Strah od budućnosti
Prisustvom u grupi mladi se prividno oslobadjaju raznih strahova

Uticaj sekti narocito je znacajan kada je rec o mladima. Mogucnosti uticaja koji imaju takve organizacije, daleko su vece kod onih koji odrastaju, sazrevaju, pogotovo u godinama puberteta i adolescencije nego kod odraslih koji raspolažu manje-više ucvršcenim stavovima o životu. Od mladih se ne može uvek ocekivati kriticka distanca prema novim idejama i idealima. Godine mladosti jesu godine emocionalnih naboja, uspona i padova, više ili manje uspešne društvene i profesionalne afirmacije, doba ranjivosti, doba kriza. U traganju za sopstvenom licnošcu mladi su skloni idolopoklonstvu, sugestibilni i najcešce slabo mogu da unapred procene do kojih posledica može dovesti odredjeno postupanje. Najcešce iskreno i otvorenog srca, olako poklanjaju poverenje nekom sa strane, ko nije iz njegovog okruženja, ko nije iz porodice, familije, škole...

Ako pokušavamo da odgonetnemo šta to dovodi mlade pred vrata sekti, doci cemo u stvari do prepoznatljivih faza narastanja i sazrevanja, kroz koje je, ne možda baš kroz sve, gotovo svako od nas prolazio.

Ne postoji mlad covek, a da nije ambiciozan, da ne želi bolje i više nego što mu je dostupno. Tim pre što skoro svako smatra da njegova licna dostignuca nisu dovoljno vrednovana pa je uglavnom nezadovoljan sopstvenim životom. Zato cežnjivo traži sadržaje, kvalitete, a kroz to i ljude drugacije od svog okruženja. On priželjkuje elitisticke atribute, jer treba da zadovolji potrebu da je nešto posebno, osobito kroz usvajanje 'tajnih znanja i tehnika''.

U isto vreme, kroz novo okruženje koje podrazumeva i svoje strogo ustrojstvo, hijerarhiju, time se zadovoljava potreba za novim uzorom 'novim roditeljom''. Neuralgicno vreme u kojem živimo, ucinilo je da se mladi plaše buducnosti te da su nesigurni da uzmu svoj život u ruke. Prisustvom u sekti, oni se prividno razrešavaju i od straha od odgovornosti projektujuci ga i prenoseci na grupu.

U okviru organizacije, mladi clan pronalazi i smisao života, naravno onako kako ga plasira vodjstvo sekte, a najcešce kroz kratke jezgrovite odgovore na pitanja aktuelnih opštih društvenih i pojedinacnih problema. Cesto sva ova nadanja, se vremenom transformišu u razocarenja, cak mogli bismo reci u galopirajuce frustracije, dok se malo bolje upozna pravo lice sekti.

Takodje recimo da se mladi upucuju u sekte i iz razloga što su usamljeni što imaju potrebu da pripadaju nekome, da nekom za nešto trebaju, da ih neko za nešto pita, što im treba duhovno utocište, pogotovo ako teško podnose posledice zbog skoro prekinute veze prekinuli. Razocarenje u ovakvim slucajevima, mladi prenose i na celo društvo pogotovu zbog izraženog materijalizma i egoizma. Ne retko se, posebno iz tih razloga traže sekte gde se kandidati podvrgavaju duhovnim iskustvima koja nadilaze površnost stvarnosti.

Posebna grupa mladih kandidata, izbegavajuci probleme svakodnevice, umesto da se uhvate u koštac sa iskušenjima života beže u sekte pogotovo u one koje nude tehnike protiv stresa, tehnike za umirenje, isceljenje…

Isto tako, krizu ili neuspešno školovanje, pojedinci mogu pokušavati rešiti opet necim što sekte nude, a to su tecajevi za poboljšanje potencijala mozga, za bolju koncentraciju, pamcenje…

Neki, koji imaju ozbiljnije dugogodišnje psihicke probleme mogu otici na nadripsihoterapeutske tecajeve koje takodje i sve više nude sekte. U ovom kao i u prethodna dva slucaja izlaz koji se traži, može u stvari prouzrokovati fatalnu posledicu po zdravlje clanstva.

Isto važi i za one koji imaju želju da slede alternativne modele života, koji žele 'angažovaniji' pristup buducnosti s one strane prihvacenih predstava o životu i sreci, a ne 'ove klasicne prevazidjene'' modele.
Neke opet u sektu dovede puka sklonost (karakteristicna za mlade) ka avanturi, radoznalost da se nešto proba, da se sazna nešto misteriozno , opasno, a nedostupno svima

Dodajmo ovome da podložnost sektama doprinose i opšti društveni preduslovi koji stvaraju pogodno tlo za prijemcivost mladih sektama; rekli smo da su to verska neobrazovanost, kriza porodice, kriza morala, kriza identiteta, ekonomska kriza…

Sekta s druge strane ima spremnu strategiju, kako da doceka i impresionira novog mladog clana i predstavlja mu se na sledeci nacin:
Strategija svake sekte pociva na strategiji o crno-beloj slici sveta koji se krece u susret propasti, a samo doticna grupa zna nacin, ima recept spasenja, njeno ucenje je upravo istinito, nadmocnije od svih drugih religijskih pravaca, a cak je superiorno i u odnosu na zvanicna naucna dostignuca. To se clanovima predstavlja kroz 'natculno, nadnaucno, nadreligijsko tajno'' znanje i nudi mu se kao mogucnost da nadmaši okolinu, kao šansa za licnu afirmaciju, kao prilika za iskorak iz mase prosecnosti, recju da pripada 'duhovnoj eliti'', 'društvu odabranih''.
Piše: Zoran D. Luković

Bombardovanje ljubavlju
Bez privatnosti i starih interesovanja

S time u vezi ucenje i tehnike neretko nude i mogucnosti podizanja mentalnih potencijala, proširenja svesti, kao i, tamo gde treba, psihoterapijske sadržaje gde je garant istine, uspeha i nadmoci 'prosvetljeni'' voda, guru i sl. U ovakvoj grupi potrebno je 'zaslužiti uspeh''. Svaka kritika iskljucena je. Dakle neophodno je bespogovorno slediti vodu, raditi za zajednicu do granica izdržljivosti, prihvatiti nacin mišljenja, ponašanja, novi sistem vrednosti…To sve, postiže se preciznim i sinhronizovanim programom, svojevrsnom obukom koja podrazumeva vršenje više instrukcija - naredbi, a kojima je cilj promena psihosocijalnog i mentalnog sklopa licnosti, a pogotovo promena identifikacionog modela i sistema vrednosti. Novopridošli, shodno ucenju i globalnom cilju sekte, shodno volji vode, momentu, razlozima dolaska i prethodnim životnim iskustvima, kao i aktuelnoj potrebi sekte, izložen razlicitim uticajima. Tu je rec o više vidova obrade:

l stalni grupni pritisak u cilju potiskivanja sumnje i otpora

l "bombardovanje ljubavlju'' u cilju stvaranja osecanja pripadnosti 'novoj porodici i novim prijateljima''

l odbacivanje privatnosti i starih interesovanja

l odvajanje od porodice, a što mladima odaje utisak osamostaljenja.

l deprivacija (lišavanje) sna, hrane, informacija, socijalnih i porodicnih veza

l stvaranje straha i osecanja krivice zbog grehova iz prethodnog života

l beskompromisna pravila

l gvozdena hijerarhija

l dovodenje u stanja sužene svesti radi povecanja sugestibilnosti, a što olakšava obradu kandidata primenom odredenih tehnika i postupaka kao što su hipnoza, sugestija, persuazija, joga, meditacija, simulacija, fabulacija, fascinacija, kursevi kao što su intenziv i ekskalibur, tehnika 4K…

Sve do sada receno, upravo svedoci o novom pojmovnom i suštinskom znacenju reci sekta. Naime sekte poslednjih decenija, jesu pojavni oblik mentalnih manipulacija i novi oblik bolesti zavisnosti. Bolest se može manifestovati i kao posledicu imati psihomutaciju i psihotraumatizaciju pojedinca, oštecenje duševnog, telesnog i socijalnog zdravlja. Destrukcija licnosti ne retko ide i dalje vodeci pripadnika sekte do težih psihickih oboljenja, tabletomanije, korišcenja narkotika, prostitucije, kriminalnih radnji, autoagresije…

Prema svemu recenome i posledice koje ima clanstvo mladih u sektama mogu zbog toga biti izraženije.

Kada su deca u pitanju problem je još osetljiviji. Ugrožavanje, ili recnikom zakonodavca zlostavljanje dece, jeste društvena devijacija, te spada prvenstveno u oblast socijalne patologije. Ozbiljnost problematike upucuje na to da bi ona svakako trebalo da se sagledava u ravni adaptivne devijacije, zajedno sa kriminalitetom, narkomanijom, alkoholizmom, prostitucijom.

Ciljana grupa svih sekti izmedu ostalih jesu deca i uopšte mladi. Potrebno je naglasiti da se pojam odnosno pravno-socijalni status deteta i maloletnika poistovecuje i smatra, u skladu sa Konvencijom o pravima deteta i našim zakonodavstvom, smatra svako ljudsko bice koje nije navršilo 18 godina života. Posledice delovanja sekti su, prema iskustvu sa terena, takve da se mogu smatrati oblikom zlostavljanja,zanemarivanja u svakom slucaju svojevrsnog ugrožavanja i nasilja nad decom i maloletnicima.

Savet Evrope je 1987. godine doneo kriterijume po kojima se odreduje da li je neko dete zlostavljano:

1. aktivno fizicko zlostavljanje

2. pasivno fizicko zlostavljanje (ili zanemarivanje)

3. aktivno mentalno zlostavljanje

4. pasivno mentalno zlostavljanje (ili zanemarivanje)

5. seksualna zloupotreba

6. medicinsko zlostavljanje

7. tortura ili mucenje

8. društveno zlostavljanje

9. uskracivanje prava na socijalizaciju

10. neprimereno obrazovanje i vaspitanje

11. osujecivanje ili uopšte zanemarivanje razvojnih potreba deteta

12. svi oblici ponašanja koji ugrožavaju dobrobit deteta i njegov normalan razvoj.

Sva ova prava proisticu iz pretpostavke o posebnoj ranjivosti deteta i povecanoj osetljivosti na povrede njegovih osnovnih prava.

Akohol, droga,
samoubistva
Roditelji, obratite pažnju šta dete "lista" na Internetu

Podaci sa terena u svetu, a i kod nas govore o tome da sve ove slucajeve nalazimo u porodicama gde su jedan ili oba bracna druga u sekti. Pripadnost sekti samo po sebi nije dakle dato kao vid zlostavljanja ali u njihovom delovanju imamo neke od gornjih elemenata koji podpadaju pod kriterijume za odredjenje postoji li negde zlostavljanje odnosno zanemarivanje deteta.

Kad su deca u pitanju ne možemo odrediti koja su prava važnija, a koja manje važna. Svako pravo u odredjenoj situaciji može postati najznacajnije za dete.

Sekte nisu pojava od juce. Vekovima, pa samim tim i u naše vreme u skoro svim državama sveta postoji znatan broj samozvanih mesija, "prosvetljenih'' gurua, bucnih fantazera koji najcešce zbunjenim masama porucuju: "Sledite me!!!'' Racuna se da sektama, raznim apokalipticnim pokretima, guru komunama, vešticijim kultovima, spiritistickim kružocima te satanistickim grupama pripada preko pet miliona mladih ispod 25 godina u SAD.

Zabluda je misliti da sektama pristupaju samo patološki slucajevi. Svako od nas je psihicki, uopšte emotivno ponekad ranjiviji nego obicno.Svako od nas u nekoj životnoj fazi, pogotovo adolescenti, a koja se ne može predvideti oseca cežnju za moralnim autoritetom. Ukoliko se u tom kriticnom momentu pojedincu ne nadje porodica, škola, crkva društvo uopšte, tu se otvara prostor za harizmatskog vodju neke sekte, a što je najgore i neke njegove psihološke tehnike.

Naša iskustva, sa odredjenim specificnostima potvrdjuju gore receno.
Brojni su slucajevi mladih koji su na nekom svom putu samorealizacije, zalutali u sektu, a posle završili u duševnoj bolnici. Mnogi su postali toksikomani, predajuci se bilo alkoholu, bilo drogama ili tabletama, pa su kao takvi takodje završili u psihijatrijskim ustanovama ili grobljima. Na žalost zabeležili smo i više slucajeva samoubistava.

U smrt zbog vere

Neophodno je na ovom mestu podsetiti na nekoliko slucajeva odbijanja medicinske pomoci, iz verskih pobuda, od strane clanova sekti, koji su se završili smrcu.

Neki pripadnici sekti ne samo da nisu bili na propovedanom prosvetljenom putu vrline i spasenja, nego su pocinili i najteža krivićna dela, kao što su ubistva, razbojništva,silovanja…Podvucimo da to nisu cinili samo satanisti vec i pripadnici svih drugih sektaških grupacija.

Prostitucija je cak u nekim sektama u "opisu delatnosti''misije.
U poslednje vreme, ordinacije psihijatara i psihologa, su sve posecenije od mladih koji su na nekom kursu "mentalne gimnastike", pokušali (obicno u vreme pre ispitnih rokova ) da povecaju svoje mentalne kapacitete, poboljšaju memoriju, povecaju inteligenciju ili da nadju smirenje na nekom od brojnih tecaja meditacije i joge.

Takodje zabeležili smo osim nadripsihološke i tragicne posledice nadrilekarske i nadriapotekarske prakse raznih lažnih proroka, vidovnjaka i iscelitelja. Što se dece i maloletnika tice,nije nam želja da izazivamo bespotrebnu paniku ali smo svakako dužni uputiti pažnju citaoca na sledece pojave:
- veronauka, samo što se vratila u naše škole, medjutim sektaši su odavno sami sebi dali za pravo da provode "sektonauku'', odnosno da promovišu svaka svoju zajednicu.

Antropozofi nude svoju (Štajnerovu) pedagogiju i to preporucuju deci od 4 ili 5 godina. Transcendentalna meditacija je predvidela posebne mantre za decu od 4-10 godina, a od svog "farmaceutskog'' programa, "tonik za mozak za decu''. "Brigu" o deci munovci iskazuju preko svoje organizacije ''federacija žena za mir u svetu''.

Više škola i obdaništa su ustupili svoje prostorije i dvorišta, raznim Joga tecajevima, raznim "mentalnim gimnasticarima'', kao što je Transcendentalna meditacija, kursevi samusavršavanja, kursevi psihicke ravnoteže…kao i misionarima jehovinih svedoka, subotara, pentikostalaca, koji nacešce pozivaju na "predavanja", dele brošure, stripove…

Pentikostalci, mormoni i munovci pozivaju na jeftine kurseve stranih jezika, razni klubovi borilackih veština u zakupljenim salama nekih škola osim vežbanja dalekoistocnih veština uvode decu i u dalekoistocnu duhovnost, najcešce preko meditacija i astralnih putovanja. Zabeleženo je i više slucajeva direktnog propovedanja ucenicima od strane nastavnika za koje se ispostavilo da su u sekti.

Kada se svemu tome doda medijska zastupljenost raznih parareligijskih sadržaja, turbo-folk duhovnika, iscelitelja, vracara, vidovnjaka moramo konstatovati da "sektonauka'' itekako zastupljena. Posebno pomenimo Internet, gde se korisnici otvoreno pozivaju na saradnju od strane svih sekti, a posebno satanistickih. FBI je stoga još pre dve godine dao obavezujuce uputstvo gradjanstvu da kompjuter ne sme da stoji van vidokruga te da roditelj u svakom momentu zna šta mu dete lista na Internetu.

Kobna radoznalost

Što se dece i maloletnih tice, kažimo konacno nešto i o položaju dece ciji su roditelji ili jedan od roditelja u sekti. Konstatujmo da :
- ono nema ni izdaleka mogucnost da zadovolji svoju iskrenu, decju radoznalost je sve što mu se daje i da cuje i da vidi je u okvirima sekte.
- ono nema šanse da otkrije neke svoje talente, jer su svi životni sadržaji vezani za misiju sekte
- to dete ne može da se druži sa svojim vršnjacima, osim onima koji su u sekti

- ono nema pravo na roditelja koji nije u sekti
- ono nema ni bake ni deke ni familiju
- ono nema slave, Božice, Vaskrse, Nove godine, rodjendane…
- ono je ni krivo ni dužno žrtva verskog opredeljenja svog (svojih) roditelja.

Nagle promene ponašanja deteta
Postaje agresivno, trudi se da bude dominantan, gazda u kuci

Kategorija zlostavljanog deteta usled delovanja sekti, ne postoji kao izdvojena kategorija u socijalnoj i zdravstvenoj statistici, a zanemarivanje, lišavanje, zlostavljanje i nasilje nad decom nisu postavljeni kao problemi od posebnog znacaja u okvirima službi koje se profesionalno bave zdravstvenom i socijalnom zaštitom dece.Ne može zato samo ne postojanje pravnih normativa da bude vecita cinjenica za pravdanje nedopustivog nepoznavanja situacije od strane pozvanih, a to su (van porodice), prosvetari, pedagozi, psiholozi i ukupna zdravstvena i socijalna decja služba, predškolske i školske ustanove. Stvoriti kod istih osetljivost na tu problematiku.

Smatramo da je krajnje vreme da takva deca budu predmet brige i same države.

Sve mu smeta

Šta svaki gradanin može da primeti, ukoliko je neko, njemu blizak, pristupio sekti?

Kada govorimo o promeni ponašanja kod novog clana sekte moramo razlikovati dva modela

- prvi satanisticki

Ovde novopridošli gotovo redovno postaje agresivan, trudi se da bude dominantan "gazda u kuci", ali uvek na bahat, nasilan nacin. To je praceno korišcenjem svih psihostimulansa: alkohola, droge, tableta…Ako je doticni ranije inace bio temperamentniji, sada daleko prevazilazi sebe i u ispoljavanju svoje agresivnosti zove, najcešce bez ikakvog razloga, svoje istomišljenike da zajedno kao u ime nekog obreda recimo demolira sopstveni stan, zapali podrum, ocev auto …Ne retko, on se upušta i u fizicke obracune ( opet bez ikakvog ) razloga, sa ljudima iz svoje okoline. Omiljenu zabavu, cini mu razbijanje porodicnih - familijarnih skupova, veselja, slava, cak i sahrana.

- drugi vezan za druge sekte

Greška je što mehanicki, pod sektašima podrazumevamo samo sataniste, koji jesu na ocigled destruktivni ali zaboravljamo "vukove u jagnjecoj koži". Druge sekte provode smišljen sistem vrbovanja želeci da se dopadnu onima kojima se nude. Desice se da novi clan odjednom oduševi svoje ukucane urednom frizurom, biranom garderobom, finim manirima, bontonom, lepo vaspitanim društvom. Roditelji ce slavodobitno pomisliti da je to rezultat njihovog strpljivog dugogodišnjeg poucavanja; nece u prvi mah moci poverovati da im je neko drugi, iz posebnih razloga preko noci prevaspitao dete. Zato preporucujemo budnost i u ovakvim situacijama.

- odbacivanje svakodnevice
-
Neprihvatanje svakodnevnih obaveza, tradicionalnih obaveza, nebriga za svoje najbliže, zapostavljanje dotadašnjih funkcija ( ocinske ili materinske brige i staranja, sa druge strane decje poslušnosti i sl. ), a na radnom mestu svih vidova druženja i uopšte komunikacije koje prevazilaze onaj u užem smislu reci neophodni profesionalni interpersonalni kontakt, karakteristika je ponašanja novih clanova sekti.

nepriznavanje bioloških srodnika
-
Od sektaša novajlije mogu se cuti ovakve 'misli'':''Porodica je svaka zajednica ljudi koji se vole i ne mora da bude biološka. Otac i majka u zajednici ljubavi jesu vode sekte''. ''Ja sam dete Krišne, a ne Milorada i Obrenije, slucajno sam, po karmickom zakonu rodena 10.10.1980. u Beogradu?.

Eliminisati porodicu iz života pridošlice mera je uspeha misije sekte .

- nagla potreba da prica ili cuti
-
Jedna od najprisutnijih "stilskih" vežbi koje sekta namece svom novom clanu je da disciplinuje govor od krajnosti do krajnosti od naobjašnjive logoreje do potpunog muka. Takva lekcija mora da se vežba baš onde gde je do tada kandidat imao redovnu komunikaciju, a to je radno mesto, porodica, ucionica…

- novi raspored stvari - nameštaja u kuci

- Ovo se valja, ono se ne valja, odavde te zrace'' iz komšiluka, tamo si preblizu roditeljske sobe…Svaka sekta ima neki svoj poseban sistem obrade novajlije kojim stvara kod njega osecanje da o njemu neko brine pa se tako vrlo cesto 'novom coveku'' sugeriše i novi raspored u stanu ( sobi ) kako bi se zaštitio od štetnog zracenja nekih pojedinaca…
-
Roditelji suvišni

- odbijanje pomoci i svakog staranja od strane ljudi iz prethodnog okruženja

- Sekta, kao što je receno preuzima pokroviteljstvo i zaštitu ''jer ona to cini na pravi bogomdani'' nacin. Propovednik nije samo propovednik nego i ispovednik, duhovnik, terapeut, iscelitelj, roditelj, savetnik za koga se cuvaju najskrivenije tajne. Clanovima porodice se sugeriše da su suvišni.

- novo društvo

- Kao što smo rekli, daleko od toga da ce to biti neki neugledni, nedoterani, neugladeni ljudi. Sa puno manira i šarma, oni ce se truditi da zadobiju poverenje najbližih iz okruženja (porodice) svoga novog sabrata.

- ishrana

- Nikako ne možemo reci da su vegetarijanci sektaši, ali mnogi clanovi dalekoistocnih, sinkretistickih pa i pseudohrišcanskih sekti su vegetarijanci. Dakle ukoliko neko naglo postane vegetarijanac, treba oprezno utvrditi zašto.

- Slicno prethodnom, nije loše znati da osim što mnogi gurmani ( koji nemaju nikakve veze sa sektama ) vole ''krvave šnicle'', satanisti u svojoj ishrani na tome insistiraju.

- ikonografija

Sve sekte imaju svoje simbole, grbove, logotipe koji su brojni onoliko koliko su i sekte brojne.

Polne bolesti i zaraze
Piše: Zoran D. Lukovic

Odbijanje vakcinacije - vec su poznati slucajevi roditelja koji ne dozvoljavaju da njihova deca prime vakcine. Rec je o roditeljima ciji su clanovi dalekoistocnih sekti i pristalice strogog vegeterijanstva prema cijim pravilima najstrožije je zabranjeno bilo kakvo unošenje materija životinjskog porekla.

- Autonarkomanija ili fizicka zavisnost od meditacije - brojne vrste meditacija su prisutne u mnogim sektama, ali sve uticu na rad hipofize i na stvaranje i lucenje endorfina. Naime, u normalnim stanjima, endorfini se luce u situacijama na cije nastajanje covek ne može uticati (nagli stresovi, šokovi, situacije opasne po život, ratno okruženje, situacije u saobracaju, intimne tragedije, stanja veselja, strasti...) Meditanti, dakle, dobijaju višak endorfina što kod njih proizvodi osecanje euforije bez neposrednog povoda. Oni se zaista osecaju lepo, što ih i dalje vuce da i dalje upražnjavaju meditaciju, mada polako postaju fizicki zavisni od nje. Posebno treba istaci da usled konstantne euforicnosti gube osecaj za realnost, gube kontakt sa okruženjem, pa cak gube i emocije ka najbližim clanovima porodice, postaje se "nadmocno" ravnodušan.

- Zaraze zoonoze - kod satanista i crnomagijaša postoje odredi u kojima clanovi unose ljudsku i životinjsku krv, ekskremente ljudi ili životinja i sirovo životinjsko meso, sa svim mogucim rizicima zaraze.

- Polne bolesti - obrasci ponašanja u satanistickim i nekim dalekoistocnim sektama cak i pseudohrišcanskim (najflagrantniji primer zabeležili smo kod pripadnika sekte Božja deca), podrazumevaju promiskuitetno ponašanje koje samo po sebi nosi opasnost polne zaraze.

- AIDS - promiskuitetno ponašanje, seksualne nastranosti, obredi sa unošenjem krvi ljudi ili životinja, korišcenje droga i druge delatnosti za koje smo konstatovali da su obrasci ponašanja kod satanista, crnomagijaša, okultista, pseudohrišcana i pseudoistocnjaka povecava mogucnost zaraze od virusa AIDS-a (HIV).

- Slucajevi autoagresije - dakle, slucajevi samoranjavanja i samoubistava prisutni su ili ritualno kod satanista ili kao posledica primene psihomanipulativnih tehnika i mentalnih poremecaja.

Bivši clanovi sekti opisuju velike smetnje u misaonom i emocionalnom životu, koje su trajale mesecima i godinama pošto su napustili sektu. Istraživanja okrivaju smetnje u vezi sa moci opažanja, pamcenjem i sposobnošcu za druge procese obrade informacija. Cak 40% imalo je nocne more, preko 30% govorilo je da nije u stanju da prekine mentalne aktivnosti, poput pevanja, meditiranja ili glosolalije. Jedan deo govorio je o gubitku pamcenja, a neki i o halucinacijama koje su se javljale cak osam godina posle izlaska iz sekte.

Porodice su zbog pripadanja nekog svog clana sekti cesto toliko poremecene da je neophodno podvrgnuti ih psihološkom i psihijatrijskom tretmanu.

Jasni i ubedljivi koncepti sekti dovode do snižavanja racionalne moci rasudivanja i kritickog razmišljanja, kao i do razgradivanja kognitivne sposobnosti razlikovanja i time od ugrožavanja pojedinca prelaze u društvenu opasnost. Opasnosti po zdrav licni razvoj sve do teških psihickih oštecenja pridonose razlicite, sistematski primenjivane tehnike sekti, koje se zahvaljujuci autoritarnoj, magijsko-kauzalnoj slici sveta mogu primenjivati, bez prethodnog promišljanja.

Tvrdnje da u sektama nastaju oštecenja može na prvi pogled izgledati paradoksalno, buduci da mnoge takve grupe tvrde da imaju cak terapeutsko dejstvo. To je, na primer, prisutno kod TM ili kod entološke organizacije i njenog programa za lecenje narkomana "Narkonon". Samo grupe, kad se pomenu ocigledne psihicke smetnje, netipicnih osoba koje vec pri pristupanju grupi nisu bile normalne, odnosno zdrave i koje su se pokazale kao neizlecive ili rezistentne na lekovite moci grupe.

Teškoce da se opišu oštecenja izazvana delovanjem grupa leže u tome što je samo jedan deo oštecenih obuhvacen psihijatrijskim tretmanom ili na neki drugi nacin, na primer - bordom u savetovalištima. Moguce je i da ponašanje sa izrazito patološkim crtama bude od strane grupe ne samo tolerisano i prihvaceno, pa može cak obezbediti i više mesto u grupi.

Izvesno je i da postoji jedna grupa vec bolesnih osoba kod kojih sekte deluju patoplasticno. Kod jedne mnogo vece grupe psihoticna iskliznuca javljaju se tek po ulasku u sektu. Otuda se može zakljuciti da pripadanje jednoj sekti ima karakter patogene situacije, takode i kada je rec o preshizofrenima. Polazne situacije preshizofrenih jesu izmedu ostalog: bazalna slabost Ja-konstitucije, nesigurnost identiteta u pogledu polne uloge, introvertnost, slabost u kontaktima, dinamicka insuficijencija i perzistirajuci simbioticki primarni odnosi.

Poslušnost jednom vodji
Okruženje se smatra neprijateljskim svetom

Sekta naizgled nudi pomoc u racionalizaciji i sistematizaciji koja izgleda pogodna da upravo izadje u susret šizofrenima ili prešizofrenima i da im ponudi oslonac. Zbog toga nije cudno da se u sektama isprva može ustanoviti poboljšanje, ali kasnije ipak svi ti slucajevi postaju psihoticni.

Zato se pripadanje sekti smatra inicijalnom situacijom za psihoze, pošto se prve manifestacije, kao i recidivi, ne smatraju slucajnima, vec situativno uslovljenima. Upravo su opisane polazne situacije te koje izazivaju ranjivost na sistematsku primenu sugestivnih tehnika u sektama. Pokušaji individualizacije ne samo kod izgradnja identiteta nije okoncana, bivaju ugroženi i ometeni kad zbog primenjivanih psiho-tehnika pada granica izmedju Ja i okruženja i kad se doživljava "opšte stapanje".

Ne postoji samo kod labilnih osoba opasnost od takvih duševnih iskliznuca koja dovode do razvoja ludila koje se više ne može kompenzovati, vec na primer, uopšte kod ovih osoba koje su se pre svoje 25. godine intenzivno bavile meditacijom mogu nastati teški lomovi u razvoju licnosti. Cak i kod nešto starijih i zrelijih mogu nastati smetnje u vegetativnoj regulaciji.

Koliko delovanje sekte može biti opasno po vec mentalno obolele osobe pokazuje i slucaj jednog spisa za internu upotrebu u satanistickoj verskoj sekti "Ordo Templi Orientis" - O. T. O. Tekst toga dokumenta prenet je na sledecoj strani u punom obimu.

Ukupno gledano, izmene licnosti mogu se utvrditi: Apsolutno novo usmeravanje egzistencije prema do tada nepoznatom ili neprimenjivanim nacelima; Potpuna promena ponašanja prema okruženju koje se više ne smatra mestom sopstvenog postojanja, vec neprijateljskim svetom kojeg je potrebno izmeniti ili od kojeg je potrebno dici ruke; Radikalizacija svih postupaka u životu;

Potpuno potcinjavanje sopstvene volje rasudjivanja nekom drugom autoritetu; Jedna vrsta kompleks fiksacije što se iskljucivo želi da se bude u blizini istomišljenika; Cvrsto vezivanje sve do poslušnosti, za jednog vodju od kojeg se preuzimaju pogledi na svet i modeli ponašanja; Ogranicavanje licnosti na mali broj oblasti zanimanja koja u javnom ili privatnom životu ne služe nicemu (mantranje, narociti oblici meditacije i slicno); Pojava paranoidnih predstava; Nerealno osecanje svemoci;

Nastajanje narkomanske zavisnosti od "posebnih iskustava" i droga koje se pri tome stvaraju u organizmu; Postojanje zavisnosti od jasnih i na prvi pogled korisnih pravila o životu i od pomoci pri donošenju odluka koje pruža sekta; Gubljenje radne i poslovne sposobnosti; Gubljenje samostalnosti, i kao posledica toga, sve veca nesposobnost da se živi normalnim životom. Što više duhovnih kapaciteta kult veže za sebe, to manje preostaje za ucešce u tradicionalnom životu i društvu;

Gubljenje sopstvenog identiteta u korist identiteta neke druge osobe ili grupe; Slabljenje emocionalnih veza sa porodicom i prijateljima; strah od razdvajanja, odnosno bol pri razdvajanju. Posle izlaska (jednog) roditelja deca ostaju u vlasti sekte; Poremeceno socijalno ponašanje, odnosno socijalna nekompetencija, što se izražava kroz gubitak sposobnosti za stvaranje emocionalnih veza, smanjenu kriticnost i potcinjavanje "ljudskosti" apstraktnim idejama; Fanaticnost; Opšta regresija, Osecanje krivice i stida koja mogu nastati i zbog nedovoljnog prihvatanja nekog dela sopstvene prošlosti od strane sekte;

Nesposobnost koncentracije i gubljenje (smanjivanje inteligencije; Sugestivno izazvanom promenom u razmeni transmitera može se objasniti i natprosecna ucestalost psihoza u kultovima. Pri tome nije rec o funkcionalnim, vec o reaktivnim psihozama. Poremecaj razmene materija jeste isti, ali je izazivac u prvom slucaju endogen, a u drugom egzogen. Metode deprivacije primenjivane u kultovima dovode do izmena u razmeni transmitera.

Poseban oblik ugrožavanja zdravlja, narocito mentalnog, predstavlja upražnjavanje razlicitih oblika meditacije, to jest primena meditativnih tehnika. Zbog toga ce posledice primene tih tehnika biti obradjene zasebno.

Meditativne tehnike izazivaju promenu moždanih funkcija. Kod meditanata sa dužim stažom javljaju se epilepticni obrasci kao i stanja, a pojavom grcenja kod ucitelja TM. Istrajno nadraživanje pojedinih oblasti mozga ponavljanom stimulacijom (na primer - mantrom) može dovesti do nastupanja epilepticnih obrazaca. takvi obrasci mogu biti povezani i sa javljanjem psihickih ili psihoticnih tegoba, kao što su simptomi anksioznosti ili osecanja depersonalizovanosti.

Dugotrajna meditacija može imati znacajan uticaj na moždanu aktivnost. Ovo može biti narocito opasno ako je rec o deci i adolescentima, ciji je mozak još u razvoju, ili o psihicki labilnim i psihicki bolesnim osobama, kod kojih ionako postoje patološke promene moždanih funkcija.

Program promene mišljenja
Piše: Zoran D. Lukovic

Kod upražnjavanja meditacija mogu nastati sledece posledice: Ponovna pojava teških psihosomatskih simptoma posle pocetka meditacije; zabeleženo je nekoliko slucajeva pokušaja samoubistva; Teške depresije; pojava teške psihoticne epizode posle dobijanja instrukcija o TM, narocito posle dužeg meditiranja (dužeg od 20 minuta na dan), izmedu ostalog kod osoba sa anamnezom šizofrenije;

Halucinacije i emocionalne smetnje posle produženog meditiranja; Halucinacije i emocionalne smetnje posle produženog meditiranja; (Hronicno recidivirajuce) pojave depresionalizacije u trajanju do 1 sat; Osecanje izmenjene stvarnosti u budnom stanju (cesto se takav osecaj javlja u prisustvu ucitelja meditacije); Pojacanje anksioznosti; Složeni epilepticni fenomeni (vibracije, zvucne halucinacije - narocito u vezi sa licnim imenom, pojacano doživljavanje proze, poezije i religijskih pojava); Epilepticki obrasci EEG-a kod onih kod kojih duže meditiraju;

Nagla akutna stanja anksioznosti i fleš-bek (flash-back) ranijih traumaticnih iskustava. Ispitivanje o nekim intimnim stvarima neke osobe može biti olakšano kad se kod stanja ogranicene svesti pažnja fokusira na odredena pitanja, a istovremeno se zadrži sposobnost reagovanja; Kod 46-48% svih meditanata koji duže od osamnaest meseci upražnjavaju transcendentalnu meditaciju zabeležene su neželjene pojave, kao što su asocijalno ponašanje (13,5%), anksioznost (4,5%), frustracije (9%), rasejanost (7,2), motoricki nemir (9%), nepoverljivost (6,3%), netolerantnost prema drugima (4,5%) i socijalna izolovanost (7,2%).

Mladi koji pristupaju grupama kao što je TM imaju natprosecne šanse da obole psihijatrijski. Na osnovu odgovarajuce literature, kao i na osnovu poznatih slucajeva mogucno je izvesti zakljucke o tome koji patogeni uticaj verske sekte koje primenjuju meditaciju imaju na razvoj licnosti kod mladih. U širokom rasponu posledica izdvajaju se vezivanje za vodu, bezuslovno prihvatanje ucenja o postizanju savršenstva (spasenja i totalna integracija u grupu).

Ovi faktori mogu dovesti do teških psihickih posledica. Izmedu ostalih, to su depresivno-sucidalne krize i psihoticna oboljenja. Po napuštanju sekte javljaju se duboki poremecaji identiteta i orijentacije, koji zahtevaju terapijsku obradu.

Fiziološko dejstvo meditativnih tehnika ima težište u uticanju na kortikalne procese. Posredstvom rezultata u merenju promena EEG-a dokazani su na habituaciju (navikavanje na ponovljenu draž). Promene centralnih fenomena habituacije u smislu povecanja habituacije kriju i opasnost manipulacije. U takvim slucajevima mogucno je povecano usmeravanje pažnje na naknadno prezentovane sadržaje. Promene u smislu smanjenja habituacije mogu izazvati povecanu razdražljivost. Takode su zabeleženi i slucajevi da posle nekih oblika dugotrajna meditacija pojacana spremnost da reaguje na spoljašnju draž i da postoji i posle aktivne meditacije. Ova povecana spremnost može se zaustaviti samo ponovnim ulaskom u meditaciju.

Posle obrade nekih slucajeva psihoza kod osoba koje su ucestvovale na razlicitim vežbama meditacije postavljeno je pitanje da li je dopustivo govoriti o specijalnoj meditativnoj psihozi. Obrada opisa simptoma govori da postoji specijalan sindrom izazvan manipulacijom svešcu. Centralna pojava jeste specijalna aktivnost autonomnog nervnog sistema.

Ona sadrži aktiviranje i opterecivanje kognitivno-emocionalnih funkcija koje u predisponiranih osoba mogu izazvati jedan, cesto dugotrajan, psihotican proces. Centralna pojava jeste specijalna aktivnost autonomnog nervnog sistema. Ona sadrži aktiviranje i opterecivanje kognitivno-emocionalnih funkcija koje u predisponiranih osoba mogu izazvati jedan, cesto dugotrajan, psihotican proces.

Posledice TM narocito po adolescente koji meditiraju jesu: Poremecen donos prema roditeljima, prijateljima i poznanicima; Napuštanje dotadašnjih aktivnosti i hobija; Zanemarivanje obaveza u školi, na studijama ili na radnom mestu, sve do potpunog prekida bavljenja time. Jednostrani, sterilni razgovori koji se odnose samo na TM; Nadmenost i fanaticno zastupanje ucenja TM.

Kurs za ucitelje TM najcešce dovodi do ociglednih promena licnosti. Dolazi do okretanja od stvarnog sveta. Uz potcenjivanje svih materijalnih vrednosti i sigurnosti teži se "kosmicko božanskoj sveti". Ovu promenu pojacava ucenje da svako uvodenje nekog novog clana uvecava sposobnost da se dostigne kosmicka svest.

Nastavljanje pohadanja kurseva dovodi do dalekosežnih i katastrofalnih posledica. One se javljaju pre svega kod onih adolescenata koji se TM bave intenzivno, jer oni traže neki životni cilj vredan zalaganja. Oni su cesto idealisticki nastrojeni i društveno angažovani . Takvi mladi ljudi izloženi su bez zaštite delovanju sekte i ne primecuju kako se njihov predašnji odnos prema stvarnosti lagano razgraduje. Njihovu savest omekšavaju i oni, korak po korak, preuzimaju norme i vrednosti sekte. Ti mladi ljudi pod uticajem sekte potpuno napuštaju svoj normalni život, postaju pokorni sekti i nesposobni da se staraju o sebi.

Dan zapocinje oko podneva
Sektaši su lenji, preosetljivi na buku i stres, nepravicni...

U velikom broju slucajeva roditelji su naveli sledece posledice: Promena normalnog dnevnog rasporeda sa znacajno smanjenom sposobnošcu podnošenja svakodnevnih obaveza. Dan zapocinje tek oko podneva, posle intezivne jutarnje meditacije; Preosetljivost na stres i buku; Zahtevi nemeditanata shvataju se kao tutorisanje i oštro se odbacuju;

Osecanje licne nesposobnosti i samoizolacije; Nadmenost i cesto nepravicnost.

Programi izmene mišljenja druge generacije teže tome da razore odbrambeni sistem clanova tako što ih izlažu vežbama i iskustvima koji clanove preplavljuju emocijama ili koji disociraju njihovu svest. Intenzivno i brzo zasipanje osecanjima nezadovoljstva i vežbama koje dovode do sisocijacija, mogu cesto izazvati psihološku dekonpezaciju i citav niz psihijatrijskih sindroma.

Posledice primene programa izmene mišljenja u sektama spadaju u obicno jednu od 6 grupa: reakcije vecine prva su i najveca grupa. One su nezavisne od toga koliko dugo je neko bio u grupi. Karakterišu ih osecanja otudenosti i pometenosti izazvane gubitkom ili slabljenjem ranije važecih normi, ideala i ciljeva. Napuštanje grupe i povratak normalnom društvu stvara jednu vrstu kulturnog šoka. Da bi se uspešno prilagodili, bivši clanovi moraju svoje presektaško Ja pomiriti sa "otcepljenim" sektaškim Ja i sada nestalim poslesektaškim Ja.

Ostalih pet tipova psiholoških reakcija jesu razliciti oblici indukovane psihopatologije. Iako se delovanjem programa izmene mišljenja pogoršava vec postojeca psihopatologija, najveci broj pojedinaca imao je pre sekte normalnu psihološku predistoriju.

Tih ostalih pet tipova su; Reaktivne psihoze slicne shizoafektivnim. Shizoafektivne smetnje u vidu duboke depresije ili manicnog sindroma sa istovremenom pojavom psihoticnih simptoma, na primer - halucinacija, u trajanju od najmanje dve sedmice, bez prisustva upadljivih efektivnih siptoma. Pri tome su iskljuceni shizofrenija i organski uzroci.

Što se tice programa izmene mišljenja, ovde i srodne psihoticne pojave tipicno su izazvane stresnim iskustvima koja nastaju prilikom grupnih treninga svesti. Afektivne komponente, obicno hipomanicne ili manicne, koje se ocigledno odnose na ponašanje i stavove koji su zastupljeni u grupi, razvijaju se neposredno pre ili posle dekompenzacije, izgleda da su depresivne reakcije u nekih osoba posledica interakcije licne psihološke istorije sa situativno uslovljenim osobenostima grupe.

Borba sa snovima

- Postraumatska opterecenja. Ova opterecenja imaju pet osnovnih obeležja: osoba je doživela neki dogadaj koji se nalazi izvan uobicajenog ljudskog iskustva i koji bi za skoro svakoga bio veoma opterecujuci; traumatski dogadaj stalno se ponovo preživljava na razlicite nacine, na primer u snovima ili osecanjima koja stalno naviru; Stalno izbegavanje draži koje su u vezi sa traumom ili ogranicavanje opšte reagibilnosti; Stalni simptomi povišenog nivoa nadražljivosti, ukljucujuci najmanje dva od sledecih obeležja: poremecaje u spavanju, razdražljivost ili izlive besa, teškoce u koncentraciji, hipervigilantnost, preterane reakcije straha, fiziološke reakcije pri dogadajima koji lice na traumu ili je simbolizuju, Trajanje od najmanje jedan mesec; Takve smetnje mogu se kod žrtava primene programa izmene mišljenja opaziti kao posledice seksualne zloupotrebe, finansijske propasti izazvane delovanjem vode grupe, smrti deteta zbog zapostavljanja nege deteta, te teške i dugotrajne psihološke zloupotrebe koja bitno razara žrtvino samopoštovanje.

Uvodenje u trans

- Bliže neoznacene disocijativne smetnje. To su smetnje cije je pretežno obeležje jedan disocijativni simptom, to jest ugrožavanje ili izmena normalnih integrativnih funkcija, identiteta, pamcenja ili svesti, koji ne ispunjava kriterijume za jednu specifikovanu disocijativnu smetnju. Medu svim navedenim primerima nalazi se i slucaj osoba koje su bile izložene dugom i intenzivnom procesu mera prinude sa ciljem menjanja stavova, kao što je proces ispiranja mozga ili indoktrinacije za vreme zarobljeništva kod terorista ili prilikom boravka u sekti.

Zbog osobine programa izmene mišljenja druge generacije da primenjuju tehnike za uvodenje u trans, na primer - meditacije, ali i glosalije, hipnoze (direktne ili indirektne) ili mantranja, bliže neoznacene disocijativne jesu jedna od najcešce postavljenih dijagnoza za bivše clanove sekte.
Piše: Zoran D. Lukovic

Lecenje obolelih od sindroma sekti
Piše: Zoran D. Lukovic

Anksioznost izazvana opuštanjem. Neke osobe pokazuju atipicne reakcije na programe opuštanja i meditacije, tako što postaju anksioznije i upadaju cak u psihoticna stanja. Za sada nije poznato zašto se to dešava, iako postoje pretpostavke da vežbe opuštanja ili meditacija, buduci da uopšte miruje svest, smanjuju i sposobnost pružanja slabog psihološkog otpora teškim nesvesnim konfliktima. Osobe posebno podložne gubljenju granica Ja mogu negativno reagovati na hipnoticke vežbe, koje pokušavajuci da indukuju misticna iskustva, zapravo razaraju Ja.

- Razlicite reakcije. Ove reakcije obuhvataju; Kombinaciju straha i kongenitivnih smetnji, to jest teškoce u koncentraciji, ugrožavanja pažnje i pamcenja, a narocito kratkotrajnog pamcenja; Fobije; Psihološke faktore koji uticu na pojavu telesnih obolenja kao što su moždani udar, cir na želudcu i infarkt srca.

Imajuci u vidu sve do sada iznete cinjenice može se zakljuciti da je posledica pripadanja sektama svojevrstan poseban sindrom koji zahteva kazalno i simptomatsko lecenje. Da bi dijagnostikovanje i lecenje bili uspešni, potrebno je da se medicinsko i paramedicinsko osoblje, a i ostali, upoznaju sa osnovama ucenja i delovanja sekti. Neophodna literatura o tim pitanjima postoji najviše na nemackom i engleskom jeziku, te bilo neophodno da odgovarajuce nadležno ministarstvo izda prevode potrebnih knjiga. Pri ovim zdravstvenim ustanovama, a narocito onim koji se bave mentalnim zdravljem, potrebno je shodno praksi u svetu, otvoriti odelenja i savetovališta za problem sekti. Za pocetak bi tamo mogla raditi upravo polaznici ovakvih obrazovnih predavanja i/ili seminara.

Pitanje lecenja obolelih od sindroma sekte podrazumeva i odgovarajuce metode i ustanove. Metodski gledano, svaki pacijent zahteva zaseban pristup, a vremenom bi se na osnovu prakse, mogla izgraditi doktrina koja bi se primenjivala uz dopunu odgovarajucim iskustvima iz drugih zemalja. U svakom slucaju, ne bi se smelo primenjivati nikakvo "deprogramiranje".

Ta metoda je 1984. od strane Saveznog suda SAD ocenjena kao "gruba terapija", a evropski strucnjaci opisuju "deprogramiranje" kao zamenu Ja-identiteta u interakciji sa drugima istovetnu promenu identiteta-psihomutacijom - koja se dogada u sektama prilikom pristupanja grupi. Još više je pogrešno govoriti o "reprogramiranju", jer onda vec prema samom izrazu jasno je da je rec o zameni programa drugim, a cilj lecenja od sindroma sekte treba da bude upravo uklanjanje svakog oblika isprogramiranosti-zavisnosti.

Takode ako znamo kuda cemo uputiti na lecenje narkomana, alkoholicara, srcanog bolesnika ili coveka sa slomljenom nogom, onda moramo imati i ustanovu, za lecenje žrtava sekti, to jest obolelih od sindroma sekte. Glavnu ulogu u tim ustanovama imali bi psihijatri, klinicki psiholog i lekar specijalist interne medicine, ali bi morala biti obezbedenja i saradnja sveštenika one crkve (tradicionalne religije) kojoj je oboleli pripadao pri ulasku u sektu.

Što se tice prevencije u oblasti sekte, najbolji nacin zaštite svakako je odgovarajuce informisanje celokupnog stanovništva i donošenje zakona, što bi trebalo da bude posao nadležnih državnih organa, što je praksa u svetu. Do donošenja državnog programa zaštite od sekti odlicna sredstva prevencije jesu i razliciti obrazovni seminari koji bi morali ispunjavati dva zahteva:

- Da od predavaca zahtevaju da svoja predavanja zasnivaju iskljucivo na proverenim dokazanim podacima, to jest na cinjenicama, bez ikakvog senzacionalizma i bilo kakvih proizvoljnosti;

- Sva održana predavanja, koja bi se morala dostavljati napismeno, objaviti po završetku seminara u vidu zbornika radova, koji bi se mogao koristiti kao prirucnik.

Kako da se ponašate ako vam se neko od clanova porodice nalazi u sekti

Šta treba da cinite:
- Pokušajte da ostanete u redovnom kontaktu putem pošte ili telefona, cak i kada vam osoba malo ili retko odgovara.
- Izražavajte iskrenu ljubav prema clanu sekte u svakoj mogucoj prilici.
- Vodite dnevnik komentara, stavova i dogadaja povezanih sa njegovim životom u sekti.
- Uvek sa dobrodošlicom docekujte povratak "sektaša" u porodicni dom, bez obzira na to šta je receno.
- Sacuvajte kopije prepiske izmedu vas i te osobe.

- Zabeležite sva imena, adrese i brojeve telefona ljudi povezanih sa sektom.
- Držite jezik za zubima ako "sektaš" pravi neumesne komentare.
- Procitajte sve preporucene knjige o sektama i kontroli uma, kao i sve ostalo što ce vam pružiti dodatna obaveštenja o doticnoj sekti.

Sekta uzima samo najbolje
Pomozite deci u pokušajima da se oporave od manipulacije

Tražite pomoć i informacije od organizacija specijalizovanih za protivsektaško delovanje; one brinu o vama i vašoj ličnoj situaciji.
- Lagano ga podsećajte na predsektaški život. Pokazujte mu (joj) slike bivše ljubavi, sportskog kluba gde je igrao(la), puštajte muziku koju je slušao(la) u predsektaškom životu.

Šta ne treba da činite:
- Nemojte srljati u prihvatanje mogućeg rešenje pre nego što pažljivo istražite problem sekti.
- Nemojte govoriti: "Ti si u sekti, tebi je ispran mozak", iako je to, nažalost, tačno.
- Nemojte davati novac članu sekte.
- Nemojte se osećati krivim; porodice nisu uzročnici ovog problema.
- Nemojte se ljutito ili neprijateljski ponašati prema dotičnoj osobi.
- Nemojte misliti da ste usamljeni - to se dešava hiljadama porodica svake godine.
- Nemojte potcenjivati moć koju sekta ima nad svojim članom.
- Nemojte izazivati neprijateljstvo "sektaša" ismevajući njegova verovanja.

- Nemojte se ponašati kao sudija ili protivnik osobe koja je u sekti, njegovog učitelja, niti učenja sekte.
- Nemojte se sukobljavati ni sa jednim od vođa ili članova sekte.
- Nemojte dozvoliti da vas neki "stručnjak" za sekte ubedi da platite velike sume novca bez prethodne provere njegovih kvalifikacija.
- Ne gubite nadu u uspeh u pomaganju člana vaše porodice da napusti sektu, bez obzira na to koliko je drugo žrtva u sekti.
- Nemojte zapostavljati sebe niti ostale članove porodice.

Kako prihvatiti i kako se ponašati sa svojim detetom koje je tek izašlo iz sekte

Izlazak vašeg sina ili kćerke iz sekte može biti težak. Ovo je napisano da bi vam umanjilo teškoće pri uspostavljanju delotvornog opštenja i jačanja porodičnih veza. Ali, nemojte to shvatiti kao da treba da preuzmete ulogu savetnika ili terapeuta, već da vaša svest o tome može znatno pomoći procesu ponovnog prilagođavanja.

Pristupanje sekti ne ukazuje na grešku, manu ili slab karakter. Sekta traži najbolje kvalitete: član zbog njih biva vrbovan.

Članovi pokušavaju da vode perspektivan život u ljubavi. Ne zastrašujte ih tvrdnjom da to čine iz slabosti ili zlobe. Vaš potomak je žrtva sopstvenog idealizma i želje za promenom u spoju sa procesom sektaške indoktrinacije. Takođe, bitno je shvatiti da su slabosti, strahovi, nesigurnost, osećanje krivice podsticani i gajeni da bi sekta razvila zavisnost i uništila slobodnu volju pojedinaca. Vaš sin ili kćerka će pokušavati da se oporave od ovog oblika jake manipulacije.

Raniji posmatrači bivših članova sekti izneli su neke pretpostavke o pojavi šizofrenije. Postoji kultna ličnost koja funkcioniše nalik na normalnu ličnost. Vremenom, može se prepoznati ova sektom zavedena (izmenjana) ličnost. Vreme i to leči. Razgovor sa bivšim članom, istraživanje, razumevanje kontrole uma i povratak u normalni život, čak i lagan, pokazali su se kao najbolji lek. Postoje i oni kojima može zatrebati dodatna profesionalna nega, psihološka ili psihijatrijska. Međutim, ovim ljudima je takva pomoć mogla biti potrebna i pre stupanja u sektu. Strpljenje i podrška su ono najbolje što im vi možete pružiti.

Rasejanost

Povremeno se može javiti stanje zbunjenosti ili dezorijentisanosti. Termin "rasejanost" se obično odnosi na reaktiviranje sektaške indoktrinacije. Zbunjenost može poticati ili od poteškoća pri prilagođavanju, ili od rasejanosti. Te smene, obično, nisu ozbiljne, budući da ih je moguće prebrinuti kraćim razgovorom ili prebacivanjem pažnje na nešto drugo.

Većina bivših članova prolazi kroz to. Ne treba se plašiti razgovara sa detetom o tome. Ovo stanje, obično, ne ukazuje na pretnju za povratak u sektu, ali i može. Takođe, posavetujte se sa osobljem rehabilitacionog centra, jer oni znaju vaš slučaj.

Bivši članovi mogu imati poteškoća pri odlučivanju

U podsvesti, članovi sekti su utekli od (donošenja) nekih mučnih, teških odluka u svom ličnom životu. Sekta je, umesto njih, donosila većinu odluka. Pre svega, potrebna im je praksa da bi se vratili u potpuno odlučivanje. Za neke je to, u početku, pravi problem.

Svakodnevne životne nejasnoće mogu se zloslutno pomaljati. Budite svesni procesa. Može potrajati duže no što mislite. Odluke vašeg sina ili ćerke o budućim planovima, (životnim) vrednostima, itd, mogu se, čini se, maglovito i sporo pomaljti. Ovde će vaše strpljenje biti od pomoći. Bivši članovi, takođe, moraju biti i sami strpljivi. U toj situaciji najbolja pomoć je da se konkretne odluke donose korak po korak.

Van strukture sekte, užurbanosti i podrške, postoji prazan prostor. Treba malo vremena da bi se on ispunio. Dotle, oni možda neko vreme neće znati šta da rade sa sobom. Neki padaju u, naizgled bezrazložnu, depresiju. Ipak, budite svesni novih oslonaca koji se razvijaju. Još jedan pozitivan faktor je i njihovo sopstveno otkriće da su bili zloupotrebljeni i obmanuti. Bol često za sobom ostavlja osećaj praznine i ranjivosti. Pa opet, nekima je toliko laknulo što su izašli, da jedva čekaju da produže život.

Bivšem članu može jako teško ići sklapanje novih prijateljstava, recimo zbog stida. Najobičniji društveni razgovori mogu predstavljati problem. Vaše dete se upravo opeklo, tako da će uspostavljanje poverenja, bar izvesno vreme, ići teško.
Piše: Zoran D. Luković