga je finansijske prirode, ali dr Jovanović smatra da novac nije glavni cilj odlaska.

- Ljudi prosto ne mogu ovde da se zaposle. Beznadežni osećaj koji ih obuzima nakon višegodišnjeg čekanja na posao natera ih da odu. Rešenje je u formiranju nacionalne strategije koja bi se bavila brojem upisanih brucoša na budžet na Medicinskom fakultetu, što bi se uskladilo sa brojem potrebnih kadrova na tržištu - kaže dr Jovanović.

Uprkos „odlivu lekarskih mozgova“, zdravstvo neće stati, mišljenja je dr Dušan Milisavljević, predsednik Odbora za zdravstvo u Skupštini Srbije.

- Godine i godine nebrige o zdravstvu sada su došle na naplatu. Sistem zdravstva je 20 godina narušavan. Ako hoćete ekonomski razvoj države, morate da imate zdravo društvo. I kada se investira u neku državu, gleda se kakvog zdravstvenog stanja je narod. Zdravstvo neće stati zahvaljujući lekarima i sestrama koji su iz bezbroj situacija do sada izlazili nepobeđeni, ali kako će raditi svoj posao u uslovima koji neće biti dobri, to ćemo videti - zabrinut je dr Milisavljević.

On naglašava da već imamo ogroman deficit pedijatara, radiologa, anesteziologa, a sada će ga biti i u drugim granama.

- Nemoguće je zabraniti mladim ljudima da idu da rade u inostranstvu. Ipak, moramo im omogućiti da ovde rade, da imaju izbor. Neophodno je da deblokiramo sve kočnice za zapošljavanje, da mladi lekari leče naše ljude, a ne Engleze, Nemce, Francuze, Norvežane ili Arape. Znanje je moć i moramo ga čuvati, ti mladi ljudi su neprocenjivo bogatstvo koje olako gubimo - kaže dr Milisavljević.

Sistem ozbiljno ugrožen

Rezultati istraživanja „Migracija zdravstvenih radnika iz zemalja zapadnog Balkana - analiza uzroka, posledica i politika“ pokazali su da je više od 75 odsto lekara zaposlenih u zdravstvenom sistemu Srbije razmišljalo o odlasku iz zemlje, dok je taj procenat još veći u mlađim grupama, gde ih je 81,8 odsto.
- Migracija zdravstvenih radnika bi u narednim godinama mogla da ugrozi stabilnost sistema zdravstvene zaštite. Ovakav trend, nazvan odliv mozgova, predstavlja nepovratni gubitak i novca uloženog u razvoj ljudskih resursa... Ne postoji nacionalna strategija za razvoj ljudskih resursa u zdravstvu. Ipak, veliki broj lekara je izjavio da bi preispitao odluku o migraciji ako bi im bila ponuđena specijalizacija ili druga vrsta postdiplomskog usavršavanja - zaključak je istraživanja.
Doktorka Maja Kostić, koja je bila saradnica na istraživanju, kaže da će situacija biti još gora kada Srbija uđe u EU.
- To će dovesti do slobodnog kretanja, pa se mogu očekivati veće migracije - kaže dr Kostić.

Sigurna radna mesta za lekare
Kristijan Štambuk, koji u Frankfurtu vodi portal medizinerkarriere.de sa informacijama za lekare iz inostranstva, nabraja razloge zašto je Nemačka tako omiljena.
- Dobro uređen zdravstveni sektor, moderne klinike i šansa za profesionalni razvoj. Atraktivni paket kompletiraju sigurna radna mesta i visoki prihodi u poređenju sa zemljama porekla - kaže Štambuk.
U Nemačkoj, prema procenama nekih stručnjaka, postoji potreba za „uvozom“ oko 100.000 lekara do 2030. godine.

ISPOVEST LEKARKE KOJA JE OTIŠLA

Dr Marija Danilović, lekar: Ne kajem se zbog odlaska u Nemačku

Odluka da se preselim u drugu državu nije bila nimalo laka. Napustila sam mesto gde sam odrasla, gde su sve moje uspomene, prijatelji i porodica. Moj lični razlog koji me je naterao da odem bio je razočarenje u državni sistem, nemogućnost prepoznavanja napretka same države i sebe kao pojedinca u istoj.
Odabir države u kojoj želim da nastavim svoj profesionalni i lični razvoj je bila država sa stabilnom ekonomskom situacijom, postavljenim standardima i zakonima koji se poštuju.
Raditi kao lekar u Nemačkoj nije nimalo lako, kao što to nije lako ni u sopstvenoj zemlji. Jedina razlika je materijalna strana.
U Srbiji, nažalost, zbog nedostatka sredstava postoji nemogućnost u tehničkom osposobljavanju bolnica svim potrebnim elementima za rad. Za razliku od Nemačke, gde je apsolutno sve omogućeno i svaka dijagnostička procedura je lekarima na raspolaganju.
Ne kajem se zbog svoje odluke o preseljenju u Nemačku, ali ne želim nikoga da savetujem da je bolje otići iz Srbije, svako treba da pronađe sebe i da radi po sopstvenim ubeđenjima.

Preuzeto sa ...