Milosrđe



Kada je u pitanju emocionalna povezanost ljudi u društvu, tada postoji jedno pravilo: što se teže živi, to su ljudi čvršće povezani, a što je život lagodniji i bogatiji, to su veze između ljudi manje čvrste, a ljudi emocionalno udaljeniji. U bogatom društvu reč ljubav sve više počinje da označava samo ono što se dešava između dvoje ljudi. Zaboravljaju se sva ona druga značenja koja se odnose na neku vrstu ljubavi prema drugima ljudima, poznatim i nepoznatim. A kada ne postoji ljubav prema ljudima, onda i par koji se strasno voli ostaje zatvoren u okviru „egoizma udvoje”, kako je to nazvao Vladimir Solovljov.

Kada se dogode prirodne katastrofe i druge velike nesreće, to je prilika da proverimo naš stav prema drugima. Ako verujemo da su ljudi u principu u redu, tada ćemo prema njima imati prijateljski stav čak i onda kada ih ne poznajemo. Tada polazimo od pretpostavke da su to ljudi isto kao što smo i mi ljudi, tako da onda u njima možemo da vidimo sebe ili nekog svoga. Na taj način nečija tragična sudbina postaje nešto što nas se lično tiče jer bi mogla da se dogodi i nama ili našima. I upravo ta identifikacija, poistovećivanje nepoznatih sa nama ili nekim našim je osnova prijateljskog odnosa prema njima.

Kad u sudbini drugog vidimo našu moguću sudbinu, tada nam drugi postaje važan kao što nam postaju važna i njegova osećanja. Saosećanje, sažaljenje, samilost i milosrđe su emocionalni znaci prijateljskog odnosa. Nama postaje teško zato što vidimo da je drugom teško. Zamišljamo kako bi bilo nama kada bi se to desilo nama. Sve to nas pokreće na akciju kako da drugome olakšamo, kako da mu pomognemo. A pomažemo onako kako bismo želeli da drugi pomažu nama kada bismo se našli u datoj situaciji. I zato možemo reći da na dubokom psihološkom nivou pomažući drugima simbolički pomažemo sebi i svojima.

Iako je individualni psihološki mehanizam u osnovi solidarnosti, ona je ipak kolektivni fenomen. Pojam solidarnost dolazi od latinske reči solidus, koja označava nešto što je čvrsto, celo i potpuno. Vest o katastrofičnom događaju pokreće veliki broj pojedinaca koji žele da pomognu, tako da zajednica zbija svoje redove, organizuje se, reagujući kao celina, kao jedno telo.

Koncentracija veoma negativnih događaja tokom devedesetih godina proizvela je veoma veliki broj ljudi kojima je bila potrebna pomoć i koji su patili na različite načine. Raširenost ljudske patnje oko nas i nemogućnost da se pomogne naterale su mnoge da emocionalno ogrube, da u sebi uguše nemoćno sažaljenje. Vreme je da se emocionalno otvaramo i krenemo ka drugima, da ponovo postanemo prijatelji.

Zoran Milivojević

Izvor: Politika

Mozda nema neke direktne veze sa ovom temom, ali ipak rec je povezivanju medjusobnih neprijatelja u situaciji kad se suoce sa zajednickim neprijateljem. Neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj. Odlican kratki film sa poukom. Obavezno pogledajte.

Milosrdje obicno dodje u ovom trenutku


Nazalost, usled svega sto nam se dogadjalo 90-ih pa i sada veliki broj ljudi je postao hladan pa mogu reci i sebican tako da je milosrdje vrlo tesko naci ali ga jos uvek ima u ljudima. Lep osecaj ukoliko je iskren i nesebican

Lepo receno 

2% ljudi na svetu ovako razmislja.

Ako se rodis sa tim da mozes da pogledas kroz necije oci rodis se..ako ne jebiga