Svakoga dana Zdravstvenoj inspekciji Ministarstva zdravlja požali se bar šest nezadovoljnih pacijenata. Od početka godine ukupno se žalilo 1.780 ljudi i to najčešće zbog nedovoljnog ili pogrešnog lečenja, dugog čekanja na zakazani pregled, pogrešno naplaćene zdravstvene usluge, ali i zbog lošeg ponašanje lekara.

Od ukupnog broja prijava 1.370 se odnosilo na državne ustanove, a 292 na privatne ordinacije. Ipak, pacijenti su se najviše žalili na domove zdravlja, opšte bolnice i na kliničke centre.

- Imamo prijava da građani smatraju da čekaju dugo na prijem u bolnicu ili na neku medicinsku proceduru iz razloga što nekome treba da daju novac. To je njihovo viđenje situacije. Kada ih pitamo kome treba da daju i koliko, oni to ne znaju - objašnjava dr Danica Mihajlović načelnik zdravstvene inspekcije Ministarstva zdravlja.

S druge strane, ima dosta prijava zbog toga što zdravstveni radnici upućuju pacijente u privatnu praksu.

- Iz državnih ustanova, pre svega iz domova zdravlja i bolnica, pacijente upućuju na određene laboratorijske procedure u privatne laboratorije jer od svake usluge ti doktori imaju određeni procenat - ističe dr Mihajlović.

Ona kaže da mnogo prijava ima i za liste čekanja za koronarografiju, operaciju bajpasa, ugradnju endoproteza kuka i kolena, skener, magnetnu rezonancu.

- Jedan deo prijava, nažalost, još ukazuju na mito, odnosno uzimanje novca od pacijenata. Te prijave su najčešće vezane za ginekologiju, ortopediju i hirurgiju. Naravno, mi tu ne možemo ništa, ali svaki slučaj prosleđujemo policiji i s njima imamo dobru saradnju - kaže dr Mihajlović.

Za osam meseci Zdravstvena inspekcija podnela je 298 prekršajnih prijava i to najviše za privatnu praksu. Krivičnih prijava bilo je 44 i od toga 38 je bilo za državne zdravstvene ustanove i jedna za privatni sektor. Zdravstvena inspekcija izlazi na teren po svakom saznanju. Pacijent ima pravo da se požali putem telefona, da dođe lično, čak i da se požali putem mejla.

- Kada po prijavi uradimo inspekcijski nadzor i utvrdimo okolnosti, mi možemo, na primer, da donesemo rešenje koje može biti otklanjanje nedostataka ili zabrana rada. Dužni smo ponekad da podnesemo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka sudiji za prekršaje. Kazne su sada dosta pooštrene i iznose od 500.000 do miliona dinara, a za fizička lica 50.000 dinara - ističe dr Mihajlović.

Izvor: Blic