" Jer, bojao sam se pamtjenja;znao sam, nashe setjanje i uspomene su kao sante leda. Od njih vidish samo vrhove u prolazu, a ogromna podvodna kopna promaknu nevidjena i nedosezhna.
Njihovu neizmernu tezhinu ne osetjamo samo zato shto su potopljena u vreme kao u vodu.Ali, ako se nepazhljivo nadjemo na njihovom putu-nasukatjemo se na spostvenu proshlost i brodolom je tu.
Zato nikada nisam ni dotakao nishta od tog obilja shto pada u Mene kao sneg u Moravu. I tada me na Moje zaprepashtjenje dogodilo da me, dodushe samo na trenutak, izda pamtjenje. Bio sam u pochetku presretjan zbog toga, a potom se gorko pokajao..."

Milorad Pavitj "Hazarski rechnik"

"...on bi zubima urezao nekoliko rechi u ledja kornjache ili raka ulovljenog iz reke, pod kavezom, i pushtao ih natrag u vodu.....

Nekoliko stotina godina posle tog dogadjaja uhvatjene su na obalama Kaspijskog mora dve kornjache na kojima su bile ispisane poruke.Poruka jedne zhene i jednog choveka koji su se voleli.

Mushka poruka je glasila:

Ti si kao Ona devojka koja nikada nije ustajala rano, pa kad se udala u susedno selo i prvi put morala rano ustati, ugledala slanu na poljima i rekla svekrvi: ovo u nashem selu nema!
Tako kao Ona, i Ti mislish da na Svetu nema Ljubavi, jer nikada nisi bila budna dovoljno rano da je sretnesh, mada je ona svakog jutra tu na vreme...


Zhenska poruka......

Moj zavichaj je Tishina, moja hrana tjutanje.
Sedim u svome Imenu kao veslach u chamcu.
Ne mogu da zaspim koliko Te mrzim.


Al Safer i Ateh

Milorad Pavitj "Hazarski rechnik"