Zašto tako negativni komentari, pa nije rečeno ništa netačno:

1. djeca jesu skupa - možete kuću da napravite dok ih othranite, pri čemu ovi surovi Englezi računaju brigu o djeci od 0-18, a ne ko mi Srbi od 0-40
2. djeca jesu mentalno, fizički i emotivno naporna - da ti ništa ne rade, samo da postoje, da 24h/7d u n/365 d u g znaš da moraš da vodiš računa o nekome to ti je dovoljno
3. ako ih pravilno vaspitaš i dobro organizuješ život, tvoja nagrada je da će otići da žive svoj život, odletiće kao ptice iz gnjezda, tvoj rad i trud koristiće drugim ljudima - njegom partneru, šefu, djeci.

Potvrđeno je da roditeljima pri pogledu na njihovu djecu pritisak i puls rastu, dok se ti isti roditelji smiruju u prisustvu kučeta i mačeta.

Znači kad ljudi kažu da roditeljstvo usrećuje - lažu, lažu sebe i lažu druge, jer im je lakše.

Ali osnovni zadatak djece nije da nam učine život ni ljepšim ni lakšim, njihov zadatak je da nas učine boljim ljudima time što će nas naučiti da volimo nekog više nego sebe, da se odučavamo sebičnosti, narcisoidnosti, egocentričnosti, da se malo uzdignemo kao ljudi zbog te beskrajne ljubavi koju prema njima osjećamo. Nema roditelja koji nije poželio da bude bolji čovjek i da promjeni svijet na bolje zbog svog djeteta. Oni nas čine boljim i kompletnijim ljudima, to je njihova glavna korist i misija.

Osim toga dok se ne usavrši kloniranje djeca su naš jedini način da dostignemo besmrtnost.

ne razumem te, objasni molim te.

To nije ista priča koju ste krenuli od početka teme.

Nemam ništa protiv, može i o tome, ali uvodni tekst je vodio na maalo drugu stranu nego priča o roditeljskoj posesivnosti, etc.

Malo o tom finansijskom aspektu...jedna starija koleginica mi je nedavno rekla:"Dok sam bila mala čeznula sam za stvarima koje sam želela, a koje roditelji nisu mogli ili nisu želeli da mi kupe.Kad sam odrasla, zaposlila se i dobila decu i dalje sam čeznula za istim tim stvarima jer su deca bila na prvom mestu.Tek sad, kad sam pred penzijom, mogu sebi da priuštim sve što sam nekad želela, a sada mi to ništa ne znači."

Čovek je sebično i egoistično biće.Deca ga uspešno ili manje uspešno uče da bude nesebičan i manji egoista.
Iskreno mislim da žena koja uvek i u svakom trenutku stavlja potrebe dece na prvo mesto u jednom trenutku života prestaje da bude zdrava i srećna osoba.

Pa ja rekoh u mom uvodnom postu  da deca jesu izvor srece iako je njihovo vaspitanje tezak i mukotrpan posao  

Mislis verovatno na ovo


Sta ga znam, ne vidim nista lose u tome. Zamisli da toga nema(kao sto postoje slucajevi) pa roditelje krene da bude bas briga za decu u smislu "nek se snalazi samo, imace sta da jede a kada zavrsi osnovnu (ako je zavrsi) nek ide na neki zanat ili fizikalise". Ovako mi nekako dodje "No pain, no gain" situacija tj ulozis u dete i ako se to pravilno uradi (i pod uslovom da se i drustvene "kockice" sloze) to ti se vrlo pristojno "vrati" tj napravio si samostalnog i dobrog coveka sa dobrom skolom i poslom koji ce ti biti zahvalan zbog toga. Odreknes se necega a ipak dobijes neku satisfakciju makar ona bila i vise psiholoska

Interesantna stvar je ta kognitivna disonanca.

Ona je jasan i direktan dokaz tome da ništa na svetu nije crno niti belo.
Ništa nije skroz dobro, samim tim ni skroz loše.
Pa tako je i sa roditeljstvom.

Tu vrstu unutrašnje ravnoteže je najteže uspostaviti.

Pa ima dosta ljudi njivu, ne zive svi u gradu. A njive nisu nesto ni skupe kao ni kuce na selu, za obican stan u gradu moze da se dobije dobra kuca na selu. A izdrzavanje dece ko ranije. Mladji nose odecu od starijih, posle skole na njivu, kad zavrse osnovnu skolu ionako su toliko vicni poljoprivrednim radovima da im ne treba dalje skolovanje. Sva hrana moze da se proizvede a nesto i da proda. Drva za grejanje mogu da se nadju uvek u sumi, nakupi se nekog otpalog granja, izvuce neki panj, drvo koje je iscupano posle oluje ili ono sto iznese reka na obalu. Za transport toga konj, koji se hrani na vlastitom pasnjaku. Sve se moze.
Samo, tu nema sony playstation, nema Facebook i da se visi pred kompom iz dosade, nema skutera, nema mobilnih sa kamerom, novih Najki, trenerki, sminke, sedenja po kaficima i ubijanje dosade...
Ali moguce je, nijedno dete ne bi ostalo gladno, cak sta vise, zdravije i bolje bi se hranilo nego u gradu.

ah jos jedan doprinos razaranju porodice.

Svako ko je imao kuče ili mače zna koliko mu je to biće donosilo radosti u život iako je koštalo i nametalo neke obaveze. Svako ko ima sestriće, bratance, kumiće i komšijsku dečurliju oko sebe zna koliko je redosti i najbolje energije u ljubavi koju deca donose.

Vlastito dete je daleko više. Ono je radost, smisao, briga, nežnost. Dete se voli više od svog života čak i kad ljuti, tera inat i nervira. Dete je razlog zašto mizerne opaske pakosnika, trzavice na poslu, loši ljudi i teška vremena ne postanu preveliki teret za život.

Ništa od toga ne mogu da nadoknade krpe, smrdljivi automobili, pare i vikendice. Nikakvo zlato ne može da pruži ljubav ako nije mamino zlato.

Smatram da je tekst napisan  s aspekta vrhunskog egoiste koji traži za sebe dokaze da nije luzer zato što je proveo život u nekom univerzitetu bez dece. Gledala sam i takve luzere koji polako od pih deca preko ja pa ja stignu do rađali su ružni glupi i bolesni a što ja nisam.