Samo još jedan detalj pa da se vratim na temu. Ima ona priča u kojoj čovek koji se davi priziva boga, a ovaj mu odgovara: "Maši rukama maši!!!" Drugim rečima, da bi nam bog pomogao, moramo nešto i sami preduzeti, a ne samo sedeti skrštenih ruku i gledati kako nam otimaju i čupaju naše korene. Bogu je generalno svejedno da li su manastir podigli Albanci ili Srbi, da li je Miloš Obilić, Srbin ili Albanac, tako da na tom planu moramo dosta toga da preduzemeno sami, o čemu sam već opširno pisao. Da ne spominjem da su Srbi u većini danas veliki materijalisti, prilično sebični i otuđeni, a u pasivnim krajevima izraženo je sujeverje i paganizam. Bog pomaže i spašava pojedince,a koga će od Srba da spase, videćemo. To da Srbi gaje pravoslavlje i svetosavlje je vrlo diskutabilno. Osim ako ne uzmemo u obzir da narod priča da je Sveti Sava razgovarao sa Vucima. Što znači da je, sudeći po Srbima, bio neki čarobnjak poput Merlina ili Gandalfa, a ne pravoslavni isposnik i svetac, koji se strogo držao crkvenih kanona i borio protiv paganizma, što on u stvari jeste bio i jeste radio. Srbi koji se u njega kunu morali bi malo pažljivije da pročitaju knjige o njegovom životu.
Što se tiče Miloša Obilića, moj je utisak da se ipak radi o istorijskoj ličnosti. O vitezu (kako god se zvao) koji je učestvovao u Kosovskom boju i najverovatnije ubio Murata. Opredeljujem se isključivo na osnovu narodnih usmenih predanja i tradicije, koja je toliko dugo opstala. 

Bolji tekst odavno nisam procitao.
Bravo,bravo,bravo

Nama pricas da treba da citamo a ti se ne skidas sa wikipedie.Pa sam misli da pokazem prave istorijske izvore.
Miloš u Latinima
Bože mili, čuda velikoga!
Kada slavni Srpski knez Lazare
Posla zeta Miloš-Obilića
U Latine da kupi harače:
Latini ga divno dočekaše,
I gospodskom časti ugostiše,
Pa ga vode pred bijelu crkvu,
Pred bijelu crkvu Dimitriju,
Pak se vale Latinska gospoda:
"Gle, vidiš li, vojvoda Milošu!
"Vidiš našu crkvu Dimitriju,
"Kakova je i kolika li je?
"Vi nejmate takovijeh crkvi."
Veli njima vojvoda Milošu:
"Vi ste mudri, gospodo Latinska,
"Jeste mudri al' zborite ludo!
"Da vi znate naše namastire,
"Naših slavnih cara zadužbine,
"Kakovi su i koliki li su!
"Da vidite lavru Studeničku
"Ne daleko od Novog Pazara;
"Da vidite Đurđeve Stupove
"Kod Deževe starijeh dvorova,
"Zadužbine cara Simeuna;
"Da vidite čudo neviđeno,
"B'jel Vilindar usred gore Svete,
"Zadužbinu Save svetitelja
"I njegova oca Simeuna;
"Da vidite Žiču kraj Morave
"I kod Ibra više Karanovca;
"Sopoćane Raški na izvoru,
"Zadužbine svetoga Stevana,
"Srpskog kralja prvovjenčanoga;
"Da vidite Papraću veliku
"Viš' Zvornika Spreči na izvoru
"Pod visokom gorom Borogovom,
"Zadužbinu Vukana župana;
"Da vidite visoke Dečane
"Kod Prizrena grada bijeloga,
"Zadužbinu kralja Dečanskoga;
"Da vidite Raču prebijelu
"Kod Sokola ukraj vode Drine;
"Da vidite lijepu Tronošu
"Kod Loznice na r'jeci Tronoši,
"Zadužbinu braće Jugovića;
"Da vidite slavnu Ravanicu
"U Resavi niže Paraćina
"Na studenoj r'jeci Ravanici,
"Zadužbinu našeg gospodara,
"Gospodara, slavnog knez-Lazara;
"I ostale Srpske manastire,
"Da vidite, pak da se divite,
"Kakovi su i koliki li su!
"Šta je vaša crkva Dimitrija?
"Ja ću vam je sada preturiti
"A iz ruke teškim buzdovanom."
Al' Latini to ne vjerovaše,
No s Milošem oni s' opkladiše
U hiljadu žutijeh dukata.
Uze Miloš perna buzdovana
I zasuka bijele rukave,
Pak se moli Bogu istinome:
"Prosti, Bože i bijela crkvo!
"Da se jednom bacim preko tebe:
"Ne ću na te, nego preko tebe."
Pak poteže pernim buzdovanom,
Buzdovan se zamče u oblake:
Jedni vele: "Jeste preturio,"
Drugi vele: "Nije preturio,"
Treći vele: "Jeste, te visoko."
Kad se vrati perni buzdovane
Iznad b'jele crkve iz oblaka,
On udari u banove dvore,
Te polupa srčali čardake,
I tu ubi dva banova sina
I četiri morska dženerala
I dvanaest velikih vlastela.
Kad to viđe gospoda Latinska,
Uvatiše vojvodu Miloša,
Baciše ga na dno u tamnicu.
Često Miloš kroz prozor pogleda,
Ne bi l' mog'o koga ugledati;
Al' ugleda Kostu Ciganina,
Pa ga poče Bogom bratimiti:
"Bogom brate, Kosta Ciganine!
"Evo tebe tri dukata žuta,
"Donesi mi jedan list hartije,
"List hartije knjige bez jazije."
To je Kosta za Boga primio,
Donese mu jedan list hartije,
List hartije knjige bez jazije,
Miloš sjede sitnu knjigu pisat'
Svome tastu Srpskom knez-Lazaru,
Ne piše je, čim se knjige pišu,
Već je piše krvi od obraza;
Sve mu kaza što je i kako je.
Kad Lazaru sitna knjiga dođe,
I on viđe, što mu knjiga kaže,
Onu gleda, drugu sitnu piše,
Te je šalje gospodi Latinskoj,
U knjizi im ovako besjedi:
"Čujete li, gospodo Latinska!
"Pustite mi mog zeta Miloša,
"Podajte mu od zemlje harače,
"I opklade hiljadu dukata;
"Ako li ga odmah ne pustite,
"Vjera moja tako mi pomogla!
"Dić' ću na vas Srblje i Madžare,
"Svu ću vašu zemlju poharati,
"Poharati, ognjem popaliti."
Kad Latini knjigu proučiše,
Brže-bolje pustiše Miloša,
Dadoše mu od zemlje harače,
I opklade hiljadu dukata.
Kneževa večera
Slavu slavi srpski knez Lazare
U Kruševcu mjestu skrovitome.
Svu gospodu za sofru sjedao,
Svu gospodu i gospodičiće:
S desne strane starog Jug-Bogdana,
I do njega devet Jugovića;
A s lijeve Vuka Brankovića,
I ostalu svu gospodu redom:
U zastavu vojvodu Miloša,
I do njega dv'je srpske vojvode:
Jedno mi je Kosančić Ivane,
A drugo je Toplica Milane.
Car uzima zlatan pehar vina,
Pa govori svoj gospodi srpskoj:
"Kome ć' ovu čašu nazdraviti?
Ako ću je napit' po starješstvu,
Napiću je Vuku Brankoviću;
Ako ću je napit' po milosti,
Napiću je mojim devet šura,
Devet šura, devet Jugovića;
Ako ću je napit' po ljepoti,
Napiću je Kosančić-Ivanu;
Ako ću je napit' po visini,
Napiću je Toplici Milanu;
Ako ću je napit' po junaštvu,
Napiću je vojvodi Milošu.
- Ta nikom je drugom napit' neću,
Već u zdravlje Miloš-Obilića!
Zdrav, Milošu, vjero i nevjero!
Prva vjero, potonja nevjero!
Sjutra ćeš me izdat' na Kosovu,
I odbjeći turskom car-Muratu!
Zdrav mi budi, i zdravicu popoj,
Vino popij a na čast ti pehar!"
Skoči Miloš na noge lagane,
Pak se klanja do zemljice crne:
"Hvala tebe, slavni knez-Lazare,
Hvala tebe na tvojoj zdravici,
Na zdravici i na daru tvome:
Al' ne hvala na takvoj besjedi!
Jer, tako me vjera ne ubila!
Ja nevjera nikad bio nisam,
Nit' sam bio niti ću kad biti,
Nego sjutra mislim u Kosovu
Za hrišćansku vjeru poginuti;
Nevjera ti sjedi uz koljeno,
Ispod skuta pije hladno vino!
"- A prokleti Vuče Brankoviću!
Sjutra jeste lijep Vidov danak,
Viđećemo u polju Kosovu
Ko je vjera, ko li je nevjera!
A tako mi Boga velikoga,
Ja ću otić' sjutra u Kosovo
I zaklaću turskog car-Murata,
I staću mu nogom pod gr'oce;
Ako li mi Bog i sreća dade,
Te se zdravo u Kruševac vratim,
Uhvatiću Vuka Brankovića,
Vezaću ga uz to bojno koplje,
Kao žena kuđelj' uz preslicu,
Nosiću ga u polje Kosovo!"

Evo ti par istrazivanja
http://rapidshare.com/files/253827671/14424167-Milos-Obilic-istrazivanja.pdf
Imam jedan specijalan poklon za tebe nadam se da ce ti se svideti
Kosovo

О боју на Косову постоје десетине извора... Датирају од месец дана после битке до 17. века...

Неки су детаљни а неки нису...
Први извори наводе српску победу, они даљи нерешен резултат, а тек 1431. наводи се српски пораз...
Такође извори наводе безимене јунаке из Лазаревог центра и њихов јуриш у Муратову гарду и убиство Мурата "мушки" у борби (или у/испред шатора) у току битке... Тек касније тај јунак добија име... Ви га зовите како хоћете, али по овим изворима то је урадио српски оклопник из Лазаревог центра...

Тек касније, турски хроничари измишљају подло убиство скривеним ножем од стране неког пребеглог племића, а неки тусрки извори чак навде да је Мурат убијен после битке од стране неког војника који се правио мртав!  Колико је ово тенденциозно ја не морам да вам објашњавам...

Оно што је жалосно, јесте, да је цела наша епика и историја прихватила ову (потпуно) турску верзију догађаја... То можда и није чудно с обзиром да смо били под њиховом влашћу недуго после тога...
То касније понављамо прихваћањем германске историјске школе и њихове теорије srpskog порекла...

Поента је, да од свих могућих извора ви донесете прави закључак а не да упијате туђа формирана мишљења...

Ljudi sto mokiliju brisete postove

Jel to meni upućeno? Ako jeste, daleko od toga da se uzdam u wikipediju. Narodna pesma je istorijski izvor?

Nije tebi neko morallesu ali su mu obrisali postove.

Po meni ime toj junaka koji je ubio sultana nije mnogo bitno.Nije bitno ni kako je to uradjeno.
Bitnije,puno bitnije je da je on bio Srbin i knezev vojnik!

Веома је битно како је то урађено...
Нажалост ми упијамо страна тумачења наше сопствене историје а овог пута турска непријатељска тумачења о подмуклом убиству од стране пребега...

И наравно да је различито ако је убијен у пробоју центра од стране српских оклопника у нормалној борби, а не овако како данас представљају Муратову смрт...