Vaše dete radi domaće zadatke na vreme, pomaže Vam da rasklonite sto posle jela, čak Vam pomaže oko čišćenja kuće vikendom. Da li je moguće da to isto dete krade?

Pre nego što reagujete, pomoći će Vam saznanje o tome zašto deca kradu i gde naći pomoć.

Zašto deca i tinejdžeri kradu?

Deca svih uzrasta – od mališana do tinejdžera – mogu pasti u iskušenje da ukradu iz nekoliko razloga:

- Mala deca često uzimaju ono što im se sviđa jer ne mogu da razumeju da te stvari koštaju i da nije lepo uzimati nešto, a da se prethodno ne plati.
- Školarci uglavnom znaju da ne smeju uzimati bilo šta bez novca, ali svakako to mogu učiniti jer im nedostaje samokontrola.
- Tinejdžeri i te kako znaju da ne smeju uzimati bilo šta bez novca, ali će to učiniti zbog uzbuđenja ili zato što to rade ostali članovi društva. Neki veruju da se mogu izvući. U slučaju da ih roditelji mnogo kontrolišu ili trpe veliki pritisak, krađa je njihov način pobune.
Ipak, neki od faktora imaju komplikovanu pozadinu. Deca mogu biti ljuta ili jednostavno tražiti pažnju. Njihovo ponašanje može biti posledica stresa kod kuće, u školi ili društvu. Dešava se da kradu jer vape za pomoći pošto su fizički ili emocionalno zlostavljana.
U ostalim slučajevima, deca i tinejdžeri kradu jer ne mogu da priušte ono što žele ili ono što im treba – na primer, uzeće neki markiran proizvod. Nekada to rade kako bi podržali svoje navike narkomanije.
Kakav god razlog bio za krađu, roditelji treba da ga pronađu i pokušaju da ga reše jer je on uzrok lošeg ponašanja.

 

Šta učiniti?

Kada uhvatite dete u krađi, Vaša reakcija treba da bude primerena činjenici da li se to dešava prvi put ili po ko zna koji.

 

Ako su u pitanju mala deca, roditelji treba da im objasne kako to nije redu raditi – da uzimanje stvari bez pitanja ili plaćanja povređuje nekog drugog. Ukoliko uzme neki slatkiš, uz pomoć roditelja treba da ga vrati. Ako je slatkiš već pojeden, tata i mama će odvesti dete u prodavnicu, ono će se izviniti i platiti ono što je uzelo.

 

U slučaju školarca, takođe je bitno da se vrati ukradena stvar. Negde do prvog, drugog razreda dete bi trebalo da zna da je krasti loše, ali ono što je potrebno je pojasniti mu posledice.

 

Evo primera: Ako dete dođe kući sa narukvicom svog prijatelja i jasno je da ju je uzelo bez dozvole, roditelj treba da porazgovara sa njim o tome kako bi se ono osećalo da mu je drug uzeo nešto bez pitanja. Ohrabriće dete da pozove druga, izvini se, objasni šta se desilo i obeća da će vratiti.

 

Kada tinejdžer ukrade, poželjno je da roditelj istupi sa strožijim posledicama. Na primer, ako ukrade nešto iz marketa, roditelj treba da ga odvede do obezbeđenja, kaže šta se desilo i izvini se za svoje ponašanje.

Stid i poniženje kada se vrati i suoči sa svojim postupkom je doživotna lekcija o tome zašto je loše krasti.

Dalje kažnjavanje, posebno fizičko je nepotrebno i može učiniti da se ponašanje deteta pogorša i dovede do gorih i mnogo ozbiljnijih postupaka.
Ako se radi o prvom prekršaju, mnogi marketi i prodavnice će prihvatiti izvinjenje i neće podneti žalbu. Ipak, neki nisu toliko milosrdni, a posebno nemaju milosti kada je reč o ponovljenom prekršaju

Deca svih uzrasta treba da znaju da krađa iz prodavnica nije samo uzimanje stvari – to je uzimanje para od ljudi koji tu rade. Neretko se dešava da posle većih krađa skoče i cene proizvoda. Takođe im treba objasniti da se krađa vodi kao zločin, a da posledice mogu biti daleko ozbiljnije od zabrane izlazaka, npr. odlazak u popravni dom ili čak zatvor.

Ukoliko dete krade pare od roditelja, treba mu ponuditi opciju da vrati novac, kao što je rađenje dodatnih poslova po kući. Veoma je bitno da roditelji ne iskušavaju dete ostavljajući novac svuda po kući jer to u velikoj meri može uticati na međusobno poverenje.

Ako nastavi da krade...

Ukoliko je dete ukralo u više navrata, razmislite o tome da potražite profesionalnu pomoć. Ponovljene akcije uglavnom ukazuju na postojanje ozbiljnijeg problema.

 
Trećina mladih odraslih je rekla da jednostavno ne može da prestane. Stoga je još bitnije da deci i tinejdžerima temeljno objasnite kakav je krađa čin i koje su njegove posledice kao i da one mogu biti mnogo ozbiljnije ako se nastavi sa krađom.


mojabeba.com

za sada nisam imao taj problem .... 

Ja sam imao ali kod mene je to bilo ovako - Od malih nogu volim video igre, i imam oca koji to shvata kao zlo, ali zlo koje će nas sve prokleti, i koji je opsednut time da to predstavi kao zlo. Druga stvare je sledeća, ja sam onaj tip koji će toliko da trpi nepravdu da na kraju postaje nepravda. Kada sam bio mali roditelji su mi davali malo, ali zaista malo novca. Npr idem na rekreativnu i roditelj mi da (tadašnjih) 5 dinara za dva dana, inače to je bila 1995 godina. Oblačen sam jeftino, na granici prihvatljivosti, govorilo mi se uvek da nema, moje su se čokolade koje dobijem za poklon poklanjale drugima itd. Naravno ništa ne preuveličavam, išao sam na odmore kada drugi nisu imali da jedu, nisam gladaovao i oskudevao, ali sam uvek bio ispod granice društva, sa malo varijacija u odeći, novac itd. I na kraju sam prso, nije me ništa "dotuklo", ali prosto se nagomilalo u meni ta količina nezadovoljstva da sam hteo da idem u fliperane da igram igrice, da sam hteo da sedim u sega klubovima tako da sam uzimao bez pitanja roditeljima. Naravno, posle nekog vremena sam uhvaćen, ali nisam strašno ukoren, malo je popričano samnom i sve je ok.

jednom sam ukrala breskvu u 5. razredu osnovne i nisam mogla nedelju dana mirno da spavam ... kad sam ispricala mami, smejala mi se u facu i rekla mi je da sam kreten 

ne racunaju se case po kafanama nakon pijanstava ... inace bih mogla da otvorim bar   

cesto sam krao one zvake u obliku cigara... i to radili drugar i ja u timu... ovaj zamajava prodavca a ja mezetim krali smo i Guarane kroz otvor na staklu od samoposluge koji smo sami napravili

o kukuruzima i tresnjama da ne pricam, to se ne racuna... i tako sam jedared... bio usoljen

Grozdje...posle skole sa par drugova...uzivancija Tresnje isto, a i sad svake godine przenjake

Samo case po kaficima i kafanama ali i to vrlo retko

Kad sam išla u treći razred osnovne škole, popularno je bilo sakupljanje mirišljavih sličica.
U blizini škole je bila jedna veoma bogato opremljena knjižara u kojoj su se prodavale sličice, ali i razne druge drangolije koje detetu od 8 godina deluju kao pravo malo carstvo.

I nikako mi nije jedna stvar bila jasna - kako je tako lepa knjižara i puna lepih stvari za decu kad deca nemaju para da to kupe?    Mislim, okej je da roditelji nešto kupe, ali neću sigurno dati ceo svoj džeparac na sličice, niti ću mamu da cimam svaki čas da idemo da kupujemo sličice (oterala bi me tamo odakle me je i izbacila  ).

I jednog dana se vraćam iz škole sa drugaricom koja mi predloži da odemo tamo, da kupimo jedan blokčić, a jedan da ''uzmemo''. Nisam videla baš ništa problematično u tome.   

Kad sam došla kući i pohvalila se sestri kako imam ''besplatni'' blokčić sličica, momentalno me je otkucala mami. Koza jedna, godinama kasnije smo se još tukle zbog toga.  Prema maminoj reakciji sam zaključila da nisam trebala to da uradim i molila sam se u sebi da me mama oleši od batina ili da se izviče na mene...

'ali malo morgen. Uradila je baš ono čega sam se najviše plašila. Postavila me da razgovaramo. 

Ne sećam se tačno razgovora... samo se sećam da me je posle pekla savest jedno 2 nedelje zbog krađe (da, shvatila sam razliku između krađe i pozajmice  ) i nikad mi više nije palo na pamet da nešto uzmem a da ne platim za to. Uključujući i nađene novčanike na ulici i vraćanje viška para koje mi prodavačica greškom vrati kao kusur.

Nemam pojma šta mi je gospođa mama ispričala... ali sad sam bandit na razne načine, ali ne i lopov. 

Pazi kad kao klinac nikad nisam ukrao nijednu stvar. 
Lazem, zaboravio sam, desilo mi se samo jednom sa 16 godina otprilike da ukrademo neke sladolede drugari i ja, iz nekog sjebanog frizidera, poluotvorenog prakticno, pa jos nocu    znaci ko da nismo ukrali 

I tako, sta god sam nasao uvek sam se trudio da vratim vlasniku, nikad nisam pomislio da zadrzim.

Medjutim, kad bih sada nasao novcanik sa malo vise para ili dobar telefon........... dobro bih razmislio sta da radim   

al smo svi posteni 

inace jel u ove kreadje spadaju i kradje informacija 

ako spadaju ... pa ... ja vas vise ne bih zadrzavala