Misterija Teslinih "Zraka smrti" :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Tajna super oružja . . . :-k

Veliki srpski genije, Nikola Tesla, neosporno je jedan od ljudi koji su svojim umom i znanjem najviše uticali na razvoj i napredak čovečanstva. Veliki naučnik je i dan danas, mnogo godina posle svoje smrti još uvek velika enigma kako za širu javnost tako i za stručne krugove širom planete. Još uvek se pojavljuju priče o njegovim tajanstvenim pronalascima, krađama Teslinih patenata, veštačkom zemljotresu koji je izazvao u Kolorado Springsu, paljevini njegove laboratorije i naprasnom prekidu izgradnje Teslinog energetskog tornja na Long Ajlendu, zbog navodnog nedostatka finansijskih sredstava i to u veoma odmakloj fazi izgradnje, kao i mnoge druge.
Većina takozvanih konzervativnih stručnjaka smatra da je Tesla u drugoj polovini svog radnog veka skrenuo u vode fantastike. Oni drugi, smatraju da svet nije bio, a ni danas nije spreman da prihvati neke Tesline pronalaske. Ti sporni pronalasci bi iz temelja promenili energetski oslon civilizacije, a time bi i srušili komplikovanu socijalno-ekonomsku konstrukciju savremenog sveta. Zamislite velike količine besplatne energije svuda u svetu. Zar mislite da bi svetski moćnici koji se klanjaju samo profitu dozvolili tako nešto?
Tesla je za svoj najznačajniji pronalazak smatrao sistem bežičnog prenosa energije na daljinu. Princip prenosa se zasnivao na pronalasku potpuno novog energetskog polja, takozvanog 'skalarnog statičkog polja'. Prvu objavu o ovom pronalasku Tesla je dao na samom kraju XIX veka, a ozbiljnije je na tome radio u prvoj dekadi XX veka. Nekako u to vreme Tesla je u krugovima finansijske oligarhije proglašen 'opasnim suludim starcem' nakon čega mu je bitno smanjena finansijska podrška, a naučnik se skoro potpuno povukao iz javnog života posle 1914. godine.

Osnovna namena Teslinog najvećeg pronalaska je obezbeđivanje velike količine jeftine energije za doborbit čovečanstva. Međutim, izbijanjem velikog svetskog rata ideja primene skalarnog statičkog polja u ratne svrhe se sama nametnula.
Tesla nije bežao od stvarnosti. U velikom ratu iskreno je stao na stranu slobode i ponudio svoje usluge. Predlozi primene njegovih pronalazaka u ratne svrhe koje je davao kretali su se od komunikacija kroz vodu, zemlju i vazduh, daljinske detekcije neprijateljskih objekata, daljinskog upravljanja sopstvenim plovnim i letećim objektima, pa sve do destruktivne primene.

NOVO ORUŽJE

Izradu i primenu novog oružja Tesla je prvi put direktno predložio u zimu 1915. godine. O tome izveštava New York Times, 8. decembra 1915. godine pod naslovom 'Teslin novi pronalazak vatrene strele'. U tekstu se prepričava Teslina izjava da je pronašao i isprobao novo oružje slično loptastim munjama koje su poznate kao prirodni fenomen. Novim oružjem je moguće uništiti neprijateljske objekte na moru, kompu i u vazduhu na proizvoljnom odstojanju. Živu silu je moguće uništiti ili paralizovati, po želji!
Detaljnijeg opisa nagoveštenog oružja nema ni u pomenutom tekstu ni u tehničkoj dokumentaciji uz zahtev za priznavanje patenta. O tome sam Tesla kaže: 'Nije vreme da se ide u detalje o ovoj stvari. Projekat se zasniva na principu koji predstavlja veliku stvar u miru, ali se može upotrebiti i za velike stvari u ratu. ALi, ponavljam, nije vreme da govorim o detaljima. Apsolutno je izvodljivo bežično prenošenje energije na daljinu i izazivanje destruktivnih efekata na velikim odstojanjima. Upravo sam konstruisao bežični predajnik koji pruža ove mogućnosti i opisao sam ga u tehničkoj dokumentaciji koju prilažem uz moj patent 1. 119. 732 koji mi je nedavno odobren. Sa ovim predajnicima u mogućnosti smo da proizvedemo i prenesemo svaku količinu električne energije na bilo koje odstojanje i da je koristimo za bilo koju namenu u miru i u ratu. . . '
Detaljni tehnički opis ovog pronalaska koji Tesla ovde spominje, nikada nije publikovan (možda ni napisan), a, koliko se zna, ni sam pronalazak nikada nije realizovan, barem ne za javnost. Kasniji istraživači Teslinog rada se uglavnom slažu da se radi o ideji primene skalarnog statičkog energetskog polja u ratne svrhe.

DOKUMENTACIJA JE UKRADENA

Emitovanjem dva zraka skalarnog polja i njihovom interferencijom u određenoj tački prostora na proizvoljnom odstojanju je moguće izazvati različite efekte u energetskom smislu, što zavisi od faznog odnosa kuplovanih skalarnih polja.
U tretiranom prostoru je moguće izazvati kako snažan toplotni ponor, tako i snažan toplotni izvor. Toplotni ponor 'guta' velike količine toplote iz atmosfere čime snižava temperaturu i utiče na klimatske prilike u određenom reonu. Na ovaj način je, na primer, moguće usred leta izazvati vremenske nepogode sa gradom i time uništiti poljoprivredne prinose. (Jel vam sad malo jasnije zašto je 'klima poludela'?)
U suprotnom slučaju, pri kreiranju toplotnog izvora, skalarno energetsko polje diže temperaturu vazduha u tretiranoj zoni na više stotina hiljada stepeni Celzijusa čime se vazduh u datoj sredini jonizuje i formira se svetleća lopta, slična loptastoj munji, koja trenutno spaljuje sve sa čim dođe u dodir. Uređaj koji sve to postiže je nazvan 'Teslin skalarni interferometar'.
Tema o Teslinom tajnom oružju je naročito aktuelizovana od 1960. godine, pa sve do 80-tih godina i u ovom periodu je skoro isključivo bila povezivana sa Sovjetskim Savezom. Tako, na primer, časopis 'Elektronics' od 22. jula 1960. prenosi tvrdnju sovjetskog časopisa 'Prektična tehnika' da će u bliskoj budućnosti i najudaljenije nastanjene oblasti u Sovjetskom Savezu dobiti struju i to bez žičanog prenosa. Napominje se da Rusi još od 1955. godine intenzivno rade na realizaciji izvesnih Teslinih ideja.
U stručnim krugovima se navodi da su Sovjeti razvili novo oružje slično vatrenim munjama koje predstavljaju loptaste zone atmosfere jonizovanog vazduha i izuzetno visokih temperatura. Tvrdnje su potkrepljene odgovarajućim fotografijama koje, navodno, potiču od CIA-e. Uz to se podseća na izjavu sovjetskog fizičara profesora Georga Babata koji je inače bio član Sovjetske akademije nauka. Ovaj naučni radnik je 1959. godine izjavio da je radatskom antenom prečnika 5. 5 metara emitovanjem talasa dužine 1 centimetar moguće u atmosferi formirati 'vatrene lopte'.

SOVJETI OBARAJU AMERIČKI AVION

Ubrzo po zavrešetku Drugog svetskog rata, odnosno po izbijanju hladnog rata između socijalističkog bloka i zapadnih zemalja, počinje grozničava trka u razvoju i proizvodnji oružja između ove dve grupacije, ili, bolje rečeno, između njihovih čelnih zemalja, SAD i SSSR-a.
SAD su u trku ušle sa značajnom prednošću jer su iz drugog svetskog rata izašle kao jedina nuklearna sila. Uz to, zapadni blok je imao ogromnu prednost u ekonomskoj snazi. Veliki vojnoindustrijski kompleks zapadnog takmaca je ekonomski hranjen od praktično svih ekonomski najrazvijenijih zemalja na svetu.
Sa druge strane, ravnotežu je morao da obezbedi relativno ekonomski zaostao Sovjetski Savez sa nekoliko zemalja u koje je socijalizam bio nasilno uvezen, što je moralo negativno da utiče na motivisanost stanovništva tih zemalja. A, osim toga, privredni potencijal zemalja koje su činile istočni blok je tokom drugog svetskog rata skoro sasvim uništen.
U takvoj situaciji je Sovjetski Savez imao samo dve mogućnosti da izdrži ovu trku u naoružanju. Prva je bila da se istraživanje, razvoj i proizvodnja sredstava ratne tehnike organizuje na račun socijalne izdržljivosti mnogobrojnog stanovništva a, druga, da se pokušaju da pronađu fundamentalno nova i superiorna tehnička rešenja za novo i moćno oružje čime bi se put ka željenom cilju, vojnoj ravnoteži ili premoći, skratio i pojeftinio.
Neosporno je da je SSSR koristio obe ove mogućnosti, a, takođe je neosporno da je suprotna strana sve to vrlo dobro znala. Pribojavali su se samo eventualno novih i radikalnijih pronalazaka. Zbog ovoga je teritorija Sovjetskog Saveza već od 50-tih godina bila predmet veoma intenzivne izviđačko-obaveštajne delatnosti.
Zahvaljujući tehničkoj superiornosti u vazduhu, Amerikanci su vršili snimanje teritorije Sovjetskog Saveza iz aviona sa velikih visina sve do 60-tih godina. Tada su Sovjeti, novim protivavionskom raketom velikog dometa, oborili američki izviđački avion U-2 sa pilotom Pauersom sa visine od oko 20 kilometara. Poznato je da se pilot spasao iskakanjem i kasnije je razmenjen za najpoznatijeg sovjetskog špijuna Aleksandra Belova (Abel).

ČUDNI OBJEKTI NA TERITORIJI SOVJETSKOG SAVEZA

Amerikanci uspešno osvajaju tehniku veštačkih satelita i odmah ih upotrebljavaju u vojno-izviđačke svrhe. Tako od 70-tih godina počinje intenzivno i uspešno snimanje sovjetske teritorije iz kosmosa.
Već u prvim izviđačkim misijama snimljeno je više tajanstvenih objekata na teritoriji Sovjetskog Saveza čiju namenu nije bilo moguće nedvosmisleno odrediti. Ovi objekti su bili pretežno raspoređeni u prostranstvima Dalekog istoka. u nemogućnosti pouzdanog određivanja istine o snimljenim objektima reaktivirane su priče o tajanstvenim zracima smrti i loptastim vatrenim munjama na osnovu Teslinih pronalazaka.
Podozrenje i strah Zapada pred ovim tajanstvenim objektima je pojačano izjavom sovjetskog predsednika Brežnjeva 1975. godine na pregovorima o ograničenju strateškog naoružanja (SALT). Brežnjev je tom prilikom istakao neophodnost limitiranja razvoja naoružanja koje 'postaje strašnije nego što ga ljudski um može zamisliti'.
U međuvremenu su još više usavršeni sistemi izviđanja iz kosmosa i dobijeni sujasniji snimci nepoznatih objekata. Časopis 'Aviation Week and Space Technology' od 28. jula 1980. godine objavio je, kao senzaciju, snimak iz kosmosa nepoznatog objekta u Sarisaganu (slika gore levo i desno). Odmah je uočena upadljiva sličnost ovog objekta sa ranije poznatim oblikom zamišljenog Teslinog skalarnog interferometra. Loptasti elementi na krajevima zajedničke ose predstavljaju antene za emitovanje dva skalarna polja. Antene su povezane sa zgradom u sredini koja je komandno-računski centar. Iza ove zgrade je niz od 12 generatora energije, verovatno nuklearne. U pozadini svega je blok Morejevih generatora za napajanje energijom koja se crpi iz prirodnog skalarnog statičkog polja.