Minhauzenov sindrom na poslu

Minhauzenov sindrom je veoma uznemiravajući psihopatološki poremećaj, gde staratelj preuveličava, fabrikuje i indukuje bolest druge osobe kako bi dobio pohvale i divljenje kada žrtvi ukaže brigu i pomoć. Nejtan Benet, profesor menažmenta u Atlanti, smatra da postoji slična patologija koja se javlja u radnom okruženju kada zaposleni stvaraju fiktivne organizacijske probleme da bi ih sami rešili. On ovo ponašanje naziva sintagmom "Minhauzen na poslu" (MWA - Munchausen at work) i ističe njegovu štetnost za utrošak vremena, resursa  i njegovu pretnju po radni moral i produktivnost. Iako poremećaj nije naročito frekventan, većina iskusnih menadžera tvrdi da se sa njim susrela u svom radu.

Profesor Benet razmatra različite slučajeve ispoljavanja ovog ponašanja. Neki zaposleni seju seme razdora između svojih kolega, da bi se kasnije dokazali kao oni koji rešavaju konflikte i doprinose organizacijskoj efikasnosti. Neki naprosto izmišljaju probleme, a svoja, takođe izmišljena, rešenja prezentuju svojim nadređenima i za to primaju pohvale.

Iako su manifestacija ove patologije brojne, dijagnoza je ipak dosta teška. Menadžer koji svoje zaposlene sumnjiči za ovakvo ponašanje treba da postavi ova pitanja:

- Da li je zaposleni disproporcionalno umešan i identifikovanje i gašenje "požara"?

- Da li se zaposleni izrazito opire ponuđenoj pomoći pri rešavanju problema koje je identifikovao?

- Da li zaposleni izbegava pokušaje menadžmenta da razume uzrok problema?

- Postoje li neslaganja između činjenica i zapažanja ostalih zaposlenih sa tvrdnjama zaposlenog o postojanju i težini problema?

- Da li se problemi u projektima, sa klijentima, sa procesima ili među kolegama često razrešavaju u odsustvu zaposlenog?

Iako potvrdni odgovori na ova pitanja ne znače nužno Minhauzenov sindrom, oni ipak mogu da posluže menadžerima da budu pripravni, obrate pažnju na ponovljene epizode i da svoje sumnje provere sa drugima. Ako je izgledna pojava ovog sindroma, onda je najbolje rešenje ukazivanje manje pažnje zaposlenom i smanjivanje podsticaja za "rešenja", a naročito je bitno ograničiti mu mogućnosti za stvaranje specifičnih problema.

Harvard Business Review