Ministarstvo finansija: Građani ne bi razumeli budžet u Excelu

Dobro je da država objavljuje budžet Srbije u celosti, pa makar i u formatu koji zahteva dodatni "ručni rad" na podacima. Međutim, time se otvara ogroman prostor za greške. Paradoksalno, ministarstvo ne želi da objavi budžet u nekom drugom, kvalitetnijem formatu, koji kompjuter brzo i lako pročita, da bi se navodno, takođe, izbegle greške.

Građani Srbije ne bi pravilno razumeli i analizirali podatke iz republičkog budžeta da je objavljen u formatu koji dozvoljava jednostavno i slikovito poređenje brojeva, sledi izmišljenja Ministarstva finansija. To je bio jedan od glavnih argumenata ministarstva kada je pre nekoliko dana odbacilo predlog da se budžet ubuduće objavljuje u otvorenom formatu, koji kompjuter može sam da pročita.

Sada se budžeti objavljuju u PDF-u. To znači da, ukoliko želite da uporedite na primer izdvajanja za kulturu u poslednje tri godine, morate da otvorite tri ogromna dokumenta, da pronađete te stavke, koje se ne nalaze uvek na istom mestu. Zatim morate da kopirate pojedinačne brojeve. U slučaju da hoćete da analizirate čitave budžete, samo za kopiranje i proveru podataka bilo bi potrebno najmanje nekoliko dana.

Vlada Srbije usvojila je 17. novembra Akcioni plan za sprovođenje inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu u Republici Srbiji za 2016. i 2017. godinu. Inače, Partnerstvo za otvorenu upravu je međunarodna inicijativa čija je svrha veći angažman vlada, pa i Vlade Srbije kao potpisnice, u povećanju transparentnosti, odgovornosti i integriteta javne vlasti.

Akcioni plan je prvobitno predviđao objavljivanje budžeta i izveštaja o izvršenju budžeta, u tzv. otvorenom formatu, koji dozvoljava brzo i jednostavno korišćenje podataka, njihovo poređenje i ponovno korišćenje.


Obrazloženje Ministarstva finansija


Vlada je, na predlog Ministarstva finansija, iz Akcionog plana izbacila i obavezu uvođenja onlajn aplikacije, čijom primenom bi javnosti bili dostupni podaci o tome kako svi budžetski korisnici troše novac.

Ovakvim odlukama ministarstvo finansija, koje bi trebalo da bude primer drugim državnim organima, dovodi u pitanje posvećenost Vlade Srbije vrednostima Partnerstva za otvorenu upravu - kao što su budžetska transparentnost i uključenost organizacija civilnog društva i građana u rad javne uprave. Podvlačimo da nijedna lokalna samouprava takođe ne objavljuje budžet u dovoljno kvalitetnom formatu.

U Mišljenju Ministarstva finansija navodi se da budžet Srbije objavljuju i dostavljaju skupštini u PDF formatu, jer se tako "izbegava mogućnost ugrožavanja ispravnosti podataka". To u suštini znači da se plaše da će neko menjati originalne podatke. Rešenje je jednostavno - zemlje koje objavljuju budžet u Excelu imaju pravilo da je samo verzija na sajtu nadležnog ministarstva - zvanična i važeća.

Drugi argument koje navode u ministarstvu, takođe, ne stoji. Naime, ministarstvo tvrdi da bi objavljivanje podataka u čitljivom formatu dovelo "do pogrešnih zaključaka i analiza zbog nedovoljnog poznavanja oblasti javnih finansija i procesa pripreme budžeta". Kao da znanje o budžetu zavisi od formata u kojem se budžet objavljuje.

Osim toga, objavljivanjem budžeta u otvorenom formatu Srbija bi se priključila ozbiljnim državama poput Nemačke, Norveške i Francuske, koje to već čine nekoliko godina. I gle čuda, ne sekiraju se da bi neko mogao pogrešno da ukrsiti podatke o rashodima i prihodima države, ili kako će ih tumačiti.

Podsećamo da je i premijer Aleksandar Vučić više puta vrlo pohvalno govorio o uzletu estonske privrede, a poznato je da je tome značajno doprinelo i otvaranje novih radnih mesta i servisa koji su zasnovani na elektronskoj upravi i otvorenim podacima. Ako se već Estonija uzima kao pozitivan primer i uzor, nije jasno otkuda nerazumevanje ministarstva finansija povodom zahteva da budžet bude dostupan u otvorenom formatu.

Ako bi Ministarstvo objavljivalo budžet u Excel ili CSV formatu, onda zapravo ne bi bilo prostora za grešku u radu kompanija, novinara, organizacija, institucija, pa i samih građana koji žele na različite načine da koriste i porede budžete. Na primer, neke poznate redakcije poput britanskog Gardijana, na slikovit način predstavljaju ko koliko novca u državi dobija, upravo na osnovu bužeta u otvorenom formatu.


Kako Gardian objašnjava budžet / PrintScreen


Sličnu ilustraciju srpskog budžeta napravio je i profesor finansija Raša Karapandža, nakon što je uložio ogromnan trud da budžet u PDF-u pretvori u kvalitetniji format. Ni u ovom, kao ni u slučaju Gardijana, ne može se reći da su podaci pogrešno analizirani. Čak, naprotiv, vrlo jednostavno i slikovito je prikazano gde ide novac poreskih obveznika.



Vizelni prikaz republičkog budžeta / Foto: Printscreen

Osim veće transparentnosti vlasti i boljeg informisanja građana, koristi od otvorenih podataka jesu višestruke. U studiji “Kreiranje vrednosti kroz otvorene podatke” koja je rađena prošle godine za potrebe Evropske komisije, utvrđeno je da su indirektne ekonomske koristi (nova dobra i usluge) od korišćenja otvorenih podataka: nova radna mesta, ušteda vremena za građane koji koriste aplikacije, rast ekonomije zasnovane na znanju i rast efikasnosti u javnom sektoru. Procenjuje se da je samo u 2016. u EU28 otvoreno 75.000 radnih mesta direktno povezanih sa otvorenim podacima.



Izvor: Istinomer

Да се не зајебавамо...колико то грађана зна да се снађе у Excel-u?

Tabela ko svaka druga.

Neko, meni je zanimljivo da citav IT sektor vlade nije u stanju da napravi app koji ce omoguciti gradjanima da i bez znanja excela pogledaju budzet...

Виде и шта? Ионако више вјерују Вучићу него сопственим очима.

Ova priča da se boje da neko ne menja podatke ne stoji, jer Excel ima ugrađenu mogućnost da se svi podaci zaključaju.

Što se tiče brige da neko neće razumeti, ni to ne stoji. Jer ko ne zna ništa o Excelu, i ništa o finansijama, on neće razumeti ništa. A ko zna, on će se snaći i u ovoj Excel formi. 

btw


Anea jel ovo greška u kucanju ili igra reči? 

Да...то ти и ја можемо да кажемо Баш да видим шта би мој ћале рекао кад би му показао

А шта ћемо са Бурековим ИТ сектором? Свака порука се пошаље из десетог покушаја

Jbg... valjda zna da procita tabelu... mislim.. nemoj da ga potcenjujes... isao je u osnovnu i srednju skolu...


Pa nama je budzet milion puta manji...


greska u kucanju, ali kakvo nam je ministarstvo...

Pa dobro bar 50% stanovnistva se ne bi snaslo

Ovo je isto kao kad bi ja reko gradjani nece videti sliku na ekranu jer ne razumeju kvantne procese koji dovode do emitovanja snopa elektrona

Slušaj bre. Možda 3% ljudi zna da napravi tabelu. Ali svi znaju da unose podatke u već napravljenu tabelu.

Razumece kurac. Al to ne znaci da ne treba da bude javno jer ce se svakako neko naci ko zna da rastumaci.

Mislim ako je uopste o tome polemika. I sto je vlast pokrenula istu.

imam jednog druga koji je toliko naucio taj eksel da ga je zaboravio...

Uopste nije fora da li 50% hoce da razume ili ne, vec da to lepo sredis da ako nekom kome treba moze lepo da ode da vidi. Npr ako hoces da vidis koliko i koji procenat budzeta se ulaze u neku oblast i uporedis sa necim drugim. Dakle, cisto radi olaksavanja ljudima kojima to treba bilo zbog posla ili npr studiranja gde ti mozda takvi podaci trebaju zbog seminarskog ili diplomskog.

Mada bih pre rekao da je problem sto ih mrzi da se cimaju. A eto covek profesor lepo odradio format bez ikakvih problema.

Drugarica mi je nadugacko objasnila da je jedan od razloga taj sto se bas i ne zna sta tacno ide u budzet... odnosno... prilagodjava se po potrebi... tako da... bez obzira sta pise, to nema veze sa stvarnoscu...