Монополисти уништавају пољопривреду сиромашних

Монополисти уништавају пољопривреду сиромашних

Пољопривредници у Албанији протествују против «неплодних сјемена» из којих се стварају биљке без плода, наносећи тако огромну штету малим фирмама које су утрошиле средства за куповину сјемена и припрему терена. Полемика се води са фирмом Агро-Бленд (Agro-Blend), која има концесију на продају сјемена и француском фирмом која та сјемена извози.

Неколико регија у Албанији, као што су Фуше-Арез, (Fushe-Arrez),Пекин( Peqin) и Мат (Mat), биле су приморане од стране Владе да елиминишу сва сјемена кукуруза, након што је њихова анализа показала велике проблеме, као што су стерилност или закашњели урод. Власти су такође тражиле проширену анализу од стране компанија које су продале примјерке сјемена. Скандал се десио када су пољопривредници из покрајине Пајове (Pajove), протествовали након што се на десетинама хектара засађеним кукурузом није појавио нити један клип кукуруза. Када су отишли на поља могли су да виде прелијепе, високо нарасле стабљике, здравих листова, без и једног јединог зрна кукуруза на нараслим клиповима. Одмах након тога удружило се 162 произвођача из покрајине Мат (Mat) који су тражили одштету за милионе лека које им је проузроковало неплодно сјеме. Полемика се јавила око сјемена која су највјероватније кршиле нормативе и стандарде, али и ок локалне фирме Агро-Бленд која им је те сјеменке и продала. Представници фирме Агро-Бленд, као и сам градоначелник општине Вора, Фикири Исмали (Fiqiri Ismali), изјавили су да је око 10 000 тона сјемена кукуруза увезено из Француске и да је проблем настао у периоду опрашивања због атмосферских услова, немајући неко јасније објашњење за овај феномен.

«Прије десет дана смо констатовали овај проблем са зрнима кукуруза која су увезена из Француске од једне највеће европске фирме у Европи», потврђује Фикири Исмаили,» а у току продукције смо примијетили проблеме са опрашивањем. Ради се о једној озбиљној фирми из овог сектора која је продала више од 200 тона зрна кукуруза у Албанију, од којих је 10 тона продано у Бурел, Пешкопију, Елбасан, Пегин и Грамш, са евидентним проблемима у фази опрашивања», закључује Исмаили. «Одмах смо о пробелмима обавијстили француску фирму која је одмах након тога послала своје специјалисте у Албанију да би извршили генетичке анализе зрна», наставља наш саговорник. Са њихове стране, становници Пајове из провинције Пекин, изјавили су да ће да покрену тужбу против фирме и да ће да траже надокнаду средстава за нанесену штету, пријетећи и масовним протестима. Тражили су и суспензију концесије коју је ексклузивно имала Агро-Бленд, а одобрила држава и надлежна министарства. Након скандала са кукурузним зрнима у Мату, Грамшу и Пекину, гдје су пољопривредници могли да уберу само клипове кукуруза, огласило се и Министарство пољопривреде. На једној конференцији за штампу огласио се Министар пољопривреде, Јемин Гјана (Jemin Gjana), са поруком да се тек након анализе може утврдити да ли су узрок овој појави стерилна зрна. «На основу резултата одлучићемо које легалне мјере требамо да спроведемо према овој фирми, као и према породисама оштећених пољопривредника које су претрпиле огромну штету. Готово 99 хектара обрадиве површине, која су регистрована од стране општина Мат, Грамш, Пекин и Пајова, евидентиран је феномен који може да буде условљен или превисоким или прениским температурама, дакле, врло могуће условљени великим климатским промјенама. Још увијек морамо да утврдимо да ли је овај феномен везан за фактор неплодних зрна или је неке друге природе», закључио је министар. Према мишљењу шефа одјела за пољопривреду, фирма која је дистрибуисала зрна, Агро-Бленд, која то ради још од 1993. није одговорна за пропали род. «Власти су спровеле ефикасну контролу у фирми Агро-Бленд и утврдили да имају одличне услове за рад. Зашто баш Агро-Бленд треба да буде главни актер овог скандала? Све док је фирма само дистрибутер и не производи сјемена, него су она производ друге фирме, понављам још једном, то постаје дио медијске фаме, јер нико у Албанији нити у Агро-Бленду није могао ни замислити да ће зрна након што су посађена на земљиште које је дало већ три урода, у наредном дати стерилан род», изјављује Министар Гјана. Одговарајући на питања новинара прије свега везано за контролу увезене робе од стране државе, Гјана потврђује да нити један прехрамбени производ или сјеме не улази у Албанију без претходне конторле и анализе или неког од сертификата о поријеклу. «Проблем контроле је велики проблем», наглашава Гјана,» пошто врло често неке од фирми корите лажне сертификате и резултате анализа». Медији у Албанији у жељи да још више појачају скандал говоре о могућем виду «саботаже» и за то окривљују, можете мислити, Србију. Према тим медијима Србија је тако жељела да повећа извоз кукуруза у Албанију. Вијест је провјерена на основу статистике из Центра за вањску трговину, (ACIT), који је у тијесној вези са америчком организацијом за развој USAID, према чему је највећи извозник кукуруза у Албанију управо Србија са 47% и са 2,5 милиона засађених хектара сјеменима из Србије. Треба се ипак вратити на септембар 2007. када је Србија прекинула извоз сјемена у Албанију спроводећи тако неку врсту ембарга, мотивисана стварањем властитих националних ресурса.

Реално гледано у самом срцу Источне Европе ствара се права рак рана названа неплодно сјеме дајући стерилан плод који у наредним годинама може да проузрокује непродуктивност сљедећих циклуса рода. Пољопривредници и даље морају да зависе од свог добављача сјемена, као плод страшне економске операције како би се уништила економија неке земље, претварајући пољопривреднике у овиснике приватних фирми у погледу набавке и извоза. Евидентно је да је скандал у Албанији прије свега криминални чин који ризикује да наруши читав еко-систем. Биће врло занимљиво какво ће објашњење имати француска фирма која широм Европе продаје сјемење, али исто тако и шта ће рећи Европска комисија која наставља и даље да финансира селекцију врсте производа и количине производње у неким замљама, најчешће оним ионако сиромашним.