Monogamija nije u ljudskoj prirodi


Ljubavna prevara je jedna od najvećih opsesija ljudskih bića gotovo koliko i nasilje. Užasavamo se toga, ali ipak volimo o tome da slušamo. Neki od nas ne mogu da odole a da ne probaju zabranjeno voće. To je nešto što održava Jerry Springera na televiziji 14, a grčku mitologiju 3.000 godina.

Svaka priča, bila ona legenda ili svakodnevica, podseća nas na emocionalni i socijalni pad kada se upetljamo u vezu koja nije "po protokolu". Religije čak zabranjuju ljubav van braka. Pa zašto je onda monogamiju tako teško izdržati?
Možda zato što za ljude monogamija nije prirodno stanje, a biologija nam je dala predispozicije da upražnjavamo seks sa nekoliko partnera. To je ono što zoolog David Barash i psihijatar Judith Lipton govore u svojoj knjizi "The myth of monogamy: Fidelity and Infidelity in Animals and People". Virtuelno sve životinje, kažu, su daleko od toga da budu spremne na monogamiju čitavog života.
- Jedina životinja koja je potpuno i fatalistički monogamista a koju smo uspeli da identifikujemo je pantljičara koja živi u crevima riba - kaže Lipton za WebMD.com. razlog je što se muška i ženska pantljičara spoje unutart ribljeg stomaka i nikada se ne razdvoje potom.
Ostale životinje, uključujući ljude, motivisani su samo instiktom da stvore potomstvo i zato biraju najboljeg kandidata koji to može da obezbedi, ali i pokušavajući isto sa jedinkama "sa strane". Čak ni ptice koje su smatrane kao verne svojim partnerima to nisu - kako je i DNK test pokazao, potomstvo često nije poteklo od istog mužjaka.

Slična je situacija i sa ljudima. Liptonova je kontaktirala sa jednom kanadskom bolnicom u kojoj doktori rade testove očinstva zbog rizika od naslednih bolesti. U desetak odsto slučajeva ispostavi se da detetov otac nije njegov - biološki.
Lipton i Barash, naravno, ne žele da svojim istraživanjem kažu da je neverstvo dobra stvar, već da za vernost morate da se potrudite, što i sami dokazuju brakom koji traje 28 godina. Ljudi koji održe dugu monogamnu vezu se obično veoma stabilni jer znaju da drže obećanje. U isto vreme psijihatri one neverne smatraju "tragačima" i da imaju narcističke poremećaje ličnosti jer žude i zahtevaju pažnju i privrženost iako ne mogu da to uzvrate. Osećaju se posebnim u toj novoj vezi, osećaj koji su davno prestali da osećaju u vezi u kojoj su duže vreme. Ovo se najčešće dešava u krizi srednjih godina, mada to ne mora biti glavni razlog.

Prema statistici, polovina udatih žena nisu verne, a 70 % muškaraca odluči se da isproba novo jelo. Zanimljivo je da što su stariji, muškarci češće varaju.
Istraživači Kathleen Vohs i Jonathan Schooler tvrde da, prema njihovom istraživanju, ljudi koji manje veruju u spostvenu sudbinu su mnogo skloniji da varaju. Iako ova studija, koja je objavljena u časopisu Psychological Science, govori o tome kako sloboda izbora zaista postoji, isto tako podiže neka bitna socijalna pitanja o uverenjima i ponašanju pojedinca.

Ekstravaganca

Bilo koji naučnik će vam reći da ljubavna euforija nema nikakve veze sa Kupidonovim strelama, osim ako ih mali vilenjak nije predhodno umočio u supstancu sa neromantičnim nazivom feniletilamin. Ova supstanca koja se još naziva i «molekulom ljubavi», nastaje prirodnim putem u našem mozgu. Za nju se kaže i da je biološki rođak amfetaminu, s obzirom da je vrlo slične građe. Zajedno sa dopaminom i norepinefrinom je odgovoran za nastanak ljubavne euforije. Zapravo, feniletilamin pomaže oslobađanju dopamina (supstanca koja takođe omogućava protok informacija u mozgu) u tz. centrima za zadovoljstvo. Dopamin čini da se lepo osećamo, a norepinefrin stimuliše produkciju adrenalina koji utiče, pored ostalog, i da naše srce ubrzano lupa. Kombinacija ove tri supstance dovodi do osećanja zaljubljenosti, uzbuđenosti, blaženstva i sreće. Njihova aktivnost je razlog zbog koga se zaljubljeni osećaju euforično i puni energije - kao da «lebde u vazduhu».
Takođe, ovo je i razlog zbog koga zaljubljeni mogu voditi ljubav satima i razgovarati danima do kasno u noć bez osećanja zamora i iscrpljenosti. Opojna emocija zaljubljenosti, povezana sa ubrzanim pulsom, vlažnim dlanovima, osećajem otežanog disanja, se često tumači prekomernim lučenjem feniletilamina, odnosno nekom vrstom overdoze.
Produkciju feniletilamina mogu da izazovu i na izgled beznačajne stvari, kao što je recimo, suret pogleda ili nežni dodir ruke. Izgleda da i vatreni poljubac, ali i skakanje padobranom, bungee jumping, vožnja paraglajderom i sl. doprinose pojačanoj aktivnosti ove tri supstance. Time se objašnjava slično osećanje koje se tom prilikom javlja.
Feniletilamin se nalazi u određenim dozama i u čokoladi, te se jedno vreme smatralo da osobe kojima nedostaje ljubav često jedu čokoladu. Danas se takvo gledište izmenilo, obzirom da je utvrđeno da se najveći deo feniletilamina koji se nalazi u čokoladi brzo razgradi i to pre nego što stigne do mozga, te je njegov uticaj minimalan, osim kod osoba osetljivih i na male doze ove supstance. Ipak, pozitivno dejstvo čokolade nastaje usled sprečavanja razgradnje prirodne supstance pod nazivom anandamid koja izaziva prijatno i veselo raspoloženje.

Samo oko 3% sisara je monogamno, odnosno vezano samo za jednog partnera sa kojim se i pare. Na žalost, naučnici kažu da čovek ne spada u ova 3 % prirodno monogamnih sisara. Možda bi nekoliko injekcija vazopresina moglo da nam pomogne. Njega često nazivaju «monogamnom supstancom». Istraživanjem u «monogamnom» životinjskom svetu (glodar voluharica) došlo se do zaključka da doživotno parenje može biti povezano sa dejstvom vazopresina. Pre parenja, mužijak je podjednako prijateljski raspoložen i prema muškim i prema ženskim jedinkama. Unutar 24h nakon parenja, mužijak je upecan za čitav život. Kada se vazopresin izluči, mužijak postaje indiferentan prema svim ženkama osim prema jednoj. Takođe, postaje jako agresivan prema drugim mužijacima sa ispoljavanjem ponašanja karakterističnog za sindrom ljubomornog muža.

Моногамија је ствар избора...

...... и никако се не препоручује. 

U ljudskoj prirodi nije ni vozhnja automobilom, ni vishak kilograma, depresija, ispijanje alkohola, pushenje cigareta, misionarka ... pa eto ... mozhe se reci da smo se bash otudjili od prirode.

Da,ali neke navedene stvari su zanimljive,a monogamija nije(mislim,u poredjenju sa poligamijom...)

naravno da nije...
biti vjeran jednoj osobi je stvar odluke.
nisam vise sigurna da ljubav tu igra neku veliku i presudnu ulogu....

Apel za bigamiju

Svuda postoje dva pola, muško i žensko i jedino tako može da nastane nešto produktivno. U suprotnom, kroz koju godinu naša deca će ličiti jedni na druge, a nečija unuka će istovremeno biti i tetka i strina svom bratancu...

„To je potpuno kul, mis’im Jeco, nemoj da si konzervativna... Pa kakve to veze ima što ja imam devojku i što se „viđam“ sa svojim drugaricama. To svi rade. Mislim mi se družimo „onako“, kapiraš, ali nema ljutiš posle, svako se vrati svojoj vezi. Imam jednu drugaricu koju znam nekoliko godina i potpuno je normalno da se kresnemo kada se vidimo, bilo bi nam neobično da nije tako...“ – ovo mi je pričao dvadesetšestogodišnji kolega Milan, objašnjavajući pritom da ne treba da mi bude problem što njegov drug Dragan kojem se ja sviđam, ima dugogodišnju vezu... samo ako se i Dragan meni sviđa, sve će to biti sređeno...

U  trenutku, kao da sam pala, ne s Marsa, već s neke planete gde nema tona, jer sam mislila da ću od ovakvih šokantnih razmišljanja ostati potpuno nema... Slično razmišlja kompletna njegova generacija, a pogotovo oni mlađi.

Sledeći dan me je najbolja prijateljica nazvala i grcajući od plača objašnjavala kako joj dečko, s kojim se smuvala pre nekoliko dana i za kim je odlepila, rekao da je „ubeđen da joj je rekao da ima ženu i šestomesečnu ćerku, ali da to ništa ne znači, jer ne živi s njima“ i da ona treba njega da razume, zato što je taj brak i rađanje deteta sklopljeno planski, jer su oboje želeli dete i dogovorili se da imaju dete...

E onda me prošlu subotu intenzivno muvao Mirko (29) ubeđujući me kako se ja njemu jako sviđam i da to nema nikakve veze što on ima devojku...„bitno je da nam je lepo“ i još me kritikovao govoreći da su to potpuno, potpuno odvojene emocije...

„Aha – a ja sam odrasla u saksiji!“ - to je bio moj jedini odgovor na njegovu priču.

Uh kako bi bilo dobro da frajeri tu svoju osvajačku upornost usmere na neke produktivnije momente u životu.

Dakle, ljudi, poligamija se smatra potpuno zvaničnim oblikom bračne zajednice kod nekih naroda, ali ne i u Srbiji. Čak ne mogu da kažem da su takva razmišljanja demokratsko -liberalna. To je potpuna anarhija, a gde je takav poredak, tamo vlada haos.

Posmatrajte parove, strance kada ste, na primer, na moru... Retko kada ćete videti da jedan Englez, Nemac, Poljak ili Holanđanin „zvera“ u vas kao da bi vas proždrao... Pogledajte naše mačo momke – oni se bez ikakvog blama okreću za svakom iole lepuškastom devojčicom i još pritom toliko upadljivo da bi im i skener pozavideo.

Ova priča je proizvod nekih iskrivljenih (barem za mene) shvatanja koja postaju standard u muško - ženskim odnosima. Prenerazim se svaki put kada me „startuje“ neki klinac od 21 godinu i to toliko otvoreno i jasno daje do znanja šta hoće da čak i da mi se vizuelno sviđa, odbija me njegov javni poziv na seks. Ovi mlađi čak imaju i sličan stil muvanja koji vrlo brzo prepoznajete. Tako na primer, kada vam aplaudiraju iz čista mira i viču „Bravo!“ to znači da ste ih oduševili nekom svojom rečenicom.

Živela sloboda, ali sloboda je odgovornost... Bojim se da to mnogi ne shvataju ozbiljno.

Još uvek nisam organizovala nezavinski granski ženski sindikat protiv poligamije i poliandrije, ali pokušaću ovom pričom da apelujem da se poštuje bigamija kao nešto prirodno i sveto, jer sam sigurna da je to u osnovi ljudskog bića.

Na dlanu

Ma ko pishe ove tekstove ? 

Pa vidis valjda ...
Baba-devojke (samozvane moralne gromade) koje ne vole muske poglede na sebi (citaj-nema ih), koje startuju klinci po kuloarima gde idu da bi se konacno kresnule posle dva milenijuma, a ne dopada im se sto im prilaze ti isti klinci koji bi da probaju pa gde im prodje , onda izmisljaju kako postaju sex-simboli "deci od 21 godine" zacinjujuci pricu time sto su poceli da im prilaze po supermarketima, restoranima, javnim wc-ima i automehanicarskim radnjama sa prvom recenicom "aj se kresnemo" (sto se ne desava ni u preterivanjima Monti Pajtona, osim ako nisu magnet za seksualno-isfrustrirane, a znamo da se slican slicnom raduje). I na kraju kao slag na tortu dodaju, onako uzgred u prici, kako im mladici aplaudiraju i vicu "Bravo!" jer su ih necim odusevile. To je zato sto su kompletno brilijantne. I nemoj da je neko rekao suprotno.Najebacete kad bude organizovala "nezavinski granski ženski sindikat protiv poligamije i poliandrije".