Ponor

I cemu sve to vodi
Zasto se uopste voli
Na tom putu u bezizlaz?
Kada na peronu zaborava
Ociste poslednji trag neznosti
I kada dobiju ono sto zele
Ostaje strah,samoca i bol...

Ko je izmislio nepremostiv ponor
U koji padaju sve moje nade?
I zasto volim,
Zasto zivim u obilje tuge
Koju sam sama stvorila?

Oci...
Zasto sam ikad srela te oci,
Ciji pogled sece ko mac
I taj glas od cije boje zadrhtim?

U radjanju nove ljubavi
Plasim se za smrt stare
I za trenutak pomislim gotovo je....

Ali ti neces umreti
Zauvek ces ziveti u meni
Sa tugom koja vodi u ponor.

Ja sam tako blizu
A tako daleko od tebe
I uvek se vracam proslosti
-koje nije ni bilo...

Volim te al ti reci ne smem

Ti nikada naslutiti neces
koliko mi znacis
koliko mi je u stvari stalo
stalo do tebe,
do tvojih poljubaca i tvojih reci
do toga da imam te kraj sebe
i danas,i sutra,i sve buduce dane.
Ma ne znas ti nista....
i zato ni cudo nije
sto me neke sitnice toliko zabole,
pogode u srce pravo
a znam i sama da to nije zdravo
nekoga toliko zeleti,
al protiv srca ne mogu.
Neshvatas ti to.
I uvek tako napravis glupost
koja u meni sumnju budi
na greh te navode neki pogresni ljudi
mute ti bistrinu tvojih ociju
nasu ljubav na probu stavljaju
i pokusavaju mi oteti ono sto zele a nemaju
pokusavaju mi uzeti tebe,
a ti si tako naivan i nasedas....
Nasedas njihovim smicalicama
i zamaras me nekim sitnicama
nekim bezveznim i nevaznim tako
tebe voleti nije bas lako
al ja te ipak volim,a ne znam ti pokazati to.
Jer ja sam tako nespretna sa osecanjima
i tako teska na recima
uvek mi nekako zapnu u grlu i zastanu tu
i nece ni napred ni nazad,
a ja bih tako rado ti ih rekla sve
sve do jedne cak i one neizrecive dve
one carobne sto zovu se VOLIM TE
al opet su mi u grlu zapele
opet kao i svakog drugog puta.....


(Napisala... jednom... meni veoma bliska osoba)