Pa zanimljivo je da teoriju o sirenju semena uglavnom koriste muskarci a da je zenama to zabranjeno opet socijalnim normama. Ako je po prirodi i jedni i drugi bi trebali da tragaju za sto vise partnera. Sa druge strane ako je gledati prirodu onda je i homoseksualizam normalan jer je prisutan kod svih zivotinjskih vrsta - dok je kod ljud i dalje ogroman tabu. Ocigledno je da je covek izgubio svoju vezu sa prirodnim osecajem i instinktom i da je postao rob pogodnosti koji nosi zivot u zajednici. Zajednica donosi zastitu i daje pojedincu znacaj - sa druge strane pojedinac uzvraca zajednici time sto postuje norme i zakone postavljene od strane iste.

Nekako mi se cini da mi provodimo mnogo vremena opterecujuci sebe sa strahom od greske i greha umesto da zivimo zivot onako kako osecamo da treba da ga zivimo. Mislim, to ne znaci da treba da idemo da jebavamo sve sto puzi, mrda i gamize ali ipak mi se cini da ima suvise straha u nasim "normiranim" zivotima. I uopste taj cuveni pojam prevare u monogamskom braku - sve je oprostivo samo sex sa nekim drugim nije. Zar to nekako ne lici na crkvrni uticaj na nas zivot gde je sex najveci tabu koji postoji na ovom svetu. Ako idemo u dubinu greha - pomisao na sex sa nekim drugim je podjednako veliki greh kao i cin sam po sebi - ali taj greh se ne moze kazniti niti ga mozemo prepoznati. Zasto onda toliko vaznosti dajemo samom fizickom dogadjaju samom po sebi.

Izvinte na gushenju ali me ovo pitanje fascinira vec duze vremena pa sam se bacio na malo konfuzno glasno razmisljanje.

Ma radi sta hoces, ali u svojoj sobi, ja imam neki privatni zivot u spavacoj sobi i veoma mi je bitna ta privatnost. Uvek treba probati sve sem droge i pederisanja ...

... mislim da crkva samo donekle ima nesto s tim: monogamne zajednice su postojale i pre nje, naravno ne u svim kulturama
medjutim u svim kulturama postoji porodica kao jezgro drustvene zajednice

ali se slazem da zivot u zajednici,
a narocito svest o sopstvenom potomstvu u okviru nje direktno diktira odredjeni model ponasanja
... s druge strane, medju zivim svetom takodje postoje i monogamne vrste, tako da ni u ovom pogledu covek nije izmislio rupu na saksiji  

Monogamija ili ne, ne treba se plasiti nicega, svakom odgovara nesto drugo, to ne treba da se nametne, vec verovatno naidjes na nekog ko ti se bas svidja i ne zelis da budes ni sa jednom drugom...

ima tu dosta materijala za rasmisljanje... evo da nabacam neke od mogucnosti

sto rece F, u prvobitnoj zajednici su svi imali jednako pravo (mozda) na sve zenke u plemenu
u tom smislu se onda nije znalo cije je potomstvo (sem po majci), i svi muzjaci su brinuli o svim zenkama i svoj deci, tj. mladuncima
medjutim, pojavom svojine, makar i najprimitivnije, odnosi se menjaju... jednakost se ukida, i zasto bi neko ko ima vise, trosio svoje na tudje mladunce? u zelju za posedovanjem se ukljucuje i zelja za svojim mladuncima, ali sigurno svojim, pa dolazi i do potrebe za svojom i samo svojom zenkom... (zene nikad nisu imale taj problem, jer su uvek znale ko su njihovi potomci  )

toliko za pocetak, sta mislite o ovome kao prvim koracima ka monogamiji...?

Feudalci su odvajali komade samo za sebe... :mrhappy:

To je apsolutno i moje razmisljanje ali ajde da ga produbimo - imamo nejednaku raspodelu sredstava i plodova rada - imamo ekonomsku nejednakost - stvara se elita u drustvu. E sad nije samo da elita odvaja najbolje ribe za sebe - bitnije je da oni pocinju da se bavi "vishim" stvarima od cistog rada da bi se napunio stomak. Pocinju da razmisljaju o svetu oko sebe da se bave naukom, filozofijom i ostalim stvarima. Neizbezno dolazi do toga da elita pocinje da stvara globalna pravila ponasanja za sve ostale - prve zakone, moral i pravo. Ovo je ipak sve po uticajem prvobitnoh religija (u persiji, mesopotamiji i grckoj) - religija stvara pravila i norme ponasanja sa tri cilja u glavi - direktno postovanje spiritualnih pravila (koja god da su i odakle god ona dolazila) - pravila koja treba drustvenoj eliti da omoguci da i dalje budu elita (jer ono podrzavaju svestenstvo - primer egipatskog vezivanja kraljeva za bogove) ali na kraju i grupa pravila koja bi vecini u nizim slojevima dao osecaj sigurnosti ali i takvih da ih ogranici na njihove primarne potrebe i zelje. U takvom sistemu je strasno bitno da se nizim klasama usadi osecaj verovanja u porodicu kao centar njihovog bica i da se taj znacaj izjednaci i na religioznom planu. Sa druge strane kraljevi imaju vishe zena i jebavaju sta stignu jer su bogovi i njihovo seme ima funkciju osvecenja svakog koga dodirne - ovo je naravno podrzano od strane svestenstva.

Na duhovnom planu postoji simbolizam braka takodje. Hriscanska prica o Adamu i Evi je prica o dva polariteta koji moraju ponovo da se spoje da bi se vratili Bogu. Sa tog nivoa crkva uzima "svetu tajnu" braka kao samo religiozni cin. Medjutim ono sto je zanimljivo - cisto duhovna vrednost braka je vezana samo za dvoje ljudi koji ulze u zajednicu - deca kao produkt braka se ne pominju u toj spiritualnoj prici. Oni nisu centar braka - oni su produkt braka. Medjutim crkveno vidjenje stvari menja teziste braka - razlog je veoma ocigledan - crkvi treba brak i DECA i institucija porodice kako bi se verovanje u crkvu prenosilo kroz porodicu sa kolena na koleno kroz istoriju. To je dobro za crkvu ali nema veze sa istinskim spritualnim znacajem bracne zajednice gde je kljucna rec ljubav i spajanje dve duse na visem planu.

 Ne razumem to je dobro za crkvu ali nema veze sa istinskim spajanjem na visem planu? Upravo je to cilj -ljubav i spajanje na visem planu.
Drugo je to ako dvoje nisu dovoljno u ljubavi onda ni Bog ni visi planovi , sve pada u vodu!

Ma dobro - ne bi sad da odvlacim temu u religiozni forum - ljubav je najbitnija naravno - ona je ta koja nas vezuje na najvisem planu od svih i sa ili bez crkve dve dushe koje se vole ce se voleti vecnno - nebitno da li su krsteni i vencani u crkvi ili ne. A crkvi je vremenom taj zakon koji je prenela iz svetih spisa (ovih ili onih) prosirila da bi zgrabila sto vishe moci nad ljudima na zemlji i onda rekla - raj vas ceka samo ako: se krstite, vencate u crkvi, krstite dete u crkvi, postujete pravila koja smo mi napisali (koja cesto nemaju veze sa spiritualnim zakonima) i naravno da ucite dete (koje je centar porodice) da to isto radi kada odraste. Tako se religija prenosi kroz generacije - ali se teziste vrednosti prenosi na "religiju" koja crkvi omogucava da ima vlast i moc na zemlji a "religija" koja ljude ucu spiritualnosti, i istinskoj ljubavi se marginalizuje a cesto cak sta vise i zabranjuje.

Deca su veoma bitna u nasim zivotima jer su ona nacin kako mi sami spoznajemo stvari koje inace ne bi nikad spoznali. Izvodjenje mladog bica na put i prenosenje naseg znanja o ovom svetu i sto je najbitnije - nauciti mlado stvorenje samostalnosti - je veoma vazan zadatak za svakog od nas. Medjutim ona nisu cilj naseg postojanja na zemlji - sto je poprilicno suprotno od onoga sto crkva zeli od simbola dece i porodice.

Vec sam otisao u off  previse.

Crkva kao takva nije pretrano bitna - ono sto je bitnije sto mnoge drzave ovog sveta baziraju svoje socijalne zakone na bazi crkvenih zakona. Tako se ta pravila ponasanja (neka od njih ne sva) koja zele samo da sputaju ljudsku prirodu prenose na legalni nivo drustva i drzave i podsvesno postaju prihvacena moralna pravila ponasanja. Ljudi tada imaju osecaj straha od  odbacenosti od strane drustva ako bilo sta ucine sto izlazi van tih normi. Tako se vremenom gradi drustveni moral koji postaje malte ne Bogom dato pravilo a da u svom korenu nema ama bas nista ni sa Bogom ni sam duhovnim. Jedno od tih pravila koja postoje u nasem svetu je ziveti u monogamnom braku iz koga ce izaci 10 dece koja ce raditi isto. U toj prici nestaje bas ono sto je bitno a sto je JAna rekla - nema price o ljubavi izmedju ljudi u braku. Crkva retko prica o ljubavi medju ljudima a mnogo cesce o strahu od bozije kazne.

glupost, postoje ljudi kojima polazi za rukom da se uzdrzavaju od opstenja ali menjanje partnera i zdrav sexualni zivot se podrazumevaju kao normalna stvar u danasnje vreme.