Oduvek me je zanimalo kako se postaje monah, dakle kad se neko odluci na taj cin kome treba da se obrati, kako da se spremi. Ako neko moze to da mi pojasni bilo bi lepo.. Ako postoji neka druga ovakva tema neka me neko uputi... Hvala unapred.

Драги брате,прво је битно да човек има истинску жељу да себе усмери на монашки пут,који је поред породичног,такође благословен од Господа,где човек себе свецелосно предаје ангелском начину живота,што монаштво и јесте.Прво одлазак у неки од манастира,разговор са духовницима о твојој жељи и твом животу,онда,ако останеш у манастиру,постоји искушенички период који варира по правилу од 3 до 10 година (мада може увек по благослову игумана (духовника) и владике да буде и краћи у зависности од њихове процене твоје спремности за примање монашког образа),и онда на крају иде посвећење од стране владике. Ово је укратко,а када будем имао времена детаљније ћемо о овоме! Искрени поздрав! 

Monasi se kao i svi drugi ljudi radjaju kao normalni (obicni) ljudi i onda shvate da je monaski put taj kojim ce hodati, do kraja zivota.
To je talenat, koji ljudi imaju, ili ga nemaju. Nije poznat slucaj da je neko ostao monah do kraja zivota, a da za to
nije bio rodjen. Mnogi probaju pa odustanu, samo 'odabrani' uspevaju.
Ako ti je sudjeno da budes monah, bices.

Hvala na odgovoru, slazem se..

Ajd' razmisli još jednom 

Ево да и ја допуним и малчице исправим мог милог бату Булајку. 

Полагање монашких завета и постриг у монашки чин врши владика (епископ) или игуман (по благослову епископа), ако је личност мушког пола, а ако је женског пола, онда постриг врши искључиво владика.

Постоје и услови за онога који се рукополаже:
-да је лице душевно здраво
- пунолетство
- безбрачност (ако је личност у браку, онда се постриг врши са дозволом брачног друга и решавају се породична и имовинска питања, а брак се разводи; а ако брачни друг не жели да се разведе, онда нема ни монашења)

Онај који жели да постане монах, прво у манстиру живи као искушеник, са циљем да он упозна монашки живот и да братство упозна њега.
Често је воља онога ко ступа у манстир и на овај пут веома ватрена, па он са благословом игумана постаје расофор (онај који носи расу, монашку одећу), али, пре тога даје обећање да ће живети у манастиру и поштовати начин живота у њему (типик), игуман га шаље духовнику, да исповеди своје греха, и ако треба, после епитимије и да се причести. После му игуман додељује једног искусног монаха који треба да га поучава монашком животу (ми би рекли, добија ментора) и добија упутство од игумана да се у свему покорава  своме старцу, да му буде послушан и да се учи смирењу, да му верује, да му се исповеда што чешће (ово није увек исповест, већ често само откривање помисли...ми би рекли духовна вежба)...и онда се врши чин одевања расе и камилавке и врши се пострижење косе крстообразно...

Расофор је практично почетник.

Касније, се врши чин мале схиме, односно полагање монашких завета и пострижење у монашки чин.
Ово се врши на Светој Литургији, после малог входа (вход са Светим Јеванђељем), долази онај који хоће да прими анђеоски образ (малу схиму) и то гологлав, необувен неопасан, са прекрштеним рукама на грудима, између свога старца и еклесијарха (он води рачуна о храму)...
Игуман га пита: Зашто си дошао брате...
Будући монах одговара да жели живот испоснички...
Даље га игуман пита да ли жели својом слободном вољом и здравим разумом да приђе Господу (а не под претњом, нуждом, силом...), да ли се одриче света и његове вреве, да ли ће остати у манстиру и посту до крја живота, да ли ће живети девичански до краја, да ли ће живети побожно, да ли ће се одрећи свег свог имања и Христа ради бити сиромашан, да ли ће бити послушан игуману и братству, да ли прихвата типик манстира и правила Светих Отаца, да ли ће истрпети сваку невољу и тугу ради Царства небеског...
Када и ако на сва питања одговори потврдно, игуман моли Бога да силм Духа Светог окрепи сабрата да истраје у својим заветима...и после врши постриг косе крстообразно и даје му се ново име (по вољи игумана, по имену светитеља дана или светитеља његовог мирјанског имена, обично монашко име почиње истим словом као и мирјанско, световно име)...и добија панакамилавку и мантију

Дакле, полажу се 3 основна завета: девичанства, сиромаштва и послушности и целога живота теже смирењу (коме се уче управо кроз послушање)...

Ево,детаљног објашњења за нашег брата! Хвала Силванус!   

А ево за нашег брата и ово: чин мале схиме или мандије

Pa, ako bas hoce...
Mislim, nasuprot uvrezenom misljenju, monaski zivot nije dozivotna robija...
Kao i kod svakog drugog zanimanja (doduse, ovde postoji i duhovno zanimanje), uvek mozes da das otkaz

Ne, ne branim ja, nek radi svako šta mu volja, dok ne ugrožava druge. Ono što sam ja napisao bio je više apel - potrošiće neko vreme koje neće dobiti nazad. A ako bude baš baš uporan, potrošiće jako puno vremena 

Pa bolje da tako potrosi zivot nego na igli ili valjajucici se pijan po splavu...

Mislim... ja ne razumem monahe, ali smatram da je to mnogo bolji zivot nego onaj koji vodi 85% omladine u Srbiji...