Miloš Pavlović

Jedini Srbin koji poseduje superlicencu za Formulu 1 ove sezone ima veliku priliku da se domogne toliko željenog “Velikog cirkusa”. Rođeni Beograđanin već treću sezonu takmičiće se u šampionatu Serije Reno i trijumf u ovom prvenstvu omogućio bi mu ulazak u društvo odabranih
Šta očekujete u sezoni 2007. i možete li konačno da osvojite titulu u prvenstvu Formule Reno?
Ove godine očekujem mnogo. Objektivno, želim da budem na svakoj trci barem na podijumu. Da li je moguće osvojiti ove godine i titulu šampiona u seriji Reno, teško je prognozirati. Smatram da je još rano za definitivan zaključak. Predstoje mi pripreme i testovi u novom timu, ali mogu da otkrijem da sam presrećan što ću voziti za DRACO rejsing. Američki tim može da mi omogući ostvarenje mojih želja, a to je ulazak u Formulu 1.
Koliko je vaš novi tim DRACO rejsing bolji u odnosu na KRAM kompetišen ili GD rejsing?
Sigurno je bolji. Prošle sezone uspeo sam da se čak tri puta domognem podijuma za upravljačem DRACO rejsing tima. To samo govori koliko je američki tim konkurentan. Ekipa ima vrlo dobre inženjere, koji su dobro organizovani. Sjajno su me prihvatili i ja sam u pogledu učinka u sezoni veliki optimista. Pored toga, ukazali su mi i veliku čast, jer ću biti prvi vozač tima.
Možete li da nam otkrijete kako sarađujete s inženjerima i mehaničarima?
Imam dva inženjera, koji brinu samo o mom bolidu, a jedan od njih je telemetrista. Pored njih, sarađujem i s dvojicom mehaničara. Po mom povratku u boks prvo razgovaram sa svojim inženjerima, zatim se sve to što ja kažem proveri na telemetriji. Potom s inženjerima donosim odluku šta treba doterati, ili promeniti na formuli. Mehaničari rade ono što im inženjeri kažu i uživaju da se šale i pravu dobru atmosferu, što je, po meni, vrlo važno za uspeh i dobar rezultat.
Ko će vam biti najveći protivnik u borbu za titulu u Formuli Reno?
Cenim sve vozače protiv kojih vozim, ali smatram da niko nije bolji od mene. Respektujem Francuza Erika Salinjona, Pastora Maldonada iz Venecuele, kao i Španca Borhu Garsiju. Moj tim DRACO rejsing jedan je od najjačih i najorganizovanijih timova u šampionatu i naš glavni konkurent biće ekipa Interveten.
Da li vas roditelji prate na trkama i koliko vam znači njihova podrška?
Do pre par godina bili su sa mnom na skoro svakoj trci. Sada više nije tako, što ne znači da sada ne dolaze baš ni na jednu trku. Podrška roditelja znači puno za svakog sportistu, pa i za mene. Moram da kažem da su moji veliki navijači tetka Ružica i teča Džon Vajt, koji za mene uvek imaju neki valjan savet.
Da li bi osvajanje titule u šampionatu Reno automatski značilo i ulazak u F1 i koliko je to realno?
Ako osvojim titulu, vrlo je realno da uđem u Formulu 1. Svi prethodni šampioni su u “Velikom cirkusu”. Ne vidim razlog zašto bi bilo drugačije i sa mnom.
Koliko je ulazak u F1 realan i ostvariv cilj?
Trenutno ima puno vozača koji bi vrlo uspešno nastupali u F1. Nažalost, danas u F1 ne postoje čvrsta i jasna pravila ko i kada ima prava da je vozi. Nije kao u fudbalu, tenisu i drugim sportovima, gde postoje, lige, rang-liste… Sve zavisi od slučaja, interesa, određenih osoba i interesa. Ako osvojim titulu, postoji mogućnost da vozim F1. Svi dosadašnji šampioni pre ili kasnije stigli su do nje.
Da li postoji opcija da se okušate u prvenstvu GP2, jer se tako lakše stiže do Formule 1?
Ako bih mogao da biram, sigurno bih vozio GP2. S obzirom na to da ova kategorija više košta od Svetske serije Reno, vrlo je teško poverovati da je ovako nešto i moguće. Jedna sezona u prvenstvu GP2 košta milion evra, a ja nemam toliki novac.
Ko je vaš najbolji prijatelj od vozača i sa kime imate najbolji odnos?
Moj najbolji prijatelj je Tomas Šekter, koji trenutno vozi u američkom Indi šampionatu. S vozačima u svojoj kategoriji sam u dobrim odnosima. Toplih prijateljstava nema, uglavnom se lepo pozdravimo na trkama i jedni drugima poželimo vitešku borbu.
Da li ste upoznali Mihaela Šumahera, sedmostrukog šampiona Formule 1?
Šumahera poznajem već nekoliko godina. Vozili smo tri trke kartinga zajedno - 1996. pozivnu trku šampiona u Bersiju, predgrađu Pariza i dve trke u Monte Karlu, prvu 1996, a drugu 1997. godine.
Kako gledate na povlačenje Mihaela Šumahera?
Odlazak Šumahera sa scene F1 nije ništa posebno niti neobično. Pre ili kasnije svi se jednoga dana moraju povući i prepustiti mesto mlađima. Jednostavno rečeno, to je prirodan proces koji se dešava u svim oblastima života. Nemac je definitivno bio najkompletniji vozač na svetu dugi niz godina.
Kakvo je vaše mišljenje o Fernandu Alonsu i novoj sezoni F1?
Fernando je izuzetan vozač, poseduje sigurnost koju malo ko ima, dovoljno je videti kako “greje gume” u krugu za zagrejavanje. Niko to ne radi kao on. Sam podatak da je osvojio dve uzastopne titule govore o tome koliko je kvalitetan vozač. U poslednje vreme svaka sezona F1 je drugačija i vrlo nepredvidljiva. Pravila se svake godine menjaju i ne može se sada znati ko će najbolje da ih interpretira.
Ranije ste pominjali da biste voleli da vozite za Vilijams. Da li je i dalje tako?
Vilijams je moja želja, pošto je to tim koji svakom mladom vozaču pruža velike mogućnosti. Verujem da ću uspeti da ostvarim svoj dečački san. Moj vršnjak Dženson Baton, koga sam pobeđivao u Britanskoj formuli, uspeo je preko Vilijamsa da stekne ime i danas je, iako ima samo jednu pobedu, jedan od najcenjenijih vozača u Formuli 1.
Koliko je teško vama kao Srbinu i talentovanom asu bez novca da se izbori s, recimo, Nikom Rozbergom, iza koga stoji nemački lobi, ili Hajkijem Kovalainenom, koga gura menadžer Flavio Brijatore?
Ako i ja budem imao srpski lobi iza sebe, sigurno se mogu ravnopravno boriti s njima. Ni Rozberg, ni Kovalainen nisu bolji vozači od mene i ubeđen sam da bih iz borbi protiv njih izašao kao pobednik.
Da li postoji šansa da vas neko od poznatih menadžera, poput Flavija Brijatorea ili Vilija Vebera, uzme pod svoje?
Ne znam, o tome nisam nikada razmišljao. Znam samo da mi treba samo jedna perfektna godina. To znači da imam sva finansijska sredstva, pobednički tim i posle sve dolazi samo od sebe.
Može li Srbija u vama da dobije vozača u Formuli 1 i koliko bi to značilo za našu zemlju?
Ako smo u skoro svim sportskim disciplinama mi, Srbi, bili na vrhu, zašto ne bismo mogli to da ostvarimo i u automobilizmu, konkretno, u Formuli 1? Za našu zemlju značilo bi puno da imaju predstavnika u F1. Poznato je da je “Veliki cirkus” najveći marketinški posao na svetu. Zamislite samo šta bi značilo za Srbiju da se naša trobojka redovno pojavljuje u direktnim TV prenosima širom sveta. Nijedan drugi sport ne omogućava tako veliku zastupljenost u svetskim medijima kao Formula 1.
Kako se branite od devojaka koje vas sigurno opsedaju na trkama?
To tako samo izgleda. Danas vozač na trci nema vremena za devojke i uopšte nema kontakt sa spoljnim svetom. Ili je na stazi, ili radi u boksu s inženjerima. Preostalo slobodno vreme služi za odmor i koncentraciju. Gotovo da nemam kada da izađem, ili da iskoristim vreme za provod i zabavu.
Šta radite u slobodno vreme i kako se opuštate pred trke?
Moje slobodno vreme koristim kao i svi moji vršnjaci. Pred samu trku manje vežbam, kontakti sa spoljnim svetom svedeni su na minimum i radim samo ono što mi stvarno prija. Volim da čitam knjige i slušam muziku koja me opušta.
Kako gledate na nova obeležja Srbije i da li ste srećan kada čujete himnu "Bože, pravde"?
Malo ko može da pretpostavi koliko je ovo pitanje za nas sportiste važno. Bavim se sportom od 1992. godine i na pobedničkom postolju prošao sam kroz sve faze naše državnosti. Sada se po prvi put osećam sigurnim, s obzirom na to da sada stvarno znam koja su naša obeležja. Vrlo sam srećan radi ovoga i s ponosom ću ih nositi na svim takmičenjima.

DRUGE FORMULE

Formula A1
Nove trke formule koje je osmislio šeik Maktum Hašer Maktum al Maktum u kojima se takmiče države umesto automobilskih timova. Svi takmičari imaju identične automobile, pa se kao računa samo veština vozača.

Hemijska formula
O ovom nemamo pojma, ali kažu da postoji čitava industrija i milioni porodica koji žive od hemijske veštine.

Formule
Čuvena epizoda Alana Forda koja svojevremeno (sedamdesetih godina prošlog veka) nije videla svetlost dana, jer je bila politički nepodobna. Sada možeš da objaviš šta hoćeš i niko ti ništa ne sme. Evo - mi smo dosta dobar primer.

Izvor: Maxim

Ako je neko zasluzio da vozi F1 onda je to Milos Pavlovic. Dace Bog da ga sledece godine gledamo u F1.

slazem se covek se namuci cak ni zastavu prvi put kada je imao pobedu u RENO formuli nisu imali, ovi nasi bi mogli nesto pametno da urade u svom zivotu
ako neko ima jos nesto o Milosu neka posalje ili neku adresu gde da nadjem o tom geniju nesto vise
hvala



[Edit by tojo909:Nemojte slati vise komentara za redom. Postoji dugme izmeni ako ste nesto zaboravili reci. Postovanjem vise odgovora zaredom tema se samo razvodnjava i smanjuje se preglednost. Za ostala pravila ponasanja pogledajte pravilnik Burek Foruma.]

Covek je zasluzio svoju temu i zelim mu sve najbolje u narednim sezonama 

@Mikican  Nemoj slati vise poruka za redom, koristi opciju izmeni 

Evo nekih slika:

Milosu a i svim nasim talentima u svim sverama PUNO SRECE!!! 

Miloš Pavlović najbrži Srbin na svetu
Kada vozim, moglo bi se reći da sam deo mašine. Moj mozak, moji refleksi, mišići, sve se stopi s mašinom, imam utisak da sam deo tog savršenog stroja - kaže naš automobilski as. Divim se Mihaelu Šumaheru ali, iskreno, ne razumem ga: Ima porodicu, novac, ime, pokupio je sve moguće rekorde, šta ga tera da bude još u ovome, sam Bog zna. Ali, to je verovatno razlika između njega i ostalih

Sledeće godine u ovo vreme Del i Rodni možda će biti milioneri, a Miloš Pavlović možda će sedeti za volanom bolida koji se nalazi u istom redu sa Mihaelom Šumaherom ili Kimijem Raikonenom, na startu trke za Veliku nagradu Australije u Melburnu.
I Delu i Rodniju, kao i Milošu Pavloviću, da bi ostvarili misiju do sledeće godine, potrebne su pare. Braći Troter su, da bi postali milioneri, potrebni milioni, a Pavloviću, da bi ušao u magični svet Formule 1, potrebno je mnogo manje.

Koliko?
- U odnosu na cifre koje se pojavljuju u svetu Formule 1, zaista mizerna suma, negde oko 200.000 evra. Zapravo, to je druga polovina, jer sam onu prvu zaradio, imam je - kaže Pavlović, naš najbolji automobilista, u intervjuu za Glas javnosti.
   
      

LIČNA KARTA

ROĐEN: 8. decembra 1980. u Beogradu
VISINA: 180 cm
TEŽINA: 74 kg
KARIJERA:
1991 - debitovao u karting šampionatu SRJ
1992 - šampion SRJ u kartingu
1993 - prvak regionalnog karting šampionata u Italiji
1994 - treće mesto u Svetskom karting šampionatu; drugo mesto u Evropskom karting šampionatu
1996 - pobednik Svetskog kupa u kartingu "Trofej Ajrtona Sene"
1997 - pobednik finala "Formule Voksol trke juniora"
1998 - deseto mesto u Britanskom Formula Voksol šampionatu
1999 - četvrto mesto u Britanskom Formula Voksol šampionatu
2000 - sedmo mesto u "Evropskom Formula 3 kupu"; 11. mesto u "Britanskom Formula 3 šampionatu"
2002 - šampion "Italijanske Formule 3"
2003 - treće mesto u "Vorld series lajt"
2004 - šampion "Vorld series lajt
      
      
      
   

Taj novac je Milošu potreban u predstojećoj sezoni u kojoj će voziti "Vorld Series Reno 3000"Ş, a to je, praktično predvorje F1. Ako bude šampion "Reno serije", kao što samouvereno (nikako bez pokrića) tvrdi da hoće, otvoriće širom vrata "najbržeg cirkusa na svetu". Ali, da bi završio takmičenje u "Reno seriji", na 180.000 koliko je zaradio kao specijalnu nagradu za prošlogodišnje uspehe u "Vorld series lajt" šampionatu (osvojio prvo mesto), mora da doda još pomenutih 200.000 evra.

Ako neko u Srbiji, na šta Miloš javno apeluje, prepozna interes u tome da naša zemlja ima predstavnika u planetarnom spektaklu kakav je Formula 1, Pavlović će već u sledećem takmičarskom ciklusu moći da iskoristi "Super licencu" koju mu je svemoćna FIA izdala za vožnju Formule 1. Dođe li do toga, najbrži cirkus na svetu neće Pavloviću biti totalna nepoznanica.

- Bolid koji ću voziti ove sezone napravljen je kao kopija formule koja učestvuje na trkama za svetski šampionat - kaže Miloš. - Dakle, po konstrukciji, gabaritu, snazi, aerodinamici, to je ista "Renoova" mašina od prošle sezone koja je korišćena u trkama F1. Vozi se u devet gradova, u devet zemalja, ali to su zapravo dve trke u jednom vikendu. Jedino se dve trke ne voze u Monte Karlu i zato ima ukupno 17 umesto 18 trka. Dakle, ko pobedi, on je položio ispit i sledeća stanica je test vozač u nekom timu F1. To je moj cilj. A kada sednem u kokpit kao tester, ja sam siguran da ću iskoristiti šansu i izboriti se za status vozača-takmičara.

U TV prenosima Formule 1 uglavnom gledamo ono što se događa na treninzima, zatim dešavanja desetak minuta pre trke i sat i po glavnog događaja. Miloš je u tom "auto-cirkusu" dugo, kako stvarno izgleda trkački dan jednog takmičara?
- Nije to dan, to je produženi vikend. Uglavnom, ništa se tu ne menja već godinama. Stižem na stazu u sredu, odaberem hotel, a onda u četvrtak kreće sve ono što je neposredno vezano za trku. Počinje podešavanje bolida, zajedno sa mehaničarima. Ta podešavanja se odnose na rad motora, zakrilce, pneumatike, na koju stranu da napravim podešavanja. U petak izlazim na stazu. Obično su to tri probe od 45 minuta, raspoređene tokom dana. I to je najvažniji dan. Tada radim sa inženjerima, razmenjujemo iskustva i uočene probleme rešavamo u hodu.

Taj petak, ako se odradi dobro, onda je i trka OK. U "Reno seriji" svi vozimo iste automobile, iste šasije, imamo iste pneumatike. Znači, rad inženjera, odnosno sprega mene kao vozača i ekipe, mora da bude jaka, a razumevanje obostrano. Bolid mora da bude besprekorno spreman. U subotu su kvalifikacije. Prva je za prvu trku, druga kvalifikacija za drugu. U nedelju pred trku ima malo vremena, ali i tada se rade ona fina podešavanja. Prva trka je oko 11 i ona se vozi 20 krugova, a posle podne se vozi ta druga trka sa 40 krugova i ona ima pit stop. Tada mora da se ode u boks i da se promene dve gume.

Miloš poznaje polovinu vozača F1 jer su mu bili rivali na raznim pistama u karijeri. Kakvi su, da li su druželjubivi, arogantni, nervozni? Da li se druži sa njima?
- Uglavnom se ne družimo. Ponekad, posle trke popijemo po piće, da se opustimo, malo popričamo o stazi i uslovima. Ali ne možeš da se družiš jer ćeš kad tad ući na pisti u okršaj sa njima. Kao i u svakom poslu, imaš neke likove koji su ti simpatičniji od drugih. Ali, generalno, nema druženja. Ja sam trenutno na pola koraka od F1 i poznajem polovinu vozača. Bili smo rivali. Čekam svoju šansu da im se pridružim. Znam njihove mane, dobre i loše strane karaktera. I to su ljudi, kao i svi drugi. Da ne kažem smrtnici, tera na neku neprijatnu asocijaciju. Pogotovo kada je reč o auto-trkama.
   
      

Nemam vremena ni za šta

Miloš je potpuno posvećen svom sportu. Za sve ostalo nema vremena.
- Toliko sam zaokupljen ovim što radim da nemam vremena da se posvetim bilo kom drugom sportu. Nemam vremena ni za hobi, devojke... Jedino što radim na sebi su vežbe. Ali, nama nije potrebna snaga i mišićna masa. Potrebna je izdržljivost, zdravo srce, kondicija.
      
      
      
   
   
      

Logično - nelogično

Miloš je jedan od najperspektivnijih vozača. Ali, Nemci će gurati nekog svog, Italijani opet svog. Zašto? Zar nije logično da "Reno" dobije svetskog prvaka, pa makar bio i iz Srbije?
- Nije tako. To je biznis, pre svega, a on je mnogo kompleksniji. Njima je važno da svako ima svog vozača. Lakše se nađu sponzori. "Ferari" je mnogo učinio angažovanjem Šumahera i Barikela, njima se može.
      
      
      
   

Pavlović je imao prilike da upozna i Mihaela Šumahera. Šta naš as ima da kaže o najdominantnijem vozaču današnjice?
- Ja mu se divim. "Skinuo" je sve rekorde i još ima motiv. Zanimljivo je kako je počeo. Nemci dugo nisu imali vrhunskog vozača. I država je rešila da uloži kapital. Odabrali su tri klinca. Šumaher je u početku bio najlošiji, ali on je jedini uspeo. Postao je ovo što je postao. Iskreno, ja ga ne razumem. Ima porodicu, novac, ime, pokupio je sve moguće rekorde. Šta ga tera da bude još u ovome, sam Bog zna. Ali, to je verovatno razlika između njega i ostalih.

Sport, posebno auto-trke, prati određeni glamur. Tu se motaju razni tipovi, biznismeni i oni drugi, devojke željne koječega, a najpre da izađu iz anonimnosti...
- Ima zaista svega u tom galimatijasu. Menadžera, nazovi menadžera, mutnih tipova, devojaka... S tim što svako gleda na to drugačije. Moje opredeljenje je auto (mobilizam), to je moj sport i ja mu se potpuno predajem. Zašto? Želim da uspem. Na trkalištu postoji samo moj auto i - pobeda. Sve ostalo me ne interesuje.

Za vreme trke. A posle?
- Posle je samo nastavak. U mislima sam već na sledećoj trci. Automobil je moja kancelarija, a ja ne volim da se tu nađu neki koji nisu neposredno vezani za bolid.

Auto-trke su opasan posao. Postoji li trema pred trku, strah?
- Trema postoji, ali je ona više vezana za nastup. Poput glumca, da li će ostvariti kontakt sa publikom. Strah je potisnut. Ne mogu reći da ga nema, ali da bih bio uspešan, potisnem ga. Ne sme biti prisutna bilo kakva emocija. Ako se ne bojiš, smanjuješ mogućnost da pogrešiš. Moglo bi se reći da sam deo mašine. Upravo tako. Moj mozak, moji refleksi, mišići, sve se to stopi sa mašinom. Zapravo, imam utisak da sam postao deo tog savršenog stroja. Tako imaš manje mogućnosti da ti se nešto desi. Strah se oseti onog trenutka kada izletiš sa staze i kada shvatiš da zid i udar ne možeš da izbegneš. U tom trenutku strah je prisutan u tvom životu, pustiš volan, uhvatiš se za pojaseve i zatvoriš oči.

Kada je već razgovor došao na opasan deo profesije, kako Miloš gleda na izmenjena pravila Formule 1?
- Mi vozači smo ovoga puta pošteđeni, ali smatram da su ove izmene protiv logike i protiv trkača. Ali, s druge strane, jasno je da je glavni razlog da se smanje izdaci timova jer su finansijski zahtevi bili sve veći i timovi, jednostavno, nisu bili u stanju da ih isprate. Zato se krenulo sa ovim izmenama. Lično se ne slažem sa tim. Smatram da to nije pravi put da se dođe do cilja. To "ubija" sport.
   
      

Rok trajanja

Često čujemo da se pojedini automobilisti bave trkama i u petoj - šestoj deceniji života. Da li vozači, i pored svih rizika, imaju dugovečnu karijeru?
- Karijera pilota F1 traje najviše 15 godina. Već posle 35, rizici su veći, refleksi nisu više onako dobri, kondicija i koncentracija slabi. To što mnogi vozači posle odu u kart seriju ili već tako nešto, to je zato što je to manje zahtevno od F1. I to je istina. Ja o tome ne razmišljam. Idem korak po korak. Sada mi je jedina preokupacija da sednem u kokpit F1. I da postanem svetski prvak.
      
      
      
   
   
      

Apel vlastima

"Vorld Series Reno 3000" počinje prvog maja, na stazi Zolder u Belgiji. Manje od dva meseca, dakle, preostalo je srpskoj državi, ili srpskim biznismenima, da pomognu Milošu Pavloviću i obezbede mu uslove za učešće u takmičenju koje lako može da mu posluži kao lansirna rampa za Formulu 1. Predsednik Sportskog auto-moto saveza Srbije Dragan Simić najavio je da će, u Pavlovićevo ime, tražiti pomoć od najviših organa naše zemlje, tačnije od srpskog premijera Vojislava Koštunice i ministra za obrazovanje i sport Slobodana Vuksanovića.
      
Siniša Stojanović

Samo napred Milose.

Super za Milosa.Mnogo gotivim lika,nada se da ce da uspe....

MILOŠ NA PODIJUMU

Odličan završetak prvog vikenda serija Reno za našeg vozača
Odličan vikend Miloša Pavlovića u Italiji. Pošto je u subotu bio
šestoplasirani, najbolji srpski automobilista i juče u Monci je

, na drugoj trci Reno serije bio sjajan, zauzevši drugu poziciju.

Ako je i bilo sumnji da je prvu trku završio visoko plasiran najviše zbog velikog broja odustajanja vozača koji su u tom trenutku bili ispred njega, Pavlović je juče pokazao zašto je jedan od favorita ovogodišnjeg šampionata. Startovao je kao peti, ali odličnom taktikom i pre svega vožnjom na stazi “Monca”, uspeo da se nađe tik do pobednika Salvadora Durana iz Meksika. Već posle četiri kruga Miloš je bio treći, da bi u osmom pretekao Sebastijana Vetela i drugu poziciju sačuvao do kraja trke. Ako se po jutru dan poznaje, onda bi ovo mogla da bude izuzetno berićetna sezona za našeg asa.

-Prezadovoljan sam postignutim rezultatom. Iskreno, nisam očekivao ovakav plasman posle loših testiranja. Bolid u subotu nije bio baš najbolji, ali su mehaničari obavili odličan posao – rekao je Miloš Pavlović na konferenciji za medije.

U generalnom plasmanu naš vozač posle dva nastupa deli drugu poziciju sa Duranom. Obojica su sakupila po 17 poena. Vodeći je Alvaro Parente sa 20 bodova.

Sledeća trka šampionata vozi se u Nemačkoj, na stazi Nirburgring 5. i 6. maja.

Rezultati druge trke: Salvador Duran (Interveten) 1:38.312, Miloš Pavlović (Drako rejsing) + 2.623, Sebastijan Vetel (Karlin) + 11.510, Alvaro Parente (Tek 1) + 14.667, Selso Migez (Eurointernešnel) + 20.717...

Izvor: Sport Novosti