materjalizam bi bio nemoguc bez tzv emocionalne revolucije koja je pocela posle drugog svetskog rata...

šta je emocionalna revolucija sensei

materijalizam bi bio nemoguc bez materije

nebi

Već je manje-više poznato, iz statističkih podataka, da je prvu godinu novog milenijuma Srbija dočekala sa bruto domaćim proizvodom upola manjim nego deceniju ranije (sasvim precizno – za 53 odsto manjim). Ono što, međutim, nije poznato jesu neke unutrašnje, „dubinske“, karakteristike te destrukcije koje su uticale ne samo na enormni „jednokratni“ pad ukupnog nacionalnog proizvoda, nego su i sasekle krila budućeg razvoja.

Jedan od najvažnijih pokazatelja tog sunovrata jeste podatak, kojeg iznosi Arsić, da je ukupni kapital privrede Srbije u poslednjoj deceniji 20. veka smanjen za 40 odsto. Glavni uzrok te „kapitalne destrukcije kapitala“ leži u vrlo niskim investicijama koje su tokom devedesetih prosečno godišnje iznosile svega 12,5 odsto BDP-a. A samo da bi se vrednost kapitala održala na postojećem nivou potrebno je da investicije budu 17-18 odsto BDP-a. Niskim ulaganjima, naglašava Arsić, „posebno su bile pogođene one komponente kapitala koje se relativno brzo amortizuju (koje dakle treba da u kratkom roku budu zamenjene novima – prim. ML) kao što je slučaj sa opremom“. Realna vrednost opreme u tom razdoblju takođe je gotovo prepolovljena, tj. smanjena za 45 odsto. O tome svedoči i podatak da je početkom dvehiljaditih oprema u srpskim fabrikama bila stara 30 godina, dok je u Nemačkoj ili Danskoj, na primer, prosečna starost mašina bila svega 13 godina. Sve u svemu „tokom devedesetih faktički je izvršena deindustrijalizacija Srbije“, zaključuje Arsić.

Ali, to nije sve. Pored fizičkog, propao je i ljudski kapital. „Tokom 90-ih je sasvim izvesno došlo do zastarevanja inženjerskog i menadžerskog znanja, majstorskih veština i dr. Jer veći deo privrede nije radio, a kontakti sa svetom su usled sankcija bili onemogućeni. Inače u svetu su te 90-e bile godine snažne ekspanzije privrede i brzog tehničkog progresa, zbog čega su brzo zastarevala znanja i veštine zaposlenih. Do dodatnog gubljenja ljudskog kapitala došlo je zbog iseljavanja iz zemlje velikog broja kvalifikovanih radnika, inženjera i menadžera“, kaže Arsić.

celo pročitah 399 puta zaredom a verujem i svi ostali normalni ljudi

ponudjen ko pocascen

Nije doslo do zastarevanja inzenjerskog i majstorskog znanja. To je glupost samo takva. Doslo je do odliva inzenjerskog kadra u inostranstvo i do prirodnog odlaska starih majstora. Pa je samim tim i kolicina znanja opala, ali nije doslo do zastarevanja.

pa dobro, minobacaci se danas prave na isti nacin kao kad su izmisljeni pre sto godina