Državna bezbednost za šest godina promenila samo ime
Miloševićevi kadrovi i dalje vladaju tajnom službom

BEOGRAD - Zamenik načelnika Pete uprave BIA koja je zadužena za potragu za Ratkom Mladićem je čovek koji je učestvovao u debeovskoj obradi praćenja Ivana Stambolića. Drugi bezbednjak, koji je šefovao u „obradi Stambolića“, sada je načelnik Uprave za prisluškivanje, dok Upravom za međunarodnu saradnju danas rukovodi čovek kome su na sto stizali svi izveštaji o praćenju Slavka Ćuruvije, saznaje „Blic“ u bezbednosnim strukturama bliskim BIA.

Ovakva kadrovska politika pokazuje da Bezbednosno-informativnom agencijom i dalje vladaju ljudi iz Miloševićevog vremena.

- BIA se nije očistila od ljudi iz Miloševićevog vremena. Stari kadrovi koji su upetljani u praćenje ljudi koji su potom ubijeni i dalje su na ključnim mestima najvažnije bezbedsnosne agencije. Ti položaji im daju veliku moć. Do njih dolaze informacije koje su za sve ostale najstroža službena tajna, oni rukovode najosetljivijim državnim akcijama - tvrdi izvor „Blica“.

Kadrovi na koje se oslonio Rade Bulatović, međutim, nisu izvučeni iz naftalina. Oni su, od 5. oktobra 2000. bili na ključnim položajima u Službi i imali rukovodeću ulogu i dok su Državnom bezbednošću rukovodili Goran Petrović, Andrija Savić i Miša Milićević. Tako je, za poslednjih šest godina, Državna bezbednost službovala pod tri vlade i četiri direktora, ali je suštinski samo izdvojena iz MUP-a, promenila ime i prekrštena u Bezbedonosno-informativnu agenciju.

Zločini

Svi srpski političari, u vreme dok su bili Miloševićeva opozicija, ukazivali su da je Služba inspirator, organizator i izvršilac mnogih zločina. I posle pada Miloševića, prvi demokratski ministar policije javno je govorio da je istraga mnogih zločina došla do vrata DB-a i da se dalje nije moglo. Šest godina kasnije, ta vrata su i dalje zatvorena, a Služba, kao najčvršći stub Miloševićevog režima, ostala je netaknuta.

Do sada jedine presude u kojima su kao krivci navedeni ljudi iz DB-a su one za ubistvo Ivana Stambolića i atentat na Vuka Draškovića u Budvi.

Stambolić je otet i ubijen 25. avgusta 2000. Dva meseca ranije, 15. juna, izvršen je atentat na Draškovića. Za ova dva zločina osuđeni su Radomir Marković, Milorad Ulemek Legija i Dušan Maričić Gumar, Milorad Bracanović, oficir za vezu i udarna petorka iz JSO.

Istrage, ali i mnogi sudski procesi drugih ubistava, od zločina na Ibarskoj magistrali, ubistva Ćuruvije, atentata na Zorana Đinđića, ubistva Momira Gavrilovića, ali i mnoge druge, vode ka vratima Službe.

Petog oktobra na čelu Službe bio je Radomir Marković sa zamenikom Nikolom Ćurćićem i pomoćnicima Frankom Simatovićem Frenkijem, Brankom Crnim i Mišom Vilotićem.

Marković je pravosnažno osuđen na 15 godina za ubistvo Stambolića i atentat na Vuka Draškovića u Budvi i sudi mu se i za četvorostruko ubistvo na Ibarskoj. Sa Ćurćićem, Crnim i Milanom Radonjićem optužen je i za odavanje službene tajne.

Šefovi najznačajnih uprava u to vreme bili su Miša Nikolić, Milan Đurović, Radiša Roskić i izvesni Stojanović, dok je oficir za bezbednost u JSO, udarnoj pesnici DB-a, bio Milorad Bracanović. Beogradskim centrom šefovao je Milan Radonjić, takođe optužen za atentat na Ibarskoj, dok je njegov zamenik bio Veselin Lečić, kasnije oficir bezbednosti u JSO.

Na čelu kontraobaveštajnog odeljenja beogradskog centra bio je Goran Živaljević, kasnije unapređen u zamenika načelnika BIA, dok je Drugim odeljenjem rukovodio Miša Milićević, potom šef BIA u vreme ubistva Đinđića. Na čelu Trećeg odeljenja nalazio se Stevan Basta, svedok u procesu protiv Markovića koji je priznao da je aktivno učestvovao u praćenju Draškovića uoči atentata na Ibarskoj i u Budvi.

Posle konstituisanja prve demokratske vlade u januaru 2001. godine, samo je Radomir Marković smenjen i uhapšen. Deo njegovih prvih ljudi je penzionisan, a većina zadržana u Službi pod novim šefovima Goranom Petrovićem i zamenikom Zoranom Mijatovićem.

Nezamenljivi

Ni taj tandem nije sproveo ozbiljne reforme. Stari kadrovi su samo zarotirani. Milorad Bracanović je postavljen za načelnika Uprave za prisluškivanje, a Veselin Lečić, bivši Radonjićev pomoćnik, zauzeo je mesto u „beretkama“. Lečić je na suđenju za ubistvo premijera Đinđića svedočio u korist Zvezdana Jovanovića, optuženog da je ubio premijera.

U njihovo vreme ubijeni su bivši pripadnik JSO-a Zoran Ristović Prika i funkcioner Službe Momir Gavrilović.

U novembru iste godine, posle pobune JSO, na insistiranje Legije, Petrović i Mijatović su smenjeni, a za novog načelnika postavljen je Andrija Savić. Zamenik je Milorad Bracanović. Oni „reformišu“ DB u BIA, ali u Službu vraćaju stare, „proverene“ kadrove od pre 5. oktobra. Savić je smenjen dva meseca pre ubistva Đinđića, a na njegovo mesto postavljen je Miša Milićević. Zamenik je Goran Živaljević. I njihova reforma ostala je samo na rotacija starih kadrova - Radiše Roskića, Miše Nikolića, Slaviše Miloševića koji je bio kadar Jovice Stanišića, Mirka Vujadinovića... Većina tih ljudi ostala je u Službi i u mandatu Radeta Bulatovića.

Ekipa „Blica“

    Raspustiti službu

    - Srbijom vlada Državna bezbednost sa Miloševićevim kadrovima koji su ostali u Službi. Oni štite jedni druge i to je već deo kontinuiteta - kaže za „Blic“ Danica Drašković.

    Ona navodi da su „krivi svi oni koji su učestvovali u praćenju ljudi koji su ubijeni jer su ćutali i nisu to prijavili.

    - Nijednom od tih ljudi nije mesto u BIA. Služba, ovakva kakva je, mora da bude raspuštena. Iz nje moraju da se najure svi koji su u njoj radili u vreme ratova i političkih ubijanja i da se onda zaposle novi, mladi ljudi - kaže ona.

    Politička volja uslov za sve

    Profesor Bogoljub Milosavljević, stručnjak u oblasti reformi službi bezbednosti, ukazuje na to da postoje dva osnovna modela reformi bezbednosnih službi.

    - Jedan je češki i po njemu se, praktično, službe raspuštaju i prave se potpuno iznova i to u našem slučaju ne bi bila velika šteta i problem. Drugi je da se zaista otvore ti dosijei i te službe očiste od ljudi koji su umešani u razne kriminalne aktivnosti. Mislim da je ovaj drugi recept moguć i izvodljiv. Mada ni prvi nije nemoguć.

    Milosavljević podseća da su i jedan i drugi model izvodljivi ukoliko ima političke volje -kaže Milosavljević.


Izvor: Blic

titoisti... sta drugo reci.

ostaci ostataka umišljene moći , čuj kako reče ...... el DB  , najjebeniji su kad uđu na muziku i piju džaba jer su oni DB, hhahhahhahha......

 Državna bezbednost za šest godina promenila samo ime (2)
Stanišić i sad vuče konce

Sistem Službe državne bezbednosti, koja je dvanaest godina bila stub režima Slobodana Miloševića, uspostavio je Jovica Stanišić - čovek koji je neprikosnoveno vladao tajnom policijom od 1991. do 1998. godine, a koji i danas iz senke vuče mnoge konce.

Stanišiću je data najveća moć, imao je potpunu Miloševićevu podršku, ali i najodgovorniji zadatak. Postavljen je sa ciljem da od DB-a napravi najčvršći bezbedonosni bedem protiv svih Miloševićevih neprijatelja, ali i da tajnu službu ustroji tako da odgovori narastajućim tenzijama u SFRJ.

Početak

Koliko je velika moć ovog čoveka svedoči i tvrdnja neimenovanog sagovornika „Blica“, dobro upućenog u funkcionisanje tajne policije, koji kaže da Stanišić čak i sada - 15 godina kasnije - „ustrojava“ neke ljude u službi.

- Stanišićevi kadrovi su ostali u Službi i posle njegove smene. Zadržao je, takođe, veze sa ljudima iz kriminala, kao i sa agentima stranih obaveštajnih službi. To ga i danas čini moćnim. Bio je i ostao jedini, pravi Legijin komandant - objašnjava naš sagovornik.

Od 1988. do 1990. godine promene u Službi bile su uglavnom kadrovske prirode, ali s početkom ratnih operacija dolazi do intenzivnog jačanja srpskog DB-a.

Prema rečima izvora „Blica“, u to vreme uočena je slabost zemlje u mogućem ofanzivnom angažovanju i iz tih razloga vlast se okreće Službi. Njen značaj raste, a Milošević je odmah uvideo potrebu korenite reorganizacije. Zato i dovodi Stanišića na mesto prvog čoveka DB-a. Prvi zadatak nove Službe bilo je formiranje paravojnih jedinica.

- Sve te jedinice su bile osnovane pod kontrolom DB-a. Mobilisano je podzemlje, intenzivirane su veze sa kriminalcima koji su i ranije sarađivali sa Službom. Kriminalci, zatvorenici i belosvetski avanturisti bili su značajan izvor popune jedinica. Tako je angažovan Željko Ražnatović Arkan, Dragan Vasiljković, kasnije poznat kao Kapetan Dragan. Na isti način u tu formaciju kasnije je pristupio i Milorad Ulemek Legija. Oni su bili i glavni instruktori u kampovima za obuku specijalaca. Služba je na sebe preuzela obavezu okupljanja i prebacivanje dobrovoljaca na ratište.

U toj organizaciji, na ratišta su stizali i dobrovoljci Srpske radikalne stranke.
Ratna jedinica

Uz nadzor i po nalogu Miloševića i Stanišića, formirana je i Jedinica za specijalne operacije (JSO), ogranak DB-a koji je trebalo da se bori na ratištu. U njen sastav ušli su pripadnici Arkanove Srpske dobrovoljačke garde, „knindže“ i nekolicine odabranih dobrovoljaca i kriminalaca.

- Međutim, vremenom je JSO do te mere ojačala da je čitava služba radila samo za njih. Na raspolaganju su imali beogradski centar, Prvu, Drugu i Treću upravu. Druga uprava je i formirana zbog potreba Jedinice. To je obaveštajna uprava koja je za JSO prikupljala podatke i saznanja sa terena. Druga uprava je određivala lokacije dejstva jedinice, tako da je obaveštajna komponenta Službe u to vreme postojala samo zbog JSO - navodi izvor „Blica“.

Službom je sve to vreme neprikosnoveno vladao Stanišić. Njegovi prvi saradnici bili su Franko Simatović Frenki, čovek koji je lično komandovao Jedinicom, Dragiša Ristivojević, izvesni Dragićević i Ristić, Dragan Filipović, koji je bio načelnik Druge uprave i koji je iz zemlje nestao u vreme „Sablje“, Slaviša Milošević, načelnik Prve uprave i Milan Radonjić, šef beogradskog centra.

- To su ljudi koji su direktno učestvovali u radu Jedinice. Postojao je, naravno i onaj drugi segment, političko-logistički, koji je vodio brigu o kadrovskoj popuni, obezbeđenju oružja, vozila, uniformi i finansijskom obezbeđivanju pripadnika JSO. O tome su brinuli ljudi iz Miloševićevog najneposrednijeg okruženja: Mihalj Kertes, Milorad Vučelić, Vlajko Stojiljković, Mirko Marjanović, Brana Crnčević, kao i svi političari iz Republike Srpske Krajine - navodi naš izvor.

Komandovanje

U Jedinici je najvažniju ulogu imala komanda, njeno obezbeđenje i bezbednosne strukture, odnosno oficir za vezu iz DB-a. Uloga oficira bila je da komandantu pomaže u realizaciji zadataka. Na toj funkciji bili su Milorad Bracanović koji je službovao pod tri direktora Službe i Veselin Lečić, bivši zamenik Milana Radonjića i bivši zamenik poslednjeg komandanta JSO Dušana Maričića Gumara. Lečić je i sada u BIA.

- Osim aktivnog, postojao je i rezervni sastav Jedinice kojim je komandovao Rajo Božović. Kao deo DB-a, pripadnici JSO su primali plate i to četiri puta veće od ostalih u Službi. Dušan Maričić Gumar je samo sa osnovnom školom dobio čin pukovnika i platu od 2.000 maraka. Dobijali su stanove i kao vrhunac - dozvolu da se bave i klasičnim kriminalom. Pripadnici JSO su radili i u privatnim obezbeđenjima, ali su učestvovali i u pratnji transporta droge, cigareta, goriva.... To je segment kriminalizacije Službe pod rukovodstvom Jovice Stanišića- navodi naš izvor.

Ekipa „Blica“

    Svaki operativac imao svog političara

     

    Državna bezbednost raspolagala je saznanjima o svim političkim prvacima u to vreme, o formiranju i delovanju stranaka i, ono što je najbitnije, imala je i moć i snagu da utiče na njihov rad jer je među njima imala svoje ljude. Milošević i Stanišić su znali sve...Kako?

     

    - Postojala su dva načina. Lideri pojedinih političkih partija bili su dugogodišnji saradnici Službe, a oni koji nisu bili saradnici bili su predmet operativne obrade. Praćeni su i prisluškivani. Tako je prikupljan materijal za ucene. Pod lupom su bili kontakti, planovi i ciljevi kako lidera, tako i njihovih stranaka. Sve je bilo poznato i predstavljalo je veliki adut Miloševića i Stanišića - navodi anonimni izvor „Blica“.

    Operativci DB-a bili su organizovani tako da je svaki na vezi imao ponekog političara. Ti operativci predstavljali su srž Službe.

    - Sa njima su razmenjivali poverljive informacije, naravno, u meri i na način kako je to odgovaralo interesima Službe. To je slučaj i sa Lauferom koji je na vezi godinama držao Vojislava Šešelja i davao mu informacije čije je obelodanjivanje išlo u prilog ciljevima DB. To je čitav sistem. Sistem koji je utemeljio Jovica Stanišić i koji je većinu njegovih ljudi sve ove godine održao u Službi - tvrdi naš sagovornik.

    Srpsko podzemlje u sluŽbi DB-a

    Za Jovicu Stanišića se često tvrdilo da je pod svojom kontrolom držao celokupno srpsko podzemlje. Skoro svi kriminalci bili su saradnici Službe, dok je Stanišić iz senke povlačio konce koji su dovodili do krvavih sukoba kriminalnih ekipa, tvrdi sagovornik „Blica“. U Stanišićevo vreme, ubijen je ministar policije, dva policajca, generalni sekretar JUL-a i šesnaest ljudi iz beogradskog podzemlja. Nijedan od tih zločina nije rasvetljen.

    Andrija Lakonić Laki, ubijen 1990. Ubistvo u kojem je obelodanjena veza kriminalaca i SDB-a.

    Branislav Matić Beli, istaknuti član i finansijer SPO. Ubijen je 3. avgusta 1991.

    Iso Lero Džamba, nestao 23. septembra 1992. posle tuče u kockarnici u Beograđanki.

    Aleksandar Knežević Knele, najmlađa „zvezda“ sa policijskim vezama. Ubijen u „Hajatu“, 28. oktobra 1992. Pištolj sa prigušivačem.

    Žorž Stanković, ubijen kod „Merkatora“ 1. oktobra 1993. Zaseda, automat sa prigušivačem.

    Radojica Nikčević, imao veze sa SDB. Ubijen 7. oktobra 1993. Njegove poslove preuzeo je Arkanov kum Đovani di Stefano.

    Goran Vuković Majmun, ubica Ljube Magaša Zemunca. Ubijen 12. decembra 1994.

    Dragan Popović Dadilja, ubica Ranka Rubežića i poznati gangster. Ubijen 17. jula 1995.

    Dragan Radišić, inspektor SUP-a Beograd. Ubijen 1. februara 1996. u zasedi.

    Miroslav Bižić Biža, privatni detektiv i bivši policajac. Ubijen 21. maja 1996.

    Božidar Stanković Batica, sin Žorža Stankovića. Ubijen u Novom Beogradu 1996.

    Zoran Stevanović, major Srpske dobrovoljačke garde. Ubijen 30. avgusta 1996.

    Zoran Dimitrov Žuća, pripadnik voždovačke ekipe. Ubijen 6. oktobra 1996.

    Rade Ćaldović Ćenta, ubijen je 14. februara 1997. U pucnjavi je ubijena i novinarka Maja Pavić.

    Vlada Kovačević Tref, bliski prijatelj Marka Miloševića. Ubijen je 20. februara 1997.

    Radovan Stojičić BadŽa, v.d. ministra policije. Ubijen je 10. aprila 1997. u restoranu.

    Vukašin Vule Gojak, major Srpske dobrovoljačke garde. Ubijen 6. septembra 1997.

    Zoran Todorović Kundak, generalni sekretar JUL-a. Ubijen 24. oktobra 1997.

    Jusuf-Jusa Bulić, vlasnik više kladionica i FK Železnik. Ubijen je 1998. godine.


Izvor: Blic

 Državna bezbednost za šest godina promenila samo ime (3)
Svi krvavi tragovivode u BIA

Akcijom „Sablja“ razrešena su tri najznačajnija politička zločina iz vremena Miloševićeve tajne službe. Uhapšeni su neposredni izvršioci i neki od organizatora i danas im se sudi, ali ljudi koji su po nalogu vrha DB-a pratili i pripremali atentate na Slavka Ćuruviju, Ivana Stambolića i Vuka Draškovića i danas su u BIA.

Najteži zločini tajne službe prema političkim neistomišljenicima Slobodana Miloševića i njegove supruge počinjeni su u vreme kad je na čelu DB-a bio Rade Marković. Na mesto prvog čoveka tajne policije direktno ga je postavila Mira Marković, pošto je bila u strahu od jačanja moći Jovice Stanišića. Htela je potpunu kontrolu nad Službom i čoveka na njenom čelu koji će isključivo brinuti o interesima njene porodice. Izbor je pao na Radeta Markovića koji je, prema tvrdnji sagovornika „Blica“ upućenog u događanja u DB-u, prvi zadatak od nje dobio pre nego što je bio postavljen za šefa DB-a.

- Naime, Marković je angažovao svoje ljude u Službi da špijuniraju Stanišića i njegove najbliže saradnike. To je bila Udba u Udbi, sve po nalogu Mirjane Marković - navodi naš izvor.

serija ubistava U jesen 1998. godine Stanišić je smenjen ukazom predsednika Milana Milutinovića. Po ustoličenju, Rade Marković se okružio svojim zaslužnim ljudima. Zamenik mu je bio Nikola Ćurčić, a pomoćnici Franko Simatović Frenki, Branko Crni i Miša Vilotić. Šefovi najznačajnih uprava u to vreme bili su Miša Nikolić, Milan Đurović, Radiša Roskić i izvesni Stojanović, dok je oficir za bezbednost u JSO, udarnoj pesnici DB-a, bio Milorad Bracanović.Rade Marković je profilisao Službu sa isključivim ciljem da brine o interesima para Milošević-Marković i njihovoj deci. Sve je bilo podređeno tom cilju. Međutim, Rade nije držao sve konce u Službi u svojim rukama. Jedinica za specijalne operacije, kojom je već komandovao Milorad Ulemek Legija, ostala je udarna pesnica DB-a, ali...

- Jedini Legijin pravi komandant bio je i ostao Jovica Stanišić. Legija je odgovarao samo Stanišiću i vrhovnom komandantu Slobodanu Miloševiću i Marković je to znao - navodi naš izvor. U to vreme, u Srbiji počinje crna serija zločina, ubistava, otmica, borba kriminalnih klanova za tržište drogom, politička ubistva.

Slavko Ćuruvija, vlasnik opozicionih listova „Dnevni telegraf“ i „Evropljanin“ ubijen je hicem iz vatrenog oružja 11. aprila 1999. godine u u haustoru svoje zgrade u Ulici Lole Ribara 35 u Beogradu.

Tragovi ovog zločina od prvog dana vodili su do vrata Službe Radeta Markovića, ali se dokaz za te tvrdnje pojavio tek poslednjeg dana oktobra 2000. godine, posle rušenja Miloševićevog režima.

Tog dana, SPO je na konferenciji za novinare obelodanio postojanje dosijea „Ćuran“. To je bio dosije tajne policije o operativnoj obradi, odnosno praćenju Slavka Ćuruvije, po nalogu Markovića. Prema tim podacima, Ćuruvijina tajna pratnja povučena je sat vremena pre zločina. Da li je bilo baš tako, trebalo bi da se, prema najavi specijalnog tužioca Slobodana Radovanovića, sazna ove jeseni. Policija je uradila rekonstrukciju dela zločina.

Marković nije uspevao da Legiju drži u svojim rukama, ali mu nije predstavljalo problem da komandantu JSO prenese naređenje sa vrha da organizuje i sprovede likvidaciju Vuka Draškovića. Atentat je izvršen 3. oktobra 1999.

Kamion ubica koji je vozio Nenad Ilić presekao je u selu Petka put koloni vozila u kojoj se nalazio Drašković. Drašković je preživeo atentat, ali su sva četvorica njegovih prijatelja i rođaka poginuli. Vozaču kamiona ubice, logistiku su na mestu zločina pružili Branko Berček, Nenad Bujošević, Leonid Milivojević i Dušan Maričić Gumar. Svi iz JSO. Tek dve godine kasnije, podignuta je optužnica za ovaj zločin. Na njoj su se našli samo Bujošević, Ilić i Marković. Legija i ostatak ekipe su optuženi tek u „Sablji“.
Političari na nišanu

Vuk Drašković je i dalje na „nišanu“ Službe. U junu 2000. godine Slobodan Milošević zaobilazi Markovića i, prema optužnici, direktno Legiji naređuje da se Drašković ubije. Branko Berček ispaljuje hice na Draškovića sa terase njegovog stana u Budvi, ali lider SPO ostaje živ. Leonid Milivojević i Nenad Ilić čuvaju stražu. Rade Marković je u ovom zločinu bio zadužen za nabavku lažnih ličnih karti izvršiocima zločina i za fotografije Draškovićevog stana.

Poslednji zločin u koji je direktno umešana DB je otmica i surova likvidacija Ivana Stambolića, 25. avgusta 2000. Milošević je direktno Legiji naredio ubistvo. Stambolića u Košutnjaku otimaju Branko Berček i Nenad Šare i stavljaju ga u kombi sa policijskim tablicama. Pridružuju im se i ostali pripadnici JSO - Nenad Bujošević, Dušan Maričić i Leonid Milivojević i kopaju rupu. Dok Stambolić kleči, Berček u njega ispaljuje dva hica. Telo Stambolića pada u rupu, preko koga Legijini ljudi stavljaju kreč, zemlju i travu, kao i panj kojim su obeležili mesto zločina. Vraćaju se u Beograd, na raport Legiji. Jedina greška u zločinu bile su policijske tablice na kombiju. Legija o tome obaveštava Markovića, na zabavi u vili „Jelena“. Radetu Markoviću u ruci puca čaša...

Telo Ivana Stambolića pronađeno je tek u akciji „Sablja“ kada je uhapšen Nenad Šare.

    ATENTATI U REŽIJI TAJNE SLUŽBE

    Veselin Bošković, Vučko Rakočević, Zvonko Osmajlić i Dragan Vušurović ubijeni 3. oktobra 1999.

    - Na mesto zločina došlo je mnogo policajaca, znatno pre Hitne pomoći. Odmah je tu bio i čovek u plavoj trenerci koji je preko „motorole“ ili telefona nekom rekao: „Đubre je još živo“. U prvom trenutku sam mislio da se to odnosilo na vozača kamiona, ali sam shvatio da se to odnosi na mene. Posle nekoliko meseci prepoznao sam da je to bio general Branko Đurić. Video sam ga na nekom snimku - svedočio je Vuk Drašković.

    Slavko Ćuruvija, ubijen 11. aprila 1999. u haustoru svoje zgrade

    Slavka Ćuruviju pratilo je 27 operativaca DB-a, podeljenih u tri ekipe.

    Kao neposredni izvršilac zločina u medijima je spominjan Nikšićanin Luka Pejović. Njega je naime, još 2003. identifikovao svedok ubistva. Ali, u to vreme Pejović je već bio mrtav. Ubijen je 5. decembra 2000. u blizini svoje kuće u Dinarskoj ulici u Beogradu. Njegovo ubistvo nije rasvetljeno.

    Ivan Stambolić, nestao 25. avgusta 2000. godine. Njegov leš nađen u martu 2003.

    Državni mediji su vest o nestanku Ivana Stambolića 25. avgusta 2000. godine objavili tek pet dana kasnije. Ivan Marković, visoki funkcioner JUL-a, tada je izrekao čuvenu rečenicu: „Državni mediji nekoliko dana nisu objavili informaciju o nestanku Stambolića jer im je to verovatno bila beznačajna informacija“.

    Pokušaj ubistva Vuka Draškovića, 15. juni 2000.

    - Iza zločina u Budvi stoji Slobodan Milošević. Radi se o državnom zločinu - rekao je u završnoj reči suđenja za pokušaj ubistva specijalni tužilac Miroljub Vitorović. Pripadnici Službe koji su svedočili, priznali su da je DB ozvučio Draškovićev stan, ali su rekli i da su iz njegovih razgovora saznali za atentat.


Izvor: Blic

 Državna bezbednost za šest godina promenila samo ime (4)
Šef kabineta direktora BIA nekada pratio Draškovića

Ljudi koji su učestvovali u „operativnoj obradi žrtava“ i bili upetljani u najstrašnije zločine, ne samo da su zadržali posao u BIA, nego su svi do jednog unapređeni na najvažnije funkcije.

Ove tvrdnje sagovornika „Blica“, koji je dobro upoznat sa dešavanjima unutar tajne policije, a koji je iz razumljivih razloga anoniman, potvrđuju tezu da je Služba bezbednosti, postavljena u doba Slobodana Miloševića, uspela da se očuva i šest godina posle petooktobarske revolucije.

Šef kabineta Radeta Bulatovića, direktora BIA, učestvovao je u praćenju Vuka Draškovića u vreme kada je tajnom policijom upravljao Radomir Marković. Deo ekipe koja je pratila Draškovića bio je i sadašnji zamenik načelnika Prve uprave BIA, zadužene za kontraobaveštajni rad.

U operativnoj obradi Ivana Stambolića bio je angažovan sadašnji načelnik Uprave za prisluškivanje. Stambolića je pratio i čovek koji je danas zamenik načelnika Pete uprave, a koja je nosilac posla u potrazi za najtraženijim haškim optuženikom Ratkom Mladićem!?!

Slavka Ćuruviju, kao tadašnji operativac Markovićeve tajne policije, pratio je sadašnji načelnik Uprave za međunarodnu saradnju BIA, dok je čovek koji je danas pomoćnik načelnika Prve uprave nekada bio načelnik Centra DB u Sremskoj Mitrovici koji je direktno bio vezan za JSO. Nekadašnji načelnik Markovićeve Treće uprave, zadužene za borbu protiv unutrašnjeg neprijatelja, sada je direktor Školskog centra BIA.

Prema rečima našeg sagovornika, odgovor na pitanje kako su i zašto ti ljudi uspeli da se popnu na najviše stepenice BIA leži u disciplinovanom držanju sistema koji je devedesetih godina postavio Jovica Stanišić.

- Njegova taktika u borbi protiv unutrašnjeg neprijatelja bila je locirana na opozicione, ali i vladajuće političke partije. Svi političari bili su u mreži tajne policije: kao saradnici Službe ili kao objekti njihovog praćenja i prisluškivanja. Operativci DB-a imali su političare na vezi, ljude koje su zadužili informacijama... U svakoj stranci postoji krtica koja radi za Službu. Zato ljudima koji i danas obavljaju odgovorne poslove u BIA nije bitno koja je stranka na vlasti. Oni u svakoj imaju svog čoveka i tako upravljaju. Zato su moćniji od svake vlade - navodi naš izvor.

Kadrovi Radeta Markovića ostali su nedodirljivi i posle njegove smene i hapšenja.

Prema informacijama do kojih je došao „Blic“, i Markovićev opstanak na mestu šefa DB-a, tri meseca posle 5. oktobra, montiran je u kuhinji tajne policije. Isti kadrovi zadržani su i kada su resor DB-a preuzeli Goran Petrović i Zoran Mijatović. Njih dvojica se i danas u BIA opisuju kao obožavaoci lika i dela Jovice Stanišića, odnosno njegovog načina ustrojstva Službe. To važi i za mnoge sadašnje rukovodioce BIA. Ne treba zaboraviti da su Petrović i Mijatović smenjeni jer su udarili na JSO kojom je komandovao Milorad Ulemek Legija.

Zato ih je, prema rečima našeg sagovornika, Legija i smenio. Njihova smena bila je uslov za prekid oružane pobune JSO, u novembru 2001. i na Legijin zahtev na mesto novog šefa DB-a postavljen je Andrija Savić.

- Savić je bio samo marioneta. Glavni u Službi bio je Milorad Bracanović, Legijin čovek.... Suština Službe nije se promenila ni kada je njeno kormilo preuzeo Miša Milićević. On nije bio zainteresovan za posao, ali je srž tajne službe očuvao njegov zamenik Goran Živaljević - navodi naš izvor.

Kadrovi BIA samo su se zarotirali i kada je Rade Bulatović postavljen za direktora.

- Prvi put se na mestu direktora BIA našao neko ko nije iz tajne policije već iz političke partije, iako je gromoglasno najavljivana depolitizacija Službe. I Bulatović nije odoleo političkim kadrovima. Po političkoj liniji postavljeni su ljudi u beogradskom centru BIA i na čelu kontraobaveštajne uprave. Ove godine, u BIA je primljeno oko stotinak novih, mladih ljudi. Ali, svi oni su povezani sa vladajućim partijama. I to je nasleđena strategija Jovice Stanišića. Dovedu se novi, politički vezani ljudi koji ostaju u Službi i kad njen šef ode. To su osobe na koje se posle računa. To su radili svi šefovi DB. Zato tamo i sada ima Stanišićevih i Markovićevih ljudi, ali i kadrova koje su birali i drugi direktori Službe u poslednjih šest godina - navodi izvor „Blica“.

Iako mnogi misle da bi Služba mogla da se postavi na zdrave noge ako se povuče crta i iz BIA izbace svi koji su učestvovali u kriminalnim radnjama, rešenje leži u mnogo radikalnijem potezu. Da bi Srbija imala normalnu tajnu policiju, sadašnju BIA bi trebalo potpuno rasformirati i napraviti potpuno novu službu. Međutim, ako se pogleda moć koju ti ljudi i danas imaju, kao i nespremnost političkih partija da se obračunaju sa njima zbog sopstvenih interesa, jasno je da do toga neće skoro doći.

Ekipa „Blica“

Državna bezbednost za šest godina promenila samo ime (5)
Stranke su u mreži
   
Goran Petrović,
bivši šef RDB:
Zar još niste odustali?
   
Srđan Srećković,
Spo:
U EU s novom službom
   
Milorad Mirčić,
Srs:
Zašto da raspuštamo BIA?
   
Dragan Šutanovac,
Demokratska stranka:
Uvesti bolju kontrolu
   
Dobrivoje Radovanović,
institut za kriminologiju:
Spas u depolitizaciji

Nema političke partije u Srbiji, osim Srpskog pokreta obnove, koja želi rasformiranje Službe državne bezbednosti. Ostale tvrde da su za transformaciju BIA, međutim, ni to već šest godina nisu sprovele. Iako se svi ograđuju od Miloševićevog režima, osnovni stub njegove vladavine je i dalje gotovo nepromenjen. Zašto je tako u Srbiji? Stručnjaci odgovaraju: za radikalnu reformu Službe neophodna je politička volja, a nje u Srbiji nema. Partije, naprotiv, teže da tajnu policiju podrede svojim ciljevima.

Dragan Šutanovac, bivši predsednik skupštinskog Odbora za bezbednost i potpredsednik DS, kaže da se Vlada Zorana Đinđića pre svega bavila ekonomijom i da je zbog te činjenice na jedan apsurdan način sektor bezbednosti zapušten.

- Oni koji su vodili BIA, pogotovu u prvom delu, pre svih Goran Petrović, nisu imali dovoljno snage i znanja da izvrše reformu. Kada je karcinom otkriven, bilo je gotovo nemoguće reagovati - kaže Šutanovac.

On se protivi raspuštanju Službe i kaže da se taj model mogao primeniti u drugim zemljama jer su njihove službe bile pod kontrolom KGB-a. On kaže da BIA mora da se transformiše i da se uvedu tela koja bi je kontrolisala. Činjenicu da se u DB malo toga promenilo za vreme DOS-a, Šutanovac objašnjava tvrdnjom da je sektor bezbednosti bio zatvoren za opozicione stranke do 2000. godine.

- Sada postoje ljudi koji vide šta se tamo dešava, koji su bili na pozicijama ili u Vladi i koji imaju iskustva da reše taj problem - kaže Šutanovac.

Goran Petrović, bivši načelnik RDB-a, odgovarajući na pitanje zašto tajna policija nije rasformirana kaže:

- Šest godina pričamo iste priče i šest godina se ništa ne događa. Niste odustali? Ja odbijam da pričam dalje na tu temu.

Zaštita države

Profesor Dobrivoje Radovanović, direktor Instituta za kriminološka istraživanja, smatra da Služba mora da promeni svoju namenu. Da više ne lovi političke neistomišljenike i ljude koji se ne slažu sa partijama na vlasti, već da se bori protiv kriminala i štiti državu.

- Za dobru Službu uslov je njena depolitizacija - ističe Radovanović.

Funkcioner SRS, ali i sadašnji predsednik skupštinskog Odbora za bezbednost Milorad Mirčić, smatra da radikalni rez u Službi nije potreban.

- Zbog čega bi se BIA raspuštala? Zar samo na bazi sumnji - pita se Milorad Mirčić i priznaje da je nezadovoljan radom BIA jer je ispolitizovana.

Profesor Bogoljub Milosavljević, ekspert za pitanja bezbednosti, ističe da su iste službe i isti ljudi dugo na čelu i da je to jedan od osnovnih problema.

- Učestvovali su u formiranju stranaka u Miloševićevo vreme. U međuvremenu i posle petooktobarskih promena uspostavljeni su novi odnosi. Nove veze između nekih političkih partija i službi. U partijama, to su ljudi koji su na jakim pozicijama, a u službama imaju dobre veze i saradnju - kaže profesor Milosavljević.

On dodaje da je rasformiranje Službe izvodljivo, ali i da je „to na onima koji donose političke odluke, odnosno na Vladi“.

- Ako Vlada ovu službu koristi za održavanje na vlasti i za neke dnevnopolitičke interese, onda će ona teško pristati da je reformiše. Izdvajanjem iz MUP-a i promenom imena, Služba nije nimalo reformisana - ističe profesor.

Krivci da odgovaraju

Jedina stranka u Srbiji koja neprestano ističe da Služba mora biti rasformirana je SPO.

- Kada bude postignuta politička saglasnost, Služba će biti rasformirana. SPO na tome insistira i potpuno je sigurno da će to biti jedan od uslova za ulazak u EU. SPO će tražiti političke partnere unutar demokratskog bloka kako bi do toga i došlo. Naša stranka jeste na vlasti, ali nema dovoljno snage da to sama uradi - ističe Srđan Srećković, potpredsednik SPO.

Goran Jakšić, G17 plus, kaže da je za raspuštanje BIA sada kasno i da je to pitanje trebalo postaviti nakon demokratskih promena u državi.

- Jedan broj ljudi iz vremena Miloševića je sklonjena, ali mnogo ih je i ostalo. Smatram da svi oni koji su se na bilo koji način ogrešili, ne samo o zakon, već o osnovne principe demokratskog društva treba da odgovaraju. U ovom trenutku bi raspuštanje bio neodgovarajući korak i to bi stvorilo probleme u funkcionisanju zaštite državnih interesa koji bi bili ugroženi - smatra Jakšić.

Međutim, profesor Bogoljub Milosavljević kaže da je upravo argument da bi reforma službe ugrozila interese države priča koju Služba koristi kako bi se zaštitila.

Ekipa „Blica“

    Zoran Živković, bivši premijer
    Nedostaje samo Rade Marković

    Zašto Vlada premijera Zorana Đinđića nije rasformirala DB?

    - Da bi nam dokazali koliko je opasno raspuštanje Službe, odmah po našem dolasku na vlast, iskoristili su početak oružane pobune na jugu Srbije. Obaveštajne podatke da će se to desiti imala je i RDB i vojna služba, ali, to nisu prosledili predstavnicima nove vlasti - kaže Zoran Živković, bivši premijer. - Te podatke sam od stranih službi dobio tri dana nakon što je počela pobuna na jugu Srbije. Tvrdim da je Marković, koga je štitio Koštunica, sakrio te informacije da bi nas stavio u poziciju da se moramo osloniti na Službu, takvu kakva je - ističe Živković. Perfidno ucenjeni pred novim sukobima na jugu, u DS su nakon 5. oktobra odustali od rasformiranja službi i zalagali se za njihove reforme.

    - Svi su bili za to da se smene čelni ljudi RDB-a. Svi osim Koštunice. Danas, šest godina od promena, u BIA imate odbor za doček Radeta Markovića. Tamo su svi Markovićevi ljudi na najvišim funkcijama, osim njega - navodi on.

   Đorđe Mamula, član Odbora za bezbednost
    Nemam uvid u pravo stanje

    Đorđe Mamula, član Odbora za bezbednost koji treba da sprovodi civilnu kontrolu nad BIA, kaže da ne zna da li je trebalo rasformisati Službu jer „nije imao uvid u stanje stvari“. Uprkos tom priznanju, tvrdi da službe ne kontrolišu stranke, a na pitanje da li zna da je šef BIA Rade Bulatović na ključna mesta Službe postavio ljude koji su povezani sa najstrašnijim zločinima i ubistvima odgovara:

    „Ja to ne znam.“

    Na konstataciju da ovim samo potvrđuje da nema civilne kontrole nad službom on kaže:

    - Više stotina je penzionisano. Neki su osuđeni pravosnažnim presudama. Navedite imena ljudi koja su sporna. Zašto niko nije podneo ozbiljne dokaze u njihovu umešanost u ubistva i zločine koje pominjete - kaže Mamula.
   
Vuk Drašković:
    Strah od otvaranja dosijea

    - Zahvaljujem „Blicu“ na objektivnom i veoma važnom feljtonu o Miloševićevoj piramidi zločina koja ne samo da još nije rasformirana, već je u poslednje vreme u revanšističkom usponu - prva je reakcija Vuka Draškovića, ministra inostranih poslova i predsednika SPO, na informaciju da ga je nekada pratio sadašnji šef kabineta Radeta Bulatovića.

    Godinama unazad Drašković insistira na raspuštanju srpske tajne policije.

    - Odgovor na pitanje zašto službe bezbednosti nisu rasformirane je u žalosnoj činjenici da je od 5. oktobra 2000. godine potrošeno šest godina u raznim sramnim aktovima vlasti sa serijskim ubicama ili u relativizovanju zločina jednog terorističkog poretka, što nas je bacilo na marginu evropskih integracija - kaže lider SPO koga je Služba dva puta pokušala da ubije.

    - Vlasti u Srbiji su i posle 5. oktobra, svaka na svoj način, nalazile izgovore da se ne talasa. Razloge za izbegavanje raspuštanja BIA, pa ponovnog formiranja, videli smo nedavno u serijalu na TV B92 u kojem je prikazano kako je nekoliko godina ceo državni vrh posle 5. oktobra primao raporte od Legije i ubica ili je Legiji i ubicama raportirao. Plaše se mnogi otvaranja dosijea jer bi se saznalo ko je sve danas u vlasti podržavao tu zločinačku mašineriju - uveren je Drašković.


Izvor: Blic

OKUPIRANA BIA!
Srpska tajna policija velikim prijemom u sedištu Bezbednosno-informativne agencije proslavila 107. rođendan

U čast poginulih agenata...
Biznismene predvodio Miroslav Mišković, političare Vojislav Koštunica i Predrag Marković, novinare Aleksandar Tijanić

SPS predstavljao Baki Anđelković, G17 Miloljub Albijanić, nije bilo nikog iz SRS i DS

BEOGRAD - Srpska tajna policija proslavila je preksinoć svoj 107. rođendan velikim prijemom u sedištu Bezbednosno-informativne agencije (BIA). Više od 200 biznismena, direktora najvećih državnih firmi, političara, ministara, novinara, predstavnika vojske i policije "okupiralo" je centralu srpske tajne policije.
"Biznis ligu" u BIA predvodio je predsednik "Delta holdinga" Miroslav Mišković, koji je vreme provodio ćaskajući sa generalnim direktorom "Hemofarma" Miodragom Babićem i čelnikom "Simpa" Draganom Tomićem. Viđeni su i Vojin Lazarević, braća Mirko i Draško Petrović, direktori "Dunav osiguranja" i "Telekoma Srbije", direktor "Škode Čačak" Milun Todorović, koji je stigao sa zemljakom Miloljubom Albijanićem iz G17, mnogi direktori banaka i javnih preduzeća...
Svi na prozivci
Glavne državno-političke "zvezde" u BIA bili su predsednik Skupštine Predrag Marković, koji je vrlo pažljivo saslušao govor šefa tajne policije, premijer Vojislav Koštunica, ministri Dragan Jočić, Predrag Bubalo, Zoran Stojković, Zoran Lončar, Zoran Stanković, generalni inspektor MUP-a Vladimir Božović, generalni sekretar Vlade Dejan Mihajlov, specijalni tužilac Slobodan Radovanović i njegov kolega Vladimir Vukčević, Rasim Ljajić... Od stranačkih funkcionera, SPS je predstavljao Zoran Baki Anđelković, jedni predstavnik G17 bio je Albijanić (bez stranačke značke), a niko nije došao iz SRS-a i DS-a (pogledaj okvir)?!
Naravno, medijsku ekipu u sedištu BIA predvodio je direktor RTS-a Aleksandar Tijanić, a uz njega tu su bili glavni urednici svih većih dnevnih i nedeljnih novina u Srbiji.
U prigodnom govoru direktor BIA Rade Bulatović je istakao da je ovaj prijem "najbolja potvrda otvorenosti Službe" i garancija da se u BIA nikad više neće vratiti vremena kada se dan tajne policije obeležavao "u potaji i uz prisustvo nekoliko probranih".
- Mi nemamo pravo na grešku, a i kada je ne napravimo, uvek se nađe neki dežurni redar da nas podseti da je zbog nekih ranijih grešaka i ranijih grešnika naše mesto u klupi za ponavljače. Nešto slično položaju Srbije u međunarodnoj zajednici. Sličnost koja možda i nije slučajna - rekao je Bulatović.
Još samo Hag
Pobrojavši uspehe Agencije u prošloj godini (kontrola radikalnog verskog ekstremizma, nema prelivanja terorizma sa Kosova u Srbiju, hvatanje putarske mafije...), Bulatović je istakao da "zadatak koji nije izvršen jeste okončanje saradnje sa Tribunalom".
- Taj zadatak nije izvršen delom zbog tranzicijskih slabosti BIA i drugih nadležnih organa uključenih u tu aktivnost, a delom zbog specifičnosti zadatka. BIA je otklonila svoje slabosti, što će učiniti i drugi organi sa kojima ćemo izvršiti ovaj prioritetni državni zadatak, kao i sve drugo što je do sada Agenciji zadalo državno rukovodstvo - istakao je Bulatović.
Uz kamerni orkestar, ukusno i skromno posluženje, druženje je potrajalo, a "mlađe generacije" ranije su napustile prijem u BIA žureći na koncert "Djuran Djuran".
S. Marjanović

Memorijalna soba

Za godišnjicu BIA otvorena je i spomen-soba, sa imenima svih onih pripadnika tajne službe koji su poginuli na zadatku. Na tabli se nalazi blizu sto imena poginulih, uz zastave države Srbije i Agencije.

Predsednik Tadić nije došao zbog umora

Na proslavi u BIA "bolo je oči" neprisustvovanje predsednika Srbije Borisa Tadića ili bilo kog iz Predsedništva Srbije. Prema saznanjima Pressa, predsednik je zbog velikog premora bio onemogućen da dođe na proslavu u BIA.


Izvor: Press