Sve i da obezbedjuju trecinu budzeta, opet mi je odnos normalniji nego okrenuti glavu cim ti dete postane radno sposobno, "da se celici", "da se osamostali". Samostalnost se stice od malena, rezultat je dugorocnog vaspitanja, a ne trenutne situacije, jer do takvog prilagodjavanja na silu moze da dodje iz bezbroj razloga i neocekivanih tragicnih zivotnih situacija, sto da mu secem krila odjednom ako ga vec nisam odgajila kako treba. Kada je sve u redu, deca odlaze sama, bez  nekih velikih bojazni, jer znaju da imaju kome da se vrate, i tu nema mesta sramoti ni kod tog deteta ako trazi pomoc, ni kod roditelja, jer sacuvaj boze placaju odraslom coveku nesto. I sve ovo x10 za nas standard ovde.