BEOGRAD - Nema preciznih podataka, ali prema nekim procenama u našoj zemlji je po kućnim apotekama, magacinima veledrogerija i zdravstvenim ustanovama deponovano od 600 do 1.000 tona lekova i preparata koji se ne koriste ili im je istekao rok trajanja. U civilizovanom svetu taj otpad se smatra veoma opasnim i toksičnim, dok su kod nas njime zatrpane i zvanične zdravstvene institucije i apoteke.

Posedovanje velikih količina lekova u Srbiji je znak uspešnog domaćinstva i pitanje dobrog običaja, ali su produkti farmaceutske industrije u privatnim ostavama samo mali deo onoga što kao nepotrebno i toksično poseduju apoteke i proizvođači.

Uništavanje bajatih lekova je veoma komplikovano zbog posebne zakonske, administrativne, ali i tehničko-tehnološke procedure. U Ministarstvu ekologije se slažu sa tim da se radi o veoma opasnim materijama.

Pomoćnik ministra ekologije Aleksandar Vesić za Glas kaže da u našoj zemlji ne postoje postrojenja za uništavanje hemijskog i farmaceutskog otpada, pa se opasan otpad, kod firmi koje su organizovale taj deo poslovanja, izvozi u zemlje EU preko ovlašćenih preduzeća.

KUPUJU NA BUVLJAKU

- Često se dešava da lekovi koji su završili u kontejneru za smeće „ožive“ na buvljaku, odnosno da ih ljudi koji preturaju po kontejnerima iznesu na tržište. Nije tajna da naši penzioneri često kupuju lekove koji su im potrebni na neobičnim mestima, a o mogućim opasnostima ne treba ni govoriti - navodi Filip Todorović.

BAJATE LEKOVE ODNETI U APOTEKE

Apoteke i zdravstvene ustanove dužne su da neupotrebljive lekove (lekovi sa isteklim rokom trajanja, rasuti lekovi, neispravni lekovi u pogledu kvaliteta i dr.) vrate proizvođaču, uvozniku ili distributeru radi bezbednog tretmana kad god je to moguće, naročito citostatike i narkotike. U slučaju da to nije moguće, ovaj otpad se dostavlja apotekama koje su dužne da preuzimaju neupotrebljive lekove od građana.

Kao što volimo da čuvamo bajate lekove, tako je deo našeg folklora i odlaganje odluke o važnim stvarima, pa makar one bile i toksične. Zato se, valjda, zakon kojim bi se regulisalo to važno pitanje predugo „krčka“ .

- Nakon usvajanja novog zakona o upravljanju otpadom, koji je trenutno u skupštinskoj proceduri, planira se usvajanje Pravilnika o načinu postupanja sa farmaceutskim otpadom (trenutno u završnoj fazi izrade). U njemu će jasno biti naglašena odgovornost i obaveze svih subjekata u procesu upravljanja farmaceutskim otpadom - objašnjava Vesić. On najavljuje da će redovni inspekcijski pregledi i zakonska regulativa nametnuti obaveze i odgovornosti svih subjekata u procesu upravljanja otpadom.

Do tada nam preostaje da se oslonimo na građanske inicijative kakvu je pokrenuo sajt „Moj lek“.

- Predlažemo da se građani pozovu da pročiste kućne rezerve i sve čemu je istekao rok donesu u apoteke koje bi trebalo da obezbede uslove za prijem takvih proizvoda - kaže za Glas tvorac te ideje farmaceut Filip Todorović. On kaže da bi se dalje plastični kontejneri odnosili u velike fabrike lekova koje imaju mehanizme za uništavanje toksičnog otpada ili da se izvezu u inostranstvo.

-U normalnim zemljama, pacijent može da odnese lek sa isteklim rokom u bilo koju apoteku i oni dalje postupaju po svojim procedurama. Lekovi se ne bacaju u đubre. Na njima čak piše da se ne prosipaju u slivnik, ali kod nas to nikome nije važno. Moramo razviti i svest i poboljšamo državnu regulativu, kako bi u i ovoj oblasti, bili spremni kada jednoga dana konačno uhvatimo „voz za Evropu“- kaže Todorović.

U Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije kažu da su oni nadležni za kvalitet, efikasnost i bezbednost lekova do isteka roka trajanja, a da se o problemu njihovog odlaganja i uništavanja posle toga brinu proizvođači i distributeri lekova, a kontroliše inspekcija ministarstva zdravlja.   



Izvor: Glas Javnosti