"Mosad i jevrejski lobi odlucili da nasa zemlja ,nakon pada Izraela, postane..."

"Ako je ovo dole tacno , ondaaa...Stvarnooo!!!"

" ...MOSAD i jevrejski lobi odlucili da naša zemlja nakon pada Izraela postane nova jevrejska država

OPERACIJA MOJSIJE!

Na meðunarodnoj diplomatskoj sceni pojavili su se planovi izmeštanja stanovništva i institucija države Izraela u sluèaju da islamski teroristi pobede u ratu sa Amerikom. Svetski analitièari tvrde da æe u narednih pedeset godina Srbija postati idealno mesto za stvaranje nove jevrejske države. Najnovije politièke, vojne i ekonomske inicijative govore u korist ove tvrdnje.

PAD IZRAELA!
Samo nas jedna decenija deli od obeležavanja èitavog veka netrpeljivosti i sukoba izmeðu Arapa i Jevreja oko statusno najkontroverznije države na svetu - Izraela. Glavni grad Izraela, Jerusalim predstavlja istorijsku lokaciju koja je kolevka i sveto mesto islama, hrišæanstva i judeizma, tri najuticajnije svetske religije. Jerusalim je posle dve hiljade godina ponovo postao glavni grad Izraela, ali tek posle "Sedmodnevnog rata", kada je okupiran u jevrejskoj kontraofanzivi protiv jordanskih snaga. U katastrofalnom porazu zemalja koje su vodile rat protiv Izraela, pored velikih gubitaka u ljudstvu i tehnici, neke su izgubile i delove teritorije, kao na primer Sirija koja je ostala bez Golanske visoravni. Uživajuæi podršku SAD, Izrael je još tada ignorisao zahteve UN za povraæaj teritorija gradeæi na njima vojna utvrðenja i etnièki èista jevrejska naselja. Osim odnosa sa susedima, glavni problem ove "biblijske države" je pitanje palestinske nacije, arapskih starosedelaca. Tokom stvaranja Izraela, stotine hiljada Palestinaca bilo je proterano u okolne arapske države i izbeglièke kampove. Izraelski zloèini doveli su do oružanog otpora koji je predvodila Palestinska Oslobodilaèka Organizacija (PLO) sa Jaserom Arafatom na èelu. Iako je u najtežim trenucima svoje borbe PLO ponekad pribegavao i klasiènom terorizmu pri èemu su èesto stradali nevini (kao na rimskom aerodromu), Arafat je uz Èe Gevaru postao jedan od glavnih simbola otpora i borbe za slobodu u dvadesetom veku. Promena svetske politièke scene nakon raspada Sovjetskog Saveza doprinela je da èak i arapske države uskrate podršku palestinskom otporu. Amerikanci su tražili priznavanje Izraela, a Arapi su zahtevali rešavanje palestinskog pitanja. Pod pritiscima sa obe strane kompromisno rešenje je naðeno u stvaranju palestinskih autonomnih oblasti u pojasu Gaze i Zapadne obale. Palestinska "Intifada" je prekinuta, a izraelska vojska se povukla. Iako se èinilo da je rešenje na pomolu, mir nije dugo trajao. Diplomatski nepromišljeni potez Jasera Arafata, koji je podržao Irak u Zalivskom ratu, dao je zeleno svetlo Izraelu da krene u konaèni obraèun sa palestinskom državom. Od tada Izrael otvoreno primenjuje etnièko èišæenje, napada na civilna i izbeglièka naselja, vrši atentate i otmice, upade i borbena dejstva na palestinskoj teritoriji. Ovi postupci izazvali su novi ciklus neviðenog nasilja i jaèanje islamistièkih palestinskih teroristièkih grupa. Ponovni rat u Palestini iskorišæen je kao glavni argument u borbi islamskih terorista protiv zapadnog sveta, od Hamasa i Hezbolaha do Al Kaide i Gama Islamie. Amerika i Izrael vode "globalni rat protiv terorizma", zapravo protiv navedenih teroristièkih organizacija, ali njegov ishod je neizvestan. Zato je napravljen plan "Mojsije", za izmeštanje stanovništva i institucija Izraela u sluèaju pobede islamskog terorizma u ratu sa Amerikom.

ANTISEMITIZAM I SRBIJA!
U vreme hladnog rata svet je i po pitanju Izraela zauzimao suprotne stavove. Naša zemlja, predvodnica "treæe strane" sveta u vidu Pokreta nesvrstanih zemalja, zastupala je stav da je "Izrael veštaèka tvorevina stvorena voljom velikih sila primenom sile i nepravde", što joj je omoguæilo važnu diplomatsku i ekonomsku ulogu na Bliskom istoku. Bezbrojni poslovni aranžmani, koncesije na naftna polja, izvoz struènjaka, tehnologije, ali i vojne opreme i naoružanja govorili su u prilog profitabilnom stavu nepriznavanja Izraela. Osim što je saraðivala sa arapskim državama, SFRJ je pružala diplomatsku, vojnu i logistièku pomoæ PLO i Jaseru Arafatu. Vojnièka i obaveštajna obuka palestinskih boraca za slobodu sprovoðena je u kampovima za obuku na teritoriji Jugoslavije, ali i arapskih zemalja. Vrhunac ove saradnje bio je kada je SFRJ primila ranjene borce PLO posle izraelske agresije i okupacije Libana. Scene ranjenika koji mašu našim zastavama i nose Titove slike dok ih iznose iz aviona izazvale su nepodeljene simpatije za borbu PLO sve do današnjih dana. Ipak, vremena su se promenila. Sa nestankom SSSR-a i poèetkom raspada SFRJ i naše državno rukovodstvo je priznalo postojanje države Izrael sledeæi primer arapskih država. Prekinuta je svaka pomoæ PLO, jedino je zadržana neformalna ambasada palestinske samouprave u Beogradu. Važno je napomenuti da za sve vreme dok je zvanièna politika SFRJ bila na strani PLO i arapskog sveta, u Jugoslaviji nije bilo antisemitizma. Na našim prostorima Jevreji žive više od 400 godina, još od proterivanja iz Španije i Portugala u XIV veku. Veliki broj Jevreja našao je utoèište u okrilju tada najžešæeg protivnika Španije - Turske. Jevreji su tada u velikom broju došli i u Srbiju, Bosnu i Makedoniju. Jevreji su tokom èetiri veka bili ravnopravni uèesnici u životu srpske države. Neki od velikih predstavnika srpske kulture i inteligencije bili su upravo Jevreji. Književnici Oskar Davièo, Danilo Kiš, Aleksandar Tišma, slikari Oskar Herman, Leon Koen, Ivo Rajn, ali i nauènici kao što su Gavro Švarc, Lavoslav Šik, Zvonimir Rihman, Mirko Brejer i drugi. Do poèetka Drugog svetskog rata u Kraljevini Jugoslaviji živelo je preko 60.000 Jevreja, ali nacistièki teror preživelo je svega 15.000. Izmeðu 1948. i 1952. godine 8.000 domaæih Jevreja preselilo se u Izrael. Prema popisu iz 1991. godine, u SR Jugoslaviji je ostalo oko 3.000 Jevreja. U Vojvodini je registrovano 513 Jevreja, što èini 0,02% ukupnog broja stanovnika. Samo u Novom Sadu živi nešto više od 100 pripadnika ove nacije.

DAVID PROTIV GOLIJATA!!!
Ideja o izmeštanju stanovništva i institucija u sluèaju sloma jevrejske države datira još od prvog arapsko-izraelskog rata. U vreme hladnog rata Izrael je bio svestan da je njegov opstanak vezan za sudbinu Amerike i Britanije. Bez amerièke podrške, Izrael bi nestao i pored velikih gubitaka ujedinjene arapske vojske. Izraelsko rukovodstvo je bilo u dilemi na koji naèin da odbrani posle toliko godina ponovo uspostavljenu državu. Operacija "David" šifrovano je ime za prvu soluciju odbrane Izraela. Naziv operacije je preuzet iz starozavetnog predanja - David je trebalo da simbolizuje Izrael u borbi protiv Golijata koji je predstavljao arapski svet i SSSR. Operacija "David" je predstavljala klasiènu odbranu granica i teritorija, i to po svaku cenu. U tu svrhu od Amerike je bila zatražena tehnologija za proizvodnju atomskog oružja. Pošto SAD nije bila najsigurnija u jevrejsku hladnokrvnost, ova tehnologija je u Izrael došla tek sedamdesetih godina. Posle dve ratne pobede Amerikanci su procenili da su Jevreji dovoljno zreli da vladaju situacijom u sluèaju treæeg arapsko-izraelskog rata. Želeæi da se pri odbrani zemlje maksimalno osloni na sopstvene izvore u sluèaju poraza SAD, Izrael je razvijao i sopstvenu vojnu industriju. Izraelska vojna industrija - IMI je razvila proizvodnju svih vidova naoružanja, od klasiènih do najmodernijih borbenih sistema. Iako ne priznaje da poseduje nuklearno oružje, Izrael je više puta pretio upotrebom ovog oružja u sluèaju novog napada na njihovu zemlju. Operacija "Mojsije" predstavlja drugu opciju izmeštanja stanovništva Izraela. Jasna je asocijacija na prièu iz Starog zaveta u kojoj je Mojsije izveo izrailjski narod iz Egipta otvorivši prolaz kroz Crveno more vodeæi ga ka obeæanoj zemlji. Ovom planu nije išlo u prilog to što bi poraz SAD znaèio i nestanak Zapadne Evrope, a upravo to su bile alternativne destinacije novog Izraela. U Africi su se u to vreme stvarale nove nezavisne države, Južna Amerika se tresla od kubanske revolucije, Azija i Australija su oseæale pretnju Crvene Kine koja bi u jurišu poèistila marionetske režime, tako da ni tamo ne bi bilo mesta za zidanje novog Jerusalima.

BEG U EVROPU !!!
Sa prestankom pretnje nuklearnog rata i usvajanjem nove globalne strategije SAD operacija "Mojsije" je izbila u prvi plan. Pošto su bili upoznati sa planom SAD koje su u narednih trideset godina želele da prisvoje 80% svetskih rezervi nafte, okupacijom Sirije, Libije, Iraka, Irana..., Izraelci su prognozirali jaèanje islamskog terorizma i sukob civilizacija globalnih razmera. Za razliku od scenarija iz vremena hladnog rata, u ovom sluèaju èoveèanstvo ne bi u celosti palo pod vlast jedne opcije veæ bi se u novoj podeli sveta našlo više odvojenih i meðusobno izolovanih celina. Analitièka služba Mosada (izraelska kontraobaveštajna služba) trebalo je da izradi detaljnu analizu za odabir nove zemlje pri èemu su se morali uzeti u obzir sledeæi zahtevi: - buduæa teritorija Izraela mora biti država u èijoj prošlosti nije bilo antisemitizma, tj. da u njoj ne deluju jaèi antisemitistièki pokreti i partije; - to ne sme biti nacionalna veæ pre svega multikulturalna graðanska država; - veæinsko stanovništvo ne sme biti islamske veroispovesti; - teritorija države mora biti kompaktna celina sa definisanim granicama; - poželjno je èlanstvo u politièkim i vojnim evroatlantskim organizacijama; - država mora da ima izlaz na znaèajnije more i osnovnu infrastrukturu; - broj stanovnika ne bi trebalo da bude veæi od 10 miliona; - ekonomski sistem mora biti otvorena kapitalistièka privreda sa velikim procentom stranog kapitala; - pre poèetka evakuacije, izraelska država i njeni graðani treba da poseduju 25% privrede i zemljišta odabrane zemlje. Izbor je sužen na evropski kontinent i Rusku Federaciju, jer su Afrika i Azija po mišljenju Mosada trajno nestabilna podruèja gde velike sile ne bi tolerisale stvaranje novih država. Sa druge strane, severnoamerièke države i Australija bi u sluèaju poraza zapale u ekonomsku i politièku krizu, a otpale su i zemlje Južne Amerike, zbog revolucionarnih previranja i graðanskih i lokalnih sukoba. Zbog velièine Ruske Federacije i nenaseljenosti pojedinih oblasti, razmišljalo se o ponudi za otkup teritorija. Tada je na vlasti bio Boris Jeljcin, koji bi za odreðenu sumu i pod jaèim pritiskom pristao na takvu ponudu. Ipak, Jevreji su odustali od ove ponude pošto je u Rusiji antisemitizam endemski - bilo ga je i pod carevima i pod komunistima. U takvim uslovima bili bi verovatniji novi sukobi, nikako novi Izrael. Kao i Rusija, i Evropa je imala antisemitistièku prošlost. Od Španije u XIV veku pa do Nemaèke i njenih saveznika u Drugom svetskom ratu, gotovo sve države Zapadne i Istoène Evrope u svojoj istoriji imaju makar po jedan veliki progon Jevreja. Osim toga, evropske države su u veæini sluèajeva države sa nacionalnim predznakom, te bi stvaranje suverenih jevrejskih entiteta dovelo do novih sukoba i konaènog kraja puta za Mojsijevo pleme.

SRBIJA - POSLEDNJE UTOÈIŠTE !!!
Sa nastajanjem novih država u Evropi, pojavila se ideja o uticanju na aktuelna dešavanja na terenu u cilju promene granica i etnièke strukture odabranih država, èime bi se u odreðenom vremenskom periodu ispunili navedeni zahtevi. U detaljnoj analizi bivših republika SFRJ, Republika Srbija se pojavila kao kandidat koji bi uz eventualna doterivanja mogao da bude idealan izbor za novi Izrael. Razlozi su sledeæi: - antisemitizam kod Srba neuporedivo je blaži nego u ostalim balkanskim zemljama; - Srbija je po Ustavu, ali i po broju nacionalnih manjina, graðanska a ne nacionalna država; - veæinsko stanovništvo je hrišæansko a islamski deo je izolovan, što je kasnijim dešavanjima i formalizovano u obliku okupacije Kosova i Metohije; - Srbija je kompaktna, granice prema susedima datiraju još od Prvog svetskog rata, a granice sa otcepljenim republikama bile bi naknadno definisane što je i bio sluèaj sa Dejtonskim sporazumom; - i pre 5. oktobra u Srbiji je postojala tendencija da se krene u evroatlantske integracije a sa petooktobarskim prevratom se krenulo i u praktiènu realizaciju; - izlaz na more èak i u sluèaju raspada zajednice sa Crnom Gorom bio bi obezbeðen preko Grèke do Egejskog mora; - Srbija je vremenom postala otvorena za strana ulaganja. Poslednji uslov, koji je podrazumevao vlasništvo nad 25% nepokretnosti, svoju realizaciju dobio je dolaskom vlade "ekonomskih eksperata" na saveznom i republièkom nivou. Ljudi u tim vladama su zbog ekonomskog interesa ili pripadnosti odreðenim obaveštajnim službama bili spremni da uèestvuju u ovom planu. Èinjenica koja je posebno odgovarala realizaciji izraelskog plana je bio katastrofalan natalitet veæinskog naroda u Srbiji.

Matematièki je dokazano da æe za pedeset godina Srbi u Srbiji postati manjina. Takva šansa se nije smela propustiti. Jevrejsko rukovodstvo je u upražnjenom mestu videlo božije proviðenje. Tel Aviv je dao zeleno svetlo za poèetak realizacije operacije "Mojsije". Poèetak mešanja Izraela u dešavanja na prostoru SFRJ poklapa se se dolaskom demokratske administracije Bila Klintona. Najistaknutiji uèesnici amerièke politike prema Srbiji iz Klintonovog kabineta bili su upravo jevrejskog porekla.

Da li je zaista sluèajnost što su Jevreji Medlin Olbrajt, Rièard Holbruk, Džejms Rubin i Vesli Klark uèestvovali u raspadu SFRJ i u zloèinima nad Srbijom? Osim medija koji su pod kontrolom jevrejskog kapitala, u ovu borbu su se ukljuèili i poznati evropski intelektualci jevrejskog porekla predvodeæi kampanju satanizacije Srbije..."

Sa : http://www.gacikdesign.com/63padobranska/forum/viewtopic.php?f=25&t=1521