Komšije sprečile tragediju u selu Lopaši kod Požege
Mladić preživeo udar groma na njivi
Autor: V. Lojanica | 05.06.2008 - 06:23




UŽICE - Milan Petrović (29) iz sela Lopaši kod Požege preksinoć je preživeo udar groma dok je prelazio preko njive nedaleko od svoje kuće. Petrović je zadobio opekotine prvog stepena na deset odsto kože.

Zahvaljivao se juče Milan Petrović, koji se oporavlja na Odeljenju plastične hirurgije užičke bolnice, najpre Bogu, a zatim i „milostivom gromu“ koji mu je poštedeo život. Nije zaboravio ni trojicu komšija koji su ga posle udarca groma masiranjem srca vratili iz mrtvih.
- Zagrmelo je negde predveče dva, tri puta u daljini. Izašao sam iz kuće da spustim najlon na plasteniku. Onda sam krenuo ka kući koja je sedamdeset metara udaljena od plastenika. Tada je, valjda, i udario grom. Sledeće čega se sećam je da ležim, a da su iznad mene komšije. Tek su mi kasnije, kada su me sanitetom prevozili do Požege, rekli šta se dogodilo i da sam pola sata bio u nesvesti - pričao je juče Milan.
Doktor Vladislav Stokić, hirurg koji je preksinoć primio Petrovića, kaže da je mladić zadobio opekotine prvog stepena i to na deset odsto kože. Opekotine su zahvatile desnu stranu grudnog koša i trbuha i levu potkolenicu. Pošto ga je udar odbacio najmanje deset metara, Milan je bio ugruvan u predelu krsta, desne ruke i potkolenice.
- Sve analize su urađene, ali je još prerano govoriti da li će udar groma ostaviti trajne posledice. On se za sada dobro oseća, pokretan je, svestan i komunikativan, i njegovo zdravstveno stanje je stabilno - kaže doktor Stokić.
Milanova žena Njegina kaže da je, kada se nevreme nadvilo nad Lopašima, sa ćerkicom ušla u kuću.
- Malo kasnije ispred kuće je jako puklo. Grom je bio toliko jak da se sve zatreslo. Počela sam da vrištim, izašla sam napolje i dozivala Milana. Otrčala sam do plastenika, tu sam i videla da leži - priseća se Njegina.
Njenu vrisku čule su komšije Branko i Milojko Vujičić i Dragan Rosić, koji su dotrčali u njivu i započeli borbu za Milanov život.
- Vidimo Milan leži, ne daje znake života. Raširio ruke, a one plave, nepomične. Kada sam opipao puls, mislio sam da mu nema spasa. Sreća te je komšija Dragan Rosić nekada radio kao bolničar pa ima iskustva. Podigli smo Milana, skinuli mu majicu, položili na mokru travu i počeli da mu masiramo srce - priča Branko Vujičić.
Posle deset minuta očajničke borbe da Milana povrate u život, unesrećeni mladić izdahnuo je vazduh iz pluća. Njegini i komšijama bilo je tada jasno da su ga otrgli iz kandži smrti.

Imao samo burmu
Milan Petrović, koji u bolničkoj postelji pokušava da se seti svih detalja događaja koji je mogao da ga odvede u smrt, kaže da kod sebe, osim burme, nije imao nijedan predmet koji je mogao da privuče grom.
- Kada sam se probudio, sećam se, povraćao sam i pena mi je išla na usta. Jednog komšiju, koji je pokušavao da mi pomogne, gurao sam od sebe, verovatno boreći se za vazduh. Celu noć su me posle toga toliko bolela pluća da sam hteo da vrištim od bolova - priča Milan.

Izvor: Blic