МИЧЕЛ ПЕЈИЋ

НАЈВЕЋИ Маринац - СРБИН ПЕЈИЋ!
Мичел Пејџ (Пејић) рођен у породици српских имиграната у Пенсилванији (САД), због исказаног јунаштва и способности у Другом светском рату добио је Конгресни медаљу части и стекао статус најлегендарнијег припадника морнаричке Пешадија
Пресс недеља, 11. мај 2008.
Срби, познато је, воле да се хвале својим ратним подвизима и примерима личног јунаштва. Тај обичај наравно није стран ни другим нацијама, али на простору бивше Југославије Срби су ти који су одувек важили за ратнички народ. Истина, историја Срба препуна је ратова и сваки од тих окршаја изродио је неког јунака о коме су се касније испредале приче, а њихова дела су млађим генерацијама давана као примери чојство и јунаштво.

Било да се зову јунацима или херојима, временом су неки од њих добијали митски статус и њихова имена проналазила су пут до народних песама и предања. Тако се данас памте Милош Обилић, Марко Краљевић, Бановић Страхиња, Вук Мандушић, Васа Чарапић, Стеван Синђелић и други. Новија историја мање фаворизује појединце и њихова јунаштва у борби. Тек у Другом светском рату, пропагандисти СФР Југославије истичу већи број партизанских бораца дајући њихова имена школама, државним и друштвеним предузећима Титове Југославије, свесно игноришући изванредне примере храбрости код својих најљућих непријатеља четника, који су углавном били Срби. Тако данас знамо за Бошка Буху, Жикице Јовановића Шпанца и посебно Валтера Перића и Саву Ковачевића, који су попримили митски статус.

Одрастао на косовском миту

Звучи занимљиво и помало невероватно, али један од највећих, ако не и највећи Србин - херој Другог светског рата није се борио на територији бивше Југославије. Мичел Пејџ (Пејић) је Американац српског порекла који је за храброст показану у чувеној бици за Гвадалканал добио највиши орден Сједињених Држава - Конгресни медаљу части. Он данас у Америци важи за једног од најхрабријих, а по многим мишљењима и за најлегендарнијег припадника корпуса морнаричке Пешадија - маринаца.

То је значајно и због тога што у оквиру оружаних снага Сједињених Америчких Држава маринци имају посебан статус и важе за жестоке момке и елитне војнике. Пејић, чији су се отац и мајка почетком 20. века из Србије преселили у САД, касније је учествовао иу Корејском рату на страни снага Уједињених нација, а по пензионисању 1959. године активно је помагао ФБИ у откривању злоупотреба Конгресне медаље части.

Лутка

Компанија "Хасбро", један од највећих произвођача играчака на свету, направила је посебну серију својих лутака ГИ Џо посвећених Мичел Пејџ са његовим ликом.

Рођен 1918. године у породици српских емиграната у градићу Шарлроа у Пенсилванији, малог Михајла мајка је одмалена учила да воли Србију колико и нову домовину Америку. Одрастао на миту о Боју на Косову, Михајло је читав живот био свестан својих корена и увек их је радо истицао. То га је очигледно и заинтересовало да се определи за војну каријеру, па се Мич 1936. године пријављује за службу у Морнаричкој Пешадија, чувеним маринцима. Почетак Другог светског рата је за Мица значио пут у прве борбене редове на Пацифику, једном од најтежих фронтова Другог светског рата.

Да би се стекао утисак о томе колики је значај онога што је током битке за Гвадалканал урадио Мичел Пејџ, важно је објаснити амерички поглед на ток Другог светског рата, а посебно на саму битку за Гвадалканал и јужна Соломонска острва. Док се код нас у Европи традиционално сматра да је прекретница последњег светског сукоба била чувена битка код Курска избочине или Курска битка на Источном фронту, Американци то не виде тако. Наиме, током Курск битке дошло је до одлучујућег сукоба између главнине оклопних снага Вермахта и СС Вафен са стране Сила Осовине и главнине оклопних јединица Црвене армије. У масовном сукобу дошло је до страховитих губитака обе стране у ком су немачке јединице претрпеле веће губитке и од тог тренутка Хитлер је био принуђен да пређе у дефанзиви, све до краја рата.

Битка за Гвадалканал

Американци не деле то мишљење. Оптужујући Европљане за еуроцентризам, они сматрају да је Други светски рат почео још 1931. године када су Јапанци окупирали Кореју и Манџурију, наставивши да продиру у Кину. Преломни моменат за Америку свакако је бомбардовање Перл Харбора 7. децембра 1941. године које је представљало званичан улазак САД у рат на страни Савезника. У тој акцији, Американци су практично изгубили 90 одсто стратешког потенцијала за вођење рата на мору и требало је да прође више месеци како би обновили своју ратну морнарицу. Уследила је битка за Мидвеј где САД односе победу потапајући четири јапанска носача авиона и једну крстарицу уз губитак једног сопственог носача и једног разарача.

Битка за Мидвеј данас се посматра као својеврсно изједначење снага на Пацифику током Другог светског рата. Уследила је кампања за Гвадалканал која важи за прву офанзивну акцију Американаца на том фронту и преломни тачку рата на Пацифику. Американци иду дотле да тврде како је Гвадалканал био преломна тачка Другог светског рата. А човек који је у тој бици имао одлучујућу улогу био је нико други до маринац српског порекла у рангу наредника Мичел Пејџ. Наиме, Мичел јединица - 2. батаљон, 7. маринског пука у саставу 1. дивизије морнаричке Пешадија Сједињених Америчких Држава био је послат да утврди мостобран на острву Гвадалканал у саставу Јужних Соломонских острва.

За Американце је било неопходно да задрже напредовање Јапанаца и одбране аеродром "Хендерсон" на том острву чије је функционисање било витално за превласт у ваздуху и укупно, на стратешком нивоу. И Јапанци су то врло добро знали. Њихов заповедник, легендарни адмирал Исороку Јамамото тражио је од својих подређених да се све снаге концентришу на заузимање Хендерсон филд.

Сам против Јапанаца

Кључни догађај одиграо се 25. октобра 1942. године. Јапанске снаге су и поред великих губитака биле бројчано далеко надмоћније од америчке одбране и кренуле су у одлучујући напад према аеродрому "Хендерсон". Главни напад је био концентрисан на избочину коју је бранила Пејџом јединица. Јапанске снаге су биле сачињене од 16. и 29. пешадијског пука са више хиљада војника и официра. Наишли су на грчевити отпор далеко мањег броја добро утврђених америчких маринаца међу којима је био и наредник Пејџ. Борбе су трајале читаву ноћ уз страховите губитке Јапанаца. Међутим, један по један, падали су и амерички војници, и на крају је Мичел Пејџ остао сам самцијат на брањено узвишењу. Како би створио утисак да амерички положај није остао без одбране, Мич је фуриозно пуцао из четири тешка митраљеза целе ноћи до јутра и тако створио утисак да се маринци држе упркос жестокој ватри Јапанаца. Једном приликом је сам изашао из рова носећи тешки, водом хлађени митраљез од 20 килограма и разјарен пуцао на Јапанце терајући их у бег. Ујутро, када су пристигла прва појачања, војници су затекли наредника Пејџ како у рову лежи изморен и чека своју судбину. Около су биле гомиле лешева америчких и јапанских војника. Американци су закључили да још увек у околини има Јапанаца и брзо донели одлуку да крену у противнапад. Предвођени наредником Мичел Пејџом 17 маринаца кренули су према јапанским положајима и убрзо су преостале снаге империјалне војске натеран у бег, а аеродром "Хендерсон филд" је одбрањен.

За ово јунаштво наредник морнаричке Пешадија оружаних снага САД Мичел Пејџ награђен је највишим одликовањем - Конгресном медаљом части.

Американци рачунају да је кампања за Гвадалканал преломна тачка Другог светског рата, а сама битка преломљена је када је у одлучујућем тренутку одбрањен кључни аеродром - "Хендерсон филд". Главну заслугу за то носи маринац који га је сам самцијат, пуцајући из четири митраљеза одбранио од надирућих Јапанаца, борећи се као лав читаве ноћи 25. октобра 1942. године.

Његово презиме је Пејић, Американац из Пенсилваније, пореклом Србин.