Naizgled ta tema nema nikakve veze sa Biblijom, ali kada malo bolje pogledamo, ima.

MODERNI IDENTITET ELAMOVIH POTOMAKA

(Srbi i Hrvati)

(Autor: Kreg Vajt)



Južno od Poljske nalazi se Jugoslavija, što znači "zemlja južnih Slovena". Srbi su svoju prvu nezavisnu državu stekli za vreme vladavine Stefana Nemanje koji je bio poznat kao veliki Župan Raške, što je srednjovekovno ime za Srbiju. Srbija je dostigla vrhunac za vreme vladavine cara Stefana Dušana (1331-1335). Međutim, južni Sloveni bili su veoma podeljeni. Njihov manjak solidarnosti delom je bio rezultat plemenskog sistema i podela duž granica klanova od kojih je svaki imao svog vođu ili župana. Kao posledica toga nisu mogli da se odupru otomanskom osvajanju kada su Turci zagospodarili Balkanom pobedom nad Srbima na Kosovu Polju 1389. Do današnjeg dana, razdvojeni prirodnim geografskim granicama, raznolikost njihovih društvenih i kulturnih razlika je ovekovečena. U stvari, oni su narod iste rase, ali su tek u ovom veku stvorili zajedničku državu. Takođe katolički Hrvati i Slovenci smatraju sebe pre za srednjoevropljane u kulturnom i etničkom pogledu, a to je naročito isticano za vreme Habzburške dinastije. Nasuprot njima, pravoslavni Srbi su srodniji sa Rusima.

Turci su drevni neprijatelji Srba, tirani od davnina. I pored toga, Srbi i Hrvati izgleda da nisu bili u stanju da se ujedine protiv Islama i upali su u zaslepljujuću mržnju jedni protiv drugih. Srbi su se, još od turskog osvajanja 1389, osećali odbačenim od strane Evrope, a i u današnje vreme se osećaju izneverenim od strane hrišćasnkih naroda centralne i zapadne Evrope. Za njih izolacija nije ništa novo, a njihov odnos sa Hrvatskom predstavlja ogorčenu mržnju između dva rođaka gde se jedan oseća izdanim i odbačenim od strane drugoga. To je zaista veoma duboko, svesno i nesvesno, nacionalno osećanje. Da bi stvar bila gora, njihova rasna braća - hrvatske Ustaše - sarađivali su sa Nacistima i katoličkom crkvom za vreme Drugog Svetskog rata, što je dovelo do masovnih pokolja Srba. Sećanja i gorčina neće tek tako nestati u ovoj regiji.

U ovom regionu živi nekoliko plemena, uključujući Hercegovce i Crnogorce, koji su rastom viši od ostalih, njima srodnih, plemena. Takođe je primetno da se Slovenci na severu "po rastu, obliku glave i pigmentaciji ne razlikuju od Austrijanaca sa kojima se graniče" (1). Njih ima oko 1.9 miliona.

Čitalac bi trebalo da zna da su Elamci (takođe nazivani Halam) bili još poznati pod imenom Elymais ili Elymae (2). Grci su u svojim zapisima tvrdili da Elimaei žive severozapadno od njih na prostoru bivše Jugoslavije. Stari Grci koristili su istu reč za Elamce (3). Len Prijer je pisao: "Elimea, ili Elimiotis, okrug u Makedoniji ili Ilirikumu po drugima" (4).

To je to. Deo Elama danas živi u Jugoslaviji! Neki se pitaju da li je ime Srbije (Serbija) nastalo od reke Seropi ili Suropi u Elamu, a glavni grad Hrvatske, Zagreb - po planinskom vencu Zagros u drevnom Elamu (današnji Iran). Interesantno je da planinski venac Dinara u Dalmaciji i valuta dinar mogu biti povezani sa planinom Dinar u drevnom Elamu! Može biti da nije slučajno to što se peti elamski kralj zvao Tata, a svi znamo šta ta reč znači na našem jeziku. Da li je sve ovo čista slučajnost? Dalje Strabon (5) takođe spominje Elimeia koji žive u Makedoniji.

Dva najbrojnija plemena ili naroda koji naseljavaju najveći deo bivše Jugoslavije su Srbi i Hrvati koji, prema rečima jednog od najvećih stručnjaka za slovensku istoriju, Dvornika, potiču od Sarmata i trag im se može naći u južnoj Rusiji (6). Dvornik dodaje sledeće: "P.S. Sakač misli da je otkrio ime 'Hrvati' u Darijevim natpisima iz VI veka pre Hrista. U njima se spominje stara persijska provincija i narod po imenu Harahvaitai, Harahvatis, Horohoati..." (7). Da li Vam je potrebno još dokaza?

Pre mnogo vekova Amanijus Marcelinus je pisao da je u Persiji od davnina postojao grad po imenu Habroatis i grad poznat kao Hroates. Je li to mesto odakle Hrvati vode poreklo? Prema Sakaču Harahvati su proterani iz južne Persije kada su se preselili preko Kavkaza. Dvornik u daljem tekstu spominje vizantijskog imperatora Konstantina Porfirogenita koji, u svojoj knjizi "Knjiga ceremonija" (, naziva Srbe i Hrvate "Sarban i Krevatas" koji su naseljavali oblast između Alanije i Senarije". Sulimirski, autor knjige "Sarmati", takođe se poziva na Imperatorove izvore o Belim Hrvatima koji su "ispoljavali izvesne sarmatske karakteristike... (bili su) iranskog porekla" tvrdi on (9).

Plinije u svojoj "Prirodnoj istoriji" obaveštava da Hroasi žive sa Masagetima u južnoj Rusiji (10), dok Strabon spominje Horazme koji takođe žive u južnoj Rusiji (11). Trebalo bi se reći da je oblast jugozapadne Poljske svojevremeno bila poznata pod nazivom Hrobatia, koju su Hrvati verovatno zaposeli vekovima pre nego što su otišli na jug (12). Plinije takođe upućuje na regiju Serbi koja se nalazi između Azovskog mora i Kavkaza. U sledećem stoleću Ptolomej, u svojoj "Geografiji", određuje položaj plemena Serboi između donje Volge i Kavkaza (14). Štaviše, još jedan drevni pisac, latinski geograf po imenu Vibijus Sekvestrus, poput Plinija, pronalazi Srbe na istočnim obalama Azovskog mora i opisuje njihov pokret na zapad - u Evropu. Neki od njih privremeno su se naselili u Nemačkoj. U petom veku Srbi su se podelili po pitanju toga gde se treba naseliti i pleme se pocepalo na deo koji je ostao u Nemačkoj i veći deo koji se naselio u današnjoj Jugoslaviji. Ima ih oko 10 miliona, Hrvata oko 5 miliona, Makedonaca oko 1.9 miliona i oko 4.4 miliona Bosanaca muslimana, Srba i Hrvata koji naseljavaju Bosnu i Hercegovinu.

Nekolicina ih je ostala u istočnoj Nemačkoj do danas gde su poznati pod imenom Lužički Srbi, Sorbi ili Sorabi. Takođe su poznati i kao Vendi. Međutim, pošto su katolici, pišu latinicom. Iako su potpuno okruženi Germanima, sačuvali su u velikoj meri sopstvene običaje, identitet, jezik i književnost. Koncentrisani su u oblasti Špreje (šumovita regija Lužice) između Kotbusa i Libena.

VENDI

Interesantan je podatak da su Elamci najpoznatiju planinu u svom regionu zvali Elvend (15). Istorija svedoči da su u jednom momentu Elamci osvojili Vaviloniju i proširili svoju vlast na Palestinu (16) gde su jednoj reci dali ime Elvend, a Grci su je zvali Orontes (17). Jedno od plemena iz oblasti Baltika zvalo se Venedi, Veneti ili Eneti na latinskom, ili Vendi na nemačkom (18). Više od jednog plemena bilo je poznato pod ovim imenom - Vendi, kao što ih je više bilo poznato pod imenom Suevi. Neki misle da se deo naroda po imenu sarmatski Serboi naselio duž granice sa Poljskom i postao poznat kao Vendi. Danas su poznati pod imenom Srbi iz Lužica sa delom (granom) koja živi u Jugoslaviji (19). Danas nije moguće razjasniti da li su oni izvorni Vendi. U svakom slučaju istoričari pronalaze trag Srba (ili Soraba kako su ponekad nazivani) i Hrvata (Hrobati) iz istočne Nemačke ka Jugoslaviji (20).

Međutim, ponekad je kroz istoriju bilo teško razlikovati Vende sa severa Nemačke i one slovenskog porekla. Gledano sa istorijske tačke gledišta Venedi su se pridružili sarmatskim plemenima zvanim Jazigi. Butingerova "Tabula" je jedan od najstarijih zbirki mapa koje nam stoje na raspologanju po pitanju Evrope (III vek naše ere) u kojoj se regija gde su Sarmati i Sloveni živeli naziva "Venedi Sarmatae", što navodi na zaključak da su se ujedinili. To je bez sumnje izazvalo izvesnu zabunu po pitanju Venda i Veneta. Možda su Veneti, to jest njihovo poreklo, iz oblasti jezera Van ili je određena grupa Elamaca prošla kroz tu oblast.

Znamo da je Strabon pisao da Eneti vode poreklo iz Male Azije odakle su emigrirali na obale Jadranskog mora (21):... Eneti... su bili najuglednije pleme Paflagonaca (22)... Eneti su nestali i u Paflagoniji ih nema... Eneti su pre toga došli iz zemlje Belih Sirijaca (23).

Lemprijerov "Klasični rečnik" se podudara sa ovim izveštajem navodeći nam ime Heneti (24) po kojima su možda planine Heniohi dobile ime, a u kojima, po Pliniju, izvire reka Kur (25). Heniohi su bili "narod iz azijske Sarmatije" (26). Istoričar Herc komentariše da se "Eneti pojavljuju u Maloj Aziji, ali kao Veneti nalazimo ih i u Italiji i na Alpima. Jezero Konstanca se nekad zvalo Lakus Venetus. Mons Venetus nalaze se na Pirinejima (27).

U zaključku vidimo da je sasvim jasno da su elamska plemena naselila delove istočne Evrope, naročito južnu Poljsku i Jugoslaviju, kao i ostale oblasti istočne Evrope.

IME "ELAM"

(Autor: Dejvid Džejms Skeli)

Moj engleski prevod hebrejskog oblika reči Elam je "ijlam". Početni suglasnik ove reči ima tvrd izgovor i mnogi potomci Elama su veoma tvrdokorni i žilavi.

Postoji više mogućih korena reči (imena) Elam. To su:

1. ejal - što na hebrejskom znači "ovan".

2. jail - što na hebrejskom znači "efikasan, snažan"

3. olam - što na hebrejskom znači "večnost".

U 1. Mojsijevoj 9:12,13 Bog je postavio dugu (luk) u oblake kao znak zaveta za večnost koji je sklopio sa Nojem i svakim živim bićem na zemlji. Može biti da je Sam dao ime svom prvencu Ijlam po večnom (olam) zavetu koji je Bog sklopio (1.Mojsijeva 10:22). U knjizi proroka Jeremije 49:35 glavna sila Elama je luk. Ista hebrejska reč za luk (dugu) - kešet - korišćena je u knjizi proroka Jeremije 49:35 i u 1.Mojsijevoj 9:13.

Mislim da je treća mogućnost najbolja. Bez obzira na to verujem da ima istine i u prve dve mogućnosti. Ako te dve mogućnosti spojimo, Elam bi mogao da znači "snažni ovan". Neke od mogućih jezičkih varijacija bile bi: Elam, Gelam, Kelam, Helam. Ako bi hebrejskim suglasnicima u reči ijlam dali drugačiju vokalizaciju dobili bismo mnogo drugih mogućih kombinacija kao na primer "kajalom" itd. Na elamskom jeziku Elam se zvao "Haltamtu". Na persijskom Elam se zvao "Huvaja". Na grčkom Elam se zvao Elimais ili Susiana. Na hebrejskom Elam je nazivan "Ijlam". Kao zaključak možemo reći da ime Elam ima puno interesantnih različitih mogućnosti.

BUDUĆNOST ISTOČNE EVROPE

Lud u Albaniji će možda sačinjavati deo prorečenih Ujedinjenih Evropskih Država, ali proročanstvo to ne objašnjava u detaljima. Bilo kako bilo, Biblija govori o istorijskim okolnostima koje se ponavljaju. Da li su Elamci osuđeni na to da se njihova istorija ponovi? Kao što je Solomun, najmudriji čovek koji je ikada živeo, napisao: "Što je bilo to će biti, što se činilo to će se činiti, i nema ništa novo pod suncem. Ima li što za što bi ko rekao: vidi, to je novo? Već je bilo za vijekova koji su bili prije nas" (28).

U Prvom Svetskom ratu Hrvatska, Austro-Ugarska (u čijem okviru su bile i elamske zemlje: Poljska, Češka, Slovačka, Slovenija) i Bugarska su bili saveznici Nemačke. U Drugom Svetskom ratu Mađarska, Rumunija, Slovačka, Hrvatska, Bugarska i Albanija su bile saveznice sila osovine. Hoće li se istorija ponoviti? Hoće li slovenski narodi jugoistočne Evrope biti uključeni u Ujedinjene Evropske Države? Biblijsko proročanstvo može da navede na takav zaključak: "I tada će Gospod opet podignuti ruku svoju da zadobije ostatak naroda svojega, što ostane od Asirske (Nemačke) i od Misira (Egipta) i od Patrosa i od Husa (da, Indija će biti upletena u porobljavanje Izraelaca u svom delu sveta) i od Elama (istočna Evropa) i od Senara (moderni Vavilon - Ujedinjene Evropske Države) i od Emata i od ostrva morskih (Japan, Južna Amerika)" (29).

Izgleda da će deo Elama biti ujedinjen sa Evropom i uključen u buduće porobljavanje doma Izraelova. Ovo bi mogli biti oni isti narodi jugoistočne Evrope koji su bili saveznici Nemačke u dva svetska rata i koji su takođe sačinjavali deo Rimskog carstva. To su oni koje je prorok Jezekilj opisao da će služiti Vavilonu (Evropi) kada bude napao Egipat (30). Prorok Isaija ih povezuje sa Kirovim narodom koji je nekada živeo u Anadoliji, ali se sada nalazi u Evropi (31). Međutim, u drugim proročanstvima Elam je udružen sa Medijancima protiv Vavilona. Iz ovoga možemo zaključiti da će doći do razdora među ujedinjenim Evropljanima i da će elamske nacije, kao što su Poljaci, Česi i Slovaci (a možda i neki od južnoslovenskih naroda) možda biti udruženi sa istočnim narodima za vreme Dana Gospodnjeg:

"Hodi Elame (istočna Evropa); opkoli Midijo (Ukrajina, Rusija)! Svemu uzdisanju učiniću kraj... pade, pade Vavilon (pad Evrope)" (32).

I preko proroka Jeremije, Bog Svemoćni grmi šaljući upozorenje istočnim Evropljanima:

"Evo, ja ću slomiti luk Elamu, glavnu silu njegovu. I dovešću na Elam četiri vjetra s četiri kraja nebesa (rat), i u sve te vjetrove rasijaću ih... ... i pustiću zlo na njih, žestinu gnjeva svojega... i pustiću za njima mač dokle ih ne zatrem... Ali u pošljednje vrijeme povratiću roblje Elamsko, govori Gospod" (33).

Pazi se istočna Evropo! Bog govori ono što misli i misli ono što govori! Već možemo da vidimo da se Balkan cepa na pola: deo neumoljivo i nezaustavljivo teži ka Rusiji, a deo ka Nemačkoj. Koliko nalik drevnom simbolu dvoglavog orla toliko poznatog u tom regionu. To je zvanični grb Albanije i Srbije i Crne Gore. Duga istorija ovog simbola počinje u Rimu gde je jednoglava varijanta simbolizovala jedinstvenu rimsku državu. Ali kada je u IV veku car Konstantin predao istočni deo carstva drugom imperatoru i druga prestonica je uspostavljena u Konstantinopolju (današnji Istanbul), hrišćanska crkva je takođe uključena u rukovođenje državom.

Tako je metaforički nastao dvoglavi orao koji je gledao i na istok i na zapad. Ponovo metaforički, vrat orla spuštao se niz Balkan: istočno od njega je Srbija, a zapadno Hrvatska i Slovenija. Kasnije su Turci napali i uništili Istočno Rimsko carstvo. Čak i nakon što su Turci proterani iz regiona, njihovo prisustvo je samo produbilo podele i uvelo novu religiju u regiju koja je već bila opterećena mučnim odnosima koji su se održali i do danas.

LITERATURA

1) Coon 1948:588

2) Field 1970:126

3) Hoeh 1957:8

4) Lempriere 1788:222

5) Strabo: map 7

6) Dvornik 1956:26; Sulimirski 1970:190-1

7) ibid

Bk 2, Ch 48:688, quoted in Dvornik 1956:26

9) Sulimirski 1970:191

10) Plinije knjiga vi, xviii.50

11) Strabo 11.8.8

12) Riply 1899:411

13) Plinije citiran kod Dvornika 1956:26

14) ibid

15) Hoeh 1957:8

16) 1.Mojsijeva 14:1-4, 9

17) Hoeh 1957:8

18) Hoeh 1969:2:21

19) Sulimirski 1970:190

20) Taylor 1947:390

21) Geography of Strabo: 227

22) Strabo 12.3.8

23) 23 ibid 12.3.25

24) Lempriere 1788;223

25) Plinije vi.x.26

26) Lempriere 1788:271

27) Hertz 1928:116-7

28) Knjiga propovednikova. 1:9-10 (KJV)

29) Isaija 11:11

30) Jezekilj 32:11-12, 22, 24, 30:Danilo 11:40-42

31) Isaija 22:6

32) Isaija 21:2, 9. Vidi Jeremija 25:25

33) Jeremija 49:35-39

Znam da je dugacko, koga zanima neka skine pa neka cita offline. Ovo sam poslao da ne bih postavio samo temu zanimljivog naslova, a posle da mi kazete kako ne dajem informacije o istoj.

Exxtremno zanimljivo! Thanx, cbbj!

Dobre tekstove sale ima samo steta sto ne potkrepi svaki put svoje teme njima

Ivane, ja zaista imam razne tekstove, ali se ustezem da ih mozda podelim sa Forumom iz vise razloga:

1) Ostatak proslosti. Prosle godine sam dobio opaske da su mi poruke predugacke, pa sam resio da ih skratim.

2) Nisam znao koliko odrejene teme mogu da pobude interesovanje kod Foruma, pa sam se ustezao da ih potkrepljujem tekstovima da ne bi ispalo da smaram Forum.

3) Cekao sam da drugi pokrenu diskusiju i da pricaju o nekim temama, pa onda da mozda, na osnovu izrazenog interesovanja, da postavim poneki tekst. Ali, sada shvatam da izgleda vi ocekujete da ja tekst postavim uz temu svakako, pa kome se cita neka cita.

Elem, imajuci u vidu tu novonastalu situaciju, popravicu se.

Radamante, primetio sam da u poslednje vreme dosta dolazis na neke teme koje ja postavim i uvek dajes pozitivne komentare. Elem, ne znam ko si, ali svakako hvala na toj moralnoj podrsci. Nisu ni sve moje teme savrsene, ni ne znam koliko uvek zanimljive, ali moralna podrska nekako uvek ucini da mi u srcu prevagne misao da mozda nije sve bilo uzalud.

A sto se tice naseg voljenog naroda, njegovo je poreklo plemenito i ja cu tu tezu uvek braniti na osnovu onoga sto o njemu znam.

Ovo mi liči na one teorije "Srbi, narod najstariji", toliko popularizovane u vreme Miloševića. Najlepše u celom tekstu je misao mudrog Solomona da ništa novo nema pod kapom nebeskom...

Zaista imas zanimljive i smislene postove, i zato mi se i dopadaju. A ako mozes svoje saznanje da podelis sa drugima, to nikad nije uzaludno, jer ce uvek biti onih koji su novog znanja zeljni. Stoga, samo napred!

Pa sada, imam ponesto znanja, ali se trudim da ne ispadnem ja nesto sada pun znanja i mudar ne znam koliko. Ono sto ja znam su neke obicne stvari, stvari o kojima nisam ni ja nikada imao priliku da cujem... A nisam poklonik ideje da su Srbi narod najstariji, oni nisu narod najstariji, ali jesu veoma star narod, veoma stara civilizacija, semitski narod, narod plemenitog porekla i to nije nikakav sovinizam, kako su me optuzivali neki da jeste. Ja volim svoj narod, drag mi je, ja sam svestan njegovih mana i vrlina i svestan sam njegovog porekla i srecan sam zbog toga. Na moje zapanjenje, tu moju radost ne deli dobar deo mojih zemljaka?!! To je me je stvarno zaprepastilo!