U vezi smo vec cetiri godine. U poslednjih pola godine je dosta tesko. Od aprila intenzivno pricamo o raskidu. Uglavnom on hoce da raskine, ali uvek nekako kada ja pocnem zbog necega da se zalim. U junu smo cak i raskinuli, ali samo na 5 dana. Pomirili smo se burno, sa puno romanticnih izjava (uglavnom njegovih), ali ubrzo je sve opet bilo isto. On kaze da me jos voli, ali ne dovoljno da bismo ostali zajedno. Ali i dalje ostajemo zajedno. A raskid nam stalno visi nad glavom kao neminovnost.
Kada razmislim realno, raskid je verovatno najbolje resenje. Nas dvoje smo uvek bili dosta razliciti, samo slucaj nas je spojio, inace smo iz potpuno razlicitih svetova. Medjutim, voleli smo se stvarno i iskreno, planirali brak i decu. I ipak je to trajalo dosta dugo, pa nije moguce da smo oboje bili u zabludi. Iako je sve vec tako, ne mogu ni da pomislim da ostanem bez njega. Bojim se da sam spremna na sve da ga zadrzim, po cenu izgubljenog ponosa. Znam da to nije pametno, ali ne mogu protiv sebe. Mislim, stvarno sam probala, ali nije islo.  Ja se, budala, jos uvek nadam da ce sve biti opet lepo, bez obzira sto mi je on mnogo puta rekao da nece.
Tesko je meni da to sve objasnim u jednoj poruci. Ipak je to 4 godine, nisu to tri izlaska pa da prenesem sve od reci do reci. Mislim, nije uvek lose. Na momente stvarno bude kao nekada. Cini mi se da je on jako neodlucan, ponasa se jako impulsivno po tom pitanju - kada nije raspolozen, odmah hoce raskid, a kad jeste onda mi se umiljava i cvrkuce. Na to njegovo raspolozenje dosta uticem i ja, posto sam cesto povredjena isuvise da bih glumila veselost (nemojte slucajno da pomislite da uvek nesto glumim, ne daj boze!). A on me voli samo kad sam vesela. Ubedjena sam da bih mogla da spasem vezu kada bih prevazisla svoju tugu i kada bih igrala na sve ili nista. Znam to i opet ne mogu, a da mu ne cmizdrim s vremena na vreme.
Strasno se bojim samoce, ja jednostavno ne mogu da funkcionisem u jednini,a ne mogu ni da pomislim da nadjem nekog drugog (to cisto da naglasim, posto ocekujem savete tipa "Nadji drugog!"), prvo zato sto ga jos volim, a drugo sto sam ja jako teska po tom pitanju, tesko nekoga pustam u srce. A kad pustim - vidite sta bude? Nekako mi izgleda da ja uopste i nisam za veze, suvise me sve povredjuje.
Trenutno stanje je takvo da smo dali nasoj vezi jos mesec dana i to ne da pokusamo da je spasemo (sto cu ja ipak, ocigledno raditi), vec da se priviknemo na ideju o raskidu.
Sta da radim :
P.S. Izvinjavam se ako sam bila konfuzna, tesko mi je ovo da pisem. Nadam se da nece biti zlonamernih komentara, nemojte me jos i vi povredjivati.

1. Uvek igraj na sve ili nista.. rizik je veliki, ali i sansa za dobitak. Sportski receno... ako je 1 razlike za protivnika i 3 sekunde do kraja... ti mozes da odustanes i puknes, mozes da sutnes i pobedis, a mozes i da sutnes i puknes... ali si bar probala.
2. Probaj iskreno da par dana iskljucis mozak od svega i odmoris se i onda kreni ozbiljno da radis na onome sto zelis, koja god to od opcija bila.
3. Koje ste godine u pitanju? Ako ste 20+ ozbiljno razmislite da probate bar 20 dana da zivite zajedno, ako to ide, ide, ako ne... cemu dalji trud.

4 godine u jednoj vezi je prelomni trenutak.ili brak ili  raskid.jer da se zabavljate jos 4 godine pa da skontate da niste jedno za drugo,ne ide,a mislim da su 4 godine dovoljne da upoznas osobu i da morate vec moci da procenite da li ste spremni i da li zelite da provedete celi zivot zajedno?Probajte sa par testova tugether:kako bi se osecali da se on(ona)vidja sa drugom osobom,da li ima jos ljubavi ili je mozda strah od samoce i promene ono sto vas jos veze? Ja mislim da ako ima imalo ljubavi sa obe strane da je vredno boreti se za nju.A ako ne.........
Da li znas zasto on insistira na raskidu?zasto ti je mnogo puta rekao da nece biti lepo?mozda on zna nesto sto ti ne znas?
vrlo je tesko i nezahvalno savetovati nekoga kada su emocije u pitanju.
Nazalost to ti spada u kategoriju SAM SVOJ MAJSTOR.
Ali drzim ti fige i nadam se da ces napraviti pravi choice

Tako sam i ja razmisljala, samo sve mi se cini da cu pucati u prazno. Mislim, u celoj prici nije sporno da se mi volimo, to je ono sto najvise boli. I on i ja smo potpuno nacisto da ljubav postoji izmedju nas, samo on misli da je nema dovoljno. On misli da moras biti vecno zaljubljen sa leptiricima u stomaku u nekoga da bi ostao sa njim, a ja znam da je to nemoguce.
On ima 26, ja 25. Za sve ovo vreme zabavljanja, nikada nigde nismo mogli da budemo sami na duze od par sati i da to nije u izlasku, na plazi itd. Razumes? Nikada, osim jednom 7 dana na moru kada smo oboje sve vreme bili bolesni, nismo imali priliku da probamo zajednicki zivot. Sada smo trebali da odemo na more za dve nedelje i vec smo uplatili u agenciji, a on sada nece da ide. U stvari, prvo kaze da nece, pa posle da hoce. Ne moze da odluci. Ja samo zelim da probam jos i to, pa ako ne moze dalje - ne moze.

Ne znam koilko ja jasno pisem, da bih mogla da docaram situaciju, ali problem je u tome sto oboje znamo da ne bismo mogli da funkcionisemo u braku, ali ne zato sto se ne volimo, nego zbog drugih stvari. I ja kao i ti mislim da se vredi boriti dokle god postoji ljubav, i vec sam rekla, uopste nije sporno da je ima jos uvek. Oko toga se ja i mucim. Kao, znam da ne mozemo biti zauvek zajedno, ali zasto da ugusimo tu ljubav dok ona jos postoji? Sto je nekako ne potrosimo, pa da onda zasigurno znamo da je vreme za kraj. Ne znam ni da li je tako nesto moguce. Oboje se ne znalazimo bas najbolje u svemu, jer ni on ni ja nismo imali nikada ovako ozbiljnu vezu. On me nazove da mi kaze da nece sa mnom na more i da je odlucio cvrsto i onda mi posle pola sata kaze: "Zelim da idem sa tobom na more, jer te volim.". Pa posle opet nece. I tako u krug. Kaze mi da me voli, da sam najbolja od svih, da nikada nece prestati da me voli, da ce zauvek biti moj, ali DA NE MOZE DA BUDE SA MNOM, jer misli da ja zasluzujem vise nego sto on moze da pruzi. I zbog toga ga grize savest. Misli da ja camim sa njim, a da bih mogla da budem sa nekim ko bi bio bolji za mene.
Da, probali smo oboje da izadjemo sa drugim osobama i nismo prema njima osecali nista. Kad kazes da on mozda zna nesto vise nego sto ja mislim, ako si mislio na to da on ima neku drugu, nije to. Pitala sam ga, uostalom, on bi to brze - bolje iskoristio da bismo raskinuli. Ovako nema argumenata.

Mozda ces pucati u prazno... al bar sebi ceo zivot neces prebacivati sto nisi probala.
Zaljubljenost je vatromet, ljubav je vatra. Zaljubljenost prodje jako brzo, a da li cete ostati zajedno e to je vec stvar toga da li se volite.
Veza nije samo ljubav, veza je mnogo vise, medjusobno postovanje, uvazavanje, razumevanje, ako je ljubav samo vodjenje ljubavi sa svim onim sto uz to ide, onda je to samo strast.
Ako vec imate toliko godina koliko imate, zasto ne probate, malo je ljudi u tim godinama koji nisu zaposleni ili bar nemaju svoj iznajmljeni stan kao studenti ili nisu sposobni da obezbede sebi bar mesec dana neki mali stancic. Mislim, iskreno, jebiga kad mi kazes da za cetiri godine niste bili duze zajedno od par sati, onda kako mozes da znas volite li se ili ne, zarad uzitka covek je spreman da trpi i mnoge stvari koje mu smetaju kod nekog  
Sledeci put kad ti kaze da nesto hoce pa nece, kazi mu da nema tri godine i da ti nisi mama koja je donela rucak, ako hoce hoce, ako nece, a u p.......m.... posto to ponasanje ja nisam imao ni sa 9 godina...
To sto se vi kako kazes volite.... to ti je isto ko kad ja kazem da i dalje volim svaku devojku sa kojom sam bio jer ne mogu da ih ne volim.. neke mozda povrh toga mrzim, ali nikad mi nece biti svejedno kada na ulici vidim bilo koju od njih... Ako se vratimo na piromanska poredjenja to je neki zar... koji lako moze da se zapali ali ... je ipak samo zar.
Nadam se da bar mozete da pricate kao odrasli, takvi instant raskidi bar prema iskustvima ljudi koje znam obicno su vezani za nalazenje drugog partnera te nemogucnost multitaskinga.... ne mora biti tako, ali cesto jeste... ako nije zato... onda je ili do koske nezreo ili mu je svejedno pa se zajebava...

Na odgovoru svaka cast. Ako stvarno imas 19 godina kako dole pise, onda si dosta ozbiljan za svoje godine. Za razliku od mog dragog, pa i mene. To da je on detinjast, stoji, ili, kako ti kazes do koske nezreo. Vec sam rekla da nije sa drugom, jednostavno, nije taj tip. Mozda bi cak i probao da bude sa drugom, ali ne bi nista bilo. Rekla sam da smo oboje izasli sa drugim osobama, ali nista nije bilo osim drugarskog razgovora. U oba slucaja ona druga osoba je pozvala na izlazak, tako da je tu situacija prilicno cista. Da se za.jebava, to je iskljuceno, on je, verovali ili ne, jako dobra osoba.
Nisi me dobro shvatio, nisam ja rekla da mi nismo bili zajedno duze od par sati, nego znas, mislila sam na to da eto oboje zivimo sa roditeljima koji su skoro uvek kod kuce, pa smo se uvek nekako dovijali. Ali to ne znaci da je nasa veza nesto bezveze, kao vidjamo se povremeno. Samo pokusaj da preracunas koliko vremena za ove 4 godine smo proveli zajedno, a vidjali smo se skoro svaki dan.
Sto se tice poredjenja sa vatrom, vrlo su slikovita, pa rek'o, da ti docaram u tom stilu kako je kod nas.
Ja: vatra-vatra-zar  vatra-vatra-zar ...
On:vatra-zar-zar vatra-zar-zar ...
Malo si me strecnuo sa onim da je mozda samo strast izmedju nas. Mislim, nije to tako prosto, ali cinjenica je da je strast jaka i da kada smo blizu nema stvari koje jedno drugom ne bismo oprostili. Jednostavno, ne mozemo da odolimo jedno drugom. Mislim, oboje smo osobe kojima je fizicka strana veze jako bitna, ali daleko od toga da smo samo ljubavnici. Mada ponekad pomislim da smo upravo stvoreni za to da budemo samo ljubavnici. Takva veza bi bila idealna izmedju nas, ali i on i ja zelimo pravu kompletnu vezu i brak i porodicu i sve po redu.
Joj, poludecu!


Evo preformulisacu pitanje: Da li da insistiram da odemo na more zajedno, da vidimo kako ce biti i da na kraju donesemo odluku ili da odustanem od svega odmah i raskinem ja :

1. Vi sami sebi niste jasni
2. Ako sami sebi nista jasni tesko cete i drugima biti

Ako mislis da su poredjenja sa vatrom slikovita, razmisli o jos jednoj stvarcici:
Rekao sam:

Da li te to zaista ne podseca na ovo, ili se samo pravis da te ne podseca?
 


Svi smo mi u sustini dobre osobe, samo umemo i previse cesto biti skotovi da bi se to videlo.

Mozda ce ti doci kao uvreda, ali vi zaista delujete po toj prici kao americki teenageri koji bi brak, decu i sl i sigurni su da su spremni na to a nisu u stanju da burek pojedu zajedno. Za takve slucajeve nas narod kaze "kako mali perica zamislja ..." e pa ovo zaista tako deluje.
Ako ste vi toliko posveceni jedno drugom i toliko se volite i toliko zelite da se vezete?
Sto, da prostis ali to je najbolji izraz, jebete jedno drugo u zdrav mozak?
Jel mozes ti to njega da pitas? Ali ozbiljno? Da sednete i lepo raspravite sve od a do š i picite dalje ili zajedno ili odvojeno.
Postavi mu ultimatum ko detetu od 3 godine... ili ces biti korektan i ok ili nema lizalice... ili cega vec


Otprilike oko 3803 sata
[[365.25 x 4 godine - 7 dana na moru] x 2.5] + 7 x 24 = 3803
To kad se podeli sa 24, izadje kao da ste 158.4583 dana bili 24h zajedno jedina razlika je sto za 2.5 sata svaki dan mozete evenutalno da se kresnete odgledate zajedno neku seriju i prozvorite po koju recenicu, a za 158.45 dana po 24h zajedno ne mozete ni na ... da odete da vas partner ne gleda tj ne sretne bar.


Insistiraj na razgovoru, more je zaista ne bitno.

Najmanje sam kompetentna da procenjujem ovakve situacije. Ali fijasko braka jedne meni veoma drage osobe me je naveo da ti kazem svoje misljenje. Ako se sada ne slazete (posle 4 godine) i veza vam je losa zamisli onda kakav ce vam tek biti brak!!! Nije uvek resenje ostati sa nekim u vezi, samo zbog toga sto ste dugo zajedno, sto je to najozbiljnija veza koju si dosad imala itd.

Ima ljudi koji svoje veze prekidaju i posle vise od 10 godina, tako da 4 godine nisu neka kapitalna investicija.