Mitovi i istine o zdravlju

Verovanja da nošenje naočara pogoršava vid ili da je za gojaznost kriv spor metobolizam neka su od pogrešnih opšteprihvaćenih informacija.



Uprkos činjenici da je zdravlje naše najveće blago, većina ljudi o njemu ne brine na pravi način. Neredovni odlasci kod lekara i samopropisivanje terapija često dovode do pogrešnih informacija koje su vremenom postale opšteprihvaćene činjenice. Otkrivamo neke od najčešćih mitova o zdravlju za koje sigurno mislite da su preporuke stručnjaka.

MIT: Alkohol i antibiotici nikako ne smeju da se mešaju.

ISTINA: Zbog mogućeg osećaja mučnine poželjno je da izbegavate uživanje u alkoholu tokom terapije antibioticima. Ali, njihovo delovanje neće se smanjiti zbog pića unesenog u organizam. Ovaj mit verovatno potiče od podatka da alkohol smanjuje delovanje nekih lekova, dok drugi mogu da ubrzaju proces opijanja.

MIT: Pranjem zuba posle jedenja slatkiša sprečava se nastanak karijesa.

ISTINA: Nikada ne treba da perete zube neposredno posle slatkog kiselog jela kao ni posle voća. Tada dolazi do privremenog omekšavanja zubne gleđi koju možete da oštetite pranjem zuba. Zato sačekajte sat vremena i tek onda operite zube.

MIT: Pretilost (prekomerna nakupljanje masti u telu) rezultat je sporog metabolizma.

ISTINA: Spor metabolizam samo je izgovor za pretilost. Preterano gojazne osobe čak imaju brži metabolizam jer im je potrebno više kalorija za svakodnevno održavanje organizma. S druge strane kako telo mršavi, tako mu je potrebno manje kalorija za dnevne potrebe.

MIT: Nošenjem naočara za korekciju vida pogoršava se vid.

ISTINA: Kako starimo, tako slabi i naš vid. Zbog toga brojne osobe već u ranim 40-im počinju da nose naočare. Mnogi veruju da se oči zbog toga ulenje.

Činjenica je da nam se trenutak nakon što skinemo naočare vid čini znatno lošijim, ali to je isključivo zbog toga što nam naočare poboljšavaju fokus, a ne zato što su nam oči dodatno oslabile.

MIT: Preveliki unos slatkiša i drugih namirnica bogatih šećerom može da izazove nastanak dijabetesa.

ISTINA: Dijabetes ne podstiče preveliki unos šećera, nego nemogućnost gušterače da proizvede dovoljno insulina kojim se kontroliše nivo glukoze u krvi. Ali, na dijabetes tipa 2 može da utiče prekomerna težina.

MIT: Rak pluća je isključivo bolest pušača.

ISTINA: Pušenje je glavni uzoročnik raka, ali jedna od osam osoba obolelih od tog oblika raka nikada nije pušila ili bila pasivni pušač.

MIT: Mazanjem preparata za zaštitu od sunca sprečava se nastanak melanoma, odnosno raka kože.

ISTINA: Rak kože može biti izazvan opekotinama. Preparati za zaštitu od sunca smanjuju uticaj štetnih UVA i UVB zraka, ali oni su tek filteri, a ne blokatori sunca. Takvi preparati zato nisu garancija u borbi protiv nastanka sve češćeg oblika raka.

MIT: Zdravom ishranom može da se utiče na smanjenje nivoa holesterola.

ISTINA: Iako je uravnotežena prehrana bogata voćem i povrćem nužna za održavanje zdravlja organizma, ona ne može da utiče na znatno smanjivanje nivoa holesterola.

Najbolji rezultat smanjivanja holesterola ishranom iznosi svega 10 odsto. On je najviše uslovljen genetikom i iako sam po sebi nije štetan, može da podstakne razne druge bolesti.

Vitamin D štiti od dijabetesa

Britanski naučnici dokazuju da dodatni vitamin D kod dece može da spreči kasniji razvoj dijabetesa tipa 1. Pokazalo se da bebe koje su primale dodatni vitamin D imaju 29 % manje izglede za razvoj dijabetesa tipa 1. Klinička istraživanja trebalo bi da   potvrde ove rezultate i da pomognu pri određivanju optimalne doze, vremena i načina njegovog davanja. Vitamin D proizvodi koža nakon izloženosti suncu, a manjak ovog vitamina povezan je s nizom zdravstvenih problema. Takođe, poznato je i da majčino mleko sadrži malo vitamina D.

Kofein je poželjan

Ranije se smatralo da ispijanje napitaka s kofeinom, zbog diuretskog učinka kofeina na reapsorpciju vode u bubrezima, dovodi do dehidratacije. Još je 1928. dokazano da napici s kofeinom nemaju značajan uticaj na volumen celodnevnog urina. Nove studije pokazuju da umeren unos kofeina blago povećava izlučivanje urina. Smatra se da umeren unos (456 mg dnevno) ne izaziva hroničnu dehidritanost i da nema negativan uticaj na sportske rezultate, termoregulaciju ili cirkulaciju na visokim temperaturama. Zapravo, napici koji sadrže kofein doprinose dnevnom unosu vode.

Izvor: Press