Nedavno sam nesto malo cuo o podsvesti. Ako neko moze da mi kaze tacno sta je to podsvest i sta covjek moze putem nje ?

Po meni podsvets je sasvim gradi se na konekcije, odnosno kognitivan, i moze da uci. izvaditi vec teziji iz id bilo cega

Preuzeto sa jednog foruma:

U psihologiji se odavno zna da postupcima upravljaju dve funkcije uma: svesno (EGO) i nesvesno, odnosno, naša podsvest. Svest ili EGO predstavlja razumni, objektivni deo naše ličnosti koji procenjuje, pravi izbore, odlučuje i prilagođava se stvarnosti. Taj deo naše ličnosti je i objektivno vidljiv, odnosno, on se da videti kroz naše postupke i ponašanja. Nesvesni deo, podsvest (koju je prvi otkrio Frojd), nevidljiv je ali vrlo značajan deo naše ličnosti. Svesno i nesvesno su stalno u vezi, oni utiču i uslovljavaju jedno drugo, štaviše, naša podsvest je pod snažnim uticajem našeg EGA čijoj sugestiji je izuzetno podložna. Sve što svesno doživljavamo, mislimo i osećamo se „lepi” na našu podsvest koja odmah pokreće svoje mehanizme i reaguje bez obzira da li su informacije koje je dobila od svesti dobre ili loše.
Naša podsvest stalno radi, i danju i noću, tako da utiče na sve naše aktivnosti, čak i na one biološke; rad srca, disanje, san, snove... Nevolja je u tome što ona nije u stanju da procenjuje, pravi izbore ili da se suprotstavlja, pa prihvata sve što joj svest nudi, odnosno sve ono o čemu mi svesno razmišljamo ili osećamo. Podsvest dakle usvaja sve ono što joj se nameće i u šta svest veruje. Ako su to „loše” misli ona će tako i da reaguje, što će se odraziti na ceo naš organizam jer se podsvest najčešće manifestuje kroz naše telo, odnosno neverbalnim putem. Praktično to znači da negativne misli čine da se čovek loše oseća, da je neraspoložen, čak bolestan i rezultat toga će biti neuspeh, porazi, nesreće, bolest. Ukoliko je pak naše raspoloženje skladno i konstruktivno i mi ćemo se osećati dobro, mirno i raspoloženo. Sve dokle dolazi iz naše glave.
Podsvest je prema tome izuzetno i trajno podložna sugestiji. I što je sugestija jača, to je i reakcija podsvesti veća. To se najbolje može videti u procesu hipnotisanja kada je svest potpuno isključena i kada se direktno deluje na podsvest. Tada hipnotisana osoba radi sve ono što joj se sugeriše, ponekad čak i besmislene stvari čega se posle ne seća. Slučajna izlečenja uz pomoć raznih nadrilekarskih ili verskih obreda takođe potvrđuju da je pravo izlečenje rezultat delovanja na podsvest osobe koja je od EGA dobila poruku da treba da veruje u određen način lečenja. U stvari, kod svih ovih nadrilečenja radi se o veri čoveka, o njegovom pozitivnom mentalnom stavu i načinu razmišljanja, o snažnom verovanju u izlečenje (što je naravno dobro) i što deluje kao jaka sugestija našoj podsvesti. Isto se dešava i kod svega drugog što radimo, ako verujemo u uspeh i u ono što radimo, uspeh neće izostati.
Ako je već tako, onda je izbor na nama i našoj svesti -- hoćemo li pozitivne ili negativne misli! Zdravije je i korisnije da vežbamo pozitivno razmišljanje, to je čak jedna vrsta samopomoći i bezopasnog samoizlečenja. Svako to može da nauči, treba se samo malo potruditi i rezultat će biti ubrzo vidljiv; više samopouzdanja, bolje raspoloženje, veća otpornost na bolesti i uspešnije rešavanje životnih problema.

Nadji knjigu Moc podsvesti i procitaj. Nastavke te knjige nemoj ni da pokusavas da citas. Obicno sr**e

 Knjiga "Moc podsvesti", za mene je cudo. Digla me je iz mrtvih! 

Preuzeto sa mog foruma - GradNis.  net


Moc sugestije - placebo efekat

Autor: Dr.        med.        Milica Erceg, 2001-09-20

Koliko nam se samo puta svima desilo da nismo u stanju da objasnimo sopstveno ponašanje, da znamo na koji nacin da razrešimo problematicne situacije a radimo potpuno suprotno i nesvrsishodno, da su nam stavovi potpuno destruktivni i krajnje odmazuci.        Da li ste ikada razmišljali o tome zašto u takve situacije uopšte dolazimo i zbog cega cinimo stvari koje nam ni svest ni sopstveni zdrav razum ne blagoslove? Šta je to što pored svesti daje svoje uplive u oblikovanje naših zivota?

Naravno, to je podsvest! Nešto što ne mozemo da prizovemo i vidimo šta je to sve u njoj nastanjeno i na koje sve nacine moze da izviri iz nas i pocne da pravi probleme.        Ako i nismo u mogucnosti da štošta iz naših podsvesti izbrišemo i eliminišemo, bilo bi dobro da na nju uticemmo bar toliko da moze da nam radi u korist a nikako protiv nje.        Kaze se da kada podsvest jednom prihvati naše svesne ciljeve i zelje, njihovo ostvarivanje je prakticno zagarantovano.        Normalno, ne bi trebalo da ikada zacrtavamo nemoguce zadatke, (promena boje ociju, zaustavljanje procesa starenja ili “skidanje” 20 kilograma preeko noci).        Izbegnimo nemoguce! Ali, ako postavimo realne ciljeve i imamo normalne, zdrave zelje, bice nam puno lakše da ih ostvarimo uz pomoc onog nepoznatog i nesvesnog dela naše psihe.        Pre nekog vremena je izvesna gospodja u SAD, koja je kao posao imala javne prezentacije, pozelela da pokuša da u svom poslu bude još uspešnija primenom samosugestije (autosugestije) - tj.        delovanjem na sopstvenu podsvest.        I, svaki dan je govorila samoj sebi da na sledecoj prezentaciji zeli da bude hladna, mirna i sabrana.        Njena psiha je obavila odlican posao.        Fantasticno je interpretirala svoj govor, bez zamuckivanja, preznojavanja ili treme.        Jedini je problem bio što je na kraju svog govora bukvalno drhtala od hladnoce- ne zaboravite da je sama pozelela da bude “hladna”, a to podsvest shvata kao ne topla! Dakle, kod samosugestije vodite racun! Formulišite zelje jasno i precizno- nikako zargonski.        Cela prethodna prica je pokazala snagu mentalnog, pa ostatak o placebo efektu nece zvucati nemoguce i delovati kao naucna fantastika.        Izucavanje placebo efekta najcešce je u farmaceutskoj industriji, ali se sa ovim fenomenom susrecemo i u svakodnevnom zivotu.        U farmaciji, placebo je supstanca bez ikakvih medicinskih karakteristika koja ipak dovodi do poboljšanja zdravstvenog stanja pacijenta zbog njegovog verovanja u efikasnost primenjene supstance.        U suštini, u ovakvim eksperimentima istrazuje se kolika je moc psihe i sugestije, a kolika je istovremeno snaga farmaceutskog dejstva leka ili bilo koje ddruge supstance.        [page]Da li ste znali da mozete biti u pripitom stanju a da niste popili ni kap alkohola? Verovali ili ne, napravljen je eksperiment.        Grupi ispitanika je u tacno oddredjeno vreme davana tacno odredjena kolocina pica, pa su posmatrani efekti prizašli iz te primene.        Svaki od ispitanika bio je ubedjenja da pije alkohol.        Medjutim, odredjen broj njih, samo istrazivacima poznat, dobijao je obicnu bezalkoholnu smešu koja je ukusom i mirisom podsecala na alkoholno poce.        Znaci, da bi se bilo potpuno sigurno da je svaki pojedini efekat posle primene pica, nastao kao posledica ddejstva etanola, uvedena je ova kontrolna grupa.        Ne treba mnogo ppameti da se predvidi da ce oni koji su “pili” pokazati i izvesne promene ponašanja (sigurno su svima poznate), do potpunog pijanstva sa uzetim vecim kolicinama.        Ono što je veliko iznenadjenje jeste da su pripiti postali i neki iz kontrolne grupe koji alkohol nisu ni okusili! Dakle, samo njihova ubedjenost da “piju”, bila je dovoljna da ih ucini pripitim, znaci potpuno nevezano za dejstvo etanola kao hemijskog jedinjenja.        I u ovom slucaju psiha je odradila svoje, a ovi ispitanici su zivi dokaz za postojanje placebo efekta.        Eksperimentom se takodje došlo i do tacnih procenata koliki je u konkretnom slucaju farmakološki efekat leka a koji je udeo sugestije.        Uradjena je aanaliza 39 studija na 3252 pacijenta lecena od depresije, (izlozeno u American Psyhological Association-APA), i dokazano da cak 50 % efekta leka (nije navedeno kog), dugujemo placebu.        Još preciznije, psihijatri sa Univerziteta u Konektikatu analizirali su 39 studija radjenih na depresivnim pacijentima od 1974-1995.        Grupa opserviranih bili su nasumice izabrani bolesnici leceni od primarne depresije i to primenjivanjem fluoksitena i paroksitena.        Kontrolna grupa nije uzimala nikakve lekove.      

Gotovo neverovatan zakljucak je da je samo 27 % dejstva leka zavisno od farmakolškog mmomenta, 50% je placebo-psihološki odgovor, a 23% su ostali nespecificni faktori.        Dakle, poenta je više u verovanju da ce nam neki lek pomoci nego u specificnim hemizmima kojji on u organizmu izaziva ili menja vec postojece.        I opet na videlo izlazi snaga ljudske psihe i sugestije koja na nju deluje.        U dodatku ove studije piše i da su veoma slicni rezultati postignuti i sa grupom pacijenata koji su bili iskljucivo na psiho terapiji.       [page] Da li vam se ikada desillo da samo minut - dva posle upotrebe nekog leka protiv bola, bol u potpunosti prestaje.        Sigurna sam da ne mislite da je lek mogao da ima takvo, gotovo trenutnno dejstvo.        To što se desilo je upravo placebo efekat, jer ste bol otklonili vi, sami sebi, sopstvenom svešcu da ste lek protiv bola popili.        Stvarni efekat analgetika mogao je da nastupi tek kasnije.        Tretirana je, tako, i grupa ispitanika koji su verovali da dobijaju visoke doze C vitamina, a u stvari su im davane visoke doze šecera u prahu u obliku tableta.        U sezoni gripa, bolest je sprecena kod znacajnog broja ljudi, da bi drasticno porastao broj obolelih kada su prah šecer prestali da uzimaju.        Ono što je sigurno jeste da mleveni šecer nije dobio nikakva nova pozitivna svojstva u smislu jacanja imuniteta.        Ili, još jedan od primera.        Veliki broj ljudi ima problema sa bradavicama koje su veoma otporne na mnoge oblike terapije, pa se cak i posle mehanickog odstranjivanja mogu pojaviti na potpuno istim mestima.        A isto su tako te nezgodne bradavice umele da nestanu posle upotrebe najobicnije kreme za ruke, samo ako smo pacijenta prethodno uverili da mu aplikujemo jedan nov zacudjujuce dobar lek.        Isto je desilo i kada su odredjen broj ljudi sa ovim preoblemom smestili da sede u obicnoj mracnoj komori, a ranije im je objašnjeno da ce u toj prostoriji biti primenjen odgovarajuci medicinski tretman.      
izvor



Autosugestija


 Autosugestija je sugestija koja proizilazi iz same sebe i upucena je samoj sebi, radi svesnog
 ili nesvesnog uticaja na ponasanje,stanje duha ili tela.      
 Autosugestija moze, u odredjenim granicama, delovati na emocije ili samosvest pojedinca.      
 Autosugestiju je u psihoterapijske svrhe prvi primenjivao becki lekar Franz Anton Mesmer.      
 Klasicna medicina ne prihvata metodu lecenja  autosugestijom, ali mnogi ce lekari u opovrgavanju
 verodostojnosti uspesnosti bioenergoterapeuta i slicnih iscelitelja cesto reci kako su izlecenja
 brojnih metoda komplementarne medicine rezultat autosugestije.      
 Metoda isceljivanja autosugestijom nije svemoguca i pomaze samo u odredjenim slucajevima, odnosno samo kod nekih bolesnika i kod nekih bolesti.      



Knjigu je napisao Emil Kue, zove se "Autosugestija".        Procitao sam je jos u 8 razredu i posle toga jos par slicnih knjiga na tu temu.        Recimo moj nik na ovom forumu plcb  je skraceno od placebo (efekat).        A mail mi pocinje sa placebo.       .       .      

Vredi, procitaj je.      

Odlomak iz knjige "Moc podsvesti" Joseph Murphy

Svako od nas poseduje um i trebalo bi da nauci da se njime sluzi. Dva su nivoa ljudskog uma - svesni ili racionalni i podsvesni ili iracionalni. Covek razmislja svesnim delom svoga uma i sve ono sto zamisli sliva se u podsvest, koja, kao stvaralacka snaga, iz svojih dubina upravlja covekovim postupcima. Dakle podsvest je sediste svih osecanja ali i stvaralacki deo licnosti. Mislite li na nesto dobro, dobro ce vam se i desiti. Imate li zle misli, usledice zli dogadjaji. Ludski um radi upravo na takav nacin.
Kao polaznu tacku valja zapamtiti sledece: kada podsvest usvoji neku zamisao, istog trenutka krece u njeno ostvarivanje. Taj zakon podsvesti vazi kako za pozitivne, tako i za negativne misli. Ukoliko je vode lose ideje, podsvest radja neuspeh, nesrecu, osujecenje. Ukoliko je vas nacin razmisljanja skladan i konstruktivan, uzivacete u savrsenom zdravlju, blagostanju i uspehu.
Podsvest se ne bavi razmisljanjem o tome jesu li vase misli dobre ili lose, istinite ili lazne vec iskljucivo reaguje prema prirodi nametnutih joj misli. Ukoliko, na primer, neku cinjenicu svesno prihvatite kao istinitu iako je lazna, vasa ce je podsvest prihvatiti kao istinitu i potruditi se da ostvari njoj odgovarajuci rezultat.

 

kako?

Dali moc podsvesti ima veze sa auto sugestijom?