Moj sin sada ima 20 godina i zabrinjava me njegovo ponasanje iz razloga sto u tim godinama on bi trebao da cirkulise i da se krece medju drustvom, a ne da dane provodi zakljucan u svojoj sobi sa nabijenim roletnama.
Stalno se zali na probleme sa spavanjem.  Moja pretpostavka je da ih ima zbog takbog nacina zivota.
Mogu sa sigurnoscu da kazem da se nije upetljao u neko lose drustvo jer bukvalno nigde ne ide.  Ne trazi nam pare skoro nikada,cak ne zeli ni da kupi novu garderobu. Nosi staru ofucanu odecu koju smo mu kupili jos dok je bio u osnovnoj skoli.  Pre mesec dana sam mu kupio mobilni, ali odbija da ga koristi.  Nema cak ni facebook akaunt.  
Ispisao se iz skole posle zavrsetka trece godine, sto znaci da ni srednju skolu nije zavrsio.
Sada vreme provodi u svojoj sobi gledajuci filmove i serije i cita knjige po ceo dan.
Nemamo nacina da ga pritisnemo ni sa cime, jer ionako nikada nista ne trazi od nas.  Kada je bolestan on nama to ni ne kaze, vec samo cuti zatvoren u toj njegovoj sobi.
Ovako ja inace nervozan i pukne jako lako. Recimo kada izadje iz sobe i neko krene nesto da mu prica on se iznervira jer ta prica dugo traje.  Ili kada mu neko udje u sobu njega to jako nervira.
Imao je jednom taj period od nekoliko meseci gde je malo izlazio i imao je neko drustvanjce, cak je i devojku neku nasao, ali to je sve kratko trajalo.  Opet se zavukao u sobu.
Vise ne znam sta da radim sa njim.

Za pocetak da nadjete nacin da pricate sa njim. Ne da ga smarate nego da razgovarate.
On je kivan na vas. Postoji nesto sto vam zamera. Bezvoljan je i ocigledno se prepustio. To moze da bude jako opasno.
Ipak prekontrolisite da li se se i kada sa nekim vidja, da li je imao problem.
Zasto ste dozvolili da se ispise iz skole?
Cutanjem i povlacenjem se nista ne postize a njemu se ne pomaze.

Preispitajte prvo sebe, pa kada ulovite momenat kada je on poceo tako da se ponasa, nacicete mozda i uzrok.
A onda polako, korak po korak ali cvrsto, s ljubavlju.

Nismo mi njemu dozvolili da se ispise, Tada je imao skoro 19 i bio je jako agresivan po tom pitanju, U bukvalnom smislu reci je to isforsirao.  Zena i ja smo proveli dosta vremena pricajuci o ovome, ali ne znamo nacin kako da mu pridjemo. Kada se posvadjam sa njim, mogu u ocima da mu vidim neku hladnocu.  Kao da nas uopste ne voli i ne pusta nas u svoj zivot.  Ne znam sta smo mu mi tako lose napravili da nas mrzi.  
Nikada mi njega nismo morali da kaznjavamo dok je bio mali, nije bilo razloga jer je uvek bio skroman, i nije krsio pravila.  Cak je bio odlican djak.  Ja vise mislim da je to pitanje ne razumevanja.  On misli da ga niko ne razume

znam samo da su ga dosta maltretirali u snovnoj skoli, stalno je izmisljao neke bolesti kako ne bi morao da ide u skolu.
U srednjoj ga nisu dirali.

Jedini lek je da dopres do njega i da popricas sa njim. To mi ovde ne mozemo da ti kazemo kako, jer univerzalni nacin ne postoji.

a sta su tata i mama radili dok su im sina maltretirali tokom cele osnovne skole? 

verovatno ste bili otvoreni i niste imali šta da krijete. baš kao i ovo puno ime i prezime.
i eto gubitka poverenja.

Decja psihologija: imao sam problem,niste provalili. Krivi ste.

Morate saznati koji je problem imao a da ga niste ni indetifikovali (zbog cega, necu ulaizti dublje). Trenutno ponasanje je samo posledica toga.
Znaci,nazad u proslost da pronadjete problem i da ga desifrujete. To je vec pola obavljenog posla.


Ako ne gresim, zmurili nad tim da je mali uzeo stvar u svoje ruke.
Strasno je kada se roditelji izmaknu i ostave deci da sama resavaju drustveno-socijalne probleme jer se neki izvuku a neki potonu....

Koje knjige cita i koje filmove i serije gleda?

On ocigledno da nema ni jedan smisao postojanja osim tog..."moj sin"...nisi mu ni ime pomenuo....