Karađorđev ustanak (1804) imao je dalekosežniji značaj za srpski narod, a i za ostale južnoslovenske narode, nego što se to savremenicima činilo. Jer, ustanička misao, klica pobune protiv dotadašnjeg reda stvari, brzo je prešla granicu Beogradskog pašaluka i proširila se do Grka i Bugara. Obuhvatila je i Srbe preko Save i Dunava. Mnogi Srbi iz Austrije i Ugarske pomagali su šumadijske ustanike moralno i materijalno, a među njima je bio i tadašnji duhovni poglavar austrijskih Srba, mitropolit Stratimirović. Nacionalno-oslobodilačkom borbom ustanička Srbija i Beograd postaju žarišta nacionalnog i antifeudalnog otpora. Zato već za vreme ustanka u Beogradu, tek oslobođenog od viševekovnog turskog ropstva, hrle brojni radikalno orijentisani srpski intelektualci iz Austrije, pisci i profesori.

Među njima je bio i Dositej Obradović, središnja ličnost srpske kulture, ne samo tog vremena. Donosi sobom biblioteku na stranim jezicima i planski započinje rad na širenju prosvete i kulture u probuđenoj Srbiji. Ubrzo je postavljen i za ministra prosvete. A u to vreme, po Vukovom svedočenju, u Srbiji ni u sto sela nije bilo nijedne škole, a kada su 1813. godine u Beču pokrenute "Novine serbske", na njih je bilo pretplaćeno samo petoro ljudi iz Srbije. Samo četiri godine nakon dizanja ustanka, Dositej osniva u Beogradu Veliku školu, koja odmah počinje sa radom. Bio je to zaista događaj od dalekosežnog značaja: sinovi nepismenih ustaničkih starešina i hajduka počinju da uče svetsku istoriju, nemački jezik, filozofiju, statistiku... oplemenjujući svoj duh plodovima svetske kulture. Uslov za upis bio je da već znaju da čitaju, pišu i računaju.

Zgrada u kojoj je započeo rad Velike škole sačuvana je do danas: nalazi se preko puta muzeja Vuka i Dositeja i predstavlja jedinsveno svedočenje opismenjavanja u Srba.



Izvor: Krstarica

Dva veka velike škole (2)



Svečanom otvaranju Velike škole prisustvovali su svi sovjetnici, kao i mitropolit. Prisutne glavare i mlade velikoškolce pozdravio je Dositej. Njegove reči upućene prisutnima danas se mogu pročitati u muzeju: "Od vas će se sva nacija naša prosvetiti i na svako dobro nastaviti, zato vi ćete biti s vremenom narodni poglavari, sudije i upravitelji i od vas će zavisiti sve opštenarodno blagopolučije, čest i slava... Bog preblagi izbavlja zemlju našu i ljubimo otečestvo od sužanjstva turskoga, a mi valja da se staramo da izbavimo dušu našu od sužanjstva duševnoga, to jest od neznanja i od slepoće uma."

U toj prvoj "velikoj" školi svi učenici su učili u jednoj prostoriji, a i sve predmete u jednom razredu predavao je samo jedan profesor. Najpre je to bio Ivan Jugović. Govorio je ili čitao đacima iz svojih rukopisa (udžbenika nije bilo) ono što je trebalo da znaju. Posedovao je lepo obrazovanje (završio je pravo u Pešti) i, kao i Dositej i Mušicki, i on je bio poliglota. U školskom programu (škola je bila trogodišnja) glavni predmeti su bili - prema Vukovom svedočenju - istorija svih naroda od postanka sveta do našeg vremena; geografija celoga sveta; statistika sviju država; prava, nešto malo fizike, kako se pišu pisma. Predavano je na srpskom jeziku "kako je koji učitelj znao".

Pored toga, od obaveznih predmeta tu su bili i moralne pouke, crkveno pojanje i vojno vežbanje. Dosta pažnje poklanjalo se i istoriji stare Grčke, njenim državnicima, folozofima i junacima. Na njihovim primerima razvijalo se kod učenika i srpsko rodoljublje. Iako je kratko trajala (do propasti ustanka 1813), ova prva srpska viša školska ustanova imala je veliki značaj u daljem razvoju prosvete i školstva. Danas ona zrači kao svetionik u modernoj istoriji Srbije, njene kulture i prosvete.



Izvor: Krstarica