Znam da je negde bila tema o serdaru Janku Vukotiću i Mojkovačkoj bici,nisam uspeo da je nadjem,pa da se ne zaboravi...
Na ovaj Božić,navršava se 100 godina od tog dogadjaja,ja bih rekao,jednog od mnogih,na žalost,srpskih Termopila.
Kažem ovako,jer ih jesmo u istoriji imali puno i svi su plaćeni činjenicom da nas nema,jedno 50 miliona,nego 10.
Posebno sam isprovociran izjavom Mila Djukanovića,na ovu temu,u dnevno-političkom duhu.
Činjenica je da je,serdar Janko Vukotić,komandant Sandžačke vojske,uprkos zvaničnoj kapitulaciji kraljevine Crne Gore,čovek nesumnjivo odan kralju Nikoli-bio je bratanac kraljice Milene,ako se ne varam-dobrovoljno-uz sve druge,njegove vojnike(čitao sam da nije bilo komandne prisile,da je dao otpust svima koji žele otići sa bojišta)ostao da brani odstupnicu srpskoj vojsci,uprkos teškoj situaciji i sigurnoj pogibiji.
Pobedio je,mi smo opstali.Nismo se potrudili da nikad više ne dodjemo u ovakvu situaciju,nažalost,ali to ne umanjuje značaj ovog dogadjaja.
Srpsku vojsku nije branila Crna Gora,branio je,divizijar Janko Vukotić sa dobrovoljcima,Srbima i onima koji su se tako osećali.Bogu hvala,bilo ih je dosta i pokazali su se junački.Slava im,nemojmo ih zaboraviti.
I još nešto.
Vojvoda Mišić,u odsudnim trenucima Kolubarske bitke,suočen sa izvesnim porazom,pomenuo je Crnogorce i uspešno vodjenje rata,na tom frontu,rečima:"...jedino oni,nepotpuna divizija i dva odreda,pod komandom Janka Vukotića,drže front od 400km,uspešno,sa izvidnicama koje stižu do Pala,svaka čast. Da su mi 3 takve armije,ja bih ušao u Beč".
Slava im.