Mladi u Srbiji danas bez volje da išta pokrenu, i sa željom da sređu potraže negde drugde. Posao traže samo "preko veze". Više od 90 odsto nije učlanjeno ni u jednu stranku.






DECENIJAMA unazad energija za najvažnije društvene promene polazila je sa Studentskog trga u Beogradu. Danas je, po svemu sudeći, na ovom mestu "uspavan" taj gen buntovništva, svojstven ranijim generacijama.

Tako u našoj zemlji više od 90 odsto mladih nije učlanjeno ni u jednu političku stranku, ne pripada crkvenim organizacijama (88 odsto), čak ni nekoj "hobističkoj" organizaciji (96 odsto). Većina nije angažovana ni u kulturno-umetničkim društvima (87 odsto), niti u organizacijama građana (90 odsto).


Ovo su rezultati istraživanja iskazani jezikom brojki i pobrojani u Nacionalnoj strategiji za mlade. Kako piše u ovom vladinom dokumentu, stiče se utisak da je kultura aktivnog učešća mladih u društvu danas "nedovoljno razvijena", iako su upravo mladi u nedavnoj prošlosti bili ključni u mobilisanju drugih građana - studentski protesti 1991, 1996/1997, demokratske promene 2000...



NEISPLATIVO

Gde je nestala ta energija?

- Vreme u kojem odrastamo krivo je za intertnost i nezainteresovanost većine mojih vršnjaka - kaže Nemanja Dević, član Studentskog parlamenta i koordinator projekta "Pokreni i promeni". - Rođeni smo u devedesetim godinama, u vremenu sankcija, ratova, materijalne krize, sa jedne, i duhovne, sa druge strane. Nažalost, neke odlike tog vremena su se produžile do danas, poput ideje da se može preko noći zaraditi veliki novac ili steći popularnost. I dalje traje kriza pravih vrednosti. Zbog svega toga mladi su u konfuziji i beznađu. Ne vide perspektivu, teško dolaze do posla. A da bi se zaposlili treba im veza, ne znanje.

Prema Devićevoj oceni, mladi su društveno neaktivni jer ne nalaze smisao u angažmanu:

- I kada se aktiviraju, recimo, u nekoj političkoj stranci, to čine jer očekuju ličnu korist. Mnogi to i ne kriju. Na sreću, ima i izuzetaka. Oko sebe vidim dosta ljudi koji, kao i ja, razmišljaju da ostanu u ovoj zemlji i rade što bolje mogu. Jedan od primera je i akcija "Pokreni i promeni", koju smo osmislili mi iz Saveza studenata u okviru Studentskog grada. Nizom edukativnih putovanja, tribina, sportskih i kulturnih događaja želimo da pokažemo da može da se sluša drugačija muzika ili da se navija na drugačiji način...

Ovakve inicijative, međutim, nisu dovoljne. Istraživanja pokazuju da mladi u Srbiji uglavnom nisu zainteresovani za sopstveno okruženje. Gotovo da ne gledaju političke emisije i informativni program - čak 57,3 odsto uopšte ne prati vesti! I veoma su nepoverljivi. Poslednja anketa među 1.300 studenata sa 27 beogradskih fakulteta je pokazala da u sudove veruje svega jedan odsto, a u zdravstvo i školstvo malo više od dva.

- Da bi se većina mladih trgnula iz letargije država mora da im ponudi perspektivu. Na papiru imamo strategije, kancelarije za mlade, ali u praksi se stvari sporo menjaju. Realnost je da imamo šest odsto visokoobrazovanih i ogroman broj funkcionalno nepismenih. Rešavanje ovog problema mora da bude za državu važan posao, na duge staze.



PREVARENI

Ipak, većina od milion i po mladih osoba u zemlji sebe doživljava sasvim drugačije. Čak 70 odsto sebe vidi kao zainteresovane i 76 odsto kao sposobne za rešavanje problema. Uprkos tome, izlaz iz zemlje vide u - begu.

- Zašto bi se ovde trudili da bilo šta promene ako svoju perspektivu vide negde drugde? Ko bi još sređivao kuću u kojoj ne namerava da živi?! - smatra prof. dr Ljubiša Rajić sa Filološkog fakulteta u Beogradu, i dodaje da mladi nisu društveno aktivni jer ne veruju da njihov angažman može da promeni stvari.

- Ali, potpuno ih razumem - nastavlja dr Rajić. - Bio sam aktivan još od gimnazijskih dana, učestvovao na svim studentskim demonstracijama. Za 34 godine rada na univerzitetu nisam propustio nijednu priliku da u raznim savetima, odborima, nastavnim većima, komisijama, ukažem na nepravilnosti i pokušam da ih ispravim. Uložio sam mnogo truda, a moj učinak je gotovo nikakav. Jer, o čemu god mi odlučivali, konačna reč uvek je stizala nekim drugim kanalima. I sada, godinu pred penziju, sklon sam tome da potpuno dignem ruke. Zato nemam prava da se ljutim na mlade ili da od njih, koji imaju mnogo manje životnog iskustva, očekujem da se više trude za opšte dobro.

Prema mišljenju ovog profesora, nisu mladi danas ništa lošiji nego ranije generacije, samo su im okolnosti nametnule određene navike.

- Žive sa roditeljima, jer nemaju para da se osamostale. Ne putuju, jer im je skupo da odu i do Pančeva. Da bi čitali novine moraju da ih kupe, a oni bi, prirodno, džeparac da troše na izlaske. Politički nisu aktivni, ali nisu ni njihovi roditelji. Čak i kada su aktivni u studentskim organizacijama, više se bore za smanjenje uslova za upis nego za kvalitet studiranja.

Uz to, prema njegovim rečima, bar poslednjih 6.000 godina ljudi kukaju kako je omladina gora nego ikad, i to će verovatno biti i posle šest milenijuma. Ipak, u nekim stvarima omladina se zaista razlikuje.
- Drugačiji su jer ne padaju tako lako na autoritete, nemaju osećaj strahopoštovanja prema starijima. Ipak, morali bi da misle više. Jer, skeptični su, ali nisu kritični. Ne veruju, ali ne koriste dovoljno glavu da njom razmišljaju. Tome ih je naučio i autoritativni školski sistem u kome su proveli 12 godina jer su u školi za mišljenje drugačije od opšteprihvaćenog obično dobijali - jedinice.


SLOBODNO VREME
Prema istraživanju Instituta za psihologiju, oko 50 odsto srednjoškolaca u Srbiji gotovo nikad ne ide u pozorišta i muzeje. Kulturna događanja prati najviše četiri odsto mladih. Većina slobodnog vremena provodi se pred televizorom, u izlascima ili sa društvom. - Danas mladi na lokalnom nivou nemaju dovoljno prostora gde bi proveli slobodno vreme, dok smo nekada imali dom omladine u skoro svakom selu - kaže Snežana Samardžić-Marković. - Mi smo zato dali finansijsku podršku radu 120 kancelarija za mlade, i izgradili 280 terena za male sportove i 47 hala širom Srbije.



ZAKON O MLADIMA
Vlada je 12. maja na predlog Ministarstva omladine i sporta jednoglasno usvojila Zakon o mladima i uputila ga Narodnoj skupštini. - Naša su očekivanja da će biti usvojen u toku Međunarodne godine mladih koja traje do 12. avgusta - kaže ministarka Snežana Samardžić-Marković. - Donošenjem ovog zakona naša zemlja će se obavezati da finansira njihove aktivnosti i podrži njihovo organizovanje, odnosno da ih pripremi da što je moguće pre postanu aktivni učesnici društvenih tokova.


POTENCIJAL

Da među mladima ima potencijala za promene i da bi ih bolje okolnosti i te kako osnažile smatraju i u resornom Ministarstvu omladine i sporta.

- Važno je slušate mlade, njihove predloge i ideje, da ih zaista prepoznajete kao resurs, a ne kao problem i da im pružite šansu - ocenjuje resorna ministarka Snežana Samardžić-Marković, i dodaje da je danas situacija bolja nego pre.

- Imamo sistemsku brigu o mladima na svim nivoima. Srbija se u tom smislu potpuno promenila u odnosu na 2007. godinu, kada su omladinske organizacije i mladi tražili da dobiju svoje ministarstvo, svoju strategiju i kontinuiranu podršku za projekte i aktivnosti. Omladinske teme je danas jako teško gurnuti u stranu. Položaj mladih u Srbiji u odnosu na mlade u drugim zemljama popravio se jer više nismo jedina zemlja koja ne zna šta će sa svojom omladinom. Imamo i rezultate na terenu kojima možemo biti ponosni. Postoje institucije koje o mladima brinu. Fond za mlade talente koji dodeljuje stipendije i nagrade "Dositeja" je najveći državni fond te vrste u regionu i do sada je dodelio preko 5.300 nagrada i stipendija. Nažalost, krizu u društvu najviše osećaju mladi ljudi, i dalje je zapošljavanje njihov najveći problem, ne samo u Srbiji...

Stanje na tržištu rada ne demantuje njene stavove. Za 200.000 mladih koji još traže posao mogu se kriviti loše obrazovanje, dugo studiranje, propala privreda... Ali i odsustvo državne pomoći. Zato i ne čudi podatak da 70 odsto studenata želi da pobegne preko granice. A iz sela u gradove gotovo - svi.

- Ne možemo biti zadovoljni time što se mladi sele iz manjih mesta u veća, jer tamo gde su odrasli nema dovoljno posla niti dovoljno drugih sadržaja - dodaje Snežana Samardžić-Marković. - Kriza u društvu naročito pogađa mlade, koji su joj najmanje doprineli. To je nepravda koja nas najviše pogađa.

Izvor: Novosti

сморили су више причама како су млади угрожени и о кривици милошевића и амфилохија за то

Pa zbog njih nam je danas situacija takva, kakva je. Pa nije valjda vlada Cvetkovic-Dacek kriva za to?

A dobro, i ispravili su se, malo.



Tako je, bitno je da ste zaposlili svoje ljude koji svojim ljudima daju drzavne pare za njihov cef. 

Aktivizam je lepa i drustveno korisna stvar. Nazalost, u nasoj zemlji i ne toliko. Druzis se sa ljudima, malo odradis neku akciju, "podignes" svest naroda o nekoj temi i uradio si nesto korisno ali para nema a retko ko od mladih ljudi je toliko, pa da kazemo "plemenit" da odradi nesto a da zna da ce, uprkos cinjenici da ce njegov trud neko iskoristiti za dobijanje para ili politicku promociju, on ipak mozda pomoci nekome. Nazalost, takvo je drustvo da su i mladi sve vise poceli da gledaju korist.

A nesto da menjas, ja mislim da je od toga odustao dobar deo gradjana ove nase zemlje a sa njima i mladi ljudi koji zive u njoj. Porazavajuce, ali istinito...

Ljudi ove države jasno i glasno izražavaju svoje stavove, ali zbog toga ljude sude za delikt mišljenja i šalju u zatvor. Kao što ekspres lonac ili bojler mora imati svoj ventil za ispuštanje pritiska mora ga imati i društvo. Kad ekspres lonac prestane da šišti paru na ventil ako nastavi grejanje onda ceo lonac eksplodira

treba da se ugledamo na braću iz afrike.

Tako je.

Mladi, stalno mladi, ko da ne stare ti mladi. I za mene su pricali nekada da sam mlad i moja generacija je ostarila. Ovo drustvo generalno je zapostavilo svoje stanovnistvo, gradjane. Nude se samo lazne vesti u medijima, i uce se da varaju.

Nemojte pozivati na nerede, krvave glave i jos ugasenih zivota. Nemojte. Ne znate vi,ocigledno,sta znaci to sto pricate.
Drugo vlast je birana od strane naroda.Dakle MI smo krivi, i samo mi. I oni koji nisu glasali za tu gamad, i oni koji jesu. Kolektivna odgovornost.

Црквене ''организације'' 

Не постоје ''(о)млади(нци)'' него само деца и одрасли. А на селу је дете до најдаље 15. рођендана.

Nama isti djavo za koga god da glasamo.

Zato lepo ko braca Afrikanci.

Sta je narod kriv? Za koga je mogao da glasa 2000.godine? Za koga sada moze da glasa nisu ni ovi dobri a naprednjaci su jos gori.

ima jedna kafana u Somboru kja se zove "Anestezija" odes tamo i odmah zivnes 

Јa препоручујем новој генерацији нову анестезију ... хипно-жабца.

I to traje 10 minuta

Što se tiče toga ko je kriv za vlast, ko je glasao za njih itd, mislim da je Džordž Karlin to najbolje opisao (malo je duži citat, ali vredi pročitati). Samo zamenite American sa Serbian. 

Everybody complains about politicians. Everybody says, "They suck." Well where do people think these politicians come from? They don't fall out of the sky. They don't pass through a membrane from another reality. They come from American parents and American families, American homes, American schools, American churches, American businesses, and American universities, and they're elected by American citizens. This is the best we can do, folks. This is what we have to offer. It's what our system produces: garbage in... garbage out. If you have selfish, ignorant citizens you're gonna get selfish, ignorant leaders.