Hej, mnoge sam vatre palio
i mnoge vode zamutio,
nošen srećom i zlom.
I da znaš tri sam banke potrošio,
a da nisam ni slutio,
da sve to tek prohuji s vihorom,
jednom zauvek.

Hej, gde su sad oni klikeri,
trešnje sa periferije,
sveske iz šestog B.
Gde su sad svi gimnazijski šminkeri,
prve studentske ferije
i čeznjiva pisma iz armije.

Hej, čudne staze do uspeha,
čvrsta vera u drugove,
sve je to varljiva stvar.
I sad ako postoji uteha,
ja nisam prastao dugove
i svakom sam vratio isto bar.

Hej, sada znam gde sam grešio
i gde sam, na žalost, bio gad,
a gde, na žalost, ne.
I da znaš sve sam rebuse rešio,
ali ipak se ponekad
još zaletim na vetrenjače.


I vidiš, već sam tu
na pola puta, sve je dim
i fotografije, od vremena, izbledele.
I vidiš već sam tu
na pola puta, sad mi trebaš ti,
budi vodič moj kroz mutne predele.

Balasevic