Mišković i Beko kriju koliko su para dali radikalima

U prvom planu političara su interesi finansijera
Stranke glavni generator korupcije
Autor: Ivana Cvetković | 25.09.2008. - 05:00

Političke stranke u Srbiji glavni su izvor korupcije. Sumnjivi načini finansiranja, tajnost finansijera, netransparentnost trošenja novca poreskih obveznika, postavljanje isključivo stranački podobnih na javne položaje, kao i nepostojanje ili blokada institucija, doprineli su oceni da Srbija već drugu godinu zaredom stagnira u borbi protiv korupcije.

Nakon puževskog hoda u borbi protiv korupcije, naša zemlja je, prema podacima „Transparensi internešnela“, zadržala indeks percepcije korupcije 3,4, ali je na ukupnoj listi nazadovala za šest mesta. Stranački interesi, a zatim i interesi stranačkih finansijera u prvom su planu današnjih političara u Srbiji, koje, kako tvrde naši sagovornici, trenutkom dolaska na vlast interesi građana zanimaju u mnogo manjem stepenu.

Da su političke partije generatori korupcije u Srbiji ponovio je Vladimir Goati, direktor „Transparetnosti Srbija“, koji ističe da veliki novac, koji se iz ekonomije preliva u politiku, ide preko političkih stranaka koje, i pored postojanja zakona, niko ne kontroliše. Kako kaže, iako se građani najčešće susreću sa korupcijom u zdravstvu, obrazovanju, pravosuđu, glavni izvor korupcije predstavljaju političke stranke čije je finansiranje i dalje obavijeno velom tajni.
I Verica Barać, predsednica Saveza za borbu protiv korupcije pri Vladi Srbije, glavnog krivca za korupciju vidi u političkim strankama. Ona podseća da je svim političarima u predizbornim kampanjama jedno od glavnih obećanja borba protiv korupcije, dok se odmah po ulasku u vlast na obećanja zaboravlja, a u prvi plan dolazi „zastupanje ličnih interesa ili interesa tajkuna, krupnog kapitala i drugih centara moći“.
- Nakon izbora sve se zaboravi. Evo, čak se i broj ministarstava u svakoj novoj vladi kroji prema potrebama stranaka, a ne države - kategorična je Baraćeva. Ona ukazuje na nedostatak neophodne kontrole zbog nepostojanja nezavisnih institucija.

Vladimir Goati upozorava da kontrola krupne korupcije izmiče jer se ne primenjuje Zakon o finansiranju političkih partija.
- Reč je o formuli neuspeha jer izveštaje o finansiranju stranaka kontrolišu Republička izborna komisija i Odbor za finansije Skupštine Srbije, u čijim su redovima isključivo članovi istih političkih partija - ističe Goati. Prema njegovoj oceni, nedavno priznanje Tomislava Nikolića da je stranka dobijala pare od srpskih biznismena iako to nikome nije prijavila, u svakoj evropskoj zemlji dovelo bi do paljenja crvenog svetla i hitne reakcije pravosudnih organa, dok je u Srbiji izostala bilo kakva reakcija. Baraćeva se slaže da suština borbe protiv korupcije leži u uvidu u finansiranje političkih stranaka, ali da javnost danas ne zna ni ko stranke finansira, a samim tim ni čije interese onda zastupaju stranke u vlasti. Kako tvrdi, osim loše primene Zakona o finansiranju stranaka, nepostojanje ili blokada institucija samo su zakovali kontrolu i polaganje računa izvršne vlasti.
- Primeri za to su brojni. Savet državne revizorske institucije ne funkcioniše zbog raznih izgovora Vlade Srbije, a sam zakon ima nedostatke i donet je pod pritiskom Evropske unije - kaže Baraćeva. Ona napominje da završne račune budžeta srpski parlament, uključujući opoziciju, Vladi i ne traži, a da je još gora situacija sa kontrolom fondova poput Fonda za razvoj ili Fonda za javna preduzeća.
- U Srbiji je danas moguće nesmetano prati novac, učestala je korupcija u privatizaciji, sve je moguće kupiti na nezakonit način. Svi veliki državni poslovi poput sporazuma o prodaji NIS ili „Zastave“ izgledaju kao stranački plen, lična pogodba političara koji su na vlasti - kaže Baraćeva za naš list. Ona napominje da izvršna vlast zahvaljujući brojnim izgovorima koči rad i onih institucija koje postoje, te navodi primer antimonopolske komisije koja je nakon izveštaja da je „Delta“ monopolista na srpskom tržištu dovedena u nezgodan položaj tvrdnjom resornog ministra da „statistika pokazuje da u Srbiji monopola nema“.
Ona ukazuje na to da se i u postojećim institucijama nalaze ljudi koje su predložile pojedine stranke, te da čak ne postoji ni nezavisno pravosuđe zato što izbor, reizbor, plata, napredak sudija zavisi od izvršne vlasti.
Rešenje naši sagovornici vide ne samo u donošenju zakona već i u njihovoj primeni, kao i u postojanju nezavisnih institucija koje imaju neophodne uslove za rad.
- Sankcije za neispunjena predizborna obećanja i dublje širenje korupcije dolaze, ali veoma sporo. Tačno je da jedan deo birača zaboravlja, ali ne zaboravljaju svi, a izbori su uvek prilika da ljudi promene svoje političke simpatije - zaključuje Goati.

Danska i Švedska najbolje
Indeks korupcije do 5,0 ukazuje da je korupcija ozbiljan sistemski problem u državi, dok indeksi preko 5,0 pokazuju da je korupcija svedena na podnošljive razmere. Tako su zemlje čiji je indeks 1,0 ogrezle u korupciji, a na začelju ovogodišnje liste „Transparensi internešnela“ nalazi se Somalija sa indeksom korupcije 1,0, dok su među 180 ocenjenih zemalja najlošije rangirane i Mjanmar, Irak i Haiti. Na listi zemalja sa najmanjom korupcijom u svetu prednjače Danska, Novi Zeland i Švedska sa indeksom 9,3, a slede Singapur sa 9,2 i Finska i Švajcarska sa indeksom korupcije 9,0.

Kriju se iza imuniteta
Vladimir Goati iz „Transparentnosti Srbija“ ističe da bi na smanjenje korupcije uticalo i sužavanje sada široko definisane institucije imuniteta na koji imaju pravo poslanici u republičkom i pokrajinskom parlamentu, ministri i predsednici države i Vlade.
- Neophodno je da stranke postignu džentlmenski dogovor da ne štite ljude iz svojih redova koji su optuženi - kaže Goati za „Blic“ i ističe da „imunitet ne treba da predstavlja zaštitu za privatno bogaćenje niti da predstavlja pravnu zaštitu za ljude čiji je biznis sporan“. On objašnjava da po sadašnjim pravilima Amdinistrativni odbor skida imunitet poslanicima protiv kojih se vodi krivični ili drugi postupak, ali da se poslanici često odriču prava da ukinu nekom imunitet jer se vode cehovskim glasanjem po principu „može neki naš da zaglavi“. „Transparentnost Srbija“ ovaj zahtev uputio je svim parlamentarnim strankama u septembru, ali nijedna stranka nije odgovorila. Goati najavljuje da će zahtev strankama ponovo uputiti u narednim danima.

Prva revizorka podnela ostavku
Član Saveta Državne revizorske institucije Ljiljana Šaponja-Dmitrović podnela je ostavku na tu dužnost. Ona je ostavku obrazložila ličnim razlozima, uz napomenu da je takvu odluku donela i zbog loših uslova za rad te institucije.
Savet Državne revizorske institucije još uvek nema odgovarajuće prostorije ni opremu za rad, a nema ni dovoljan broj zaposlenih.

Izvor: Blic