Na danasnji dan, pre 20 godina, u ranim jutarnjim satima su brojne, mesovite, hrvatsko-muslimanske snage napale polozaje Nevesinjske brigade, Hercegovackog korpusa Vojske Republike Srpske u velikoj operaciji koja je nosila naziv "Bura".

Napad je planirao i predvodio hrvatski general Janko Bobetko. Napad je poceo prvim jutarnjim casovima. Plan je bio, buduci da je Mitrovdan slava koju slavi dosta boraca iz podrucja Nevesinja i okolnih sela, da se srbima nanesu teski gubici zbog slabije borbene gotovosti, da se probije front, da se uzme grad Nevesinje i da se nastavi dalje ka Gacku, Bileci, Foci i da se dodje do granice tadasnje SRJ. Dugorocne prognoze su bile optimisticke, jer se verovalo ako se front priblizi samim granicama SRJ, da ce se po automatizmu "dici ustanci" u Sandzaku i KiM.

Oko 4200 srpskih boraca je drzalo front u duzini od oko 100 Km. Napale su ih snage koje su brojale problizno 40 000 vojnika. Za 6 dana je ispaljeno preko 20 000 granata po polozajima srpske vojske. Na iznenadjenje nesretnih boraca koji su bili u prvim borbenim redovima, poceli su da pristizu kombiji i autobusi iz Nevesinja sa ljudima koji su bili na slavi kod svoje rodbine, kao i starci i zene. Ovaj neverovatan prizor je snimljen sa amaterskim kamerama, pustao se na RTS-u sada davne 1993. god. Kotu 690 (hrv - Scepan Kriz) su drzali Vukovi, pripadnici nevesinjske brigade na celu sa majorom Ivkovicem. Bas na toj Koti 690 je poginuo hrvatski legendarni borac Bozan Simovic. Polozaje oko sela Vranjevici je drzao legendarni Radovan Radovic sa bileckim dobrovoljcima.

Nevesinjska brigada je oformljena nekoliko meseci ranije, nije bilo rezervnih polozaja u dubini teritorije iz razloga sto je bilo brojnih srpskih sela uz samu liniju fronta.

Snage hrvatskog vijeca odbrane, postrojba za posebne namjene Ludvig Pavlovic, postrojba Ante Bruno Busic, ATJ Sirokobrijeska Kaznjenicka bojna, mostarske bojne, hercegovacka brigada, blagajske crne mambe, nekoliko odreda mudzahedina sa muslimanskim vojnicima iz Mostara i okoline su ucestvovale u ofanzivi.

Napad je uspesno odbijen posle nekoliko dana, nije izgubljen nijedan deo teritorije, srpska vojska je imala 42 mrtva i oko 350 ranjenih, dok su hrvatsko-muslimanske snage imale izmedju 600-900 mrtvih i oko 2400 ranjenih. (prema hrvatskim izvorima - 580 mrtvih i 1300 ranjenih)

Malo ko zna, a i slabo se navode uspesi srpske vojske uopste, da je Mitrovdanska ofanziva 8. Novembra 1992. god. bila najveca bitka u prethodnom ratu, po broju vojnika, broju utrosene municije i granata, i po teritoriji koja je napadana.

Nakon te bitke, pa sve do kraja rata, nikada vise hrvatsko-muslimanske snage nisu napale taj front istom ili pribliznom zestinom. Razlog tome je i pocetak hrvatsko-muslimanskog sukoba u dolini Neretve.

Od ustanka "Nevesinjska puska" pa do poslednjeg rata, na tom podrucju Hercegovine je uvek postojala tiha netrpeljivost medju hrvatima, muslimanima i srbima. Srpski narod je bio resen da sacuva svoje. Cinjenice govore u prilog tome. Polozaje koje je srpska vojska drzala 1992 god. su i danas u Republici Srpskoj.

Ponovni pokusaj Mitrovdanske ofanzive se desio 1994 god., tada su napad pokusali muslimani sa mudzahedinima, O bilansu poginulih se malo zna, izvori su prilicno nepouzdani, samo se zna da je napad uspesno odbijen, trajao je jedan dan, srpska vosjka je imala 12 poginulih i 32 ranjena, dok se za muslimane prema niekim izvorima navodi brojka od oko 200 poginulih.


Slava palim borcima nevesinjske brigade. Pozdrav i zahvalnost svim srpskim borcima iz doline Neretve koji su bili na Podvelezju, Ljubljenici i ostalim ratistima Hercegovine.

Ne zaboravimo sve stradale srbe u logorima Dretelj i Celebici. Slava im.




Mitrovdan je krsna slava boracke organizacije Republike Srpske.

Posle ovog clanka mislim da si kul tip.   

Ja sam licno pobornik ekolosko kulturolosko inventivnog nacina resavanja problema kriminalnih struktura, kao sto je na primer uradjeno u Blajburgu, ili Srebrenici.

To je definitivno i u Srbiji potrebno da se izvede.

Pozdrav !

СЈЕЋАЊЕ НА "МИТРОВДАНСКЕ ОФАНЗИВЕ"

Херцеговачки Митровдани“  '92. и '94. – Шта знамо о њима !? Невесињска бригада, Херцеговачког корпуса ВРС, тада ( '92.) је успјела да одбрани источну Херцеговину од насртаја прво здружених хрватско-муслиманских снага, а затим 2 године касније и самосталног напада тзв. „Армије БиХ“. Пажљиво бирање датума, напада  за вријеме  највећих празника српског народа није непозната појава  кроз дугу и крваву нам историју. О одбрани  „земље Херцега од Светога Саве“ у овим преломним данима отаџбинског рата (у Херцеговини), мало се зна у осталим дијеловима српског народа. Надати  се да институционални научни приступ , у односу на Одбрамбено – отаџбински рат којег тренутно немамо, не значи да га једног дана нећемо имати. Али, зато имамо појаву да сада кад више него икада једном изговорена лаж постаје истина „истину“ у историографском и публицистичком смислу о ратовима 1990-99. углавном  репродукују „историографије Загреба и Сарајева“ уз свесрдну помоћ Хашког „филтера“ чињеница. Да ли је временска матица  на страни испливавања чињеница или се сви заједно давимо у њој?  Међутим, постоји једна свијетла тачка с аспекта културе сјећања и меморијализације значајних догађаја из прошлости. Прича о великим одбрамбеним побједама о којима се овдје настоји рећи нешто више, уско је везана датумски, али и метафизички судбоносно  за велики црквени празник дан Светог Димитрија Солунског . И баш та чињеница апсурдно  исконструисана вољом пораженог  нападача  допринијела је да се обезбиједи јака основа континуитету колективног памћења као конструкта идентитета што Срби у  Херцеговини већ сада јако осјећају.  Сјећање на задњи рат праћено  је наративом о подјели догађаја прије и послије Прве или Друге Митровданске офанзиве. Оне су граница и исходиште, а са локалног нивоа  они изгледају преломни као Видовдан 1389. или 1914. за цјелокупни српски народ . Митровдан данас, у Херцеговини,  јесте синоним за опстанак.  Митровданска офанзива 1992. карактеристична по огромној  бројчаној предности у људству и техници и ширини удара који је обухавтао  и дијелове терена и Билећке бригаде и који опет нису помогли хрватско-муслиманским снагама.

Изражено јединство, висок морал и воља за опстанком како  цивилног становништа тако и војске  одбраниле су Невесиње и источну  Херцеговину и удариле темеље  стратегијске стабилонсти РС на њеном југоситочном дијелу. Радио „Глас Америке „ јављао је о око  500 погинулих док  је на потезу од Јабланице до Чапљине по болничким евиденцијама и бројним свједочењима било око 1300 рањених  војника који су 8.новембра планирали тријумфални улазак у Невесиње. Без обзира на условност  прихватања ових цифара  као тачних, значајно је да оне говоре о реду величина у датом случају. Уз помоћ Светог Димитрија Солунског  борци  Долине Неретве, Невесиња и из скоро свих дијелова источне Херцеговине одржали су пламен слободе који је на тим просторима дио идентитета и традиције. Жртва  коју не смијемо и нећемо заборавити јесу  42 погинула борца и више од три стотине рањених. Гријех би било пишући о овим догађајима не споменути и јуначку чету „Билећки добровољци“ под командом покојног војводе Рада Радовића, која је (Херцеговци то знају) увијек била тамо гдје је најтеже. Трагична (српска ) судбина овог војсковође још више нас обавезује незаборавом.

Иста мета исто одстојање други начин „Митровдан 1994“.Након крвавог развезивања застава „цвијећа и нецвијећа“ са почетка ратних сукоба и поновног „примирја“ овога пута  самостално тзв. „Армија БиХ“ покушава да убаци по свим расположивим  информацијама од 1000 до 2000 бораца(редовне јединице, специјалне и диверзантске јединице, плаћеници, муџахедини)   у позадину положаја  ВРС на подручју  Зијемља-Вележ-Подвележје. Међутим, као и поменута  операција кодног назива „Бура“ из 92.  и операција „Јесен 94“,која је смишљена као удар с леђа на прве линије одбране,  постаје велики пораз од којег се тешко опоравља нападач на огњишта источне Херцеговине.  По „признању“ нападачке стране, које се опет наравно на основу свих искустава мора узети са резервом, губици јој се опет броје  десетинма и стотинама. Анализирајући признате непријатељске  губитке  од 82 погинула, од којих je погинуло 5 команданата БАТАЉОНА , 20 командира водова и одјељења, 12 "златних љиљана" ,  долазимо  до закључка да је поменута почетна  бројка свакако вишеструко већа.  О таквом исходишту подмукле и до тада у Отаџбинском рату не забиљежене акције говоре и бројне чињенице као што је и око 120 тијела неутралисаних непријатељских војника сакупљених само на једном ужем локалитету током одбрамбених дејстава, слику коју су забиљежиле камере домаћих и страних медија, али и представници умпрофора. Иначе, за акције 8. Херцеговачке моторизоване бригаде  у одбрамбеним  дејствима митровданских офанзива не може се наћи ниједна мрља,злочин или невојничко понашање што ове чисте војничке побједе чини још већим и сјајнијим. То се не може , нажалост,  рећи и за нападачку страну  која ће за  недјела, у нпр. селу Жуберин, или нападе и злочине над санитетским особљем или  заробљеним и погинулим војницима(чија су тијела проналажена и без галава) одговарати пред историјом, јер систем хашке „правде“ окићен кривосуђем  БиХ такво нешто не занима. Подаци ВРС свједоче о 24 људска живота остала у одбрани РС у овој офанзиви. Много свједочи и податак да је акција „Јесен 94“ проглашена за  један од највећих пораза (неуспјелих акција) тзв. “ Армије БиХ“ илити муслиманске војске и да се и дан данас воде препуцавања ко је крив за тако нешто унутар тадашње муслиманске „војне структуре“ . Међутим, највећи „кривци“ за такав исход јесу они који су на својим униформама носили ознаке ВРС.

Борачака организација Републике Српске, између осатлог,  и због горе помеутих побједа Светог Димитрија Солунског прославља као своју крсну славу. Невесињка бригада касније названа 8. моторизована бригада  Хереговачког корпуса  Војске Републике Српске основана је 16.06.1992. и  имала је око 4200 војника од којих је погинуло 476. Комадант бригаде био је Пуковник Новица Гушић, а послије њег ана чело је дошао мајор Зоран Пурковић. Бригада  је међу првима одлиована Орденом Немањића док је Невесиње прва општина  одликована оредном заставе РС са сребрним зрацима.   

 

Овом кратком тескту, свакако,  се може и мора  додати још  доста података и чињеница како би прича о Митровданским офанзивама што комплетнија. До неког озбиљнијег историографско-методолошког рада  препоручујем да погледате  снимак емисије ,,Некад било“ РТРС (из 4 дијела) из које можемо сазнати много података.


http://www.jadovno.com/hercegovina-2/articles/sjeacanje-na-mitrovdanske-ofanzive.html

Moze djavola. Rat u Hercegovini je zataskan zestoko, bas iz razloga sto bas tu nije izgubljen ni metar teritorije, ni '92, kao ni '95. Sto nisu pozvali u emisiju ljude koji su ucestvovali u ofanzivi kao regularni vojnici i zasto nisu bazirali celu emisiju na takvim memoarima.

Није мемоари, него сећања. 
И није да није изгубљен, јер је окупиран Мостар, а зна се да је већина чланова Невесињске бригаде дошла из долине Неретве.

Одговор.
1) ''Наши'' повесничари не верују сведочењима, живих људи, него само папиру! То зову ''историогафијом''. Како другачије објаснити ''недостатак доказа'' против јована капичића, кад су још увек при бистрој светси и здравом разуму људи које је дотични злотво лично тукао. Или како објаснити профсорима БЕОГРАДСКОГ филоЗофског факултета како је Зорка Делић до своје шесте године три пута претекла из усташке јаме.

2)Свеочење нема, због владајуће идеологије ''демилитаризације'' друштва и поставња дезертера,курви и кукавица за моралне величине.
----------
МИТРОВДАН У НЕВЕСИЊУ 1992.

У сјенци покрај Благоја зауставио се часовник стари.
Почивају у миру дјеца моја. Невесиње крвари.

Надире душман све јаче – пријети кама.
Поново Србин брани вртаче – зинула јама.

Липу сасијече граната – липе цвјетају у јуну.
Дијете брани брата – није стасало за буну.

И старци се боре. Иду пречице да стигну прије.
Колибе горе. Сирене болно завијају. Киша лије.

Гори све. А град расте. Јунак до јунака – слободи кличу.
Јесен. Отишле ласте. Гробови ничу.

Над колијевком мајка бдије. Руке стеже.
Дјевојка у њедра бомбу крије. Опасач веже.

Дјечаци лопате држе. Преварени. Они би пушке.
У пољу коњиц рже. Пожелио узде и руке мушке.

Девет бригада против једне српске кренуло испод брезја.
Крваве каме и руке мрске остадоше у камењару
Подвележја.

Олуја мину. Пропаде офанзива. Невесиње пркосно стоји.
Умјесто људи ја видим дива. Такви су синови моји.

Одбранили град и многи пали. Митровдан сви памте.
Умирали и знали: кад свијеће горе – срца пламте.

Владимир Настић

Нека је вјечна слава свим српским јунацима, од Косова до данашњег дана.


http://mojahercegovina.com/nevesinje-je-danas-bilo-i-tuzno-i-ponosno/

---

1) Ja moram da dodam da to nisu NASI povesnicari, vec gamad koju kontrolise evropski otpad i vatikanski smrad. Hoce da nasa deca opet zaborave, kad oni dodju da kolju sledeci put.
2) ''демилитаризације'' друштва и поставња дезертера,курви и кукавица за моралне величине
Upravo tako - ovo je psiholoski rat, koji prethodi pravom ratu, a znamo da katolicka gamad sve radi na deceniju ili vise.

@Orogu

Pozivanje na linc je krivicno delo, a ja sam duzan da MUP-u dostavim sve tvoje podatke ukoliko to zatraze, tako da veruj mi, bolje to ne radi.



Lose sam se izrazio. Sto se tice Mostara, tacno je to, samo sto su Mostar, Sarajevo i naravno, Gorazde bili politicki gradovi i gradovi koji su po 100 puta osvojeni, ali nikada nisu "osvojeni".

Ja ne verujem u domace i strane "povjesnicare", vise volim da cujem price od ljudi koji su tamo bili. Sada se pisu pesme, besede za politickim stolom, svako ponavlja istu pricu, a niko od njih ne moze da navede ni 20 ljudi imenom i prezimenom koji su bili tamo, iako svi tvrde da su ucesnici. (govorim konkretno o klipovima na yt)

Malo se zna da je posle velikog neuspeha prve mitrovdanske ofanzive, na radio-stanicama "hercegbosne" bilo masovnih opravdanja zbog navodnog dovlacenja elitne 63 padobranske cetnicke hajducije na taj front.

Jos manje se zna da je ta ista nevesinjska brigada, naravno zajedno sa drugim borcima iz drugih brigada, tri puta ulazila u Gorazde, svaki put ostavljajuci po nekoliko mrtvih, da bi se posle pola dana povlacili na prethodne polozaje van grada.

Kad vidis coveka kome je mlaz projektila iz zolje otkinuo nos, a drugi ostao bez oka, druga dvojica u gradu kupuju jedan par patika, verovaces njima vise nego bilo kom istorijskom ili povijesnom stivu. A svi iz iste jedinice, svi izranjavani u par dana prve ofanzive.

Sa njima cu popricati prvom prilikom.

Ja nikog ne pozivam na linc - meni se dopada politicka ideja da se genetski mentalno bolesne nacije moraju neutralisati - a jedna od njih je i Hrvatska nacija. Pa ne bi bilo prvi put u istoriji da se podivljale horde istrebe, zarad ocuvanja civilizacijskih tekovina i mirnog zivota ostalog, normalnog dela populacije.

Sto se tice SUP-a - bas bih voleo da pojebem neku pandurku, ali da ne bude guzata puno.

A sto se tice ranjenih i osakacenih - jeste strasno - ali pogledaj slike iz Jasenovca, pa ces videti da je bilans ipak bolji ovaj put.

Jedino sto ja zameram Radovanu i Ratku, jeste sto Hrvatska i herceg bosna nisu zasute tepih bombama - dok im se populacija ne svede na 5-15 stanovnika. To je demokratsko kulturoloska ideja savremene civilizacije, kojoj moraju  stremiti svi samosvesni narodi ovoga sveta.