moj ujak ne govori mnogo
upropastio je svoj život
oženio je koga je morao oženiti
mada se ništa u suštini ne mora

ponosni prever uvek gleda na drugu stranu
u pozadini natpis merde istrgnut iz razumnog konteksta
na belom zidu spram grupe engleskih studenata
koji su jednako nezainteresovani

pored pozamljenog laptopa stoji kutija crvenog westa
nije to ona cigara kakva je bila dok je hakinen vozio
kažu da će se vratiti sledeće sezone
neka pričaju šta hoće
nije toliko glup
nije ni moj ujak
samo je izabrao da ne bira

one of these mornings..

ne vrtim datume na kalendaru
nekako sam prestao neprimetno to da radim
ne znam da li je podsvesno
recimo
svakih nekoliko trenutaka gledam na sat
poštujem vreme i njime merim dan
ali ne i dane

evo
još uvek je četvrti avgust po mom kalendaru
moj ujak ne jebe kalendar ni pet posto
jer njegova žena pere sudove u kadi
bez obzira na datum
njemu je život stao još kad je napravio to nesrećno dete
koje jede dvadeset pomfrita sa deset ćevapa
i mora ih biti dvadeset
bar je moralo biti do pre par godina
sada ne znam
ne viđamo se često iako smo braća

nemamo o čemu da pričamo

nema se vremena za viđanja tek tako
sa nebitnim ljudima
dok drugi umiru od leukemije
ili od raka pluća

ne viđam se ni sa njima
moja rodbina je sjebana
i ja sa njima

moj ujak je svetli primer
u poređenju sa ostalima
salutirao je admiralu flote potpuno go
dobio je kaznu zatvora
i produženje vojnog roka
bio bi srećan kad bi znao koliko ga pominjem
jer niko ga ne pominje previše često
ali ima firmin kamion
pa je koristan kad treba nešto da se seli

moj ujak nije imao sreće
kad je birao da ne bira
kada je stoka došla i rekla da će ga ubiti
trebao je reći dobro i pobeći vec sutradan
negde drugde
negde daleko
gde ću i ja otići

ja nisam napravio dete nekoj ženi na kosovu
ja samo želim da odem
da se pomirim sam sa sobom

a pričam o svom ujaku
da ne bih pričao o sebi

moj ujak je slušao dobru muziku
zeppelin, floyd, purple
pušio je travu i pucao mu je kurac istovremeno
moja zubarka bila je zaljubljena u njega
ali je otišao na kosovo
i pojebao neku glupaču
koja je postala moja ujna
i napravio mi brata
koji je postao to što je postao

bio sam na njihovoj svadbi
u restoranu niš na telepu
sećam se drvenih klupa koje su me žuljale
i žutog svetla

bilo mi je dosadno i pio sam koktu
imao sam tri godine i nisam ni znao da me boli kurac
za celu tu predstavu

sad kad razmislim
tu je sigurno bila i ta stoka koja je rekla da će ga ubiti
smejali su se kao budale
smejao se i moj ujak jer je odabrao da ne bira

ja volim mog ujaka
volim što ne priča mnogo
moj ujak voli fudbal
možda ga i mrzi šta znam
ali ga gleda
i cela kuća tada ćuti
to mu prija

ne znam kada mu je rođendan
a i da znam, ništa se ne bi promenilo

30. VIII 2004.

______________________________ _


treba mi kuća
treba mi prostor u kojem mogu da igram
između dve vatre ako hoću
da dočekam zoru na terasi ako hoću

we are all made of stars

spomenici se valjda dižu sa nekim smislom
ali i mostovi se ruše sa smislom
tako da smisao sam po sebi gubi na važnosti
spomenik moje strine još nije podignut
ali bar naslonjen krst niko nije ukrao
pa možemo da sedimo oko njenog groba
i možemo da plačemo ili da govorimo

možda će doći vreme da i ona dobije ploču od
mermernog stočica
sa svojim imenom

svi smo mi borci
ali borimo se na različite načine

setio sam se moje strine
nismo se razumeli previše često
ali to valjda nije ni bitno
ni meni ni njoj
bitno je da moj brat na majčin grob dolazi sam
sa svežim buketom nečega
ne razumem se u cveće
dolazi sam jer ne govori sa svojim ocem
obojica stoje nemi i izbegavaju poglede
dok neka baba pljuvačkom čisti cipele
i kao žali
žali najviše od svih
trese se, bojim se da se ne raspadne

pričam o pomenu moje pokojne strine
da ne bih pričao o sebi

posle smo bili u crkvi
dva sata mise senilnog velečasnog
koji nije voleo moju strinu
kao što ni ona nije volela njega

mogao je bar prezime zapamtiti

opet se ona baba trese ispred mene
moj brat prevrce očima
sedi pored mene

nije ovo zbog strine
velečasni ima tremu pred tolikim ljudima
svi ustaju i sedaju svaki čas
ja ništa ne razumem
ne pripadam tu, ja sam samo gost
po pogledima nekih idiota čak neželjeni gost
koji se krsti na drugu stranu

izlazimo napolje
parkirao sam daleko
moja mama teško hoda
zato je daleko
pa sam doterao auto
okrenuo ga preko svete trave
i stigao blizu

nisam se skoro osećao tako nelagodno

postavljeni stolovi
paštete, kifle, krofne
ko voli džem, tu je
vode se besciljni razgovori
saznajem ono što sam ionako znao

stricu je žao što ne umire
pa se ubija lagano

ubiću ga ako mi ubije sestru
luda baba govori kako je seks posle šezdesete nezdrav
i da je neka još luđa baba rekla da ima redovan seks
u svojoj osamdesetoj godini
negde u minhenu
ili nekom drugom nemačom gradu
svejedno jebeno dalekom

pa što onda nisi tamo, razmišljam
što se ne jebeš sa nekim starcem koji te želi
toliko koliko ja želim da utrneš

moj brat nije tu
radi treću smenu u zanzibaru

31.VIII 2004.

______________________________ _

bol u leđima nestaje
sat pokazuje 2:46
rekao sam već da dane merim satima
prolaze brže nego dani
pa imam osećaj da gutaju besmisao
nekako brže, šta znam

i juče je recimo bilo 2:46
bilo je sigurno
legao sam tek oko 3
ali juče sam pizdeo što je 2:46 i što ću sigurno biti budan i u 2:47

danas mi nije žao
srećan sam što je 2:46 i što sam budan
da je 3:46 bio bih još srećniji
i jebe mi se za sve parazite
i za celu rodbinu

noćas mogu mirno da spavam
i ako postoji onaj trenutak u danu koji pripada meni
i čini me onim što jesam
i daje mi snagu za još jedan dan
to je bio onaj u 2:46

sada me uveseljavaju sva ta sranja
i borba mi ne pada teško

jer imam tebe
vec 6 godina
od dosijea X do sada
od crteža fotelje u beleškama do sada
od analize 2 do sada
a sada je 2:46

3.IX 2004.

______________________________ _

Kada upoznaš dva svoja lica ukapiraš ko si. Ako upoznaš više od dva, počneš da se bojiš. Pravi strah promalja glavu tek onda kada shvatiš da te sa prethodnim danom povezuje samo sećanje. Tužno je što je sećanje samo niz slika podložnih promenama.

I am pleased you approved..

xxx identitet

U našim srcima nema ničega
Naše žlezde luče sir
Mi se hranimo našim nadama
Grčevito stiskamo oružje
Da branimo
Ono što nam je ostalo

I u najvećem porazu ostavljamo mesta za pobedu
jer bez pobede mi smo ništa

xxx identitet

iskopaću delove starih tekstova
tu nit koja me veže za nekad
prepoznaću se u ogledalu

biću miran
kada pređem 50 kilometara da bi udomio blentavo kuče
kada se ispečem opuškom dok vozim 90 na sat
kada se vozim gradom u 3 ujutru jer mi se ne ide kući
kada sedim ispred vikendice i gledam drvo kako raste
kada grčim lice jer nemam živaca da slušam
šta ću jesti tog dana pre jutarnje kafe
kada sanjam o letu avionom od 16 sati
kad više nisam čovek nego gladan pas
kada ti objašnjavam da mastilo nije napisano za tebe
i da sam srećan što nije
i da bi i ti trebala biti
biću miran

5. IX 2004.