Мирис чистоће мирис врлине :: Psiholog online ~ Burek savetovaliste

У одаји напрсканој распршивачем за уклањање прљавштине људи су мање били склони да изневере поверење својих ортака и радије су поклањали новац другима, иако нису примећивали да је намирисана. Важи ли то и за радна места?

Кети Лилјенквист

Знате већ за пословичне изјаву „намирисао сам да је лош човек”? Постоји ли икаква веза између мириса и поштења? И још приде:Да ли се она испољава послу?

Људи су подсвесно правичнији и дарежљивији када су у средини која мирише на чисто, показује недавно истраживање на Универзитету Бригем Јанг. Уочено је драматично побољшање моралног понашања уз с мало напрсканог распршивача с мирисом лимуна. (Необичан чланак у часопису „Сајколоџикал сајенс” потписали су Кети Лилјенквист с Факултета за менаџемент Универзитета Мериот, Чен-Бо Зонг с Факултета за менаџмент Универзитета Ротман и Адам Галински са Нортвестерн универзитета).

Дотични истраживачи сматрају да то може имати утицаја на радним местима у трговини и другде, свуда где се ослањају на традиционалне мере надгледања и безбедности у примени правила.

„Компаније често примењују чврсту руку у регулисању понашања, али то може бити скупо или угњетачки”, каже Кети Лилјенквист, чија канцеларија мирише прилично уобичајено. „Ово је врло једноставан, ненаметљив начин подстицања моралног понашања”.

Повећано поверење

„Налази би се, можда, могли применити и код куће”, с осмехом каже Кети Лилјенквист. „Могуће је да, ако охрабримо децу да очисте своје собе, помогнемо да среде и своје понашање”.

Само проучавање, насловљено „Мирис врлине”, било је неуобичајено једноставно и убедљиво. Учесници су укључени у неколико задатака, а једина разлика била је у томе што су једни радили у ненамирисаним собама, а други радили у собама свеже попрсканим распршивачем којим се уклања прљавштина са стакла и осталих површина.

У првом огледу процењивана је правичност.

Као провера тога да ли мирис чистог повећава узајамност (реципроцитет), добровољци су играли класичну „игру поверења”. Добили су по 12 долара правог новца (наводно послатог од анонимног партнера из друге собе). Морали су да одлуче колико ће задржати или вратити свом ортаку који им је указао поверење да ће обавити правичну расподелу. Испитаници у одајма које су мирисале на чисто мање су били склони томе да изневере поверење својих саучесника, враћајући знатно већи удео новца.

Просечан износ готовине коју су вратили појединци у ненамирисаној просторији износио је 2,81 долар, а у суседној која је мирисала на чисто, чак, 5, 33 долара!

Повезано с поштењем

У другом опиту оцењивано је да ли мирис чистог поспешује милосрдно понашање.

Учесници су показали занимање да добровољно раде у студентском граду у подухвату „Пребивалиште за људскост” и да дарују новац за то. У просторији претходно порпсканој знатно су више били заинтересовани да волонтирају (4,21 на лествици са 7 подељака) од оних у непопрсканој (3,29). И 22 испитаника из прве собе рекло је да би волело да дарује новац, у поређењу са само шест посто из друге.

Следећа питања потврдила су да испитаници не примећују мирис у одаји и да њихово расположење у току огледа не утиче на исход.

„У основи, наше истраживање показује да честитост и чистоћа иду руку под руку”, истиче Адам Галински с Нортвестерн универзитета. „Научници годинама знају да мириси играју активну улогу у оживљавању позитивних и негативних искустава. Сада наше проучавање може понудити више увида у спрегу између људских милосрдних радњи и њиховог окружења”.

Пре три године су Кети Лилјенквист и Чен-Бо Зонг у чувеном часопису „Сајенс” објавили да постоји блиска веза између личног поштења и физичке чистоће. Кључна тврдња гласи: преступи покрећу жељу за физичким прочишћењем.

Сада Кети Лилјенквист изучава како виђење чистоће обликује наше утиске о људима и организацијама. „Подаци казују убедљиву причу о томе колико се ослањамо на знаке чистоће у доношењу разноврсних судова о другима”, закључује она.

Izvor: Politika