Kada se Vojvodina odvoji, pripojiće se Republici Srpskoj, a zatim ćemo primiti i Srbiju, pa potom i crnu Goru i nova država će se zvati Republika Srpska.

Тачно тако ... и то треба да брине Бошњаке а не то што је тамо неко изјавио нешто што им се не свиђа, а Срби у РС ... само лагано и стрпљиво. 

Gde bre trpate Vojvodinu u posao? Kakvo otcepljenje, kakvi bakraci. To je samo prerspodela sredtava u dzepove lopina.
Lepo je Chanak rekao: prvo da vidimo cije su nase pare.
I nosi sve za N Sad. Ostali u Vojvodini cemo gi pushimo.

Pa pušite ga kad ste glasali za Čanka. Vi u Pančevu živite od Beograda a na Beograd pljujete.

Ko je bre glasao za Chanka, sta pricas? I ko od koga zivi? Da ne treba nama Pancevcima onih 3 miliona tona nafte sto se preradjuje ili koliko miliona tona etilena i pvc-a i djubriva?Imas desetak autobusa svako jutro koji dolaze iz Beograda za Pancevo i dovoze zaposlene.
Ovde ti je Velja, Voja i Boris na vlasti.
Velja otero par zena direktorki i doveo svoje Chachanke.
Od Novog Sada kad trazimo nesto, kazu: trazite od Beograda ionako se bratimite sa njima.
Prezivecemo mi. Mi smo stari grad hajduka, jataka, konjokradica, skeledzija itd.
Samo sto bih ja da vidim kako nam ga pushe i Beogradjani i Novosadjani.
Polako samo, dok se oni jebu oko luke, mi nasu na Dunavu mozemo napraviti pravu.

A od čega bi živeli da tih milione tona goriva i đubriva, plastike,... ne potroši Beograd i ostatak Srbije.   

Brzo bi ta vaša proizvodnja stala da je na Dunavu đumruk ko što se Čanak i društvo zalažu. Vidi Šiptare kome oni danas prodaju struju? 

Ма боли вас патка. Добили сте ви курате Русе и ускоро могу да вам пуше и Београд и Нови Сад и то на смену. Само да од силног пушења не добију заушке

Ne znam da li je ko cuo za ovu varijantu desavanja:


NATO „trampa“ srpskih za srpske teritorije


Ovih dana plasiraju se priče o mogućoj razmeni teritorija kako bi novostvorene nacionalne države bile etnički zaokružene, a mir dugotrajno osiguran. Radi se o NATO prevari sračunatoj da olakša dalje komadanje srpskih zemalja i učvršćivanje njihove okupacije putem formalnih atlantskih integracija




Pre neki dan, Ted Karpenter, iz vašingtonskog instituta „Kejto“, predložio je da Republici Srpskoj bude dopušteno da se izdvoji iz sastava BiH, i priključi Srbiji. To bi Beogradu bila „kompenzacija“ za Kosovo, odnosno prihvatanje njegove „nezavisnosti“. Nešto ranije, naš prozapadno nastrojeni ekonomisa, Goran Nikolić, otišao je još dalje, objavivši na svom blogu  (sajt B92) kratak tekst pod naslovom: „Nove granice i grupni ulazak u NATO – stabilnost za Z. Balkan?“ Njegov ključni deo glasi: „Priznanje Kosova i trampa severa za Preševsku dolinu za Srbiju bi u slučaju sveobuhvatne razmene verovatno bila prihvatljiva solucija. U bolje obaveštenoj javnosti kolaju brojni predlozi trampe. Oni se npr. mogu zvati S za S (Srpska za Sandžak /istočni/) … Sava i Jadran za Bošnjake (uz istočni Sandžak i teritorijalne ustupke bosanskih Hrvata). Herceg-Bosna i ostaci Posavine za Hrvatsku, blago okrnjena RS za Srbiju, sa nadvožnjakom nad zapadnim delom Brčkog“.
Ne družim se sa pripadnicima kvislinškog režima koji vodi Srbiju, a ni sa aktivistima ovdašnje „NATO pete kolone“, pa nisam deo „bolje obaveštene javnosti“. Stoga, nisam ranije čuo, pa ni pomislio da iko u Srbiji nudi „istočni Sandžak“ za Republiku Srpsku,  niti da je trampa severnog Kosova i Metohije za tzv. Preševsku dolinu – koja uzgred budi rečeno i ne postoji, već je u pitanju novi antisrpski propagandni termin – za Srbiju „prihvatljiva solucija“. Ipak, ovo je prilika da progovorimo o granicama na postjugoslovenskom prostoru, i to kako prošlim tako i sadašnjim, odnosno budućim. Ali i da, uzimajući u obzir dva spomenuta predloga razgraničenja, konstatujem sledeće: štetne kombinacije koje evroatlantski nastrojeni Srbi razrade za svoj narod, retko koji zapadnjak može da smisli. Po nas najgori planovi, koje neprijateljske sile potom prihvate i nam nameću, obično se rode u nekim srpskim, izdajničkim ili bar plitkoumnim, glavama!

(NE)MOGUĆE GRANICE

Ustav iz 1974. godine načelno je govorio o pravu jugoslovenskih naroda na samoopredeljenje. Iako nije bio razrađen mehanizam za njegovu realizaciju, bitno je da nije sporno da su narodi mogli, ako su to hteli, da se otcepe. Ipak, postavlja se pitanje – na šta se pravo na samoopredeljenje odnosilo? Naravno, nije mogao svaki Srbin ili Hrvat da izdvoji svoje dvorište ili stan iz SFRJ, odnosno Republike u kojoj je bio manjina, ali – da li je svaka mesna zajednica mogla da se otcepi? Ili su to pravo imale samo relativno kompaktne teritorije.
Prvo da vidimo kako bi izgledale nove granice kada bi prihvatili donekle modifikovani prvi model razgraničenja (da bar nekoliko grupisanih mesnih zajednica imaju pravo na samoopredeljenje), i projektovali ga, u skladu sa tadašnjim razmeštajem naroda, na 1991. godinu. Srbima bi pripao ne samo veći deo Republike Srpske Krajine, već i neki pogranični krajevi sa hrvatske strane granice, kao i gro zapadne Slavonije. Hrvatska bi bila podeljena na četiri dela: Istočnu Slavoniju (odvojenu srpskom zapadnom Slavonijom), Zagorje sa Hrvatskim primorjem (međusobno takođe skoro razdvojenim srpskim teritorijama od Ogulina do Srpske Moravice na granici Slovenije), Zadar sa Ravnim kotarima i, konačno, Južnu Dalmaciju, kojoj bi bila pripojena Zapadna Hercegovina. Hrvatima bi pripale i neke manje teritorije u centralnom delu Bosne i u Posavini, dok bi preko 60% BiH dobili Srbi.
Muslimanima bi pripalo oko 25% BiH, i to u vidu razdvojenih teritorija koje bi se protezale od Drine pa do Cazina. Ujedno, dobili bi i južni deo Raške oblasti, gde su bili a i sada su većina. Radi se o nekoliko mesnih zajednica u opštinama Prijepolje, Sjenica i Novi Pazar (dok veći deo atara tih opština naseljavaju pravoslavni Srbi), i znatnom delu tutinske opštine. Na osnovu rečenog vidimo da bi samo na prostoru Srbije, BiH i Hrvatske, postojalo bar pedesetak razdvojenih oblasti (neke bi bile patuljastih razmera) koje bi pripale Srbima, Hrvatima i muslimanima.


SRPSKO ISTORIJSKO PRAVO

Zdrav razum, verovatno, svakome od nas kaže, i dok ne zamislimo sve rečeno na karti, da je bilo nemoguće da se svaki izolovani komad teritorije otcepi od republike kojoj je pripadao i pripoji nekoj drugoj. A tim pre tako je kada uzmemo u obzir potrebnu infrastrukturu, gradske centre, privredni i administrativni potencijal, kao i sve drugo potrebno da pojedine oblasti funkcionišu kao enklave nekih država. Stoga, jasno je da je ustavno pravo na samoopredeljenje jugoslovenskih naroda moglo da bude realizovano samo uz izvesnu razmenu teritorija, tako da pravoslavni Srbi dobiju samo oko 55% BiH, odnosno islamizirani Srbi čak 30% te republike, a da za uzvrat južni delovi Raške oblasti sa muslimanskom većinom ostanu u sastavu Srbije (a uzgred ne radi se o tzv. istočnom Sandžaku, kako kaže Nikolić, već o jednom njegovom južnom delu), dok bi muslimanske oblasti u BiH uglavnom bile povezane. Opet, kada je reč o nekadašnjoj SR Hrvatskoj, bilo bi gotovo neizbežno da, uz kompenzacije srpskoj strani, deo zapadne Slavonije, kao i neke oblasti u primorju, pripadnu Hrvatima, kako bi njihova država imala teritorijalni kontinuitet.
Međutim, od ustavnog prava srpskog naroda na samoopredeljenje, i razgraničenja iole nalik onome o kojem smo govorili, nije bilo ništa. Sjedinjene Države i njeni evropski saveznici nametnuli su ono što su smatrali da je u njihovom interesu. Priznali su Hrvatsku i BiH u njihovim administrativnim granicama, a legitimne i legalne zapadne srpske države (RSK i RS) tretirali kao separatističke tvorevine. Potom su putem direktne i indirektne vojne intervencije i Srbiju naveli da defetistički poklekne i takvo stanje, odnosno aneksiju RSK i dela RS, prihvati. No, Beograd nije mogao da izbegne da se i Srbija nađe pod udarom. Usledila je agresija na nju, koja je dovela do prepuštanja uprave nad Kosovom i Metohijom, suštinski, okupacionim snagama i administratorima. Sledeći korak bilo je priznanje tzv. države Kosovo od strane SAD-a, kao i saveznika i vazala te velesile.
Vašington je našem narodu oteo ono što mu pripada. I to čak i po titoističkom, nesumnjivo, po Srbe nepovoljnom Ustavu. A kamoli na istorijskim osnovima. Još franački analista Ajnhard (9. vek), vizantijski car i pisac Konstantin VII Porfirogenit (10. vek), a pogotovo potonji relevantni autori (npr. Jovan Kinam, 12. vek), svedoče da je veći deo teritorije BiH bio srpski (kao i cela Crna Gora), a da je tako bilo i sa značajnim delovima sadašnje Hrvatske (odnosno Makedonije i severne Albanije). Kada na to dodamo i činjenicu da su Srbi pobedili u Prvom i Drugom svetskom ratu a Hrvati i muslimani se, tokom oba rata, uglavnom borili na strani Nemačke, odnosno da su hrvatsko-muslimanske ustaše nad Srbima počinili genocid jednak Holokaustu, nema ni trunke sumnje da bi bilo pravedno i istorijski utemeljeno da realna (a ne velika) srpska država obuhvati prostor gotovo od granice Slovenije pa sve do Grčke.
No, život je surov. Moćni gaze i pravo, i pravdu, te otimaju šta žele. Mi nismo smogli snage i volje da im se odupremo. Tako su nam nametnuli sadašnje granice. Na sreću, svet se sada menja. Pre ili kasnije doći ćemo u priliku da postavimo pitanje povraćaja bar dela onoga što nam pripada. Do tada treba da se izborimo da sa vlasti oteramo američke kvislinge koji iznutra slabe Srbiju, da je korenitom unutrašnjopolitičkom i spoljnopolitičkom preorijentacijom ojačamo, i tako – kako je to rekao Slobodan Antonić – „spremni dočekamo priliku za obračun“. A ona će se sigurno pojaviti, samo pitanje je da li ćemo umeti i hteti da je prepoznamo, i iskoristimo. Samosvesna i oporavljena Srbija izboriće se za ujedinjenje, bar dela, srpskih zemalja. Duhovno okupirana neće sačuvati ni sebe.


SLOBODNE SRPSKE ZEMLJE


Predložio da se Republici Srpskoj dozvoli da istupi iz sastava BiH, i priključi Srbiji, a da Beograd prizna nezavisno Kosovo: Ted Karpenter


SLOBODNE SRPSKE ZEMLJE

Danas postoje dve države koje su formalno srpske. To su Srbija i Srpska, u kojima deklarisani Srbi predstavljaju većinu stanovnika. Međutim, prva je, iako je ustavom definisana kao nacionalna država srpskog naroda, u stvari spala na nivo američkog protektorata. Druga je, iako su njena vlast i relevantna opozicija, uz sve mane koje imaju, mnogo nacionalnije nego režim i veći deo opozicije u Srbiji, ipak direktno okupirana. Što se Crne Gore tiče, za nju takođe, na osnovu njenog istorijskog karaktera i ne samo etničkih korena (jer srpske korene imaju i tzv. Bošnjaci, mnogi Makedonci i značajan deo Hrvata), već i opredeljenja većine stanovništva (oko 65% građana Crne Gore, i pored strašne propagande, izjašnjavaju se kao Srbi ili kažu da im je maternji jezik srpski, i da su vernici koji priznaju SPC). Otuda, Crna Gora je takođe srpska zemlja i deo srpskog državnog prostora, iako nije srpska država čak ni onoliko koliko je to vazalna Srbija. A pokušaj izdvajanja dela Raške oblasti iz Srbije, u funkciji je daljeg odvajanja Crne Gore od naše republike (bile bi spojene samo jednim koridorom), kao i podsticanja crnogorskog etničkog separatizma.
Dužnost Srbije je – kao najsnažnije srpske države – kada dođe sebi iz stanja opijenosti evropskim iluzijama, da energično počne da deluje u prilog zaštite srpskog identiteta Crne Gore, odnosno da pruža svekoliku podršku Republici Srpskoj da ponovo preuzme sva ovlašćenja koja je dobila Dejtonskim sporazumom (od sopstvene vojske do pasoša koji bi imao i oznake RS). Time, i borbom za zaštitu svog teritorijalnog integriteta, oslobođena Srbija će doprineti da sunce slobode ogreje i Srpsku, i Crnu Goru. Od toga do ujedinjenja srpskih zemalja biće samo jedan korak. A pre ili kasnije doći će vreme da se izborimo i za Prištinu i Prizren, a ako se ukažu povoljne okolnosti, i za slobodu RSK. Jevreji su hiljadama godina uporno govorili: „Dogodine u Jerusalimu“. I evo ih tamo. Zato ne smemo da se demorališemo i prepustimo evroatlantskim centrima moći da nam i dalje kroje sudbinu, odnosno prekrajaju duše i granice.

„ZAŠTITA“ BESNE ZVERI
Više puta sam pisao o tome da Vašington nastoji da preko svoje „pete kolone“ obezbedi da mu damo i ono što nije uspeo da nam otme, odnosno da se odreknemo šanse da u okolnostima kada globalne prilike za nas postanu povoljne – ispravimo bar neke od nepravdi koje su nam devedesetih godina učinjene. Deo tog antisrpskog projekta je i plasiranje priča o razmeni teritorije, po principu srpsko za srpsko.
U gorem slučaju, navodno, nude nam RS (i to ne celu nego umanjenu za Brčko, a na stranu to što zapadna srpska država nikada nije ni dobila 49% teritorije BiH koja joj je pripala u Dejtonu) za Rašku oblast, a severno Kosovo za Preševo. U boljem slučaju, nagoveštavaju nam mogućnost trampe KiM (valjda bez severnog dela) za RS. Međutim, u oba slučaja, uveren sam, ne radi se o razmeni teritorija već o ispitivanju terena. Naši neprijatelji hoće da vide da li smo i dalje spremni da se olako igramo sa svojim zemljama. Ako jesmo onda će nastaviti da nam ih uzimaju, a ništa nam za uzvrat neće dati.
U pitanju je još nešto. Antisrpske snage sada, kao i više puta ranije, propagandno deluju u prilog toga da, dok maštamo o nadoknadi, i plašimo se novih poraza, u mislima prežalimo deo teritorije koji nam trenutno otimaju. Gora „ponuda“ treba da nas zaplaši gubitkom Raške oblasti, što navodno može da nam se desi ako i dalje budemo „nekooperativni“. Svrha bolje „ponude“ je da kod nas stvori lažnu nadu da će popustljivost oficijelnog Beograda, koliko toliko, biti jednog dana nagrađena.
Međutim, svakome ko racionalno razmisli, trebalo bi da bude jasno da neće biti tako. Naši ustupci će, kao i do sada, biti propraćeni samo dodatnim zahtevima. Popuštanjem prizivamo nove nesreće. Sada se već uveliko radi na širenju separatističkog sindroma među muslimanskom populacijom Raške oblasti, a sutra će još glasnije biti postavljeno pitanje Vojvodine. I to ne samo onog dela gde su Mađari većina, već cele naše severne pokrajine. Ako na svaki pomen krnjenja teritorije Srbije, u skladu sa ustavom i zakonom, ne budemo reagovali rigorozno, a na spoljnjem terenu, kao svaka normalna zemlja – crno nam se piše. To znaju naši neprijatelji, pa zato, pritiscima i obećanjima, kao i preko svojih lobista u Srbiji, nastoje da nas zalude, kako bi nastavili sebi da kopamo raku.
Uostalom, zar bi u razumnom stanju Srbi prihvatili da NATO komada naše zemlje, a mi još i da uđe u njegove redove?! Valjda, da se odužimo za predloženo oduzimanje Raške oblasti tako što ćemo ginuti u Avganistanu. I da „meku“ okupaciju Srbije učinimo „klasičnom“, kako u boljim geopolitičkim okolnostima ne bi mogli da se izborimo za slobodu Srbije (sa Kosovom), Srpske i Crne Gore, a možda i RSK.
Umesto da postanemo „saveznici“ sa svojim neprijateljima, i da im pomažemo da seku naše meso, dužni smo, pred istorijom i pred potomcima, da im se odupremo. Ne smemo da se pomirimo sa gubitkom Kosova i Metohije ili bilo kog drugog dela otete srpske teritorije, a kamoli da smemo i da pomislimo da prihvatamo da naš državni prostor i dalje bude krunjen. Kosovo je naše, kao što je to i Srpska ili Raška oblast. Nema tu šta da se trampi. I ne treba nam NATO stabilnost koja je u funkciji očuvanja i produbljivanja zla učinjenog našem narodu, već nam treba selektivna globalna nestabilnost i ojačala Srbija koja će umeti da iskoristi svaku povoljnu priliku kako bi pravda trijumfovala.


izvor: PECAT

malo da vas vratim u realnost...


BOJAN BAJIĆ/DESET ARGUMENATA PROTIV: Zašto Srbi pri zdravom razumu ne mogu proglasiti i održati nezavisnost RS-a
Srijeda | 03.11.2010.

Kolumnista BLIN MAGAZINA i predsjednik Naše stranke u ostavci, Bojan Bajić, nudi deset argumenata zašto Srbi pri čistoj svijesti i zdravom razumu ne mogu proglasiti i održati nezavisnost Republike Srpske

Bojan Bajić(Ne)zavisnost Republike Srpske

Piše: Bojan BAJIĆ

Postoji samo jedan ključni argument zašto Srbi pri čistoj svijesti i zdravom razumu ne mogu proglasiti i održati nezavisnost Republike Srpske, a to je geografija entiteta. Teritorija entiteta nije kompaktna, što stvara ekonomsku i saobraćajnu razjedinjenost i neodrživost, vojnu neodbranjivost, demografsku disproporciju istoka i zapada, prilikom čega bi se populacija iz istočnog dijela morala intenzivnije usmjeriti ka Srbiji zbog pokidanosti veza ka Sarajevu, pa onda Tuzli i Mostaru, kao prirodnim ekonomskim centrima i tačkama prema kojima istočna Republika Srpska gravitira u saobraćajnom i ekonomskom smislu.

Doduše, kada bi Sarajevo i Tuzla bili spremni da prihvate nezavisnost RS-a, te da pomognu Srbima iz istočnog i zapadnog dijela da premoste teritorijalnu nepovezanost, onda bi nezavisnost možda bila izvodljiva, ali pošto ne postoji nikakva mogućnost da to Bošnjaci prihvate, te da ne pokušaju to osujetiti, onda ispada da bi nezavisnost Republike Srpske dala Bošnjacima niz mogućnosti da taj čin ospore. Zapravo, Bošnjaci bi tada imali Republiku Srpsku u šaci na više načina, što ekonomski, što saobraćajno, što vojno, pa bi mogli izabrati adekvatnu metodu kojom bi nezavisnost Republike Srpske bila potpuno zavisna, odnosno egzistencijalno ugrožena.

Čak da Srbima pripada Brčko, a teško da će ikad više suvereno pripadati, što bi stvorilo koridorski kontinuitet teritorije, to opet ništa strateški ne pomaže, jer bi Republika Srpska opet zavisila od dobre volje Bošnjaka da ne prave probleme. Koridorom može da cirkuliše humanitarna pomoć, ali ne i ekonomija.
Bosnu za Srpsku

E, sad, šta bi se stvarno desilo kada bi Republika Srpska proglasila nezavisnost. Prvo, počeo bi novi rat. Po istom principu kao i za SFRJ, ne postoji nikakva svjetska sila koja bi mogla spriječiti rat u slučaju da Republika Srpska proglasi nezavisnost. Drugo, Bošnjaci bi vojnim putem lako zauzeli sve teritorije Republike Srpske od Zvornika do Trebinja.Treće...

S druge strane, stav Amerike se uvijek, prije ili kasnije, prilagođava realnostima na terenu, tako da on nije ključan za pitanje nezavisnosti. Takav bi bio slučaj kada bi Srbi imali mogućnost da iznude novu realnost! Ali, pošto je zbog pomenutih razloga, a pri čistoj svijesti i zdravom razumu, nemoguće o tome razmišljati, to onda znači da su SAD samo realne kada u ovom trenutku stoje na poziciji podrške jedinstvenoj BiH. Sjetimo se kako su SAD u prvoj fazi krize bile za osptanak SFRJ, dok onda nisu prihvatile novu krvavu realnost na terenu i priznale bivše republike. Pošten je bio početni stav SAD-a prema SFRJ, jer su prethodni izvještaji CIA-e govorili o mogućem ratu i krvavom raspadu. Pošten je i sadašnji stav SAD o jedinstvenoj BiH, jer izvještaji CIA-e opet govore da ne može biti raspada bez rata.

Optužba na račun Amerike da je kriva što nije spriječila početak ratova u SFRJ, toliko je debilna, da je uopšte ne treba komentarisati.

E, sad, šta bi se stvarno desilo kada bi Republika Srpska proglasila nezavisnost.

Prvo, počeo bi novi rat. Po istom principu kao i za SFRJ, ne postoji nikakva svjetska sila koja bi mogla spriječiti rat u slučaju da Republika Srpska proglasi nezavisnost.

Drugo, Bošnjaci bi vojnim putem lako zauzeli sve teritorije Republike Srpske od Zvornika do Trebinja.

Treće, zapadna Republika Srpska, tj.SAO (srpska autonomna oblast) Banjaluka, ne bi tako lako mogla biti vojno pobjeđenja, pa bi se vremenom formirale ratne linije i status quo, ali bez ofanzivne sposobnosti SAO Banjaluka...

Četvrto, Rusija bi se umješala, pored standardno umješanih SAD, i tražila od Amerike da se Miloradu Dodiku osigura nezavisnost SAO Banjaluka.

Peto, Amerika bi prihvatila novu krvavu realnost. Potpisao bi se novi međunarodni ugovor. Bošnjaci bi prihvatili nezavisnost SAO Banjaluka plus koridorsku povezanost sa Srbijom, a zauzvrat bi zadržali teritorije Republike Srpske od Zvornika do Trebinja, čime bi imali dugu granicu sa Srbijom i Crnom Gorom, a samim tim bi ostvarili kontinuitet sa Bošnjacima iz Sandžaka.

Šesto, Milorad Dodik bi bio zadovoljan svojom knjaževinom SAO Banjaluka, teritorijalno-demografskog kapaciteta negdje između Crne Gore i Kosova. Nezavisna SAO Banjaluka se ne bi mogla ujediniti sa Srbijom, jer bi se onda tražio reciprocitet spajanja Sandžaka sa bošnjačkim teritorijama u BiH.

Sedmo, tokom ovog meteža bi Hrvati mogli formirati kakav HAO, tj. vlastiti entitet, ali bez nezavisnosti, već u nekoj federalnoj kombinaciji sa Bošnjacima.

Zašto sam ovo napisao? Zato što se logično da zaključiti da Dodikova politika ide u pravcu: SAO nezavisna knjaževina zapadna RS, u kojoj bi svi 'sem njega, velikog knjaza, bili podanici i kmetovi, dok ga sudbina istočnih krajeva apsolutno ne interesuje

Osmo, nakon svega bi Srbi, Hrvati i Bošnjaci mogli otpočeti proces evropskih integracija, tj. usaglašavanja zakonodavstva i rušenja svih barijera između sebe, pa bi onda u ''sreći i veselju'' zajednički radili na evropskoj budućnosti za svoju djecu, doduše poslije dva rata, i uduplanog broja žrtava i raseljenih lica, pokušavajući da prošlost ostave istoričarima. Nova generacija proevropskih političara bi se ponovno izvinjavala za zločine i ubistva počinjena u ime vlastitih naroda, a Amerika bi pozdravila takve geste demokratskih lidera u BiH.

Deveto, da li ovo stvarno može biti plan Milorada Dodika, Vilijama Montgomerija i Rusa? Pa nije nemoguće, ali pod uslovom da dobiju saglasnost Amerike za ovo.

Deseto, da li je moguće dobiti saglasnost Amerike za ovo? Pa vjerovatno da nije moguće dobiti saglasnost za plan, osim ako ne kreneš u realizaciju, pa kad se napravi sranje, onda Amerikanci ko Amerikanci, obično budu pragmatični i realni, pa se na kraju slože. Potpuno je drugo pitanje kada tokom sranja izvučeš deblji kraj, pa se Amerikanci slože na tvoju štetu, što ne bi bio prvi put, a ti se onda ljutiš...

Zašto sam ovo napisao? Zato što se logično da zaključiti da Dodikova politika ide u pravcu: SAO nezavisna knjaževina zapadna RS, u kojoj bi svi 'sem njega, velikog knjaza, bili podanici i kmetovi, dok ga sudbina istočnih krajeva apsolutno ne interesuje. Znajući da se bilo kakva prekrajanja na tuđu štetu ne mogu dogovoriti (u ovom slučaju bi i moj kraj nekako bio podveden pod kolateralnu štetu), već da podrazumjevaju ''humana'' preseljenja, ratove, zločine, pa i genocid, a pošto nemam moć da bilo šta odlučujem, reko' da makar napišem, računajući da utičem na čistu svijest i zdrav razum. Ako svijesti i zdravog razuma u nas više ikako i ima, te ako sam i ja normalan, kad se u tu istu svijest i zdrav razum uzdam.

Eto, Milorade li Milorade, nesrećo jedna...

(BLIN MAGAZIN)

Ovaj bas voli Dodika

U Raskoj zivi 50% Srba tako da ne vidim problem u toj granici Raske oblasti sa bilo kim....