Objavljen poziv za privatizaciju 502 preduzeća

Tanjug   | 15. 08. 2014. - 07:44h  izmena vesti 12:49h |

Agencija za privatizaciju oglasila je danas prodaju 502 preduzeća sa zavisnim privrednim društvima, medju kojima su rudnici za eksploataciju uglja Resavica, Galenika, Petrohemija, Azotara, FAP, Mostogradnja, Jat tehnika, Lasta, Simpo, C market, Beogradski sajam.



Javnim pozivom Agencije za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za privatizaciju preduzeća oglašena je i prodaja Industrije motora Rakovica, IMT-a, Preduzeća za puteve Beograd, preduzeća Kolubara usluge, Jumko, Tarajal korporacije, Poljoprivrednog Kombinata Beograd, BIP-a, PIK Zemuna, Ikarbusa, Minel transformatora, Rafinerije nafte Beograd, Rudnika Kovin.
 
Na prodaji su i 73 preduzeća iz oblasti informisanja i komunikacija, medju kojima su Politika a.d., Dnevnik holding iz Novog Sada, Studio B, Zavod za udžbenike, RTV Pančevo, Pančevac, Prosveta...
 
Agencija za privatizaciju je javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti investitora za privatizaciju 502 preduzeća objavila na internet stranici www.priv.rs, a u skladu sa novim Zakonom privatizaciji, koji je u sredu stupio na snagu.
 
Pisma o zainteresovanosti moguće je dostaviti do 15. septembra 2014. godine.
Javni poziv za privatizaciju se odnosi na 113 preduzeća iz oblasti preradjivačke industrije, 83 iz oblasti trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila, 73 preduzeća iz oblasti informisanja i komunikacija, 67 iz oblasti stručne, naučne i inovacione delatnosti, 51 iz oblasti gradjevinarstva, 35 iz poljoprivrede, šumarstva i ribarstva.
 
Među njima su i po 21 preduzeće iz sektora saobraćaja i skladištenja i usluge smeštaja i ishrane, kao i 16 iz oblasti zdravstvene i socijalne zaštite, 15 iz finansijske i delatnosti osiguranja, 13 iz administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, sedam iz oblasti snabdevanja strujom, gasom i parom i šest iz sektora rudarstva.
 
Javni poziv se odnosi i na pet preduzeća iz oblasti snabdevanja i upravljanja vodom, četiri iz ostalih uslužnih delatnosti, tri iz oblasti umetnosti, zabave i rekreacije i po jedno iz državne uprave, obrazovanja i poslovanja sa nekretninama.
 
Preduzeća iz delatnosti javnog informisanja i komunikacija se privatizuju u skladu sa novim Zakonom o javnom informisanju, saopštila je ranije Agencija za privatizaciju i navela da javni poziv neće obuhvatiti preduzeća koja zapošljavaju osobe sa invaliditetom i preduzeća iz odbrambene industrije, s obzirom da su ovi subjekti u skladu sa Zakonom o privatizaciji trenutno izuzeti iz postupka privatizacije.
 
Agencija će, kako se navodi, u skladu sa iskazanim interesovanjem potencijalnih investitora, u roku od 45 dana od isteka roka za dostavljanje pisama zainteresovanosti, dostaviti Ministarstvu privrede predloge modela i metoda privatizacije za svako od tih preduzeća pojedinačno.
 
Obavezan rok za sprovodjenje tih privatizacija, saglasno zakonu o privatizaciji, je do kraja decambra 2015. godine.
 
Obaveštenje o Javnom pozivu će istovremeno biti objavljeno u renomiranom časopisu "Fajnenšel Tajms" (Financial Times) i nacionalnim sredstvima javnog informisanja.

Izvor: Blic

Mesec dana nade za 502 preduzeća

Biće odlično ako prodamo polovinu od 502 društvene i državne firme, kaže u razgovoru za “Blic” direktorka Agencije za privatizaciju Marijana Radovanović.


Priznaje da je to vrlo optimističan scenario.

- Ukupni gubici ovih firmi u 2013. dostigli su pola milijarde evra. Imovina im vredi 6,8 milijardi evra, a obaveze 6,6 milijardi. Sve to govori da je reč o preduzećima za koje se kupac ne nalazi lako - kaže Radovanovićeva, koja ima mesec dana da pokuša prodaju uglavnom propalih preduzeća koja zapošljavaju oko 90.000 ljudi.

Šta će biti sa firmama za koje se ne nađe kupac?
- Za njih su predviđeni likvidacija ili stečaj, i to je scenario za sve firme koje ne rade ništa a gomilaju troškove. Novi zakon ne poznaje preduzeća u restrukturiranju, sada imamo društvene firme za koje moramo naći rešenje do kraja 2015. godine. Ovaj rok nije zakonom naglašen za državna preduzeća, poput „Resavice“, „Utve“, „24. septembra“ iz Užica...

Kad će početi gašenje firmi?
- Za tridesetak preduzeća koja nemaju radnike i biznis već smo doneli odluku za likvidaciju. Drugi krug stečajeva i likvidacija počeće sredinom oktobra, kada utvrdimo za koja je preduzeća moguće predložiti model privatizacije a za koja ne.

Firme koje nudite na prodaju zapošljavaju 90.000 ljudi. Procenjuje se da će bez posla ostati njih najmanje 30.000?
- Do kraja 2015. godine, realno je govoriti o tom broju. Koliko će biti otkaza u ovoj godini teško je reći. U oktobru očekujemo prve stečajeve za firme koje imaju radnike. Koliko će oni doneti otkaza ne znam, ali značajan broj sigurno hoće.

Ima li u budžetu dovoljno novca za isplatu radnika koji ostanu bez posla?
- To je u nadležnosti Ministarstva privrede, ali znam da je za ovu godinu planiran novac za otpremnine, ali i da sredstva sada nisu na namenskom računu. Zbog toga čekamo rebalans budžeta i prve isplate bi mogle da krenu u oktobru.

Koja preduzeća imaju šansu?
- To su firme koje imaju proizvod i tržište, prvenstveno iz sektora poljoprivrede i prerađivačke industrije. Građevinske firme imaju velike dugove i dosta hipoteka i tu je najrealnija prodaja imovine. Metalski kompleks je najveća rana jer je reč o velikim sistemima, poput “Prve petoletke”.

Kako ćete prodavati velike sisteme, recimo “Petrohemiju”?
- Jedna od opcija biće strateško partnerstvo investitora i države. U tom slučaju bićemo spremni da oprostimo dugove firme prema državi koji se često mere u milionima evra. Investitor bi doneo mašine ili novac. Druga opcija je dokapitalizacija, a biće moguća i kupovina imovine ili cele firme. O modelima će odlučivati Ministarstvo privrede, a u slučaju strateškog partnerstva Vlada.

Odlučujete o stečajevima. Plašite li se pritisaka?
- Ne plašim se. Agencija će sve svoje odluke donositi u skladu sa zakonom.

Teško protiv loše namere
Možete li biti sigurni da novi kupac neće uništiti firmu?
- Novi zakon je u tom smislu unapređen, ali ne postoji perfektan zakon ako postoji loša namera. Postoje samo dobre sankcije ako se obaveze ne poštuju.

Preuzeto sa ...

Novaković:Sačekati bolju cenu za Galeniku

Vršilac dužnosti direktora Galenike, koja se našla na spisku od 502 firme za prodaju, Živomir Novaković smatra da će za tu kompaniju biti teško naći kupca u ovom trenutku zbog, kako kaže, negativnog kapitala tog preduzeća.

On, naime, smatra da bi Galenika u naredne dve-tri godine, ako bi se napravio dogovor sa bankama i dobavljačima, mogla da postane profitabilna, čime bi njena prodajna vrednost bila znatno veća.

Galenika je na pisku 502 preduzeća za koja je raspisan javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti investitora za privatizaciju, koji je danas objavljen na sajtu Agencije za privatizaciju i Fajnenšl tajmsu.

 - Spremni smo za sve što vlada predloži... Stvar je vlasnika kako će i šta da odluči i opredeljenje je države da li će Galeniku sada da privatizuju ili će se čekati, s obzirom na stabilizovano poslovanje i da smo iskazali dobit za prvih šest meseci -  rekao je Novaković.

On je naglasio i da će se, u dogovoru sa vladom, odnosno resornim ministarstvom, u narednom periodu napraviti model, način i vreme privatizacije.

 - Ukoliko bi se postigao dogovor sa bankama i dobavljačima, Galenika bi možda mogla da posluje sve bolje i da bude profitabilna kompanija, čime bi njena prodajna vrednost bila značajno veća. Sada, kada imamo negativan kapital, biće teško naći kupca -  naveo je Novaković.

Međutim, s obzirom na to da, kako je rekao, Zakon o privatizaciji dozvoljava konverziju duga u kapital i dogovor sa bankama u vezi reprograma, Galenika bi mogla vrlo uspešno da posluje i bude značajno na boljoj ceni posle dve-tri godine.
"Onda više ne bismo bili opterećenje ni za državu ni za bilo koga", zaključio je Novaković.

Pisma o zainsteresovanosti dostavljaju se Agenciji za privatizaciju do 15. septembra ove godine.

Preuzeto sa ...