Nisam lekar ni psiholog , ali meni liči...

Stupor is the lack of critical cognitive function and level of consciousness wherein a sufferer is almost entirely unresponsive and only responds to base stimuli such as pain. The word derives from the Latin stupure, meaning insensible.[1] Being characterised by impairments of reactions to external stimuli, it usually appears in infectious diseases, complicated toxic states, severe hypothermia, mental illnesses (e.g. schizophrenia, severe clinical depression), vascular illnesses (e.g. hypertensive encephalopathy), neoplasms (e.g. brain tumors), vitamin D deficiency and so on.[2]


If not stimulated externally, a patient with stupor will be in a sleepy mode most of the time. Short periods of restricted responsivity can be achieved by intense stimulation (e.g. pain, bright light, loud noise).

Potražite pomoć stručnjaka, psihijatar , ne psiholog.

strahovito, kako se pomalo pronalazim na mestu tvog tipa
bog nek vam je na pomoci
ja ti savetujem Antoni de Melove knjige - Budjenje, Novi dan... on je odbacio sve intelektualne formule ukljucujuci klasicnu psihoterapiju
a vrlo je bitno da on ima neki posao, dobru zaradu, jer nedostatak finansija je samo problem plus

hm, mozda ne spada ovde medjutim tako mi ova lepa recenica o de Melu dosla na um - mistik koji je bio dovoljno hrabar da sagleda stvari onakve kakve jesu, da bi odbacio sve intelektualne formule, da bi postao ispunjen ljubavlju prema svim zivim bicima, da bi se posvetio zivotu, ljubavi, slobodi - najradikalnijoj samoci.

Iskreno cu reci da sam prekinula citanje ove teme odmah nakon recenice "Ja sam interesantna, lepa i šarmantna devojka, sa visokim obrazovanjem, zaposlena i iz vrlo cenjene porodice u gradu".

Sto ?

zadrzacu diskreciono pravo da ne odgovorim, kad vec nisi razumeo

To se zove bipolarni poremećaj, samo što se stanja manije i depresije smenjuju u mnogo kraćim vremenskim periodima nego što je to ovde slučaj, tako da sumnjam da je to. Moguće da je ''obična'' depresija.

Naravno, nisam ni ja psihijatar, malo se razumem u problematiku. 

Stupor je poremećaj svesti i kao takav je često trenutan, tj. samo je deo šire epizode, koja je opet najčešće deo šireg problema/poremećaja.

Meni se ipak, nekako intuitivno, čini da je ovde u pitanju poremećaj afekta, tačnije zaravnjenost afekta (što opet može biti samo delić šire slike).

U svakom slučaju, ovde je premalo podataka (a i internet je krajnje nezgodan medij za ovakve stvari) za bilo kakvu ozbiljniju priču o dijagnozama.

Zapravo (našla sam se prozvanom, uvek psihijatri dobiju najbolje slučajeve  ), ovde se, po nekom protokolu koji se tu i tamo (ne) poštuje, prvo ide kod psihologa, koji treba da utvrdi da li je problem uopšte u domenu njegove ekspertize. Tek nakon što se to utvrdi, šalje se psihijatru.

Sigurna si da je uglavnom trenutno?
Davno sam čitao o tome, mislio sam da je to stanje hronično i da se vremenom sve više pogoršava, tj. pada sve dublje i dublje u stupor ako se ne leči?
Čuo sam za neke toliko ekstremne slučajeve da subjekat prestane da reaguje čak i na bol, ono, možeš na živo da mu sečeš nogu testerom a njega jednostavno to ...ne interesuje.


Zar bi stvarno želela da se baviš ovakvim slučajem.   

Nedaj da te preskoče, mora red da se zna 

pa u tome je fora... da je napisala "ja sam ružni, klempavi skot, smrdi mi iz usta i imam dva razreda osnovne", niko ne bi čitao temu...

Ja na
"Imam veliki problem koji me je uhvatio nespremnu i pojavio se sasvim nenadano.   
Upoznala sam decka sasvim slučajno i zaljubili smo i zavoleli jako. Ja sam interesantna, lepa i šarmantna devojka , sa visokim obrazovanjem, zaposlena i iz vrlo cenjene porodice u gradu.   On je nešto mlađi od mene, ostavio je fakultet na drugoj godini, odao se lošim navikama( počeo da koristi heroin)."

Good girls gotta get down with the gangstas

Nekad sam i ja bio dobro dete