UTICAJ TAJKUNA NA SRPSKU POLITIČKU SCENU
Mišković i Beko kriju koliko su para dali radikalima
Autor: T. Spaić | Foto:A.S. - A.I. - FoNet | 16.09.2008. - 08:10


Vlasnik Kompanije „Delta“ Miroslav Mišković i biznismen Milan Beko odbili su juče za „Blic“ da kažu koje stranke su finansirali tokom predizborne kampanje, iako je Tomislav Nikolić, šef poslaničke grupe „Napred Srbijo“, otkrio da su ova dva biznismena pomogla kampanju SRS pred majske parlamentarne izbore.

Bivši zamenik predsednika SRS prvi je domaći političar koji je priznao da je novac tražio od bogatih biznismena i da ga je dobio. On je gostujući u emisiji „Utisak nedelje“ rekao da su Mišković i Beko „finansirali jednu emisiju i jedno iznajmljivanje prevoza SRS u kampanji za majske izbore“. Nikolić je rekao da mu je lider radikala Vojislav Šešelj iz Haga naložio da traži novac za izbornu kampanju „na sve strane“, kao i da se on nakon toga, pored Miškovića i Beka, „čuo sa desetak ljudi“. „To je Šešelj rekao na sastanku preko spikerfona i to znaju svi u stranci“, precizirao je Nikolić. On je dodao da su Mišković i Beko „sve učinili da lider Demokratske stranke Boris Tadić pobedi i da formira republičku vlast i vlast u Beogradu“.


Upitan da li je to što su oni platili emisiju i jedan rentakar „bilo nedovoljno da bi Nikolić njima učinio da razbije SRS“, šef poslaničke grupe „Napred Srbijo“ je odgovorio: „To sam onda učinio i za Peconija i za Miliju Babovića, trebalo je da mi da spisak bogatih ljudi, trebalo je da imam taj spisak i prihvatam da su svi učinili nešto za SRS“. Nikolić je još dodao da ti finansijeri daju sredstva svim strankama.
- Od nas mogu da očekuju da im vratimo, a od nekih koji su na vlasti mogu da traže i u tome je razlika. Ja se tim ljudima čudim i tu emisiju što su nam platili - rekao je Nikolić i dodao da se sa Miškovićem i Bekom čuo jednom u kurtoaznom razgovoru posle izbora.
Biznismeni Mišković i Beko najčešće se pominju u nezvaničnim izvorima kao finansijeri svih većih ovdašnjih stranaka. Kompanija „Delta“ juče je odbila da komentariše Nikolićevu izjavu, iako bi najzanimljivije bilo čuti koje stranke je finansirala najbogatija ovdašnja kompanija. O uplivu novca iz biznisa u politiku kod nas se veoma malo govori javno, a u zvaničnim izveštajima političkih stranaka o izvorima finansiranja nikada do sada nije bio naznačen nijedan poznati, bogati biznismen. Sem Nikolića, do sada je o tome javno progovorio jedino Bogoljub Karić, priznavši svojevremeno da je novac davao svim strankama koje su mu tražile, dok i sam nije ušao u političke vode.
- Nikolić je naglas izgovorio ono o čemu se dugo priča nezvanično, po kuloarima. Ne vidim ništa sporno da veliki biznis finansira političke partije ako su u pitanju legalni izvori finansiranja, to je normalno svuda u svetu. Ovde je problem što to nije transparentno. Funkcionisanje stranaka, a pogotovo predizborne kampanje, toliko su skupe da se ne mogu finansirati samo od novca koje stranke dobijaju od države, iz budžeta. Novi zakon o finansiranju stranaka bi trebalo da natera i stranke i biznismene da prikažu ko i koliko koju stranku finansira. Pošto sadašnji zakon to ne može, potpuno razumem što i jedni i drugi kriju - kaže za „Blic“ Marko Blagojević iz CeSID-a. Biznismeni se sve češće nezvanično pominju u vezi sa najdramatičnijim obrtima na političkoj sceni Srbije. Mediji su opširno, pozivajući se na nezvanične izjave, izveštavali o uticaju Miškovića i Beka pri odlučivanju lidera Jedinstvene Srbije Dragana Markovića Palme da podrži koaliciju sa listom „Za evropsku Srbiju“. Lider radikala Vojislav Šešelj je u pismu koje je pročitano na početku sednice Centralne otadžbinske uprave u petak optužio Miškovića i Beka za raskol u SRS. Šešelj je naveo da je „sukob u SRS sukob između dveju ideologija - ideologije SRS i prozapadne ideologije koja je identična ideologiji DS, a koju određuju Brisel, Vašington, činovnici stranih ambasada i oligarsi Mišković i Beko“.
- U poslednjim izveštajima političkih partija o novcu koji su potrošile u predizbornoj kampanji za parlamentarne izbore uopšte nema specifikacije prihoda. Stranke do sada ni u jednom svom izveštaju nisu navele nijednog poznatog biznismena kao svog finansijera. Ako ih i navode, onda su to uglavnom imena nepoznata široj javnosti i u pitanju su stranački aktivisti - kaže za „Blic“ Nemanja Nenadić iz „Transparentnosti Srbija“ i naglašava da bi priznanje Nikolića moglo da posluži kao razlog da se provere izveštaji svih stranaka.
Član Saveta za borbu protiv korupcije Stjepan Gredelj za B92 kaže da je Nikolićevo priznanje samo potvrdilo ono što svi znaju.
„To je, ja mislim, pesma koju i vrapci znaju, da su sve političke stranke, radikali su samo izašli na videlo, finansirane od strane tajkuna“, ukazuje Gredelj.
To se, uglavnom, radi kroz usvajanje zakona koji pojedinim biznismenima idu na ruku, a s druge strane kroz nepoštovanje antikorupcijskih zakona ili odugovlačanje u njihovom donošenju, kaže Gredelj.
Tamara Stojčević, sekretar Republičke izborne komisije koja kontroliše stranačke izveštaje o novcu potrošenom u kampanjama, kaže za „Blic“ da će RIK angažovati nezavisne revizore da prekontrolišu izveštaje. Međutim, do sada, i pored mnogobrojnih očiglednih nelogičnosti u izveštajima, nikada ni protiv jedne stranke nije pokrenut prekršajni postupak, pa čak ni krivični, iako zakoni to omogućavaju.

Kazna zatvora za frizirane izveštaje
Činjenica da stranke u svojim izveštajima o troškovima u kampanjama nisu navele nijednog velikog biznismena kao finansijera, a da je Tomislav Nikolić javno rekao da su novac u kampanji dali Mišković i Beko, otvara pitanje odgovornosti za tačnost podataka u izveštajima. Odgovorna lica bi zbog lažiranja izveštaja o potrošenom novcu u predizbornim kampanjama mogla da završe u zatvoru. Za zloupotrebu službenog položaja ili falsifikovanje javne isprave zaprećene su kazne od pet meseci do 12 godina zatvora, ukoliko je reč o sticanju protivpravne imovinske koristi veće od milion dinara.

Visoke novčane kazne
Sve stranke koje su učestvovale na parlamentarnim izborima morale bi da po Zakonu o finansiranju stranaka prekršajno odgovaraju jer nemaju pokriće za čak 166,7 miliona potrošenih dinara. Pripisane kazne za ovakav prekršaj su do milion dinara za pravna, a do 50.000 dinara za fizička lica, međutim postupak još nije pokrenut.
- Prema članu 20 Zakona o finansiranju stranaka, svako ko prekorači sumu maksimalno dozvoljenu za kampanju kažnjava se i dužan je da plati dvostruki iznos od prekoračenja. Sve veće stranke su prekoračile dozvoljeni iznos - kaže za „Blic“ Nemanja Nenadić.
- Ukoliko su stranke lažno navodile podatke, onda se radi o falsifikovanju isprave i odgovorna lica bi mogla krivično da odgovaraju ako se radi o krupnim svotama pribavljene imovinske koristi. Međutim, to je sve teško dokazati, a stranke bi se pravdale nedovoljno preciznim odredbama zakona - kaže za „Blic“ Milan Škuljić, profesor krivičnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Izvor: Blic

                Није ваљда да нам опет откривају "нешто ново " као незна се , све су то јавне тајне јер морају сви свима разне рекете да" дају" , само некад је списак давања подугачак .

Сад ће Тома да исприча шта се све догађало у СРС-у од тих мутљавина ?

sve je to sviranje qrc* za male pare, jebote a kao da mi to nismo znali do sada davali radikalima  aostali sedeli skrstenih ruku ma daj breeeee!!!! pa dal bi miskovic i beko imali ono sto imaju danas da nisu placali reket politicarima kako onima koji su na vlasti tako i onima koji bi mogli biti na vlasti!!

i nisi miskovic i beko sami ima tu jos dosta njih, i nije u pitanju samo srs ima tu jos dosta njih

 Ja nisam znao-nemoj tako 

Ajmo Tomo-sarani ih po ps-u (struka jbg  ) 

oni koji placaju reket politicarima prolaze kao miskovic zeljko mitrovic hamovic beko peconi milija babovic i ostali a oni koji ne placaju prolaze kao bogoljub karic eto to je tako prosta stvar!

Неће пошто је он узео лову 

Tajni tokovi novca u politici
Tajkuni i stranke se međusobno štite
Autor: T.Spaić | Foto:AFP | 17.09.2008. - 07:54


[size=1t]Predstavnici svih većih političkih stranaka juče su za „Blic“ negirali da imaju veze sa velikim biznismenima kao što su Miroslav Mišković ili Milan Beko. Istovremeno, nezavisni eksperti tvrde da „niko nije toliko naivan“ da poveruje da milionske iznose potrebne u izbornim kampanjama stranke uspevaju da pokriju samo donacijama svojih članova, iz budžeta ili kreditima koje namenski uzimaju od banaka. Činjenice bi, konačno, trebalo da utvrde ili tužilac ili nezavisni revizori koje je Republička izborna komisija obećala da će angažovati.

Javno otkriće doskorašnjeg zamenika predsednika SRS Tomislava Nikolića da su Mišković i Beko finansirali deo kampanje te stranke, ukazala da zvaničan izveštaj o tome nije zakonit jer se u tamo uopšte ne navode prilozi fizičkih i pravnih lica, već samo prihodi od imovine političke stranke. „Transparentnost Srbija“ zato je juče zatražila proveru izveštaja svih stranaka. Njihovi eksperti upozoravaju da treba ispitati da li su te donacije protivno zakonu bile uplaćene na poseban račun ili su pojedine troškove kampanje plaćali donatori direktno.

- Iskustvo iz istočnih zemalja pokazuje da postoji direktna veza između tajkuna i stranaka, ali da je ona sakrivena tako što veliki biznismeni novac daju stranačkim aktivistima koji se legalno pojavljuju kao donatori stranaka. Veliki finansijeri u zemljama u tranziciji gde nema nezavisne kontrole finansiranja stranaka imaju obično dva važna motiva da finansiraju stranke. Jedan je da zaštite svoje dosadašnje investicije, po modelu „ne diraj mi imovinu“, a drugi je da kroz vladajuće stranke proguraju zakone koji im odgovaraju - kaže za „Blic“ Đorđe Vuković iz CeSID-a, i naglašava da ne veruje da stranke uspevaju da svoje troškove pokriju iz izvora koje zvanično prikazuju i da je to „naivna priča za malu decu“.
Vuković kaže da lično misli da je Tomislav Nikolić priznao da je dobio donaciju od dva biznismena koja se najčešće nezvanično vezuju za finansiranje stranaka „samo zato što je znao da neće imati nikakve posledice“. Vuković smatra da vezu biznisa i politike nećemo otkriti sve dok se ne donese novi zakon o Republičkoj izbornoj komisiji u kojoj više neće sedeti stranački predstavnici već zaista nezavisni stručnjaci.
- Lično verujem da je Tomislav Nikolić rekao istinu. Uveren sam da tajkuni finansiraju sve stranke za koje pretpostavljaju da će formirati Vladu Srbije. Što se tiče LDP tvrdim da nas domaći tajkuni ne finansiraju. Zašto bi neko finansirao partiju koja se zalaže za nezavisno Kosovo i samim tim nema šansi da uđe u Vladu - kaže za „Blic“ Zoran Ostojić, funkcioner LDP.
Međutim, zanimljivo je da je upravo na inicijativu Čedomira Jovanovića, lidera LDP, doneta odluka RIK da stranke nisu u obavezi da objavljuju imena svojih finansijera.
Proveravajući da li će stranke, nakon prvog javnog priznanja jednog političara da ima istine u svim dosadašnjim nezvaničnim informacijama o vezi oligarha i političara, konačno otkriti svoju vezu sa velikim biznismenima, „Blic“ je naišao samo na ljutnju i odbijanje. Marko Đurišić, predsednik Izvršnog odbora DS, rekao nam je rezignirano da u DS „nema toga što biste vi novinari voleli“. Naglasio je da treba pročešljati izveštaje o trošenju para u kampanji SRS jer su „iako im je kampanja bila podjednako jaka kao i DS“ prikazali da su potrošili četiri puta manje novca. Suzana Grubješić, šef poslaničke grupe G17 plus, uputila nas je na skupštinski Odbor za finansije, sa imenima donatora stranke. „Dotična gospoda nisu među njima“, rekla je Grubješić.
Nezavisni eksperti iz CeSID-a i „Transparentnosti Srbija“ upozoravaju da je veza biznismena i stranaka još mnogo gora na lokalnom nivou, koji trenutno niko ni ne pominje.

Izvor: Blic[/size]

Чисто да цитирам најзанимљивије

Ма добри су они и фини... само се финансирају из иностранства и залажу за независно Косово  Паметном доста...

Posle nikolićevog priznanja ko ih je finansirao
Tužilac mora da ispita veze tajkuna i stranaka
Autor: M. Maleš | Foto:FoNet | 18.09.2008. - 08:02

Nakon izjave Tomislava Nikolića da su biznismeni Mišković i Beko finansirali predizbornu kampanju Srpske radikalne stranke, postalo je jasno da ni javni tužilac niti Republička izborna komisija ne rade svoj posao kako treba. Javni tužilac zato što nije pokrenuo istragu zbog osnovane sumnje da je u ovom slučaju počinjeno krivično delo za koje je zaprećena kazna do pet godina zatvora, a RIK jer nije izvršio detaljne provere izveštaja koje su mu dostavile stranke nakon parlamentarnih izbora, a što spada u zakonsku obaveze ove komisije.

Ćutanje tužilaštva je čudno jer se zna da je upravo Nikolić svojevremeno potpisao izveštaj o finansiranju kampanje za parlamentarne majske izbore. U tom izveštaju se tvrdi da stranka nije imala donatore. Pre nekoliko dana, on je javno rekao da su stranku finansijski pomagali Mišković i Beko. S obzirom na to da u izveštaju toga nema u pitanju je falsifikovanje službene isprave, za šta je predviđena kazna do pet godina zatvora.

Prema Zakonu o finansiranju političkih stranaka i RIK je bio dužan da 90 dana od predaje izveštaja stranaka izvrši provere podataka koji su u njima navedeni, a programski direktor „Transparentnosti Srbija“ Nemanja Nenadić kaže da nije čuo da je RIK to ikada učinio.
Predsednica RIK-a Sonja Brkić odbila je juče da odgovori na pitanje da li bi RIK, posle Nikolićevog priznanja, trebalo podrobnije da ispita izveštaj radikala, ali i izveštaje ostalih stranaka. Ona je samo potvrdila da „podataka o kojima je govorio Nikolić - nije bilo u izveštaju“ i dodala da će „RIK o toj temi, možda, raspravljati na jednoj od narednih sednica“.
S obzirom na to da RIK čine predstavnici političkih stranaka, do sada je bilo diskutabilno koliko to telo može da bude nezavisno u svom radu, te je Vlada Srbije uputila predlog zakona o Agenciji za rešavanje sukoba interesa koja bi ubuduće trebalo da kontroliše finansiranje političkih stranaka.
Ovaj zakon trebalo bi da stupi na snagu u oktobru sledeće godine, ukoliko do tada bude usvojen u parlamentu i budu izabrani svi organi, kaže za „Blic“ predsednik Republičkog odbora za rešavanje sukoba interesa Slobodan Beljanski. Zaposleni u Agenciji biće preuzeti iz sadašnjeg republičkog odbora, dok će predviđenih devet članova biti ponovo izabrani. Predlog zakona predviđa da Agencija na čelu ima direktora „sa ogromnom nadležnošću“, a upravo to je, prema rečima Beljanskog, suštinska zamerka koju odbor ima na pomenuti predlog zakona.
- Suštinska zamerka odbora na predlog zakona je u tome da će na čelu imati direktora sa ogromnom nadležnošću koja će, pored rešavanja sukoba interesa, evidencije imovine, i praćenje evidencije imovine, biti proširena i na kontrolu finansiranja političkih stranaka, kao i na aktivno praćenje borbe protiv korupcije. Dakle, imaće veliku odgovornost koju jedan čovek neće moći da savlada, što opet znači da će morati da se osloni na sopstveni birokratski aparat. A to prepostavlja stvaranje uslova za korupciju, a ne za borbu protiv korupcije - zaključio je Beljanski.

Izvor: Blic

U prvom planu političara su interesi finansijera
Stranke glavni generator korupcije
Autor: Ivana Cvetković | 25.09.2008. - 05:00

Političke stranke u Srbiji glavni su izvor korupcije. Sumnjivi načini finansiranja, tajnost finansijera, netransparentnost trošenja novca poreskih obveznika, postavljanje isključivo stranački podobnih na javne položaje, kao i nepostojanje ili blokada institucija, doprineli su oceni da Srbija već drugu godinu zaredom stagnira u borbi protiv korupcije.

Nakon puževskog hoda u borbi protiv korupcije, naša zemlja je, prema podacima „Transparensi internešnela“, zadržala indeks percepcije korupcije 3,4, ali je na ukupnoj listi nazadovala za šest mesta. Stranački interesi, a zatim i interesi stranačkih finansijera u prvom su planu današnjih političara u Srbiji, koje, kako tvrde naši sagovornici, trenutkom dolaska na vlast interesi građana zanimaju u mnogo manjem stepenu.

Da su političke partije generatori korupcije u Srbiji ponovio je Vladimir Goati, direktor „Transparetnosti Srbija“, koji ističe da veliki novac, koji se iz ekonomije preliva u politiku, ide preko političkih stranaka koje, i pored postojanja zakona, niko ne kontroliše. Kako kaže, iako se građani najčešće susreću sa korupcijom u zdravstvu, obrazovanju, pravosuđu, glavni izvor korupcije predstavljaju političke stranke čije je finansiranje i dalje obavijeno velom tajni.
I Verica Barać, predsednica Saveza za borbu protiv korupcije pri Vladi Srbije, glavnog krivca za korupciju vidi u političkim strankama. Ona podseća da je svim političarima u predizbornim kampanjama jedno od glavnih obećanja borba protiv korupcije, dok se odmah po ulasku u vlast na obećanja zaboravlja, a u prvi plan dolazi „zastupanje ličnih interesa ili interesa tajkuna, krupnog kapitala i drugih centara moći“.
- Nakon izbora sve se zaboravi. Evo, čak se i broj ministarstava u svakoj novoj vladi kroji prema potrebama stranaka, a ne države - kategorična je Baraćeva. Ona ukazuje na nedostatak neophodne kontrole zbog nepostojanja nezavisnih institucija.

Vladimir Goati upozorava da kontrola krupne korupcije izmiče jer se ne primenjuje Zakon o finansiranju političkih partija.
- Reč je o formuli neuspeha jer izveštaje o finansiranju stranaka kontrolišu Republička izborna komisija i Odbor za finansije Skupštine Srbije, u čijim su redovima isključivo članovi istih političkih partija - ističe Goati. Prema njegovoj oceni, nedavno priznanje Tomislava Nikolića da je stranka dobijala pare od srpskih biznismena iako to nikome nije prijavila, u svakoj evropskoj zemlji dovelo bi do paljenja crvenog svetla i hitne reakcije pravosudnih organa, dok je u Srbiji izostala bilo kakva reakcija. Baraćeva se slaže da suština borbe protiv korupcije leži u uvidu u finansiranje političkih stranaka, ali da javnost danas ne zna ni ko stranke finansira, a samim tim ni čije interese onda zastupaju stranke u vlasti. Kako tvrdi, osim loše primene Zakona o finansiranju stranaka, nepostojanje ili blokada institucija samo su zakovali kontrolu i polaganje računa izvršne vlasti.
- Primeri za to su brojni. Savet državne revizorske institucije ne funkcioniše zbog raznih izgovora Vlade Srbije, a sam zakon ima nedostatke i donet je pod pritiskom Evropske unije - kaže Baraćeva. Ona napominje da završne račune budžeta srpski parlament, uključujući opoziciju, Vladi i ne traži, a da je još gora situacija sa kontrolom fondova poput Fonda za razvoj ili Fonda za javna preduzeća.
- U Srbiji je danas moguće nesmetano prati novac, učestala je korupcija u privatizaciji, sve je moguće kupiti na nezakonit način. Svi veliki državni poslovi poput sporazuma o prodaji NIS ili „Zastave“ izgledaju kao stranački plen, lična pogodba političara koji su na vlasti - kaže Baraćeva za naš list. Ona napominje da izvršna vlast zahvaljujući brojnim izgovorima koči rad i onih institucija koje postoje, te navodi primer antimonopolske komisije koja je nakon izveštaja da je „Delta“ monopolista na srpskom tržištu dovedena u nezgodan položaj tvrdnjom resornog ministra da „statistika pokazuje da u Srbiji monopola nema“.
Ona ukazuje na to da se i u postojećim institucijama nalaze ljudi koje su predložile pojedine stranke, te da čak ne postoji ni nezavisno pravosuđe zato što izbor, reizbor, plata, napredak sudija zavisi od izvršne vlasti.
Rešenje naši sagovornici vide ne samo u donošenju zakona već i u njihovoj primeni, kao i u postojanju nezavisnih institucija koje imaju neophodne uslove za rad.
- Sankcije za neispunjena predizborna obećanja i dublje širenje korupcije dolaze, ali veoma sporo. Tačno je da jedan deo birača zaboravlja, ali ne zaboravljaju svi, a izbori su uvek prilika da ljudi promene svoje političke simpatije - zaključuje Goati.

Danska i Švedska najbolje
Indeks korupcije do 5,0 ukazuje da je korupcija ozbiljan sistemski problem u državi, dok indeksi preko 5,0 pokazuju da je korupcija svedena na podnošljive razmere. Tako su zemlje čiji je indeks 1,0 ogrezle u korupciji, a na začelju ovogodišnje liste „Transparensi internešnela“ nalazi se Somalija sa indeksom korupcije 1,0, dok su među 180 ocenjenih zemalja najlošije rangirane i Mjanmar, Irak i Haiti. Na listi zemalja sa najmanjom korupcijom u svetu prednjače Danska, Novi Zeland i Švedska sa indeksom 9,3, a slede Singapur sa 9,2 i Finska i Švajcarska sa indeksom korupcije 9,0.

Kriju se iza imuniteta
Vladimir Goati iz „Transparentnosti Srbija“ ističe da bi na smanjenje korupcije uticalo i sužavanje sada široko definisane institucije imuniteta na koji imaju pravo poslanici u republičkom i pokrajinskom parlamentu, ministri i predsednici države i Vlade.
- Neophodno je da stranke postignu džentlmenski dogovor da ne štite ljude iz svojih redova koji su optuženi - kaže Goati za „Blic“ i ističe da „imunitet ne treba da predstavlja zaštitu za privatno bogaćenje niti da predstavlja pravnu zaštitu za ljude čiji je biznis sporan“. On objašnjava da po sadašnjim pravilima Amdinistrativni odbor skida imunitet poslanicima protiv kojih se vodi krivični ili drugi postupak, ali da se poslanici često odriču prava da ukinu nekom imunitet jer se vode cehovskim glasanjem po principu „može neki naš da zaglavi“. „Transparentnost Srbija“ ovaj zahtev uputio je svim parlamentarnim strankama u septembru, ali nijedna stranka nije odgovorila. Goati najavljuje da će zahtev strankama ponovo uputiti u narednim danima.

Prva revizorka podnela ostavku
Član Saveta Državne revizorske institucije Ljiljana Šaponja-Dmitrović podnela je ostavku na tu dužnost. Ona je ostavku obrazložila ličnim razlozima, uz napomenu da je takvu odluku donela i zbog loših uslova za rad te institucije.
Savet Državne revizorske institucije još uvek nema odgovarajuće prostorije ni opremu za rad, a nema ni dovoljan broj zaposlenih.

Izvor: Blic

U Jagodini Palma reketira neke lokalne tajkune koje ne bih da spominjem,ali takodje trazio pare od Velimira Ilica,a kada ga smenili on promenio koaliciju 
To sad kazem cisto da dam doprinos ovoj temi 

E,moj Darko! To je već postao tradicionalni "politički obred".Znaš kako narod kaže:"Umiljato jagnje dve ovce sisa"...ko nam je kriv kad smo ovce!