bilo je super.

normalni ljudi bez ekstremizma kakvog ima ovdje. tamo nitko ne zna tko je ovaj, tko je onaj, ljudi normalno žive ne bave se politkom.

onaj tko je siguran u sebe neće se busati u prsa i stalno govoriti kao neki ovdje. kao da nekome žele dokazati

tamo nitko ne zna tko je ovaj, tko je onaj, ljudi normalno žive ne bave se politkom.


jesi siguran da si u BiH i Srpskoj bio?

 

Чак и онај несрећни Чанак је у једној емисији поменуо цифру од око 780 000 мртвих!!!
Али, то је ипак "застарело" и "нема никакве везе са данашњом Хрватском".  
Битно је то да су ми отекла м. . .  од даноноћног спомињања злочина у Сребреници или како то Амери воле да кажу "највећег злочина после другог светсок рата"!

Znamo da ima ekstremizma u Hrvatskoj nisi morao da naglasavas... 

USTAŠE!

Fudbalski klub Imotski, koji se takmiči u Drugoj hrvatskoj ligi, na dresovima nosi oznake Pavelićeve Nezavisne države Hrvatske



Fudbalski klub Imotski, koji se takmiči u drugoj ligi Hrvatske, podigao je prašinu čak i u Hrvatskoj jer na svojim dresovima ima oznake Nezavisne države Hrvatske (NDH) - veliko slovo „U“ s grbom fašističke tvorevine Ante Pavelića!

Predsednik Imotskog Nediljko Tolo odgovornost prebacuje na sponzora, građevinsku firmu „gUj“, koja je, po njegovim rečima, slučajno pretvorila malo slovo „u“ u veliko. Postavlja se pitanje da li se na dresovima slučajno nalazi i grb NDH.

- Sponzor našeg kluba je firma „gUj“ i mi tu ništa ne možemo da promenimo. Napravili su takav logo, a naši fudbaleri su dužni da to nose na gornjem delu dresa. To sporno „U“ nosićemo sve dok sponzor finansijski bude pomagao Imotski. Razumem da ti simboli iz prošlosti vređaju dosta ljudi, ali šta sad da radimo, da se odreknemo važnog sponzora zbog jednog slova i grba. To sigurno nećemo uraditi - kategoričan je Tolo.

Hrvatski istoričar Tvrtko Jakovina izjavio je da tu nema slučajnosti i da je reč o direktnoj poruci u kojoj se veliča ustaštvo.

- Ovo je sramota i na ovaj način se veliča ustaštvo. Čudno je da je opština registrovala firmu pod ovim simbolima. To dovoljno govori da po sredi nije slučajnost. Mislim da je to svima jasno i nadam se da će ljudi iz vlasti reagovati, jer ovo je bruka cele Hrvatske - kazao je Jakovina.
Gojko Jukić, vlasnik firme „gUj“, kaže da je umesto grba trebalo da bude dizalica, kao simbol ovog preduzeća, ali da dizalica nije stala, pa je ubačen grb. Objasnio je da je ime njegove firme sastavljeno od prvog slova imena Gojko i sina Jure, te velikog U jer je hteo da skraćenica znači „Gojko Und Jure“.

JAGMA ZA DRESOVIMA IMOTSKOG

Dresovi Imotskog, koji su izazvali buru reakcija, postali su hit među ljubiteljima fudbala. Prodalo se preko 300 majica, a razlog nije cena od 100 kuna (15 evra) već atraktivni logo sponzora Gojka Jukića iz Slivna. Firma „gUj“ sa šahovnicom uredno je registrovana i fudbaleri Imotskog i dalje, nažalost, mogu da nose te dresove, iako su ustaše za vreme Drugog svetskog rata pod tim simbolima pobile na stotine hiljada Srba, Jevreja i Roma.

(Курир)

Baš je šik , i dobro mu stoji !

Разговор недеље: Антун Милетић

Нова сазнања о Јасеновцу

После двадесет година, Антун Милетић, историчар, објавио и четврту књигу докумената под насловом ,,Концентрациони логор Јасеновац”

Антун Милетић

(Фото А. Васиљевић)

Ових дана је објављена књига „Концентрациони логор Јасеновац“ Антуна Милетића, аутора чија су истраживања геноцида у НДХ и у Концентрационом логору Јасеновац оставила дубоки траг у историографији. Пре две деценије Милетић је објавио прве три књиге с истим насловом у, одавно распродатом, тиражу од 10.000 примерака. Дугогодишњи начелник Архива оружаних снага СФРЈ Антун Милетић је пензионисан у чину пуковника крајем 1990. године. Објавио је двадесет књига и више од сто научних радова, чланака и фељтона, првенствено из историје Другог светског рата. Најновија књига пуковника Антуна Милетића, уз помоћ Министарства културе Србије, објавило је издавачко предузеће „Гамбит“ из Јагодине, на више од 500 страница великог формата. Делове нове Милетићеве књиге читаоци ће ускоро читати на страницама „Политикиног“ фељтона.

Наслов предговора нове књиге је „Зашто Концентрациони логор Јасеновац?”. Заиста, зашто?

Изазов су ми били разни наслови у штампи, интервјуи, књиге и сајтови, посебно у Хрватској, који негирају да је НДХ била нацистичко-фашистичка творевина Хитлера и Мусолинија. У том систему власти, од врха (поглавника), преко доглавника и Сабора, жупана, усташких стожерника, логорника и таборника, донет је низ геноцидних закона који су отворили пут геноцидним злочинима над Србима, Јеврејима и Ромима, док су злочини над Хрватима чињени када се они нису слагали са усташким режимом и усташким геноцидним начелима.

Да ли помињете конкретне примере негирање геноцида у НДХ?

Један професор савремене историје са Свеучилишта у Загребу, на питање „да ли је у Јасеновцу извршен геноцид над Србима“, каже да је тамо највише страдало Хрвата и да је у Србији извршен геноцид над Јеврејима. Уопште не помиње геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ. Његово име се не помиње у 1.106 књига и 1.482 натписа о Јасеновцу до 2006. године, када је он први пут дао интервју на ту тему новинару Омеру Карабегу. Професор се ограничио на то да каже како је НДХ била „типичан тоталитарни режим“, а заборавио је на низ геноцидних усташких закона, на пример, на законске одредбе и заповести о сакупљању Јевреја и Рома у концентрационе логоре, на одлуке о обележавању жутом траком Јевреја, а белом траком Срба, на закон о расној припадности и заштити аријевске крви и части хрватског народа...

Шта је било у основи тих аката?

У основи је била расистичка идеологија „гласа крви, расе и зеље“, што је и суштина одговора на питање „зашто Јасеновац“? Да би спровеле у дело свој расистички и геноцидни програм, усташама је био потребан Концентрациони логор Јасеновац. Могао је да прими неограничен број Срба, Јевреја и Рома и оних који нису подржавали усташки геноцидни режим. О томе говоре документи из ове и претходне три моје књиге, штампане на више од 2.500 страница.

Неки аутори протурају тезу да је то био радни, а не концентрациони логор?

И пре две деценије, у првој књизи (1986), доказивао сам да је то био концентрациони логор. Сада то понављам, али у синтези, узимајући у обзир и тврдње да је то био радни логор. Зар се деца узраста од неколико дана до 15 година терају на рад, зар се приводе, како су усташе писале, „раду, реду и стеги”?

Утврђено је, именом и презименом, да је убијено 19.283 детета, углавном Срба, Јевреја и Рома, и још много неидентификованих жртава, углавном Рома.

Шта кажу усташка документа?

У сијасет докумената и саме усташе пишу „Концентрациони логор“. Истина о Јасеновцу се не може забашурити тврдњама да је то био „сабирни и радни логор“. Побијају то не само имена деце, него имена и презимена, као и други лични подаци које сам утврдио до сада, за више од 80.000 људи усмрћених у Јасеновцу, што никако није и коначни број жртава.

До каквих сте нових сазнања дошли?

У ову књигу-синтезу унео сам низ мањих исправки и допуна, на основу каснијих сазнања. Пробој из логора 22. априла 1945. преживело је, на пример, 124 логораша, а не 80 како је наведено у мојој првој књизи. Док је четврта књига штампана, установио сам да ни податак о 124 преживела није тачан, јер сам пронашао још пет логораша који су се спасли.

Утврдили сте њихова имена?

Светозар Цикић, који је препливао Саву, умро је већ 23. априла 1945. на планини Просари. Остоја Мијић, Остоја Поповић и Душан Прелић изашли су из логора сат пре него што је избио устанак. Спасао се и Јешуп или Јесуп, Јеврејин, изгледа берберин, за кога још нисам утврдио остале податке. У овој књизи сам објавио девет докумената из 1941. године, 48 из 1942. године, 16 из 1943. године. За период 1944–1946. објавио сам 24 документа. Укупно 98 докумената, плус 14 прилога, које сам издвојио као специфичне, јер су настали нешто касније. Ови документи и прилози потврђују стравичан злочин геноцида који су починиле усташе НДХ.

Који су то документи?

Објавио сам, на пример, наредбу о логорисању свих учитеља и учитељица – Срба, бројне спискове логорисаних из Сарајева и Бањалуке, затим свих Јевреја из Сарајева и свих Срба из Босанске Дубице, као и документе о логорисању 5.000 Срба у Стару Градишку. Објављујем и извештај да је од 4.211 Срба из рејона Босанског Брода остало да се логорише још 291 лице, а да је последњих 300 Јереја транспортовано у логор у Јасеновац. Усташе се хвале да су „решиле јеврејско питање“ у 1942. и да је на почетку 1943. у НДХ спремно за логорисање последњих 2.000 Јевреја, по групама 20–150. За 1944. и потоње године документи у већини случајева потичу од логораша и очевидаца из тог периода. Што се прилога тиче, они су својеврсни документи, настали у ближој прошлости. У њима су подаци о броју људи за које сам, именом и презименом, утврдио да су убијени у Јасеновцу, колико је деце по годиштима страдало, ту је и осам спискова убијених у Јасеновцу из Чазме и околине Лакташа, као и документи о раду Спомен подручја Јасеновац током 20 година.

Које документе бисте посебно издвојили?

Извештаје и записе др Јосипа Риболија и Ристе Стјепановића (недавно је умро у Сарајеву) који ми је лично доставио и пуне речи захвалности за објављивање прве три књиге о Концентрационом логору Јасеновац. Опширна је и документација о ексхумацији у рејону Старе Градишке, као и записници земаљских комисија Хрватске и покрајинских комисија Војводине.

Која су битна питања о Јасеновцу и даље неразјашњена?

И после 62 године не зна се број убијених, не знају се њихова имена и презимена. Бивша СФРЈ није научно, помоћу статистичко-демографских метода, а и других научних метода, утврдила колики су били демографски, а колики ратни губици у Другом светском рату, да би на основу тих података могли да се утврде и реални губици у логору Јасеновац. Не може се рећи да се научници, историчари, као и неки аматери, нису бавили тим проблемом. Но, њихови резултати се драстично разликују, а некад су и неупотребљиви. Све то сам написао у овој, четвртој књизи. Саопштио сам то и 1997. на Првој међународној конференцији о Концентрационом логору Јасеновац у Њујорку, а раније са Владимиром Дедијером објавио у књизи „Против заборава и табуа – Јасеновац 1941–1991”.

Процене о броју страдалих иду од 20.000 до 1.400.000 убијених. Најчешће је помињана процена о 600.000–700.000 жртава. Током 30 година рада ја сам успео да утврдим имена и презимена више од 80.000 убијених, а за више од 3.000 страдалих још увек нисам установио имена. Али, то свакако није коначан број јасеновачких жртава.

--------------------------------------------------------------------------

Измишљотине

Протеклих неколико година говори се о томе да је Јасеновац био после рата и комунистички – Титов логор. Шта на то кажете?

Најкраће речено, то су измишљотине. Засноване су на наводним открићима из 1997, 1998. и 2003. извесне госпође Љубице Штефан и фратра Владимира Хорвата из Загреба. Те тврдње немају никаквог научног покрића, нису праћене ниједним документом. Поп Хорват се није задржао само на томе већ тврди да је Јасеновац био и логор за информбировце. Помешао је Јасеновац са КПД Стара Градишка Хрватског МУП-а. Тачно је да су тамо били криминалци, лопови, заробљене усташе, а касније, 1948–1949. и информбировци, већином припадници ЈНА, официри који су касније пребачени у Билећу и на Голи оток.

Друго сам се дружио и сарађивао с Владимиром Дедијером, Јефтом Шашићем, Стјепаном Доманкушићем, Иваном Мишковићем, Милетом Милатовићем и другима који би бар нешто зуцнули о томе, ако већ нема података у документима. 

(Политика)

Kad ce ta tuzba protiv Hrvatske??
Treba ih oguliti,posebno ako priznaju Kosovo,sto uveliko najavljuju

Aleksa ti stvarno sanjas kako vidim...kao prvo Hrvatski ambasador je u Beogradu prije nekoliko dana rekao da je on za kompromisno rijesenje i podrzavati ce samo ono sa cim se budu slozile sve strane...to uveliko navijaju mozes bolje reci slovencima,oni ti pricaju u parlamentu kako je Srbija vec 1999 izgubila Kosovo...a kada smo vec kod guljenja, hahahahaha smijesan si...gulite sami sebe ali eto ima nade i druge da ogulite....tuzbe nema jer nema jajajca u Srpskom vrhu jer znas ono, Hrvatska je u UN kao nestalni clan, i moze lagance da podupire Kosovsku nezavisnost...pa da vidimo tko ce koga da guli...