Mobing sve češća pojava :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

ISTRAŽUJEMO: MOBING U SRBIJI
Torturu trpi polovina zaposlenih

Aleksandar Rodić    | 19. 09. 2010. - 00:02h | Foto: Dreamastime    | Komentara: 68
Visokoobrazovanoj osobi u jednom naučnom institutu nikako se ne dopušta da napreduje i profesionalno razvija. Rukovodioci je drže u zapećku da je niko ne vidi, jer je jedan od moćnika doživljava kao konkurenciju. Što je najgore, to joj je bio mentor koji je i podsticao sve dok nije počeo da je doživljava kao potencijalnu opasnost. Tako, prema rečima Vere Kondić iz udruženja „No mobbing“, izgleda jedan od poslednjih slučajeva zlostavljanja na radnom mestu koji im je prijavljen.

Čak 43 odsto građana Srbije izloženo je različitim vrstama zlostavljanja na radnom mestu duže od šest meseci, pokazala je anketa dr Vesne Baltezarević kojom je bilo obuhvaćeno 400 ispitanika, i to 250 zaposlenih u državnim i 150 u privatnim firmama. Srbija je, tako, po broju mobingovanih u samom evropskom vrhu. Koliko je to ogroman procenat, jasno se vidi kada se naša situacija uporedi s Finskom, u kojoj je 15 odsto zaposlenih izloženo mobingu, a što se po, evropskim standardima, smatra veoma visokim procentom. Taj procenat u Velikoj Britaniji i Holandiji iznosi 14 odsto, a u Španiji i Grčkoj svega pet.

Ćute i trpe

– Koliko je ovaj problem kod nas veliki, možete da vidite upoređivanjem rezultata našeg istraživanja s Finskom, koja je vodeća zemlja na Zapadu po broju žrtava mobinga. Međutim, nismo usamljeni. U svim zemljama bivše SFRJ, odnosno u zemljama u tranziciji, izražen je ovaj problem, tako da je kod njih procenat mobingovanih gotovo isti kao i kod nas. Razlog tome su privatizacije i ekonomska kriza, odnosno mala ponuda na tržištu rada. Ljudi ćute i trpe, a ćute i oni koji su svedoci zlostavljanja kolega jer je vrlo često najvažnije sačuvati radno mesto – kaže dr Vesna Baltezarević.

Mobing može da bude vertikalan i horizontalan. Pod vertikalnim mobingom se podrazumeva maltretiranje zaposlenog ili grupe radnika od strane nadređenog. Horizontalni se javlja između zaposlenih koji su u jednakom položaju u hijerarhijskoj organizaciji. Osećaj ugroženosti, ljubomora i zavist mogu da podstaknu želju da se „eliminiše“ neki kolega, pogotovu ako postoji uslov da njegovo uklanjanje vodi napretku u karijeri. Takođe, čitava grupa radnika zbog unutrašnjih problema, napetosti i ljubomore, može da izabere žrtvu nad kojom će dokazati da su snažni i sposobni. Međutim, o kakvom god mobingu da se radi, posledice po zdravlje mogu da budu katastrofalne.

Od depresije do infarkta

Zdravstvene smetnje i simptomi
1. Promene u psihičkoj i emocionalnoj sferi
- Depresija
- Anksioznost
- Krize plača
- Osećaj depersonalizacije
- Napad panike
- Socijalna izolacija
- Emocionalna otupljenost

2. Promene na fizičkom planu
- Glavobolja
- Poremećaj spavanja
- Vrtoglavica
- Problem sa varenjem
- Hipertenzija
- Hiperglikemija
- Srčani problemi
- Promene na koži

3. Promene u ponašanju
- Agresivnost (hetero ili auto agresija)
- Pasivizacija
- Povećano konzumiranje alkohola, cigareta ili lekova
- Seksualni poremećaj

Rušenje dostojanstva, ugleda i integriteta neke osobe nosi i stres, a trpljenje se dalje razvija u psihološke posledice, poremećaje i različita psihosomatska oboljenja. Od mobinga ne trpi samo žrtva, već i njena porodica. Mobing može da dovede i do poremećaja odnosa u samoj porodici i razbolevanja ukućana.

Prema rezultatima istraživanja koje je uradila psiholog Ljiljana Aranđelović, a koje je obuhvatilo 15 žrtava mobinga s područja Paraćina, Ćuprije, Kragujevca i Leskovca, maltretiranje na poslu i te kako ostavlja posledice po zdravlje.

Naime, među oboljenjima koje su žrtve „zaradile“ nalazi se čak i infarkt, zatim dijabetička koma, aritmija, anksioznost, depresija, glavobolje, povećano konzumiranje cigareta i sedativa… U Srbiji nisu rađena istraživanja na temu oboljenja koja su u vezi s mobingom. Ipak, u tom kontekstu je značajan podatak Instituta „Batut“ prema kojem je čak 60 odsto stanovništva u depresiji.

Kome se obratiti

Prema rečima Vere Kondić iz udruženja „No mobbing“, najbolje je reagovati čim zaposleni osete da se klima prema njima promenila, da su odnosi poslodavca ili kolega hladni, da nema nekadašnje srdačnosti... Takođe, ako neko u kontinuitetu omalovažava tuđi doprinos na radu, izruguje se pred drugima na rezultate, viče tokom razgovora, primenjuje aršine različite od pravila koja se primenjuju prema drugim zaposlenima, ili zadaje poslove koji su daleko ispod mogućnosti te osobe... sve to predstavlja mobing ponašanja. Zajedničko za bilo koji vid maltretiranja zaposlenih jeste da je neophodno reagovati odmah. Međutim, kako Kondićeva dodaje, broj mesta na kojima žrtve mogu da prijave one koji ih maltretiraju i potraže pomoć je i dalje veoma mali.

– Potrebno je govoriti drugima šta nam se dešava, tražiti podršku i objašnjenja, a ne pitati se – zašto baš ja? Naše udruženje je jedno od mesta gde žrtve mogu da potraže pomoć i prijave mobing. Postoje u Srbiji još dva udruženja s istim nazivom u Čačku i Kragujevcu, a žrtve mogu da se obrate i Viktimološkom društvu Srbije. To su mesta gde mogu da se prijave svi i prema ovim udruženjima nemaju nikakvu obavezu. Postoje i specifičnija mesta, ali samo za članove – sindikat „Nezavisnost“, sindikat zaposlenih u bankarstvu, a odskora s novim Zakonom protiv zlostavljanja i Inspekciji rada i nadležnom Ministarstvu za rad – navodi Kondićeva.

Problem je i što sudski sporovi u ovim predmetima predugo traju, a i dalje je veoma malo advokata koji žele da vode takav spor. Sve to je i razlog da se ljudi retko odlučuju na takav korak, posebno što je dosadašnje zakonodavstvo nalagalo da se tuži firma kao pravno lice, a ne šef kao fizičko lice. Ljudi jednostavno nisu želeli da tuže firmu, koja im je praktično druga kuća, već samo onog ko ih zlostavlja.

Kako se čuvati

Naravno, podjednako je važno pitanje šta država i društvo mogu da učine kako do mobinga ne bi ni dolazilo.

– Neophodna je edukacija. Ljudi moraju da znaju šta je mobing i moraju da budu u stanju da ga prepoznaju. Potrebno je edukovati i poslodavce. I oni moraju da shvate da im nije u interesu da imaju radnika koji je izložen zlostavljanju. Njegova produktivnost je u takvim uslovima manja. Trebalo bi sprovoditi i komunikacijske treninge u samim preduzećima, jer smo pritisnuti poslovnim i privatnim obavezama potpuno otuđeni, a radni kolektivi gube tu humanu crtu. Mora se, što je uostalom i novim zakonom predviđeno, radnicima objasniti koja su njihova prava i obaveze – navodi Vesna Baltezarević.

Ona dodaje da je u borbi protiv mobinga velika uloga medija koji sve češće izveštavaju o ovom problemu, ali i nevladinih organizacija koje pružaju pomoć žrtvama, a od kojih je potekla i ideja o nedavno donetom Zakonu protiv zlostavljanja i prateći Pravilnik o ponašanju poslodavaca i zaposlenih. Kako navodi Kondićeva, zakon jeste najbolji način za uređivanje ove oblasti jer se tako može pomoći velikom broju ljudi.

– Zakon priznaje da imamo i psihički deo ličnosti, jer do sada je postojao samo duševni bol kao kategorija. Priznaje i da povreda u psihičkom delu može da ostavi posledice na kompletnog čoveka. Zakon pre svega omogućava rešavanje problema mobinga u preduzeću, a potom donosi posredovanje, što smo i mi do sada u Udruženju već primenjivali, pokušavajući da posredujemo između zaposlenog i poslodavca. Uspevali smo u tome jer nam je cilj bio da izbegnemo duge sudske sporove.

Karakteristične žrtve mobinga
- „Poštenjaci“ – osobe koje su uočile i prijavile nepravilnosti u radu
- Telesni invalidi
- Mlade osobe tek zaposlene i starije osobe pred penzijom
- Osobe koje traže više samostalnosti u radu ili bolje uslove rada
- Osobe koje nakon godina besprekornog rada traže priznavanje radnog položaja i povećanje plate
- Višak radne snage
- Različite religije. U mnogim evropskim zemljama pripadnici muslimanske veroispovesti ponekad su izloženi ismevanju zbog čestih napuštanja radnog mesta i odlaska na molitvu, tri, četiri puta na dan
- Osobe drugačijeg etničkog porekla
- Osobe različitog pola (žena u grupi muškaraca, ili muškarac u grupi žena), različite seksualne orijentacije
- Vrlo kreativne osobe
- Ekscentrične osobe
- Bolesne osobe – česta odsustvovanja s radnog mesta zbog bolovanja mogu da izazovu nezadovoljstvo kod poslodavca. Često su postupci usmereni na pogoršanje zdravstvenog stanja radnika (na primer, radniku koji ima bolove u kičmi dodeljuju se poslovi utovarivanja i istovarivanja i slično)
- Poslednji zaposleni u preduzeću. Postojeća grupa ljudi zbog osećaja ugroženosti počinje odmah s mobingom, izolovanjem i omalovažavanjem.

Struktura zlostavljanja
Verbalne pretnje i fizički napad -   18,2 odsto
Obezvređivanje rezultata rada   - 46 odsto
Širenje glasina i kleveta   - 68 odsto
Ismevanja zbog načina govora, držanja, hoda i odevanja   - 57 odsto
Omalovažavanje zbog pola, nacionalnosti, socijalnog porekla i privatnog života   - 30 odsto
Optužbe bez krivice   - 53,5 odsto
Dežurni krivac   - 24 odsto
Isključivanje iz društvenih aktivnosti   - 39 odsto
Oduzimanje posla   - 24,5 odsto
Zatrpavanje poslom -   54 odsto
Seksualno ugrožavanje   - 0,6 odsto
Rezultati istraživanja dr Vesne Baltezarević

Reakcije žrtava
1. Početno samookrivljavanje - Prva pomisao žrtve je da je ona sigurno nešto pogrešila i da krivica leži u njoj. Uobičajene misli koje se javljaju u tom periodu su „da li sam ja odgovorna za nastalu situaciju“, „gde sam pogrešio“, „ne razumem šta se to događa“, a karakteristični su osećaji zbunjenosti i anksioznosti.
2. Usamljenost - Žrtva se oseća usamljeno, odbačeno i često se stidi zbog svega što se događa. Boji se da joj drugi neće verovati, pa zato ne razgovara o svom problemu, ni u porodici ni sa prijateljima. Ponekad, ako iznese svoj problem, nailazi na osudu kako u porodici, tako i u okruženju uz komentar „sama si to tražila“. Ta pojava se zove dvostruki mobing. Uobičajena misao koja se javlja u tom periodu je „drugima se to ne može dogoditi“, a karakteristični osećaji su anksioznost i depresija.
3. Lično obezvređivanje - Ovo je samo jedan od simptoma prave depresije koja je često jedna od posledica mobinga. Žrtva je preplavljena mislima „nisam u mogućnosti da se prilagodim“, „ne mogu da rešim problem jer sam nesposoban, ništa ne vredim“.
4. Borba za blokadu i eliminaciju mobinga - Ova reakcija je karakteristična za jake i inteligentne osobe svesne da su pod uticajem mobinga. One koriste sva raspoloživa zakonska, psihološka, sociološka, medijska i druga sredstva kako bi skrenuli pažnju javnog mnjenja da se radi o pojavi mobinga.

Izvor: Blic