Pojavio se u prodavnici. Čeka se samo prevod.

  Cenjeni Kim je ovde nadmašio samog sebe ovim filmom koji me je u početku konzumavije po nekim svojim elementima najviše podsetio na Mikeovog Posetioca Q. U redu, nema ovde nekrofilije kao u Posetiocu Q ali ima dalje razrade Pijete njegovog prethodnog filma u kom je prikazao raspad i destrikciju jedne porodice. Mebijus je otišao korak dalje jer pored sadizma, mazohizma, nasilja i raznih perverzija Kim je dodao još i kastraciju sina od strane majke.
  Mebijus u svakom slučaju nije gubljenje vremena već preporuka za zagrižene Kimove fanove baš kao i za filmofile koji prate i gledaju malo drugačije filmove.

Gledao sam ga pre par dana u društvu i popio gomilu osuda i neprijatnih epiteta izborom filma. Da su bili u mogućnosti bio bih kaput a ne smem ni da pomislim u kakvim bi mukama ostatak života proveli sami akteri. Realno, Kim Ki Duk zaslužuje cenzuru kakva vlada u susednoj mu Koreji ali upravo ta sloboda koju sebi dozvoljava čini njegove filmove neodovljivim svakome ko ima u sebi iole istraživačkog duha. Ovo je savršeni primer kada slika govori više od 1000 reči.
S obzirom na ogromne doze nenormalnih situacija koje implementira u svoje filmove njegovo mentalno stanje mora biti upitno ali za razliku od mnogih drugih njemu sličnih mozgova on je našao bezbolan način za ekspresiju.

  Napisao sam već da nije on uzalud evropski đak. Pretpostavljam i da je ljubitelj ruske literature jer ovako nešto slično su snimali pojedini Rusi, pisci su svet za sebe. Paradoks je da nam sve to Kim "otkriva".
  Zaboravio sam da napišem "povratak" Jae-hyeon Joa kog sam prvi put gledao baš u Kimovim filmovima Nepozjnata adresa i Loš momak.