Управо то, зато и јесу успешни , мислим, на дуге стазе. Јер ако послодавц, шеф, директор, ко год, добро поступа са запосленима они ће још боље радити.

 Него: проблем оволико израженог мобинга произилази из чињенице да на једно радно место дође неких 500 људи, рецимо на конкурсу за лектора у "Лагуни" било је пар стотина пријављених и шта онда остаје. Данас ће, нажалост, скоро свако да ћути јер је више него заменљив. Није 100% тако али углавном -- јесте.

Моје искуство с мобингом било је потпуно неухватљив начин малтретирања, нико ми није рекао " ти си гуска, немаш појма," није било псовки, непристојности итд. Све се ради с осмехом а иза тог осмеха се кези вукодлак, и најгоре је што, кад би тужио неког, не можеш рећи конкретно шта ти је урадио а јесте ти урадио али ниједан суд, верујем, не би то признао као доказ. То је чиста психологија, софистицирана, и ниједан психолог чије сам тумачење читала не нуди ништа више од два решења која нису решења и своде се на исто: једноставно отићи с тог радног места или рећи " ок, знам шта се догађа" , што опет води истом резултату јер ће те сви гледати бело и рећи да умишљаш.

Можда ви људи упућенији у психологију знате више о тим техникама, мислим , има ли још нека предложена стратегија?

Mobing na poslu - istinite priče



Mobing je reč koja se sve češće čuje među nama. Poslodavci ne biraju sredstva da dođu do svog cilja, a žrtve pokušavajući da zaštite sebe i svoju porodicu prolaze kroz pakao. U nastavku pročitajte pet istinitih priča:

Direktor škole uništava me i danas
Kao rukovodilac računovodstva u Višoj školi za obrazovanje vaspitača, radila sam punih 19 godina. Zbog nezakonitog rada direktora škole M. P. bila sam prinuđena da ga prijavim nadležnim organima da bih zaštitila svoj lični i poslovni integritet, a istovremeno i ustanove u kojoj sam radila. Zbog obraćanja tužiocu i policiji bila sam psihički zlostavljana, zlostavljana na poslu i to pismenim naredbama da u najkraćem roku obavim zadate poslove. Direktor je prestao sa mnom da komunicira i za sve važne konsultacije obraćao se drugoj službenici. Bila sam izolovana od kolektiva jer niko nije smeo javno da razgovara sa mnom, ali su se zato van škole ili telefonskim putem izvinjavali. Svi su mi govorili da ne smeju da pričaju s mnom, u protivnom preti im otkaz.

Nepravilnosti u mom radu nije bilo. U svojoj nemoći, direktor je posegnuo za izmenom Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta. Novim pravilnikom predviđa posebne uslove za šefa računovodstva - ekonomski fakultet i položen stručni ispit za vršenje poslova samostalnog vođenja poslovnih knjiga. To je uradio da bi stvorio mogućnost za moju eliminaciju sa tog radnog mesta.

Završila sam višu ekonomsku školu, imala sam 19 godina rada na poslovima samostalnog vođenja knjiga u istoj školi, od ukupno 23 godine staža, položen stučni ispit, zvanje samostalnog računovođe, završenu školu za rad na računaru. Na osnovu oglasa za popunu radnog mesta šefa računovodstva prima drugo lice, a da moj radni status nije rešio. Tri meseca sam bila na bolovanju zbog herpesa dobijenog zbog stresa.

Mobing je moja svakodnevica. Posle tri meseca dolazim na posao i nakon deset minuta dobijam rešenje da je za mojim radom prestala potreba i da me šalje na plaćeno odsustvo u trajanju od 45 radnih dana, a nakon toga šalje me na godišnji odmor. Po isteku odsustva i godišnjeg odmora dobijam rešenje o prestanku radnog odnosa kao neraspoređen radnik. Povela sam radni spor. Dobijam spor. Istovremeno je Opštinsko javno tužilaštvo na osnovu moje prijave zbog davanja nezakonitog otkaza podiglo optužnicu protiv direktora. Do danas taj process nije okončan.

Direktor je podneo predlog za reviziju Vrhovnom sudu i na moje zaprepašćenje Vrhovni sud ukida odluke nižih sudova, proglašava da je tužbeni zahtev neosnovan i odbija ga uz obrazloženje da za mene nije bilo drugog radnog mesta u školi ni van nje. Uz nove dokaze da je po sistematizaciji bilo slobodno mesto knjižnjičara u biblioteci, pokrećem novi zahtev za obnovu postupka. Moj zahtev nije prihvaćen i tako sam iscrpla sve zakonske mogućnosti za pravednim rešenjem. Jedino što sam dobila je nalog da platim sudske troškove i troškove advokata koga je škola angažovala.

Moj zlostavljač je i dalje direktor sa 66 punih godina života. Pošto, izgleda, o njegovom odlasku u penziju, odlučuje on lično (nadležni organi ne žele da primene zakon) ostaće direktor do kraja života. Kada je on u pitanju, očigledno je o kakvoj se ličnosti radi, kao što je i potpuno jasno da sam ja žrtva brutalnog mobinga  koji se nada mnom vrši, nažalost, uz podršku sudova i Ministarstva prosvete.
Smatram da su mi ugrožena ljudska prava, Ustavom zagarantovana, i tražim zaštitu i pravdu za sebe i svoju porodicu.


                                                                                                                                                       
Mito i korupcija među inženjerima
Žrtva je više puta obaveštavala razne institucije da je progonjena nezakonito, sramotno i nemoralno od rukovodstva svoje mito-i-korupcijafirme. Generalni direktor podneo je prijavu protiv nje za navodnu klevetu sa neosnovanim i izmišljenim razlozima i obrazloženjima. Žrtva, koja ima duži radni staž u firmi u odnosu na druge diplomirane inženjere, raspoređena je na neadekvatno radno mesto gde njene kvalifikacije i iskustvo ne mogu da dođu do izražaja. Gotovo trideset godina radi u istoj firmi. Tokom radnog staža vršila je stručni nadzor nad važnim poslovima, ukazivala na brojne propuste kod ugovaranja i izvođenja radova.

Sve je počelo raspisivanjem javnog konkursa za isporuku i montažu 129 klima uređaja (vrednosti  preko milion evra). Upoznata sa činjenicom da će se dva puta ugovoriti montaža radova, žrtva o tome pismeno obaveštava direktora upozoravajući da će firmi biti pričinjena šteta oko 250.000 evra, kao i da postoji osnovana sumnja da su radovi na drugim objektima ugovarani sa oko 30 % većom cenom od tržišne.

Žrtva je poslala 18 prijava Ministarstvu rada, ministru i Inspekciji rada u vezi sa ovim slučajem. Išla kod inspektora i podnela  oko 15 prijava Ministarstvu za kapitalne investicije, ministru i inspekciji tog ministarstva, oko 10 prijava Upravi za javne nabavke republike Srbije i direktoru te uprave, ali ništa konkretno niko nije preduzeo.

Dok je na godišnjem odmoru, u pomenutoj firmi za personal donose rešenje sa iskonstruisanim obrazloženjem po kojem je žrtva raspoređena na radno mesto u Pančevu. Cilj je jasan: kao nezgodnog svedoka žele da je udalje iz Beograda. Ona odmah podnosi tužbu nadležnom sudu protiv tog rešenja. Za tri godine nije održano nijedno ročište. Ne znajući više šta da radi, sva pisma koja je slala direktorima, sada je predala novinaru lista Balkan. Objavljen je članak. Nakon toga žrtvi su vrlo retko dodeljivani poslovi i to minimalnog obima, a plata joj je smanjena. Iako je oko desetak puta pismeno tražila da je više  radno angažuju i adekvatno isplate,  nikada nije dobila nikakav odgovor.     

                                                                                                                                                                                                              Moralne vrednosti (izgleda) nisu važne
Tek nedavno sam shvatila da problem vezan za mene i moj posao ima svoje ime i da nisam usamljena u njemu. Na neki način bilo mi je lakše. Videla sam način kako da pokušam da rešim svoj problem koji traje već 3 godine. Naime, radim na Kopaoniku već 20 godina. Radila sam na radnom mestu domaćice hotela. Tada je na Kopaonik "doveden" A. J. sa suprugom i postavljen na mesto upravnika hotela a njegova supruga na mesto domaćice. To znači da sam ja bila pomerena sa svog radnog mesta bez ikakve prethodne najave, upozorenja, obrazloženja... To je za mene bio šok. Raspoređena sam na mesto nadzornice u hotelu.

Sve to veoma teško sam podnela, pala sam u depresiju, suze su bile deo mog svakodnevnog života. Shvatila sam da postoji ogromna količina ljudske zlobe i zavisti. Videla sam koliko su ljudi spremni nisko da se spuste, da pogaze osnovne moralne vrednosti da bi ostvarili svoje ciljeve. Napominjem da sam pobornik ideje pozitivnog razmišljanja, pozitivne energije, ali sam tada, kao i sada,  počela da sumnjam u sve to. Tražila sam pomoć od pravnika u firmi, Inspekcije rada, ali, nažalost, svi su mi rekli da je sve po pravilu i pravilnku firme. Direktor može da te rasporedi na bilo koje radno mesto. Pomenut je i otkaz ugovora ukoliko bih nastavila da isterujem pravdu.

Pošto sam majka troje dece, a moj muž ne radi, potisnula sam sve emocije i poniženja i nastavila sam da obavljam svoj posao kao da me niko nije povredio. Radila sam na tom radnom mestu sa SSS dve godine. Nakon toga, uspela sam da pređem na drugo radno mesto, mesto šefa odeljenja informatike. Nažalost, sve je to kratko trajalo. Promenjena je kompletna garnitura rukovodilaca, promenjen sindikat, promenjeno je i moje rešenje na prethodno. Moja viša škola je svima smetala pa sam bila prinuđena da se izvinjavam zbog svog obrazovanja.

Sada sam na mestu nadzornice higijene u hotelu. Napominjem da je moj muž pre desetak dana išao da razgovara sa direktorom zato što su on, njegova žena i njihovi istomišljenici plasirali laži ne samo o meni već i o svim ostalim kolegama koji su bili u okruženju prethodnog direktora.
Direktor je mom mužu rekao sve najgore o meni: da sam arogantna, preterano ponosna, da sve gledam sa visine, da uvek ističem svoje obrazovanje, da me niko ne voli… Suprug je pokušao da me brani, ali bezuspešno. Razgovor je završen bez ikakvih rezultata. Direktorova je bila poslednja. Zahtevao je da "spustim loptu" i da prihvatim ponuđeni posao jer to je, po njegovom mišljenju, moj maksimum.
Kako naći izlaz iz ovakvog stanja, nisam pametna.


                                                                                                                                                       
Moberi utiču i na zdravstvo
Oblik mobinga, koji postaje sve češći kod nas, je mobing pripadnika profesionalne elite u Srbiji što ukazuje na veoma opasnu konotaciju i na pojave koje su kao vrlo negativne već poznate istoriji čovečanstva. Moberi u ovom tipu mobinga su ličnosti koje u našem društvu političkim sredstvima, protivprirodno i apsurdno počinju da vladaju i domenom visokog profesionalnog rejtinga, u okviru profesije kojoj uopšte ne pripadaju. Ovi moberi ne deluju samo na nivou psihološkog maltretiranja, već sprovode mobing sa dvostrukim ciljem. Jedan je zadovoljenje patološke potrebe mobera za mobingom, jer to svakako karakteriše njihov psihološki profil, a drugi zadovoljava njihovu ogromnu materijalnu satisfakciju. Zloupotrebom političke moći koju poseduju, oni postižu oba navedena cilja.

Radim u zdravstvenoj ustanovi. Kao i u drugim  javnim institucijama, upravni odbor je taj koji odlučuje o važnim pitanjima poslovanja. Njegovi članovi su obično politički moćnici iz lokalne samouprave. Sva ova tela imaju obavezu da odluke donose po zakonu, a ne po raznim aršinima. Nažalost, u praksi nije tako.

Mehanizmi za ovakav mobing, a koji su na raspolaganju moberima, su zloupotreba zakona i zloupotreba institucija. Institucije države za osiguranje vladavine prava koriste se za njeno rušenje i za sprovođenje mobinga. Pripadam profilu ličnosti koji moberima smeta, ne zbog nesnalaženja u poslu ili početništva u istom, već iz razloga dokazanog profesionalnog rejtinga i korektnog obavljanja funkcije direktora jedne zdravstve ustanove.

S obzirom na to da je reč o javnom interesu građana, zdravstvu, da bi se on zloupotrebljavao u privatne svrhe mobera, potrebno je da se direktor “uklopi” u očekivanu poslušnost u izvršavanju tih interesnih naloga. U nemogućnosti da se to desi, ličnosti kao što sam ja, postaju žrtve veoma brižljivo i detaljno organizovanog mobinga. To za mobiranu žrtvu ima niz teških duševnih posledica, posebno ako ona posegne za zakonom i konvencijom EU zagarantovanim ljudskim pravima.

U poslednjih nekoliko godina suočavamo se sa izrazitim nepoštovanjem zakona. Donošenje novih zakona i unapređenje vladavine prava i demokratskih institucija samo je deklarativno, a iza tog paravana stvaraju se izvanredne okolnosti za delovanje svih mobera, a naročito onih koji imaju i političku moć. Razvijeno je neverovatno idolopoklonstvo i najnižoj političkoj moći, koja menja sve druge mehanizme u društvu i razvija sistem vrednosti koji sa stvarnim vrednostima nema dodirnih veza.

U stvarnosti se suočavamo sa činjenicom da interesi građana nisu predmet delovanja institucija koje su definisane kao takve i da je svaki građanin ove zemlje zapravo žrtva mobinga naših političara.

Stručnost i ispravno rukovođenje budžetskim sredstvima, stvarna integracija u Evropu, a ne samo deklarativna, nije interes opisanih mobera, već dobra zloupotreba svega toga. U toku dvoipogodišnjeg poslovanja, sprovedeno je 12 kontrola mog poslovanja, po anonimnim prijavama, koje su zapravo naručene i većinom sprovođene, čak i na nivou tužilaštva. Prijave su inače neuropsihijatrijskog sadržaja, sa tendencijom što bezočnijeg blaćenja. Po njima su, kao da se baziraju na najpreciznijim argumentima, sprovođene iscrpne i detaljne kontrole, van onoga što je zapravo prijavljeno, samo da bi se “nešto” našlo.

Slučajno, stekla sam potrebna znanja iz pravnog i ekonomskog domena pa sam mogla u velikoj meri da nadzirem i uredim rad tih službi i dovedem poslovanje i do administrativne perfekcije. Moberi su se našli u situaciji da plan koji bi inače sigurno uspeo, ovde nije dao rezultate, jer je moje poslovanje bilo na nivou “preispravnog”. Sve kontrole pokazale su ispravnost u radu ustanove.

Nakon toga, po zakonu, usledio je konkurs za izbor direktora apotekarske ustanove, na kojem je takođe pokušana moja opstrukcija i mobiranje u toku konkursa, što nije uspelo. Naime, sa poslovnom biografijom i rezultatima u radu i stručnim kvalifikacijama, ja sam bila ubedljivo najreferentniji kandidat na konkursu i ubedljiva u prednosti u odnosu na ostale kandidate.

Na konkursu sam izabrana za direktora i predložena za imenovanje na mandat od četiri godine. Moberi su se onda skoncentrisali na postupak mog imenovanja. Nakon izbora na konkursu, da bi moje imenovanje moglo biti sprečeno, “pakovanjem” u zakonske okvire, opet je uključena "mašina" od strane mobera, koja je radila i u toku prethodnih godina.  Opet se šalju anonimne, ali sada i potpisane prijave (jer je obezbeđeno da potpisnik neće odgovarati uprkos lažnim navodima) i nakon konkursa, na kome sam izabrana kao najbolji kandidat za direktora državnih apoteka regiona. Po lažnoj prijavi sprovodi se kontrola od strane inspektora za privredni kriminal i tužilaštva.

Ova detaljna kontrola pokazala je ispravnost poslovanja. Za mene lično, bila je vrlo traumatična, s obzirom na okolnosti. Mogla sam i očekivati lažno pripisivanje nečega, pa potom dugoročno dokazivanje neistinosti, što sada i preživljavam u daljim fazama istog mobinga.

Moberi su onda doneli bezočnu odluku u momentu kada je zakon nalagao moje imenovanje.                           
Oni su rešili da jednostavno prekrše zakon, brutalno i moćno. Posledice toga dobro su proučene. Sami moberi ih neće snositi  jer sve postupke u mobingu donose na nivou kolektivnih tela, koja nikada neće odgovarati. Materijalne odštete snosiće zaposleni koji istovremeno sa mnom trpe isti mobing na višestruke načine.

Efekti po mobirane su strašni. Javnost poprima uverenje da su žrtve zaista kriminogene osobe. Ako stalno kao žrtva dajete izjave u postupcima ovakvog tipa i pravdate se da niste ni za šta krivi, okolina, pa čak i porodica, počinje da se pita u čemu je stvar. Prosto je apsurdno za svaku logiku običnog građanina da se ove institucije upotrebljavaju “a da nečeg nema”.

Običan građanin živi u ubeđenju da do delovanja takvih institucija dolazi samo opravdano. Tako se blati i dežavuiše, decenijama dokazivana i potvrđivana profesionalnost mobirane žrtve, njen socijalni status, ugled cele njene porodice i njeno mesto u društvu. To, naravno, izaziva neminovno patnju i potom zdravstvene probleme. Osim osnovnih šteta koje nastaju zloupotrebom javnog interesa građana, indukuju se nove štete kod pojedinčnih žrtava.

Sve ovo trpi moje maloletno dete i moj otac koji živi sa nama, inače, težak kardiološki pacijent. Nakon prijema sudskog poziva o istrazi povodom prisluškivanja vozača koje ne postoji, svestan svega što sam decenijama činila i učinila u svom profesionalnom rejtingu, moj otac dobija infarkt i umire u bolnici u mom prisustvu, nakon dodatne nebrige lekara tokom višečasovnog trajanja akutnog infarkta.

Posledice po moje zdravlje i psihološki doživljaj svega ovoga u bezočnom mobingu su ogromne. Osećam krivicu prema porodici koja zapravo strada zbog mojih rezultata u poslu i stručnog rejtinga. Osećam se krivom zato što sam uspešna i profesionalno priznata kao stručnjak. Sve ovo prati dodatni mobing od strane nezakonito imenovanog direktora-marionete, koja mene raspoređuje na najniže farmaceutske poslove uprkos najvišim apotekarskim kvalifikacijama u ustanovi. Ona šikanira sve zaposlene koji se iole prijateljski i normalno, a kamoli sa poštovanjem, ophode prema meni. Njima umanjuje platu, raspoređuje ih na neadekvatne poslove, preti im...

Meni je u ustanovi uskraćeno pravo odsustva zbog smrti oca, uskraćeno mi je i pravo na ostatak starog, kao i na novi godišnji odmor. Na kraju mi je uskraćena i egzistencija na porodičnom nivou. Suprug i ja ostali smo bez posla.

U momentu kada sam po tužbama sudu dobila konačne presude kojima sam morala biti najpre vraćena na radno mesto, a potom imenovana na mesto direktora apoteke, jer je rešenje nezakonito, postavljene koleginice poništeno, meni je uskraćena i plata i sprečen povratak na radno mesto.

Mobing pripadnika profesionalne elite, priznatog od institucija EU, nametanjem ličnosti bez rejtinga, uz drskost da se isti mobing sprovodi nad opšte poznatim rezultatima moje profesionalne ličnosti, uz angažovanje “gorila” privatnog obezbeđenja u zaštiti svega suprotnog javnom interesu građana u zdravstvu, dovodi do straha svih zaposlenih, koji su pisanom peticijom svojevremeno meni dali podršku. Njihov strah za egzistenciju, definisan je pitanjem: ako su njoj uglednoj i poznatoj u struci, smeli sve ovo da urade, šta bi tek meni, anonimnoj osobi?

Sa ovakvim mobingom je najteže nositi se i on izaziva i ogromne posledice i po žrtvu i po opšti interes građana, jer žrtva obavlja svoje radne zadatke na poslu u okviru javnog interesa.
 
                                                                                                                                                     
Jedna sudska presuda
Opštinski sud u Jagodini, po tužbi novinarke protiv glavnog i odgovornog urednika za krivično delo zlostavljanja i mučenja, doneo je presudu kojom zlostavljača proglašava krivim zato što je kao službeno lice zlostavljao (novinara - urednika) i prema njoj postupao na način kojim se vređa ljudsko dostojanstvo.

novinarkaGovorio joj je da je glupa, da ne zna da radi svoj posao, cepao pripremljene tekstove, izbacivao je iz kancelarije u prisustvu kolega, lomio stvari po kancelariji i lupao stvarima po stolu, kompjuterskoj opremi sve u njenom prisustvu. Isterivao ju je iz kancelarije rečima:"Marš napolje, kupi prnje i tornjaj se". Govorio joj da ne može da radi sa njom jer mu smeta njen miris, glas, smeh, prisustvo. Zahtevao je da ne dolazi na posao jer mu smeta njeno prisustvo. Ponašao se nedolično govoreći:”Ne kupuj mi sveću i cveće, a savest neka te grize ako hoće. Ja ću da se ubijem!”
Pričao je da oštri noževe i čisti puške, da bi bilo bolje da se spremi i da ide kući. Pretio joj je, zbog čega je mobirana često plakala.

Zlostavljač je osuđen jer je bio svestan svega što je učinio, ali žrtva je dobila spor zbog nečeg još važnijeg,  zbog solidarnosti svojih kolega koji su u toku sudskog postupka hrabro istupili i potvrdili priču žrtve.

Izvor: Stetoskop

 Evo, da i ja objasnim svoju ulogu zrtve mobinga na radnom mestu:
Cela stvar je pocela pre vise od petnaest godina, kada sam i dosla u ovu firmu, tj. JP
od pocetka rada iznad sebe, stepenicu ili dve, u zavisnosti od politicke situacije u zemlji, imam predpostavljenog, koga nikada necu uspeti da realno predstavim, da rascistimo  i to , ja sam jedna krajnje apoliticna licnost
   Dakle, Mober, u mom slucaju, je trenutno direktor, tacnije ponovo, koji voli uvlacenje svake vrste, osoba koju cete uvek pre impresionirati nekom gluposcu, nego pametnom idejom za resenje problema. Retko je sposoban da razlikuje bitno od nebitnog. Njegovu potrebu da bude okruzen jadnicima i bednicima svih vrsta, ljudima koji su bolesni, optereceni kreditima, nemastinom, porodicnim tragedijama i sl, mnogi objasnjavaju time, da se, u takvoj situaciji oseca superiono, dok se u okruzenju nas nekolicine oseca inferiorno. Ako u poslu dodje do potrebe da se neki tekuci problem, (radi se o tehnickim stvarima) resava, zamukne ili cesce nestane, ili se pravi da telefonira, ili izdvoji nekog i pocne da prica o nekim drugim stvarima o kojima ostatak tima najcesce nema pojma jer potpadaju pod kategoriju "nebitno" ili non-core. Jako je opterecen tudjim sexualnim zivotom, jer svog verovatno nema ili njime nije zadovoljan, radi se o osobi koja ima preko sezdeset godina, neverovatno je podlozan tracevima, nije bitan izvor, bitno je da ima cega da se prica. Okruzen grupom ljudi koji njega i njegovu sujetu hrane potrebnim materijalom, dovodiu u situaciju nekolicinu mladih inzenjera, da urla na njih, i maltretira, pred vozacima iz voznog parka, sa kojima pije jutarnju kafu. Ima razradjen alarmni sistem, dojava sta ko kada  skim i kako, a u mom slucaju se radi i o koliko$$$$
   U svemu tome ja mu dodjem kao ekspanzioni sud u koji visak izbacuje i po potrebi pozajmljuje,
Zasto??????
Zato sto imam 41 godinu, visoko obrazovanje, organizovan zivot, obrazovanog supruga koji je  privatni preduzetmik i sa kojim radim i sama privatno (sto mi je najveca greska, mislim, to sam mogla i da sakrijem, ali mislim, posto ja to ne uzimam za zlo, ako posao ne trpi onda ne treba kriti, a i nije sramota ako si sposoban da na strani otkines neki dinar, ako nista, ljudi te respektuju kao strucnog, pogotovo), zdravu porodicu, mislim na sina i cerku, kao i na svoje roditelje
Godinama radimo i samostalno smo stekli sve sto nama i deci treba: stan, automobile, letovanja, zimovanja
Sve je u materijalnom, i duhovnom smislu u savrsenom redu.
---"mani se malo privatnog posla, pocni malo o firmi da mislis" a nemam nijedan nezavrsen posao
---"svi se zale na tebe da kasnis sa izvestajima..." a uopste ne kasnim, naprotiv. Ovde je interesantna konstrukcija recenice. Na ovaj nacin, on iza sebe stavi SVE, tako da ostanem sama, jer ostatak, navodni SVI ,se nisu zalili, ili nemaju pojma da se neko u njihovo ime zali, ili nemaju  petlju da se protive
---"ko ti je rekao da to radis" a on je rekao
--- planira poslove bez konsultacija sa bilo kim, onda kad zakuva, onda ti prebaci krompir da resavas. U najboljem slucaju uspes da vratis stanje kako je bilo pre njegovog mesanja
--- Odvaljuje tehnicke nonsense po svim pitanjima (kao Srecko Sojic) i bruka ceo tim inzenjera iza sebe tako da ljudi za nasu firmu ne kazu vise JP nego "vi niste firma, vec grupa gradjana" ili zemljoradnicka zadruga i sl.
--- Na tendere nam se niko na javlja sa ozbiljnom ponudom, sa obrazlozenjem, necu da izigravam glinenog goluba kad poslove uvek dobijaju gori i isti, skuplji.
--- Postoji i varijanta lancane krivice: "onaj tvoj..." tako da ako neko nesto skrivi, (najcesce i ne skrivi nista) preuzimas deo odgovornosti jer je na neki nacin tvoj, ako nista, neces nikad nista ruzno da kazes o doticnom ili on otebi, tj. "ko nije samnom, on je protiv mene"
   E uvek postoji ekipa dezurnih krivaca, koji manjom frekvencijom ili vecom, (moj slucaj) dodju na tapet i krivi su za sve i svasta, ali sve to bez konkretnog dokaza i kazne, vec samo verbalno, ono zovne, kaze i prekine vezu, a ti se posle pusi. I u svemu tome uvek trazi publiku, da bi problem izgledao veci, ono "Evo slusa taj i taj..." koji uglavnom ne podrzava pricu, pa te posle zove i izvinjava se. Kada mu tehnicki zatvoris usta na njegove gluposti, onda nema vremena da slusa, " e imas svog sefa pa ti to s'njim..." Pa kad imam svog sefa, sta se onda ti mesas?!
  Onda te proverava kada si otisao i vratio se sa terena, da li smes da pises dnevnicu.
Odes sa porodicom na more, lezis na plazi, zvoni telefon, mislis neko, ono direktor, zove da ti prica kako bla bla...
Mislim, kako ocekujes da neko postuje tebe ako ti ni za trenutak ne zelis da postujes njega, njegovo slobodno vreme, rad, veru, pol, porodicu i sl. Za mog supruga prica da je lopov, cim je stekao, a stekao je sto spava po dva-tri sata, nocu sedi za racunarom, a danju juri po gradilistima. Dok direktorov kum, bez dana srednje skole, nije lopov nego je dete sa sela koje se snaslo (tako sto radi 85% posla nase firme)
  A mucenik ustaje svaki dan u pet, cita rokovnike, preslisava se, uci napamet datume inv. brojeve i sl. da bi posle impresionirao prisutne svojim savrsenim pamcenjem, sve dok neko ne okrene na nesto sto nije bilo u planu za taj dan ili se od jutra pojavilo, onda nema vremena, telefonira i sl. Ali vec sutradan, zna sve, jer je preko noci nasao podatke, i opet je najpametniji.
  Uz jedan vidan nedostatak opste kulture i domaceg vaspitanja, zagorcava zivot svima i u svakom smislu.
Zasto nista ne preduzimam?
Sto rekao Bata Stojkovic: "Svet se deli na budale i na one koji trpe"
   Mislim da me ne moze ubiti, nema petlju da pokrene nista konkretno da bi me otpustio, jer nema ni konkretnih razloga, narocito posle letosnje nagrade za naj rezultate, od generalnog, mislim treba sad tog generalnog ubediti da sam....bla bla
   Uvek ce biti neka budala, narocito jer je on postavio regule ponasanja u firmu, i posle njega
  Ono sto ja primecujem kod sebe to su klasicni simptomi zrtve mobinga, prvo okrivljujes sebe, pa se preispitujes pa....
   Sada vec osecam male zdravstvene probleme, nervozu, nesanicu, malo cesce razmisljam o poslu kada sam kod kuce, nego pre 5-10 godina. Teze se koncentrisem, toliko da ponkad mi treba bas vreme da se nakanim da nesto pocnem da radim, ili osecam fizicki zamor iako nisam nista radila.
   Iskreno se nadam da ce dogodine u penziju, a ako ne ode, boze oprosti, nadam se da valjda Italijani nisu bas tako savrseno odradili kocioni sistem na dir. autu.......

Ja sam bio "zrtva" pokusaja mobinga. O cemu se radi.
Zaposlim se ja prosle godine na mestu, plata ok za nase uslove, radne obaveze - asistent "sefa otseka" ili ti kordinatora projekta, sto ce reci dosta posla, ali odgovornost nije velika, odgovoran je kordinator, a ne asistent.

Posle mesec dana.. kordinator da otkaz, tj pobegne..
Posto nisam ostvario komunikaciju sa koordinatorom projekta, nisam uspeo da se upoznam sa obavezama koordinatora.. razumem devojku koja mi je bila "sef", smucilo joj se sve.. ostao sam sam da radim posao u koji me niko, pa ni direktor nije uputio.

Direktor, na prvi pogled, ortak, drugarcina, razuman covek, ok lik.. dok maske nisu popadale.

Na sva pitana u vezi posla koji trebam da uradim, "snadji se momche"..  Davanje polu informacija mu je bila specijalnost. "Mi sve ljude bacimo u vatru pa ko izgori.. nije dovoljno dobar za nas" ...

Konkretan mobing: Posaljem mejl koji direktor treba da prosledi na visu instancu.. on zaboravi .. Ja sam kriv sto on to nije uradio, nisam se zalagao da on to uradi.

Mobing2: Ne smem da mu udjem vise od 2 puta dnvno u kancelariju da ga pitam nesto ili da mu nesto izlozim.. njegovo vreme je neprocenjivo (2-3 puta sam ga uhvatio kako spava,,)

Mobing3: Posle radnog vremena.. znaci posle 17h.. moram da ostanem da se nesto dogovorimo jer on "ima vazan sastanak", ja cekam ko budala a on u 16:30h ode kod frizera..

Mobing3: Prebacivanje oko finansijskog izvestaja zato sto sam ja savesno uradio za vreme za koje sam u firmi, izvestaji pre mene su bili losi, pa se ne slaze sa mojim, i prebacivanje sto on i njegov zamenik moraju da sede na sastanku i raspravljaju to jer sam ja placen za to, a ovako to mnogo vise kosta jer oni rade na sat..

Mobing 4 (najjachi): Radim od 9h do 17h.. od 17:30h do 23:30h moram da prisustvujem sastanku i pravim zapisnik, dovoze me kuci, uz naredbu da moram da sacinim zapisnik i svim prisutnima prosledim na CC, to radim do 03:30h.. spavam.. ustajem u 07:30h, tusiram se, u 09h na posao, do 16:30 u racunovodstvu radim na izmenama i falsifikovanju finansiskog izvestaja.. i vise ne znam de sam.. izlazim i posto se nesto pokvario server, uz solju kafe pokusavam da dodjem do mozga jer mi je utrnuo..buljim gledam sta rade.. da bi mi direktor prisao i rekao mi "jel ti nemas pametnija posla da radis osim da se setas po kaneclarijama??" - ja sam se sklonio da ga ne bih zadavio. a trebao sam da izgazim dzukelu ko poslednjeg pedera.. da mu se .. po faci i na kraju da mu pljunem u lice onako krvavom.. ali nazalost nisam

Dao sam otkaz.

Odnos "ja sam Direktor, ja sam bezgresan i ja sam mali bog" a ti si "kilo mesa sa nervnim zavretcima, ima da te iscedim do poslednjeg sto mozes da mi pruziz.. " je nesto sto ja necu da prihvatim. Obicno su takvi rukovodioci bez faxa, iskompleksirani i losi ljudi.


Sva je sreca sto sam mlad i fakultetski obrazovan, nisam kreditno zaduzen i ne moram da trpim nicija izdrkavanja.

Jos jedna stvar, odnosi se na nagrade, nagraditi radnika znaci dati mu neki dodatni slobodan dan ili ga castiti sa nekim dinarom vise 1000-2000-3000RSD, tapsanje po ramenu meni nista ne znaci a ponajmanje ga smatram nagradom! Inace Srpski poslodavci mnogo vole da nagradjuju tapsanjem po ramenu za moja 3 sata prekovremeno ili rad 3-4 nedelje bez slobodnog dana!!!

To je vec poznato 

Svaki radnik ce uvek misliti da je malo placen za ono sto radi (vecina ljudi i jeste ) ,a svaki gazda misli da je radnik preplacen i da ima cast sto radi za njega tj u njegovoj firmi .A i ako nece taj - ima ko hoce .Poznata recenica - Neko bi dupe dao da je na tvom mestu 
Sto je najgore i jeste tako ,neko bi stavrno i platio da bude na tom mestu i radi i prekovremeno za te iste pare (mozda i manje ) -ali pitanje je koliko je ko efikasan i koliko dobiti donosi firmi .Vlasnici su jako sujetni po tom pitanju i ne vole kad radnik ucenjuje otkazom . Vecina ce radije  cutati i pustiti tog radnika da ode ,nego mu dati 100 e vise za taj mesec .To ti je ta kapitalisticka logika .A ima i ono - kad trazis novac za svoj prekovremeni rad ili dobro odradjen projekat uvek ti spomenu kako ti firma placa telefon ,kako imas odredjene povlastice ,kako je plata na vreme - gde to jos ima ...Ti se onda zamislis i kazes sebi - Vidi stavrno i ja trazim previse ,stavrno sam bezobrazan 
Tesko biti gazda ,tesko radnik - ne znas sta je komplikovanije ...

Mobinga je bilo i ranije samo se o njemu nije toliko pricalo.
Uvek je bilo pritisaka na zaposlene , ljubomore,podmetanja klipova i slicno.
Srbija je nazalost pokupila mnogo toga negativnog sa zapada.
Kao da smo idealno tlo za svakojake nedace i probleme.
Navodjenje pojedinacnih primera bi trajalo u nedogled.
Dovoljno je pogledati novokomponovane bogatase kako se odnose prema potcinjenima.
Znate ono ...udje iz opanaka u cipele pa mu ceo svet mali.
Za neku dublju analizu je sta to tera coveka da ponizava drugog.
Da ne pocinjem pricu kad se sef zagleda u neku sluzbenicu .
Tesko je biti radnik a gazda...kako se ko snadje i kakvo je vaspitanje poneo iz porodice.

A ima i radnika koji su godinama nezadovoljni ,ne zasluzuju svoju platu ,samo gledaju da uhvate krivinu ,huskaju druge radnike protiv sistema ,a za svo to vreme ne rade nista da promene posao .I svojim ponasanjem i nezalaganjem odbiju prilican broj musterija .A vlasnici ih trpe jer znaju da imaju porodicu ,decu i da je sve skupo i blabla bla ....Ako si nezadovoljan - menjaj posao ili cuti i radi sta ti se kaze .

Tacno ... samo to je bilo dok je postojala drustvena svojina.
Kod privatnika ta prica ne moze da prodje.
Sa druge strane sta ih je navelo da tako postupaju.
Da su zadovoljni nagradjivanjem sigurno ne bi tako postupali.

Ja radim u državnoj ustanovi, ali mobinga ima. Prikriven je i teško ga je dokazati, ali postoji:chuckel: Ljudi mi ne vjeruju, kada im pričam, šta se sve kod mene na poslu dešava.  Tačno je da šef ne može dati otkaz, ali može jebati u zdrav mozak na druge načine.