Imam veliki problem koji me je uhvatio nespremnu i pojavio se sasvim nenadano.   
Upoznala sam decka sasvim slučajno i zaljubili smo i zavoleli jako.   Ja sam interesantna, lepa i šarmantna devojka , sa visokim obrazovanjem, zaposlena i iz vrlo cenjene porodice u gradu.   On je nešto mlađi od mene, ostavio je fakultet na drugoj godini, odao se lošim navikama( počeo da koristi heroin).   Njegovi su ga odveli na lečenje u Moskvi i uspešno je završeno.   Godinu ipo dana je prošlo i potpuno je izlečen što se toga tiče.   Međutim, bio je neispunjen jer je sanjao o devojci koju je u svojopj glavici zamišljao, da osnuje porodicu sa njom, radi i budu srećni u svom carstvu.  .  .   Mislio je da se to njemu nikada neće desiti, iako je jako (zgodan , šarmantan i lep momak).   Tada je upoznao mene i istog trenutka sam mu postala misija.   Devojku koju je zamišljao u svojoj mašti nije bila ni 70 posto od onoga što je video u meni.  To su njegove reči koje je svima prenosio euforičan i srećan.   Odjednom je dobio ogromnu želju da se osamostali.   Potiče iz porodice koja ima skromna primanja, ali ima bliskog rođaka koji ga obozava, koji radi u inostranstvu i od koga se nadao da će mu pomoći u ostvarenju svog sna - ja, on, bebica i naš dom.   Neverovatno je pažljiv i posvećen, svaki njegov pokret i svaka misao su usmereni na mene, da li je meni udobno, toplo, smišlja svakojaka iznenadjenja kojima bi pokazao svoju ljubav.  .  .   a to je sve ono za čim ja umirem.   Jako sam ga zavolela.   Toliko ljubavi i pažnje ne sreće se svaki dan kod momaka, naprotiv.  .  .   Međutim, problem počinje kada shvata da su mu se planovi izjalovili -  da za 5-6 meseci stvori naš zajednički život.   Rođak se nije vratio iz inostranstva, neće bar još godinu dana, razboleo se i leči se tamo.   On je nezaposlen, bez izgleda da će uskoro u tome i uspeti itd.   Smatra da sam ja savršena devojka koja zaslužuje najbolje, a da je on nesposoban da ista pruži.   Oseća se nedovoljno kvalitetnim izborom za mene.   A meni je tako potrebna njegova ljubav i onaj početni optimizam.   Polako je počeo da se povlači u sebe, sve je teže govorio.  .  .   Misli su mu se blokirale.   Kada ga nešto pitam treba mu dugo da odgovori ako uopšte i odgovori jer uspe da upamti samo poslednju rečenicu koju sagovornik kaže, i ako ubrzo ne uspe da odgovori, zaboravi i šta je pitanje i šta je želeo da kaže.   Ja nisam shvatala da je to neki problem veliki, mislila sam da je dečko prosto otupaveo, ne znam kako da vam objasnim.  .  .   Ali kada je počeo da izbegava da se vidimo i sve češće se zatvarao u 4 zida svoje sobe, shvatila sam da postoji pravi problem.   Pri tom nismo ni izlazili više jer ništa nije po njemu dovoljno dobro za mene, jer on nema svoja primanja.  .  .  Ok, bio je razočaran u svoje kod kuće jer mu ne pomažu i ne shvataju ozbiljno koliko želi to što želi, mada on zbog tih problema u glavi to nije umeo ni da objasni.   Dečko se povukao u sebe i ja sam mislila da je u pitanju samo razočarenje što ne može ostvariti naš san tako brzo.   Međutim, to je samo uticalo da se njegovo psihičko stanje do te mere pogorša da više ne može propratiti ništa što mu se govori, jedva nekako izgovori  i pun je mračnih misli, nema volju za daljim životom, nista ga ne interesuje, a što je meni najbolnije od svega, nema ni emocije prema meni! Čak se pomalo i plaši od mene i pomalo oseća neki pritisak jer sam mu se ja ljutila kada je tako ćutao i bio bezvoljan i pomalo nespretan.   Ali tada nisam shvatala problem u njegovoj psihi.   Kada sam shvatila bukvalno preko noći, on je već izgubio volju za životom , a i za mnom.   Kaže da se seća koliko je to što je želeo divno, ali da to sada ne ume da oseti, tup je sa emocijama, mada bi želeo da opet to oseti.   To kaže tek nakon što isplačem brdo suza i pokažem koliko me sve to boli i koliko želim njegovu ljubav i njega starog.   Tek tada dobije nekako volju, malo, ali već u sledećem razgovoru počinje hladno i sve ispočetka.   Više ne zove on, samo ja, i otvoreno mi kaže da su ogromne emocije nestale u problemima, i da je to zbog razočarenja i neuzimanja leka koji je ostavio kada me upoznao jer je mislio da mu više ne treba , a i da ga ne bi usporavao jer je morao brzo da reaguje na svaki moj mig-bukvalno.  .  .   To je neki STABILIZATOR.   Dakle upao je u neko stanje velike depresije ili poremećaja.  .  .   Tu se, sada ispada , prepliće neuzimanje leka i tuga i razočarenje zbog nemogućnosti da ostvari cilj da bi bio srećan.   To se sve nekako brzo odigralo.  .  .   Kad sam shvatila on je bio izgubljen.   Danas je otišao , na moje insistiranje , sa sestrom kod lekara-psihijatra.   Drhtim i čekam šta će biti.   Šta mu to može biti, i hoće li brzo ozdraviti.   Da li je moguće da je čovek toliko slab ida ovo može da mu se dogodi, da toliko padne i izgubi svaku volju i emociju????? Da li prepoznajete šta mu može biti? I glavno pitanje je kako da se ponašam ja u ovoj situaciji.   Ja imam problem da sam tako tužna, i da mi se utroba cepa, srce mi se kida, strah me je da ostajem sama sa svojim emocijama i neispunjena ljubavlju i nežnosti.   Tako sam usamljena i osećam se odbačeno.   On jedva da oseća moj bol.   Samo mi govori da gaostavim ida se ne kidam zbog njega, a ja ludim kada to čujem.   Samo potvrđuje da me više ne voli, a onda kada mu dosadim pitanjima, nekako se povrati i kaže da će biti opet kao pre.   Bojim se da me samo teši a da ništa ne oseća.   KAKO TO??? Ako ga ja ne pozovem, on najradije ne bi.   Sedi u svojim crnim mislima i čeka da skonča tako.   Ja kao da ga jurim i budem tako povređena kada me odbacuje, kida mi se srce iz grudi.   Loše mi je i ne znam da li da budem uporna, ili da se povučem, mada ne znam kako bih izdržala da ga ne čujem.   U meni se pojavi i bes što mi to radi, tako je bezosećajan za druge.   A bio je sav podređen tome da mene učini srećnom.   Kako se takav preokret dogodio.   Kako da spoznam istinu i kako da se ponašam? Molim za pomoć!

Taj se vratio na iglu.

beži

diži sidro i pali, dok ne bude kasno.

Zao mi je što sam dalje od istine samo zato što se jedan od vas uhvatio za iglu i sada svi idu u tom pravcu.  Znam da bi svako ko nije stručan pomislio to, ali verujte da nije.  To je provereno.  Ni alkohol ni cigarete, ništa dečko ne koristi.  Iskreno, volela bih i da je i to samo da mi ova konfuzija nestane i da znam kako da se ponašam.  Ali, nije to u pitanju. . .

još gore, onda je poremećen. Pali jbt, pali !

ti tako lepa, zgodna, pametna, visoko obrazovana, ma sva predivna... lako ćeš naći nekog normalnog i lepog, šarmatnog, zgodnog, prefinjenog i divnog

 

Kako je provereno. Ko je proverio.

@ miljana_p

Mislim da bi najpametnije bilo da najpre ti potražiš pomoć. Ozbiljno. Ovo što ti prolaziš je manje/više tipično za osobe koje u svojoj blizini imaju drugu osobu sa psihičkim tegobama. Funkcioniše ponekad kao domino efekat.

Potraži stručnu pomoć koja će ti pomoći da povratiš snagu, da staneš na sopstvene noge i da odlučiš da se oporaviš. Tek tada, kada budeš najpre jaka za sebe, moći ćeš i da pomogneš dečku.
Sad, možda zvuči surovo, ali pomoći ćeš mu u onoj meri u kojoj ti on to dozvoli, a znamo da se ne može pomoći onome koji ne želi pomoć.

U svakom slučaju, razgovaraj sa psihologom, jer ti je to sad najpotrebnije.

Sudar stvarnosti i mastanja...

Ne bih da budem gruba, ali kao da oboje zivite u nekom paralelnom svetu... Stvoriti uslove za zivot u roku od 5-6 meseci?
Svaka cast onome ko to uspe za 6 godina, a ne za 6 meseci...



Drugim recima... decko mora da odraste... povoucite kocnicu... odlucite sta je prioritet... ne srljajte...
I ne verujem da je ponovo na igli... samo nije... pa odrastao... zato je i zavrsio na igli na prvom mestu...

Resenje je rekla Bambina...

moguce je da je dobio neki flash back od leka i da mu je pogorsao psihicko stanje. kao i sam heroin ni ti lekovi nisu naivni.

mislim da ce se njegovo stanje popraviti ako mu se desi neka , kako da kazem, bitna stvar u zivotu... nesto da ga trgne...
Bambina je definitivno u pravu, ne bi bilo lose da i ti potrazis pomoc nekog strucnjaka. ne mislim da sa tobom nesto nije u redu, hocu samo da kazem da druzenje sa njima i problemi takvih ljudi moze ostaviti ozbiljan oziljak na psihi a bogami i na srcu coveka. veruj mi prosao sam mnogo toga pored jednog zavisnika i na kraju me je kostao mnogo godina zivota... vremenom sam shvatio da su oni svi isti, ustvari droga od njih napravi iste zombije... egoiste...

koliko dugo je "cist"?

Da vam dam komentar i ja (Lep,sarmantan,na visokom polozaju,radulcev sledbenik)..
Rascistite odnos.Zajedno ili odvojeno,bar znas na cemu si.
A sad idem da se drogiram jer nisam odrastao..