Moderan brak – igra na sve ili ništa
      


Odmah na početku treba naglasiti da je današnje shvaćanje odnosa između partnera u braku (gdje bi partner trebao potpuno zadovoljiti sve naše potrebe) novi izum. Kroz najveći dio povijesti, bračna zajednica je bila samo jedna u nizu zajednica u kojima su članovi imali jednaku povezanost. Obitelj, susjedi i prijatelji su bili jednak izvor emotivne i praktične potpore.

 

Danas se od partnera očekuje mnogo više intimnosti i potpore nego u prošlosti, a mnogo manje od svih drugih ljudi koji nas okružuju. To stavlja veliki pritisak na instituciju braka.

Kada je veza između partnera jaka, brak može biti veći izvor zadovoljstva nego išta drugo, međutim često se bračnog partnera preopterećuje tražeći od njega da zadovolji sve naše potrebe. U takvim situacijama kada brak propadne ne ostaje ništa drugo za što bi se mogli uhvatiti i potražiti potporu.

 

Muškarci su posebno ranjivi nakon razvoda, jer oni manje pažnje posvećuju zadržavanju ostalih socijalnih veza izvan braka. Ali i žene često znaju pomisliti da nakon što su pronašle srodnu dušu ne trebaju više njegovati ni jedan drugi odnos, ni socijalizirati se bez uključivanja bračnog partnera.

 

Čak i najbolji parovi, oni koji su se savršeno pronašli trebaju pronaći dodatni izvor zadovoljstva i potpore izvan braka. Ako to ne naprave brak počinje sve više stezati partnere i stavljati na njihov odnos veći pritisak, a partneri imaju sve manje ponuditi jedan drugome. Često brakovi pucaju upravo zbog prevelikih očekivanja i nemogućnosti da jedan partner zadovolji potrebe drugog.

 

Gotovo 20 godina znanstvenik Rishard Lukas proučavao je zadovoljstvo i sreću 30.000 pojedinaca. Na kraju je došao do zaključaka:

 

- Razina zadovoljstva se povećava nakon što se ljudi vjenčaju, ali već nakon nekoliko godina osobe se vraćaju svojoj originalnoj razini zadovoljstva.

 

- Ljudi koji se vjenčaju i ostanu u braku nešto su zadovoljniji, u prosjeku, od osoba koje se vjenčaju i zatim razvedu.

 

- Parovi koji očekuju kako će im brak donijeti veliko zadovoljstvo, osuđeni su na veliko razočarenje.

 

Stavljanje svih svojih „emotivnih jaja u košaricu braka“ je jedan od osnovnih problema zbog kojih se ljudi danas češće razvode nego u prošlosti. Kada netko postavlja romantičnu ljubav kao jedini izvor zadovoljstva i obveza, traži od drugog partnera nešto što mu on nije u mogućnosti ponuditi. Osobe u braku i osobe prije braka trebale bi imati jednak društveni život.

Kroz zadnja dva desetljeća, prema istraživanju jednog američkog sociologa, postotak ljudi koji je rekao kako im je partner i najpouzdaniji prijatelj porastao je s 30 na 38%. To je zaista dobra stvar, jer znači da su supružnici postali bolji i najbliži prijatelji. Ali loša strana je da moderni bračni parovi rjeđe posjećuju prijatelje, obitelj, zovu ih i pružaju potporu.

 

Osim aktivnosti s drugim parovima koje uključuju djecu u mlađoj dobi, parovi manje izlaze i druže se sa susjedima. Često se čak udaljavaju od prijatelja koji su ostali samci ili onih koji su se razveli, čak iako su bili dosta bliski s njima. Zbog toga im se često ovako ponašanje zna vratiti poput bumeranga kada se i sami razvedu.

 

Prije samo dvadeset godina ljudi su imali uključujući partnera četiri do pet osoba „od povjerenja“ koje su voljeli i cijenili, danas ih imaju dvije do tri. A gotovo polovica ljudi ima samo jednu takvu osobu, uglavnom partnera, ne shvaćajući da na taj način igraju igru na sve ili ništa.

 

Popularna kultura je puna savjeta koji bi trebali vaš odnos s partnerom produbiti i zbližiti vas. Ali nitko ne ističe kako je pokušaj da budete jedno drugom sve dio problema u vezama, a ne dio rješenja.

 

U stvari, za dobar brak je potrebno očuvati čvrste i ostale veze. Moderna propaganda natjerala je ljude da se udalje od tradicionalne ovisnosti o susjedima i lokalnim zajednicama (npr. crkvenim) te da se usredotočuju na ljubav i brak. Sva intimnija druženja osoba istog spola za društvo su postala sumnjiva.

 

Što ne znači da bi se partneri trebali odreći intimnosti, prijateljstva ili smanjiti svoja očekivanja u braku, umjesto toga trebali bi povećati očekivanja od drugih veza.

 

Jače emotivne veze s drugim osobama neće smanjiti osjećaje prema partneru, nego naprotiv, povećati ih. Čovjek je društveno biće i da bi bio sretan potrebna mu je potpora njegovog „društva“ – prijatelja, obitelji, susjeda, kolega…

 

Za zdrav brak potrebno je održavati veze osim s roditeljima prijatelja svoje djece i sa starim prijateljima koji su ostali neoženjeni.

 

Smanjite li pritisak na brak ne možete izgubiti. Najsretniji parovi su oni koji imaju interese, prijatelje i potporu izvan svoje dvočlane zajednice. Najbolja taktika za održavanje braka je tražiti načine za produbljivanje odnosa i stvaranje veza s drugim osobama nevažno o njihovom bračnom statusu. Osobe u braku nikako se ne smiju družiti samo s drugim bračnim parovima. Jer onog trenutka kada ostanu sami, više ne pripadaju tom društvu jer nisu u braku i ostaju bez ikoga tko bi im mogao pružiti potporu.

Coermagazin

Brakovi koji ne mogu uspjeti?

1.4.2008

Neki brakovi ipak imaju manje šanse da završe sretno

Sve je lijepo kad stupamo u brak. Zaljubljeni smo, sigurni da smo dobro birali. Ne sumnjamo ni trenutka da sad već dobro poznajemo partnera: da, to je osoba s kojom želimo provesti ostatak života! Možda su moguća još neka mala iznenađenja, neke sasvim beznačajne sitnice, ali sve u svemu – sigurni smo da je to ono što tražimo.

Fino. Ali s druge strane, malo zbunjuje činjenica da su u to vjerovali svi oni parovi koji su se poslije odlučili na razvod. Takvih nije malo, danas razvodom završava već svaki četvrti brak, a taj broj sve više i više raste! Hm, čudno… Ali bit će da su oni svi uletjeli u brak naglo, ne upoznavši se dobro. Da, to mora biti odgovor!
 
Ništa bolji ni lošiji od drugih

Na žalost, nije baš tako. Nisu svi propali brakovi iznikli iz kratkih i neozbiljnih veza. I nije istina da su ljudii čiji brak propadne sve redom nezrele, egoistične osobe. Ruku na srce, da stavite u jednu prostoriju grupu "sretno vjenčanih", i uz njih onda grupu "nesretno razvedenih", sigurno je da ne biste mogli razlučiti koji su koji. I jedni i drugi su ponekad nervozni, ponekad veseli, ponekad spremni slušati svoje partnere, a ponekad toliko pod stresom da nisu za nikakav suvisli razgovor.

Ma baš kao i svi mi.

"Rizični brakovi"

Neki brakovi ipak imaju manje šanse da završe sretno. Na osnovu iskustva, bračni savjetnici tvrde da sljedeće grupe brakova spadaju u grupu "rizičnijih", odnosno onih u kojima je vjerojatnije da bi moglo doći do problema:

-    brakovi sklopljeni između izrazito mladih ljudi
-    oni u kojima su supružnici nižeg stupnja obrazovanja
-    bračne zajednice u kojima se često javljaju financijski problemi
-    mješoviti brakovi: supružnici su različite nacionalnosti, vjeroispovijesti i sl.
-    ako su se i vaši roditelji razveli
-    ako često volite kritizirati partnera
-    ako partnerove pritužbe odmah odbijate (umjesto da saslušate njegove argumente, odmah zauzimate obrambeni stav)

Naravno da se gore navedeni kriteriji ne mogu shvatiti kao pravilo. Ako spadate u bilo koju od tih grupa, ili možda čak u više njih, to ne znači da će vaš brak nužno biti nesretan ili da će završiti razvodom!

Bračna terapija: kome bi mogla više koristiti?

U posljednje vrijeme dosta se u svijetu piše o učinkovitosti bračne terapije. Sva moguća i nemoguće istraživanja pokazuju da uspjeh rada bračnih (obiteljskih) savjetnika ovisi o velikom broju faktora.

(Ma tko bi to rekao! – i za to su im bila potrebna tolika istraživanja???)

Ali kad smo već počeli sa statistikom, nastavimo još malo u tom tonu. Slijedi lista parova koji bi mogli imati najveće koristi od odlaska u bračno savjetovalište:

-    mlađi parovi
-    parovi s modernim pogledima na život
-    oni koji se još uvijek vole
-    parovi koji doista žele da im bračni savjetnik pomogne! (nisu li to svi? – nisu!)

S druge strane, sljedeće kategorije imaju najmanje šanse da profitiraju od razgovora s bračnim savjetnikom:
-    parovi koji su čekali predugo da odu na terapiju (pa su sukobi otišli predaleko)
-    oni u kojima jedan od partnera ni pod koju cijenu ne želi ostati u braku
-    parovi koji nisu spremni poslušati savjete bračnog terapeuta

Zašto neki brakovi ipak opstaju

Znanstvenici upozoravaju da "sretni parovi" ostaju u braku, premda i njihovi brakovi prolaze kroz krize. Kako to uspijevaju? Tajna je u spremnosti da dijalogom, odnosno razgovorom u kojemu se poštuju stavovi i emocije oboje partnera, riješe sve probleme i razlike.

Stoga se čini da se i cilj bračne terapije i rada bračnih savjetovališta mora promijeniti. Umjesto da pokušaju promijeniti brak, bračni savjetnici trebaju zavađene supružnike naučiti komunikaciji!

A što mogu napraviti sami partneri, još prije nego se obrate bračnom savjetniku? Jednostavno je: ne čekajte trenutak kad više ne bude povratka. Obratite se za pomoć dok sukobi još nisu eskalirali preko svake mjere – jer poslije toga više nećete trebati pomoć bračnog terapeuta, nego čarobnjaka! Ili barem odvjetnika...

Izvor: Žena

Velika promena - a vi ste u braku

Ivana Milaković 11.04.2008.

Kada čujete o nekoj ženi koja je napravila veliku promenu, i čujete da je bila sasvim sama, moguće je da ćete je smatrati herojem. Međutim, kao što udate dame znaju, napraviti veliku promenu u svom životu nije lako ni ako niste same.

Kada je žena sama, naravno da nije nimalo lako uraditi nešto krupno, promeniti svoj život iz korena. Ona, maltene bukvalno, sve radi sama - nekada pomognu prijatelji, roditelji, rodbina, ali nekada i ne pomognu, a nema partnera da je podrži, ohrabri, drži je u naručju onda kada joj je to potrebno... Plus, ne radi se samo o emotivnoj i moralnoj podršci, mada je ona, naravno, bitna. Može da bude potrebna i materijalna podrška, ili barem da znate da, pošto i partner zarađuje, nećete ostati bez ikakvih sredstava ako nešto pođe po zlu. Veliko je olakšanje i uliva veliku hrabrost kad znate da vas partner na svaki način podržava.

S druge strane, to što je dama s partnerom ne znači da je lako uraditi nešto krupno. On može da se protivi tako velikoj promeni - šta tad? Ako nešto krupno menjate u svom životu a same ste, nikome ne "odgovarate" za ono što činite; ta promena će imati velikog uticaja na vaš život, i samo vaš - neće zahvatiti i život vašeg partnera, vaše dece... Ukoliko promena zahteva, recimo, preseljenje u drugi grad, lakše je ako ste same, nego ako bi zbog vas partner morao da napusti svoj posao, a deca da se rastanu od svojih prijatelja. A nije ni sigurno da bi pristali na to - ipak se i oni nešto pitaju.

Ne kažemo da je nemoguće napraviti krupne promene u životu ukoliko ste udate i/ili imate decu. Ako se radi o nečemu što bi vam puno značilo, naravno da nije nezamislivo da bi vas vaša porodica podržala u tome. Vaš suprug želi da mu žena bude srećna, vaša deca žele da se mama raduje. U suštini, nijedna varijanta nije laka, samo se razlikuje na koji način su teške i na koji način se stiže do cilja.

A cilj je da vodite život kojim ste zadovoljne - bilo da ste same, bilo da to zadovoljstvo možete da podelite s porodicom.

Izvor: Krstarica

Brak je samo neka vrsta ugovora izmedju dvoje ljudi, kao kad sklapate veliki posao. Kao i kod svakog posla jako je bitno da ti ljudi dobro funkcionisu kao tim, da imaju priblizno ista misljenja i ciljeve. Samo u takvim slucajevima brak moze da opstane. Ljubav treba zaboraviti kad je u pitanju brak, ljubavnici su jedna kategorija a supruznici nesto sasvim drugo. Ko to ne rascisti sam sa sobom unapred je organizovao propast svog braka. Od ljubavi se ne zivi....
Da bi brak dobro funkcionisao, svako mora da obavi svoj deo posla i da dopunjuje onog drugog. Cim se pojave rupe u braku, one se jako brzo sire i umnozavaju, nesto kao virus,i  na kraju od njega ne ostane nista.
Zakljucak: Brak je samo jedan od poslova koje treba obaviti u zivotu a ljubav ostaviti za izvan kuce....

Љубав треба заборавити кад је у питању брак?! Мислила сам да нисам добро видела... 

Ima smisla. Dok su brakovi posmatrani na taj nachin, manje je bilo razvoda ... 

Ljubav i brak mogu ići zajedno

Ljubav i brak ipak mogu ići zajedno, samo morate namjerno poticati bliskost i održavati strast živom. Slijedi nekoliko top savjeta:

 - Budite intimni bez seksualnih konotacija, npr. držite se za ruke, zagrlite ili poljubite pri susretu.

 - Gledajte u svog partnera kada s njim razgovarate. Na počecima veze partneri se gledaju izravno 70% vremena. Oni koji su u dužoj vezi tek 30%.

 - Planirajte romantične spojeve. Npr. večera uz svijeće i bocu vina u vašem domu.

 - Namjerno se ponekad udaljite i partnera promatrajte iz tuđe perspektive. Ne trebate sve aktivnosti obavljati zajedno.

 - Igra je važna. Ona slama granice između partnera i otkriva partnera u novom svjetlu, te na posljetku vrlo je sexy. Osmišljavajte nove zabavne igre ili se zajedno bavite nekim sportom.

 - Iskoristite maštu. Ponovno sanjarite o partneru i stvarima koje biste mogli raditi, kao na početku veze.

 - Budite senzualni. Npr. mazite se na kauču ispred televizora.

Izvor: Covermagazin

Bračni poraz ili bračna kriza

Autor: Ivana Paunović i Nevena Perović

U današnje vreme biti u braku ili u vezi predstavlja pravo umeće i izazov. Izborili smo se za nove mogućnosti, prava, liberalnost u odnosima, pa ipak i dalje je teško, a možda i teže nego ranije, naći partnera sa kojim možemo biti istinski srećni, ispunjeni i svoji. Ovaj problem se mora sagledati iz novog ugla, što podrazumeva rad na sebi i učenje veština koje će nam omogućiti da budemo zadovoljni sobom i svojim partnerom.

BLISKI NEPRIJATELJI

Poslednjih godina, statistički podaci, kako u svetu tako i u Srbiji, pokazuju porast broja razvoda brakova. Stručnjaci ovaj trend objašnjavaju time da su udanašnje vreme socijalni pritisci zbog kojih su mnogi loši brakovi opstajali, svedeni na minimum. Do sredine prošlog veka uloge muškaraca i žena bile su jasno definisane. Svaki partner je znao šta se očekuje od njega ili nje. Postojao je muški i ženski posao. Ako je svaki partner ispunjavao ono što se eksplicitno očekivalo od njega, bile su prilično dobre šanse da će brak opstati. Čak su i osobine ličnosti bile propisane. Muškarci su trebali biti jaki, tihi, neuzbudljivi, oni koji rešavaju problem, pomažu oko kuće i zaštitnici. Žene su trebale biti dobre kuvarice, domaćice, društvene,verne. Nisu zalazili u područja drugog bračnog partnera i svako je imao svoju socijalno definisanu ulogu. Sa tehnološkim promenama i  ženskim pokretom, došlo je do drastične promene u ovim statičnim i tradicionalnim ulogama.

Brak jedanas dalekosloženiji.Današnje brakove može da sačuva samo dobra emocionalna povezanost parova. Bez socijalnih propisa i presija, današnji brak je prepušten isključivo njegovim akterima. A da bi u njemu bili srećni i da ne bi podlegli sumornim statističkim predikcijama, ostaje im samo da bolje upoznaju sebe i patnera i da zajedničkim snagama rade na svom braku, bez straha da potraže pomoć.

Njegov i njen brak: koreni iz detinjstva

Poslednjih godina su sa velikom preciznošću analizirane emocionalne veze muža i žene. Fiziološka merenje, pre svega, doprinela su upoznavanju razloga koji održavaju ili razaraju bračne veze. Pronađene su prikrivene biološke reakcije nesuglasica ili, kako istraživači navode, kritične tačke emocionalne stvarnosti koje se uglavnom zanemaruju. Nesuglasice počinju jako rano, u najranijem detinjstvu, u različitim emocionalnim svetovima devojčica i dečaka.

Delimično biološke prirode, dva različita emocionalna sveta koja postoje kod parova čiji je brak u krizi, uglavnom su posledica razlika još od ranog detinjstva. Kako odrastaju, deca uče načine na koje mogu da se izbore sa emocijama. Devojčice su u prednosti, pokazuju istraživanja, jer roditelji, posebno majke, provode mnogo više vremena u razgovorima sa ćerkama, ispoljavaju veći broja emocija opisujući im veći broj emocionalnih stanja. Zbog toga, devojčice u većem broju slučajeva pre dečaka razvijaju sposobnost jezičkog izražavanja, iskusnije su i veštije u izražavanju emocionalnih stanja. Velike razlike nastaju sa ulaskom u pubertet kada devojčice više ne reaguju agresijom, kao dečaci kada se razljute. Tada one postaju vešte u suptilnim odbacivanjima, zlonamernom ogovaranju i indirektim osvetama. Devojčice takođe imaju izraženiji osećaj za zajedništvo, dok su dečaci usamljeni i ponosni, odlučni i nezavisni. Kasnije, muškarci se plaše gubitka nezavisnosti, a žene gubitka prijateljstva. Tokom razgovora, muškarci žele da razgovaraju o stvarima, a žene da ostvare emocionalnu vezu.

Tokom razgovora, muškarci žele da razgovaraju o stvarima, a žene da ostvare emocionalnu vezu. Muškarcima je, pokazuju istraživanja, komunikacija bitna prilikom udvaranja, ali u braku je ne vide kao smisao i izvor bliskosti.

Žene u brak uglavnom ulaze zrele za ulogu emocionalnog vodiča (vežbale su je od detinjstva), a za zadovoljavajući odnos u braku im je neophodna dobra komunikacija. Muškarcima je, pokazuju istraživanja, komunikacija bitna prilikom udvaranja, ali u braku je ne vide kao smisao i izvor bliskosti.Ono što razara brakove nisu problemi koji se javljaju u svakoj vezi, već način na koji supružnici raspravljaju o njima. Prvo treba da prevaziđu razlike u polovima da bi mogli da razreše sporne emocije.

Greške u braku: kritika i prezir

Oštra kritika je prvi znak za uzbunu u braku. Česte kritike koje su izrečene u besu predstavljaju napad na supružnika . Primedba više nije dobronamerna kritika, već otvoreni napad na ličnost. Primedba, kao odlika emocionalno inteligentnog ponašanja, kritikuje ono što je osoba uradila, dok kritika ličnosti kod osobe izaziva osećanje srama, slabosti i omalovaženosti. Ovo opet dovodi do zauzimanja odbrambenog stava, a ne do pomirenja, pa se rasprava nastavlja i rasplamsava umesto da se stišava.

Prezir, kao izuzetno destruktivna emocija, neretko prati kritiku ličnosti. Izražava se pre svega tonom glasa i ljutitim reakcijama. Vrlo ga je lako prepoznati u izrazu lica, jer dovodi do kontrakcije mišića koji zateže kraj usana u stranu, dok je pogled uprt ka gore. Kada jedan supružnik ima ovakav izraz lica, drugome skače puls za par otkucaja u minuti. Iako povremeno izražavanje prezira neće ugroziti brak, konstantno izražavanje ovog osećanja dovodi do niza zdravstvenih problema supružnika, kao i do završetka braka. Stalna kritika, odvratnost i prezir su znaci opasnosti. Napadnuti partner će na ovo odgovoriti reakcijom bori se ili beži. Ako uzvrati udarac, rasprava će se završiti svađom i vikom. Međutim, ni povlačenje, odnosno bežanje, nije dobar izbor, ako se pod njim podrazumeva ćutanje. Krajnja odbrana od napada je inat. Inat šalje snažnu poruku koja u sebi sadrži udaljavanje, superiornost i nenaklonost. Inat se javlja kod parova koji su pred razvodom.

Toksične misli

Aron Bek, osnivač kognitivne terapije, ukazao je na značaj paralelne konverzacije (izrečeno i prećutno) koja se javlja u braku. Po njemu, suštinu emocionalnog sukoba izazivaju razmišljanja koja koja Bek naziva automatske misli. To su trenutne, nestalne i podsvesne pretpostavke o sebi i drugima, a odraz su naših najdubljih emocionalnih stavova. U brakovima u krizi javljaju se tipični obrasci mišljenja: osećanje da ste nevina žrtva ili da ste sa pravom ogorčeni. Ako ove misli postanu automatske, one se ponavljaju i u partnerovom ponašanju se samo traži ono što će potvrditi našu poziciju. Ovakve misli nam ne dozvoljavaju da zaista saslušamo drugu stranu. Ponašamo se kao da smo programirani samo za određene reči ili ponašanje, i kada ih čujemo, reagujemo agresivno i neprijatno, bez obzira na sve ono prethodno što je partner rekao ili uradio.

Suštinu emocionalnog sukoba izazivaju automatske misli. To su trenutne, nestalne i podsvesne pretpostavke o sebi i drugima, a odraz su naših najdubljih emocionalnih stavova. U brakovima u krizi javljaju se tipični obrasci mišljenja: osećanje da ste nevina žrtva ili da ste sa pravom ogorčeni. Ako ove misli postanu automatske, one se ponavljaju i u partnerovom ponašanju se samo traži ono što će potvrditi našu poziciju. Ovakve misli nam ne dozvoljavaju da zaista saslušamo drugu stranu.


Ako, pak, ne postoje osećanja ogorčenosti i ugroženosti, brže će se rešiti nesuglasice i ponašanje druge strane tumačiće se sa više dobronamernosti. Partneri koji imaju pesimistički stav u stalnom su procepu i sa osećanjem teskobe. Optimistični na nesuglasice gledaju kao na okolonosti koje se mogu promeniti.


Optimizam-pesimizam i brak

Optimizam je i pozitivno shvatanje i gledanje sveta a, samim tim, i veze u kojoj se nalazimo. Biti optimista znači sagledavati stvarnost u najboljem svetlu, tražiti vrednost i smisao u svemu oko sebe i imati volje za životom. Pored ovoga, optimizam podrazumeva uverenost da će se stvari odvijati onako kako mi želimo i da će uspeh sigurno doći. Moć optimizma se može i mnogo šire shvatiti. Ako verujemo u svoje sposobnosti, utičemo na to da one budu i bolje nego što zaista jesu. Dakle, vera u svoje sposobnosti uvećava ih. Biti optimista u vezi ili braku, povećava šanse za ispunjeniji i srećniji život u dvoje.

Pesimizam dovodi do ogorčenosti; optimizam umiruje.

Optimistični na nesuglasice gledaju kao na okolnosti koje se mogu promeniti.

Najagresivniji vid toksičnih misli javlja se kod muževa koji zlostavljaju svoje žene. Istraživanja su pokazala da ti muškarci reaguju kao maloletne siledžije. I najobičnije reakcije supruge tumače neprijateljski i tako opravdavaju nasilje. Kako se ovakvi muškarci posebno plaše poniženja i obacivanja, na svaku naznaku takvog ponašanja svojih supruga reaguju impulsivno i agresivno.

Prezasićenost: bračni poraz

Prezasićenost je izraz koji označava stalnu podložnost negativnim emocionalnim uzbuđenjima. Prezasićeni partneri su zaokupljeni negativnim stavom prema drugoj strani i opsednuti su nekontrolisanim, zastrašujućim osećanjima. Oni žele da zaustave tok stvari, da pobegnu, nisu u stanju da pravilno čuju stvari i skloni su reakcijama koje su primitivne.

Simptom preopterećenosti je ubrzan rad srca. Ljudi su tada obuzeti strahom i besom i čini im se da nikada neće uspeti da savladaju ta osećanja. Emocije su snažne, mišljenje je konfuzno i ne postoji mogućnost da se zauzme drugačiji stav ili da se stvari razreše razumno.

Iako se povremene svađe među supružnicima manifestuju na sličan način, prezasićenost traje dugo vremena. Na bilo koju akciju partnera reaguje se preterano i osećanja su stalno povređena. Preopterećeni partner ne vidi izlaz iz problema i način na koji bi se stvari mogle razjasniti. Supružnici, da bi izbegli razgovore koji u takvom stanju postaju besmisleni, počinju da žive odvojene živote, osećaju se usamljenim i poslednji korak u najvećem broju slučajeva je razvod.

Iako se povremene svađe među supružnicima manifestuju na sličan način, prezasićenost traje dugo vremena. Na bilo koju akciju partnera reaguje se preterano i osećanja su stalno povređena.



Muškarci: osetljivi pol

Istraživanja parova koji su u braku trideset pa i više godina pokazuju da i dalje postoji razlika u odnosu na emocionalne sukobe. Žene se ne ustručavaju da uđu u neprijatne bračne prepirke, dok ih muškarci smatraju neprijatnim, pa i odbojnim i više se uznemiravaju podovom njih od svojih žena.

Muškarci su skloniji prezasićenju negativnim emocijama i burnije reaguju na kritike svojih supruga. Zbog toga su muškarci skloni povlačenju (da bi se zaštitili od prezasićenja). Oni se povlače u sebe i na taj način smanjuju svoj puls, dok njihovim ženama u tim trenucima, dok se oni povlače, puls raste. Različiti načini traženja utehe, u stvari, dovode do različitih pogleda na emocionalne sukobe. Žene ih priželjkuju, muškarci žele da ih izbegnu.


Različiti načini traženja utehe, ustvari, dovode do različitih pogleda na emocionalne sukobe. Žene ih priželjkuju, muškarci žele da ih izbegnu.




Za nju i njega: bračni savet

Videli smo šta sigurno može da upropasti brak. Pitanje je šta učiniti da da ga sačuvamo?

Za početak, potrebno je prilagoditi se. Muškarci bi trebalo da ne izbegavaju sukobe, već da pokušaju da ih svate kao način održanja zdrave veze. Primedbe koje žene iznose, bolje je rešiti pre nego što se nagomilaju i izazovu prezasićenje. Iako može tako da izgleda, ženin napad nije napad na ličnost muškarca (bar ne u velikom broju slučajeva). Snažniji pol ne bi trebao da nudi praktična rešenja, već da učestvuje u njenim osećanjima, bez obzira da li se slaže sa njom. Savete žene često shvataju kao da su njihova osećanja odbačena. Što se žena tiče, saveti su skoro isti. Ne treba napadati muškarce, nego ono što su uradili. Napad može da bude zamerka,ali ne i kritika ili prezir.

„KORISNA SVAĐA“

Bračne svađe su mogućnost da se primeni emocionalna inteligencija. U toku svađe bitno je da se partneri međusobno salušaju, da svako dobije mogućnost da iskaže svoje mišljenje. Taj čin empatije će smanjiti napetost.


Bračne svađe su mogućnost da se primeni emocionalna inteligencija. U toku svađe bitno je da se partneri međusobno salušaju, da svako dobije mogućnost da iskaže svoje mišljenje. Taj čin empatije će smanjiti napetost. Mnoštvo emocionalnih veština, kao što su sposobnost da se umirite, empatija i slušanje, mogu omogućiti da se nesuglasice uspešno razreše. Upravo to omogučava korisne svađe, pomoću kojih će brak napredovati. Rad na sebi pomaže nam da naučimo ili poboljšamo ove veštine i da živimo srećniji bračni život.

Smirivanje

Ovladavanje nagonima predstavlja osnovu emocionalne intervencije,ali je izuzetno teško u ljubavnim vezama, jer sebe ulažemo u potpunosti.Tokom bračnih svađa ponašamo se kao da nam je ugrožen život. Ako se muž ili žena nalaze na vrhuncu emocionalnog napada, ne dolazi do pozitivnih rešenja. Osnovna veština je da partneri nauče da umire svoja osećanja.To je prvi korak ka uspešnom rešavanju problema.Kada se puls u toku svađe podigne(uveća) par bi trebao da se razdvoji i da se smiri da ne bi došlo do prezasićenja.

Osnovna veština je da partneri nauče da umire svoja osećanja.To je prvi korak ka uspešnom rešavanju problema.Kada se puls u toku svađe podigne(uveća) par bi trebao da se razdvoji i da se smiri da ne bi došlo do prezasićenja.


Veština koja parove održava zajedno je slušanje. Parovi pred razvodom su zaokupljeni besom i ne mogu da saslušaju drugu stranu. Odbrambeni stav u takvim slučajevima postaje vrsta ignorisanja ili se na primedbu reaguje kao na napad.

Čak i ako su oba partnera emocionalno uznemirena, oni mogu jedno drugo da saslušaju, da uvide obostrane greške i da daju do znanja koliko im je problem značajan.

Empatija je najdelotvorniji način slušanja: Spoznati osećanja koja su podloga izrečenog.

Psiholog Zino preporucuje formulu "XYZ" kao najuspešniju u slučaju stavljanja primedbe. Kada si uradio X, osećala sam se Y,a više bih volela da si uradio Z. Otvoren razgovor ukida nasilje, pretnje i uvrede.

Efiksan način da se smiri svađa jeste da se partneru da do znanja kako ste u stanju da stvari sagledate u drugačijem kontekstu koji je njemu značajan, iako se vi sa tim ne slažete. Drugi način je preuzimanje odgovornosti i izvinjenje kada uvidite da niste u pravu.

Metod emocionalnog slušanja,sagledavanje, najčešće se primenjuje u bračnoj terapiji.Na ovaj način partner ponavlja primedbu koju je čuo i pita da li je ispravno razumeo.Tačno sagledavanje prati osećanje da vas je partner razumeo, ali i osećanje emocionalnog sklada s partnerom.

Izvor

Вероватно је ово теорија модерних бракова?!

Брак никако није склопљен посао, и љубав између брачних парнера прелази у оно "Не могу без тебе"А, то посао није.Јер без пословних парнера може се, без брачних не.(нравно не сви)
Неко ко је млад ушао у брак, ушао је из љубави и та љубав није истог интезитета као пре 25 година, ал је љубав, јер ни једног момента се није размишљало да је то "склопљен посао"Већ брак двоје, који су засновали породицу и који су одолели свим искушењима које "вреба" брак.

 Скоро сам била на некој свадби...Имала сам осећај, а и сада га имам, да то двоје су у браку који има тероју да је брак "посао" и не само мени, већ...
 Познати адвокати у тридесет и неким годинама...чекали су све чак и да УЗ да је трудноћа ок. Разумем ја све, само никако не могу да разумем њихове окице које не сјаје од среће.Управо због тога ми њихов брак ми личи на "посао"
 Брине ме једно, а то је како ће им дете одрасти у "пословном браку" 
 

Citala sam ovaj markov tekst zivota mi, od pocetka do kraja.
Za mene je smrt braka momenat kad nemas poverenja u partnera. Sve ostalo bih uspela da prevazidjem.

Samo da se osvrnem na to da konacno zene imaju puno pravo glasa. Da mozemo svaku da kazemo ...jer jbt ja da ne mogu da kazem sta mislim ...dupe bi mi se rascvetalo, negde bi moralo da izadje.
I sreca sto niko ne moze da me tuce, i sreca sto imam sve resusrse u svojim rukama, i sreca pa imam muza koji to sve prihvata.
Kad malo bolje razmislim...ja sam srecna zena